MyCity :: Nauka

KPJ

nobody@mycity.rs (VJ) — Sat, 11 Oct 2025 13:06:50 +0100

Citat:Prakti�na uputstva za rad komunisti�kih predstavnika u op�tinama
(razra�ena na prvoj konferenciji komunisti�kih predstavnika u op�tinama, odr�anoj 10. i 11. septembra 1920. g. u Beogradu, a potvr�ena na sednici Centralnog Izvr�nog Odbora od 23. septembra 1920. god.)

I

UPRAVA

I �asnici i odbornici u op�tinama smatraju se samo kao delegati i organi Kom. Partije, koji u op�tinama imaju da zastupaju gledi�ta i sprovode odluke u duhu na�eg partijskog programa i taktike, pod rukovodstvom i kontrolom Mesnih Ve�a i ostalih nadle�nih partiskih instanca.
Svi kom. predstavnici u jednoj op�tini obrazuju klub kom. predstavnika u toj op�tini. Klub bira svoj Izvr�ni odbor od 3 � 5 lica, a gde ima manje od 3 predstavnika, samo sekretara. Klub pretresa na svojim sastancima sva pitanja koja su na dnevnom redu ili koja treba staviti na dnevni red. Klub je du�an preko svoga sekretara odmah obavestiti Mesno Ve�e o svim svojim odlukama. Te odluke su punova�ne tek kad ih Mesno Ve�e odobri. U slu�aju ve�eg nesporazuma, spor, sa obrazlo�enim stanovi�tem i jedne i druge strane, dolazi pred Centralni Izvr�ni Odbor, �ija je odluka obavezna i kona�na.
Na sednicama op�tinskog odbora mogu govoriti po jednom pitanju samo oni drugovi koji su za to na klupskom sastanku naro�ito odre�eni. A ako se u toku rasprave uka�e potreba da jo� ko od �lanova kluba uzme re�, o tome se drugovi na samoj sednici moraju sporazumeti i odrediti ko to treba da u�ini. U tom pogledu mora postojati najpunija disciplina. Niko od odbornika ne sme na odborskoj sednici zastupati kakvo svoje osobeno gledi�te, niti glasati protiv op�teg gledi�ta celog kluba. Ako na odborskoj sednici iskrsne kakvo nepredvi�eno pitanje, o kome se klub nije prethodno sporazumeo ili na kome se ne mo�e momentalno sporazumeti, onda se gleda da se to pitanje odlo�i za narednu sednicu, da se prou�i i stvori odre�eno gledi�te po njemu. Ako bi, pak, bilo nemogu�e odlo�iti takvo jedno pitanje i odbornici se ne mogu sporazumeti o gledi�tu koje treba zauzeti, odbornici se uzdr�avaju od glasanja. Uzdr�avanje od glasanja treba na svaki na�in izbegavati i njemu pribe�i samo u sasvim izuzetnom i izvanrednom slu�aju.
U op�tinama, �ija uprava nije u na�im rukama, na�i odbornici ne mogu u�estvovati ni u kakvim komisijama, delegacijama, odborima, i t.d., kad te komisije, delegacije, odbori, itd. imaju upravne ili izvr�ne funkcije. Naravno, kad komisije, delegacije, odbori i t. d. imaju za cilj da izvr�e izvesnu kontrolu, ili da prou�e kakvo pitanje, komunisti�ki predstavnici treba uvek da tra�e da u njima budu zastupljeni. To je n. pr., slu�aj sa komisijom za bud�et, sanitarnom komisijom itd.
Odbornici potpisuju zapisnike odborskih sednica uvek sa odvojenim mi�ljenjem po svima onim pitanjima po kojima su na�i predlozi odbijeni.
Nijedan odbornik ne mo�e izostati ni sa jedne sednice bez opravdanih razloga, o kojima treba da bude blagovremeno obave�ten i koje treba da odobri Izvr�ni Odbor Kluba.
Nijedan komunisti�ki predstavnik u op�tini ne mo�e po svojoj volji dati ostavku bez odobrenja nadle�nih partiskih instanca. Svaki je, me�utim, du�an polo�iti ostavku kad to partija odlu�i.
Odborske sednice moraju biti uvek javne i dr�ane u lokalu koji mo�e da primi �to vi�e publike. Du�nost je partiskih �lanova da u �to ve�em broju pose�uju svaku odborsku sednicu i na taj na�in budu uvek budna kontrola nad radom svojih predstavnika u op�tini.
Sva va�nija pitanja, kao bud�et, zatim snabdevanje �ivotnim namirnicama i ostalim potrebama, pa onda kakva ve�a preduze�a, i t. d., pre no �to do�u na dnevni red na odborske sednice, moraju se raspravljati na konferencijama i javnim zborovima, da i naj�ire mase radnog naroda imaju uvek prilike i da ka�u po svima tim pitanjima svoju re�, a i da budu ta�no obave�tene kako o na�em tako i protivni�kim mi�ljenjima. Mase treba �to ja�e zainteresovati za sva va�nija pitanja i odr�avati kod njih naj�ivlji interes, kako bi se one mogle uvek pokrenuti i u akcije, da se tako na� rad unutra podupre i pritiskom masa spolja.
Kadgod nadzorna dr�avna vlast poni�ti svoje re�enje na�e op�tinske uprave, o tome treba odmah obavestiti naj�iru javnost. U svakom takvom slu�aju treba alarmirati mase i pokazati im na tim konkretnim primerima da je dana�nja dr�ava organizacija kapitalisti�ke klase i da je za ostvarenje na�eg programa potrebno, pre svega, osvojiti celokupnu dr�avnu vlast
Op�tinske uprave moraju obratiti najve�u pa�nju na izbor �inovnika i slu�benika, kako stru�njaka tako i onih koji treba da budu samo izvr�ni organi. �inovnike i slu�benike bira uprava u sporazumu sa odborom i Mesnim Ve�em. Za �inovnike i slu�benike valja birati iskusna, sposobna i po�tena lica, koja u�ivaju op�te poverenje. �eleti je da va�nija mesta budu poverena licima koja su u isto vreme i dobri poznavaoci slu�be i dobri partiski radnici. Ali valja naglasiti da se partiski ljudi samo pri ina�e istim uslovima mogu pretpostavljati drugim kandidatima, naro�ito kad je re� o stru�njacima.
Od svih �inovnika i slu�benika mora se tra�iti stroga disciplina, ta�nost i revnost u vr�enju slu�be. Pri op�tenju sa publikom �inovnici i slu�benici moraju biti u�tivi, pa�ljivi i uslu�ni. Svi poslovi, koji se mogu svr�iti bez odlaganja, moraju se svr�iti odmah. Partiski drugovi moraju u tom pogledu prednja�iti. Njihov rad mora slu�iti kao primer svima ostalim.
Prema svima onima koji prekr�e disciplinu u radu i redu treba postupati sa najve�om strogo��u. Prema partiskim drugovima, osim zakonskih mera, preduzimati i mere koje predvi�a partiski statut.
II

BUD�ET

Bud�et, godi�nji prora�un prihoda i rashoda u op�tini, treba da bude najbolje ogledalo celokupne politike jedne op�tinske uprave. Ali, kao i u svima drugim pitanjima, i u pitanju bud�eta op�tini su vezane ruke. �lanovi 128. i 129. Zakona o op�tinama unapred utvr�uju sve glavne partije kako u bud�etu prihoda tako i u bud�etu rashoda. Zakon o op�tinama obele�ava, dakle, unapred granice u kojima se mo�e kretati finansiranje u jednoj op�tini. Op�ti princip bur�oaskog finansiskog zakonodavstva, po kome se najve�i deo tereta za izdr�avanje svih bur�oaskih klasnih institucija, uvek svaljuje, u obliku neposrednih poreza: tro�arine, taksa i t. d., na le�a siroma�nih slojeva gra�anstva, sproveden je dosledno i zakonskim odredbama koje reguli�u op�tu finansisku politiku. Pa ipak, i u tesnom okviru, koje postavlja bur�oasko zakonodavstvo, bud�et jedne op�tine, �ija je uprava u rukama Komunisti�ke Partije, mora se znatno razlikovati od bud�eta op�tinskih bur�oaskih uprava. I u pitanju raznih taksa, u koliko se one ne mogu izbe�i, i u pitanju tro�arine, dok ona postoji, ba� kao i u pitanju prireza, koji je u dana�nje vreme skoro u svim op�tinama neizbe�an, mora se jasno osetiti tendencija da se najve�i deo tereta prebaci na imu�ne slojeve gra�anstva, srazmerno njihovom imanju, kapitalu i prihodima. Tako, na pr., takse na luksuz treba da budu �to ve�e, ali zato mnogih taksa (za vodu, osvetljenje i t. d.) treba siroma�ne gra�ane ili uop�te osloboditi ili ih svesti na najmanju meru. One tro�arinske stavove, koji optere�uju artikle koje naj�iri slojevi siroma�nog gra�anstva tro�e, treba reducirati na �to je mogu�e manju meru. Op�tinski prirez treba da bude progresivan. Kako se on, po Zakonu o Op�tinama, razrezuje po neposrednoj porezi, njega treba razrezati po stopi koja �e biti u toliko ve�a u koliko je neposredni porez ve�i. Treba, dakle, u celokupnoj op�tinskoj finansijskoj politici te�iti da se imanja, kapitali i prihodi kapitalisti�ke klase opterete progresivno.
Komunisti�ke op�tinske uprave moraju u slu�ajevima krajnje nu�de, pribe�i i zaklju�ivanju zajmova pod uslovom da se tereti tih zajmova prenesu na imu�ne gra�ane. Komunisti�ki predstavnici me�utim, u op�tinama koje nisu u na�im rukama, ne smeju ni u kom slu�aju glasati ni za kakav zajam, koji tra�i jedna bur�oaska op�tinska uprava.
U slu�aju da nadzorna vlast odbije predlo�eni bud�et, treba, iskori��uju�i i dalje sve zakonske mogu�nosti, postupiti i po paragrafu 10 ovih upustava.
Komunisti�ki predstavnici u op�tinama koje nisu u na�im rukama, glasaju uvek, u principu, protiv bud�eta koji predla�u bur�oaske op�tinske uprave. Ali, nezavisno od toga, u specijalnoj debati o bud�etu, na�i predstavnici �ini�e konkretne predloge po svima pozicijama, i glasa�e uvek jednodu�no za te predloge. Na�i predstavnici mogu glasati i za predloge koji poti�u i sa kakve druge strane, ako ti predlozi odgovaraju interesima radnog naroda i nisu u protivre�nosti s duhom na�eg programa.
III

PRIVREDNA POLITIKA

Komunisti�ka op�tinska uprava mora obratiti najve�u pa�nju na privrednu politiku. To je jedno od najzna�ajnijih ali u isto vreme i najte�ih strana rada u op�tini. Organizovanje op�tinske privrede predstavlja polje na kome se mo�e povu�i vrlo jasna brazda izme�u komunisti�kog i bur�oaskog gazdovanja u op�tini. Taj posao mo�e doneti dvostruke koristi: on mo�e donekle olak�ati te�ki polo�aj siroma�nog gra�anstva, u isto vreme, jedan od najbogatijih izvora op�tinskih prihoda. Osim toga, taj posao pru�a mogu�nost da se na�i partijski drugovi upoznaju, makar i u miniaturi, sa problemom organizacije i uprave budu�e socijalisti�ke proizvodnje. A to vaspitno dejstvo organizovanja op�tinske privrede, organizovanje rada u op�tinskim preduze�ima, za njih je danas od vrlo velikog zna�aja. U tom cilju:
Op�tinska uprava �e u svojoj re�iji racionalno iskori��avati sva svoja imanja: njive, livade, ba�te, vo�njake, �ume, vodu, zgrade i t.d. Sistem koncesija treba sasvim ukinuti.
Op�tinske uprave �e u svojoj re�iji, instalirati vodovode, elektri�ne centrale, kanalizaciju i t.d.
Op�tinske uprave �e stvarati svoja preduze�a: pekarska, mlekarska, mesarska, obu�arska, �iva�ka, drvodeljska, mlinarska i t.d.
Samo u krajnjem slu�aju, kad su u nemogu�nosti da same iskori��uju op�tinska imanja, op�tinske uprave mogu dati imanja pod najam i to u prvom redu radnicima ili sitnim sopstvenicima s tim da ih oni kolektivno obra�uju, dok se ne stvore uslovi da iskori��avanje svih tih imanja pre�e direktno u op�tinske ruke.
U svim gornjim poslovima sindikalne organizacije treba da uzmu aktivna u�e��a. One �e u svima preduze�ima formirati kontrolne radni�ke odbore.
IV

APROVIZACIJA (SNABDEVANJE)

U svakoj op�tini, gde god je to mogu�e, treba odmah obrazovati naro�ito odeljenje za snabdevanje. To odeljenje stvara centralni op�tinski magacin sa zadatkom da se iz toga magacina snabdeva, u prvom redu siroma�no, a po mogu�stvu i celokupno stanovni�tvo ne samo �ivotnim namirnicama (bra�no, meso, mleko, jaja, mast, so �e�er i t.d.) nego i svim ostalim �ivotnim potrebama (drva, ugalj, obu�a, odelo, gas, name�taj itd.). U ve�im varo�ima radi lak�e i br�e raspodele dobara odeljenje za snabdevanje otvara u svakom kraju varo�i svoje prodavnice.
Op�tinski magacin, u koliko ne mo�e da se snabdeva iz op�tinskih radionica i preduze�a stupa u stalnu vezu sa radni�kim i zemljoradni�kim proizvo�a�kim i potro�a�kim zadrugama. Uzajamne veze i uzajamno snabdevanje izme�u centralnog op�tinskog magazina i zemljoradni�kih zadruga pokazuju put kako se i radnici u varo�i i radnici na selu mogu spasti posrednika-parazita koji danas tako bogato �ive na ra�un i jednih i drugih. Ove veze pru�aju, osim toga, prilike partiskim drugovima da se u izvesnoj meri upoznaju sa problemom organizacije razmene dobara, a taj problem, kao �to je poznato, u vezi sa organizacijom proizvodnje, predstavlja osnovni problem organizacije socijalisti�kog dru�tva.
V

PITANJE STANOVA

Op�tinske uprave obrazova�e odmah pri statisti�kom odeljenju komisiju koja �e izvr�iti popis svih stanova i prikupiti, u obliku naro�ito za to izra�enih formulara, sve najpotrebnije podatke u vezi sa pitanjem stanova.
Op�tinske uprave uze�e inicijativu za izbor kirajd�iskih odbora, koji �e na osnovu prikupljenih statisti�kih podataka predlagati kako treba izvr�iti razme�taj stanovni�tva po stanovima, da bi se koliko toliko jo� odmah umanjile strahovite patnje, kojima je siroma�no stanovni�tvo, naro�ito u ve�im varo�ima, izlo�eno usled oskudice u stanovima. Op�tinske uprave su du�ne zalo�iti se svom silom na nadle�nim mestima da se ti predlozi, u interesu radnika i siroma�nih gra�ana, prevedu i u delo.
Op�tinske uprave moraju preduzeti sve mere da se vla�ni i padu skloni stanovi, u interesu narodnog zdravlja, poru�e.
Op�tinska uprava �e predvideti u bud�etu potrebnu sumu za izgradnju higijenskih stanova, koji bi se davali pod jevtin najam radnicima i siroma�nim gra�anima.
VI

SANITETSKA SLU�BA

Op�tina je du�na obezbediti besplatno le�enje i besplatne lekove svima radnicima i siroma�nim gra�anima. Siroma�ne porodilje imaju prava na besplatnu babi�ku pomo�.
Op�tina mora obratiti najve�u pa�nju na �istotu. U tom cilju, najbolje je da op�tina, u svojoj re�iji, organizuje �i��enje ulica, �i��enje nu�nika i izbacivanje �ubreta. Taj posao, ako se dobro organizuje i stavi pod strogu kontrolu, mo�e dati i lepe prihode op�tini.
Op�tina je du�na stvoriti bar jedno narodno kupatilo, u kome bi se radnici, siroma�ni gra�ani i �aci kupali ili besplatno ili po vrlo nisku cenu.
Op�tina se mora postarati da se gra�anstvo snabde dobrom vodom za pi�e. Pre no �to se instalira vodovod, bunari se moraju �to �e��e pregledati i �istiti. Na kanalizaciju, regulaciju i kaldrmisanje ulica, naro�ito u radni�kim krajevima, mora se obratiti najve�a pa�nja.
Op�tina je du�na organizovati pored finansiske i stalnu sanitetsku kontrolu nad prodajom �ivotnih namirnica. Ona vodi stalan nadzor nad kafanama, restoranima, gostionicama, piljarnicama, kasapnicama itd.
VII

SOCIJALNA POLITIKA

Pri svakoj op�tini se mora ustanoviti statisti�ko odeljenje koje bi imalo za zadatak da prikuplja statisti�ke podatke iz oblasti privrednog, finansiskog, prosvetnog, kulturnog i t. d. �ivota. Naro�itu pa�nju valja obratiti na prikupljanje statisti�kog materijala koji je od najpre�e potrebe za na�u partisku i sindikalnu politiku.
Pri svakoj ve�oj op�tini treba ustanoviti, u sporazumu sa sindikalnim organizacijama, berzu rada. Ona treba da je u vezi sa Inspekcijom Rada i da neprekidno pokre�e pitanje �to bolje za�tite i �to potpunijeg osiguranja radni�ke klase.
Op�tina je du�na predvideti u bud�etu potrebnu sumu za pomo� radnicima u besposlici. Ta pomo� se daje preko sindikata.
U svakoj op�tini treba otvoriti azil za preno�i�te radnika koji putuju tra�e�i posla.
U svakoj op�tini treba otvoriti i azil za siroma�nu i napu�tenu decu, za ratnu siro�ad.Isto tako treba otvoriti i domove za iznemogle starce i starice, invalide, i tako dalje.
Treba organizovati narodne kujne u kojima bi sirotinja dobijala besplatno hranu; za radnike i �ake organizovati jevtine kujne.
Zimi treba prite�i u pomo� sirotinji i besplatnim ogrevom (drva, ugalj).
U principu, treba uvek pomo� u naturi pretpostaviti nov�anoj pomo�i.
Treba izbegavati davanje pomo�i raznim bur�oaskim humanim ustanovama. U slu�aju da se takva pomo� ipak da, treba je dati sa specijalnom namerom i pravom kontrole da �e se ona odista za namenjenu svrhu i utro�iti.
Op�tine su du�ne postarati se da radnici i siroma�ni gra�ani mogu kod stru�nog lica dobiti uvek besplatnu pravnu pomo� po svim pitanjima koja zasecaju u njihove interese.
VIII

PROSVETNA POLITIKA

Op�tina �e obratiti naro�itu pa�nju na siroma�nu �kolsku decu. Njih treba snabdeti i obu�om, i odelom, i knjigama i svim ostalim �kolskim potrebama. U �koli treba po mogu�stvu, organizovati besplatan doru�ak i besplatnu u�inu.
Treba otvarati, naro�ito u radni�kim krajevima, obdani�ta, u kojima bi mala radni�ka deca, dok su im roditelji na radu, bili stalno pod pedago�kom kontrolom, pored fizi�ke nege koja bi im se redovno ukazivala.
Od de�jih azila, koje treba otvoriti po ta�. 39, valja stvoriti �kole rada, u kojima �e deca, rade�i, proizvode�i, harmoni�no razvijati svoje duhovne i fizi�ke osobine.
Op�tina �e organizovati narodne univerzitete, na kojima �e se dr�ati besplatna popularna predavanja iz oblasti svih nauka. Organizaciju narodnih univerziteta treba poveriti naro�itom odboru, u koji mogu u�i i stru�na lica van na�e Partije. Celokupan rad toga odbora podle�i, me�utim, sankciji i kontroli op�tinske uprave, odnosno Mesnog Ve�a.
Napomena. Mesna ve�a treba za obave�tenja po svim va�nijim pitanjima, koja u ovim upustvima ne bi bila sadr�ana, da se obra�aju uvek Centralnom Izvr�nom Odboru.

Beograd, Septembra 1920.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

De�avanja na Beogradskom univerzitetu u me�uratnom periodu

nobody@mycity.rs (VJ) — Sun, 01 Jun 2025 02:37:06 +0100

Citat:Београдски студенти и политичке
организације 1935�1941.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Nikola Pa�i�

nobody@mycity.rs (VJ) — Wed, 21 May 2025 20:28:16 +0100

Citat:Prof. dr Mira Radojevi� � Uloga Nikole Pa�i�a u razvoju parlamentarizma u Srbiji

Vesti iz nauke

nobody@mycity.rs (Pra�inar) — Sun, 18 Aug 2024 21:12:34 +0100

Поставио сам нову тему, јер нема сличне за објављивање вести из науке.
Па да почнемо са једном уобичајено добром:

Ученик другог разреда Математичке гимназије у Београду Андреј Дробњаковић освојио је пет златних медаља (математика, физика, хемија, биологија и инжењерство) на Научној олимпијади StemCo у Сингапуру (1-7 јуни 2024. године).

Андреј је (као једини представник Србије у Сингапуру!), успео да буде петоструки шампион Олимпијаде у конкуренцији од 12.000 такмичара из преко 40 земаља света!

За Андреја поводом овог ретког и великог достигнућа НИЈЕ УПРИЛИЧЕН пријем код Председника Републике након повратка у земљу (два месеца је већ прошло!). Влада Србије у међувремену НИЈЕ ДОНЕЛА �уредбу� о новчаној награди ни за једну од пет Андрејевих златних медаља, а камоли за свих пет.

�ta je ovo

nobody@mycity.rs (sokars) — Sat, 30 Dec 2023 19:21:56 +0100

�ta bi moglo ovo da bude?
gore je napisano BN
oko grba ili �iga NAK NEDERLAND
skroz dole broj 4282
ovaj predmet se nalazio u blizini ovih kuglina slici broj 3.

Potrebna mi je pomo�

nobody@mycity.rs (Anonimus0123456) — Tue, 25 Jul 2023 02:10:26 +0100

Forum Krstarice
Po�tovani anonimus012, kao novom �lanu Foruma Krstarice, neophodno je da prve tri poruke koje po�aljete odobre moderatori foruma. Nakon toga �ete mo�i nesmetano da �aljete poruke i nesta�e ovo obave�tenje.
U trendu: Za�to se ljudi danas slabo dru�e? Deset bo�ijih zapovesti Nikola Joki� ne igra za Srbiju na... Pesma nedelje - �etvrta nedelja jula -... Strastvene Skorpije Ameri�koj umetnici nije bio dozvoljen... Vru�ine i brus Zbog ugro�avanja sigurnosti i �irenja... "Oklen si, sele"? - "Iz Pi�kovca, brale" Otvoren prvi vrti� za homoseksualce:...
Psihologija
Potrebna mi je pomo�
Za�etnik temeanonimus012 Datum pokretanjamalopre Oznakeprazno
�eka odobrenje pre objavlјivanja.
Odustani od pra�enja

��
anonimus012
Po�etnik
malopre - Potrebna mi je pomo�
#1
Nisam nikad pisala ovde, ali se trenutno ose�am jako lo�e i vi�e ne znam kako da se borim sa ovim. Ovo �to sam napisala nije prvi put da se de�ava, ali je najskorije doga�aj. Radi se o tome da sam se ne�to posva�ala sa mojima jer ih molim da urade neke stvari ve� du�i vremenski period, ali oni nikako da se smisle i onda kad sam im skrenula pa�nju na to oni su se samo smejali i zezali oko toga, ali da ih je neko drugi zamolio za ne�to onda bi odmah to re�ili bez pitanja, �to mene malo poga�a iskreno. Pa par sam par dana bila ba� uru�ena i nisam �elela da pokre�e nikakav razgovor sa njima osim ako ga oni ne pokrenu. Majka se na�la najvi�e uvre�ena i tu kre�e konstantno napadanje sa njene strane. Ja sad ne znam kako ona o�ekuje da pri�am o stvarima koje me mu�e, kad svaki put kad progovorim o tome, a ti�e se nje, ona napravi �rtvu od sebe i preokrene moju pri�u... Postane kontradiktorna (promer: prvo ka�e da je ooga�aju moje re�i, a onda ka�e da se uop�te ne radi o tome �to sam rekla) i kad joj skrenem pa�nju na to ona po�ne da pri�a kako mi mo�da treba pomo�, kako sam luda, kako sam dramati�na, kako ne znam �ta pri�am. I kad ja ka�em da mi je muka da vi�e mislim o tome kako �e drugi da se ose�aju, jer mi je tako bilo ceo �ivot, ona se uvredi i opet od sebe napravi �rtvu bez obzira da li to mene poga�a ili ne, da li to lo�e uti�e na mene ili ne.
Nisam pri�ala normalno ni sa njom ni sa ocem i ona se uhvatila za to kako samo sa njom ne pri�am kako treba, a kako je sa ocem sve okej. I ja kad joj ka�em da nije tako ona ka�e da la�em.
Ne znam �ta vi�e da radim... Na kraju sam se izvinila, raspala i rekla da ne �elim vi�e da pri�am o tome i da zaboravimo sa se to ikad desilo, ali je ona htela da nastavimo... Valjda je u�ivala da gleda kako se raspadam, ne znam, valjda voli od sebe da pravi �rtvu i kad se ne radi samo o njoj...
Posle je krenula da kuka kako je boli glava (verovatno da se ja ose�am jo� gore jer sam kriva za njeno lo�e raspolo�enje) ali se uop�te nije obazirala na to �to mene glava boli ve� 4 dana, ali kao dobro, svako brine za sebe valjda.
Ja sam samo htela da od njih dobijem jednom u �ivotu jedno izvini kad zeznu stvari, ni�ta vi�e, a ne da se ja ose�am krivom i kad nisam i da ja moram da im se izvinjavam za njihove gre�ke...
Da naglasim da posle rasprave nisam smela ni da se ispla�em da bih se ose�ala malo bolje jer me je i za to napala, nego sam morala da se pokupim odmah i da se pravim kao da je sve okej.
Volim je, ali ja ne znam �ta vi�e da radim.
Trebala je da bude osoba kojoj mogu uvek da se poverim kada imam problem, a postala je osoba kojoj se pla�im da se poverim jer ne �elim da se ose�am jo� gore.
Sve je ovo krenulo zbog gluposti za njih, ali nije bila glupost i za mene, s obzirom na to kako sam se tada ose�ala. Mala stvar, mo�e previ�e da me uzdrma.
A da na sve to je ona samo imala da izjavi da sam dramati�na i da prestanem to da radim. Nije �elela da mi pomogne, �elela je samo da u�ini da se ona ose�a bolje pretpostavljam...
A oca da ne pominjem, njemu je uvek sve zezanje i guranje pod tepih, tako da njemu ni ne mogu da se obratim i da ho�u kad je ne�to ozbiljno. I od njega sam dobila komentar "oraspolo�i se, majka se ose�a lo�e kad te vidi takvu", nije �eleo ni da me saslu�a.
Trenutno se svi pravimo da je sve okej, ali ne znam koliko �u dugo jo� mo�i.

Ne znam koliko je razumljivo jer nisam ba� dobra sa re�ima i sa pri�anjem o svojim problemima, ali sam zahvalna svakome ko mo�e da mi pomogne da shvatim kako da se izborim sa situacijom.

Koja je ovo biljka

nobody@mycity.rs (micoboj) — Mon, 01 May 2023 21:30:10 +0100

Не могу да прочитам назив биљке у прилогу, па молим да ми неко помогне.

Koja je prava boja Zemlje?

nobody@mycity.rs (RJ) — Mon, 10 Apr 2023 10:03:44 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Otkri�e tajne prostorije u Velikoj piramidi putem muonske tomografije

nobody@mycity.rs (zeljkodjokovic) — Wed, 28 Dec 2022 19:07:06 +0100

Nau�nici iz Scan Pyramids tima su 2017-te godine otkrili veliku nepoznatu �upljinu unutar najpoznatije piramide, Keopsove velike piramide u Gizi. Ova prostorija prema najnovijim podacima ima 40 metara du�ine, 5 metara visine i oko 5 metara �irine, �to je zaista fascinantno, a u ovom videu na srpskom mo�ete videti kako su nau�nici do�li do ovog otkri�a i �ta nas �eka u narednim godinama istra�ivanja po ovom pitanju.

...Se�anja....

nobody@mycity.rs (natrix) — Sat, 12 Nov 2022 16:47:10 +0100

Se�anja, uspomene, zaborav....

Podse�a malo na Sara Kej -Spomenak-

Ali;

Inspiracija za temu je knjiga: Fredrik Bakman - Put do ku�e svakog dana je sve du�i-

O razgovoru, izme�u unuka i senilnog dede, koji povremeno zaluta u svjim se�anjima, u uspomenama na svoju pokojnu suprugu, ne razlikuje javu od se�anja, pome�a lon�i�e, unuka i sina....

Knjiga koja nema ni 30 strana, al pou�na... Dodu�e, nije bilo ni re�i o tome da postane knjiga, ve� je izlazila kao kolumna u novinama..

Uglavnom, se�anja su bitna, i uspomene,
zaborav je ono �to boli...

Se�anja to su folderi, kasete, diskete, usb, CD u na�em umu, razbacane cedulje, poruke, pisma, pokloni, perle, klikeri, stakli�i, papiri�i...

To je kaleidoskop: detinjstva, mladosti, zrelog doba...

I kako je lepo imati nekog kome se mo�e ispri�ati svoj �ivot, i ko �e to da saslu�a i ko �e da to ispri�a....iznova i iznova...

Uglavnom, danas, ih je sve manje /i pri�a i se�anja/ zbog brzine �ivota, nisu pro�ivljeni trenutci, snovi, ma�tanja, u�ivanja u sitnim stvarima, prolete neopa�eno, brzinskom percepcijom, tek krai�kom oka i uma, illi se uop�te ne zapaze, kako ko....

Pa dana�nja deca, uglavnom, njima nisu zanimljive pri�e na�ih mladosti, mladosti deda i baba i kako se nekad �ivelo, oni su instant generacije, ve�ina su u fazonu da ih zanima: sada, odma, trenutak, jednostavno, re�enje, konkretno itd. ne tamo neke uspomene.

Da li �e njihovi -folderi- u mozgu biti prazni ili naseljeni istinama, se�anjima, ili uz to i poluistinama, poluniformacijama virtuelnim uspeomenama, a ne opipiljivim....

Da li �e se isto ili druga�ije se�ati, zaboravljati pamtiti...

Da li �e to biti neki novi klinci, neka nova se�anja, ili vi�e ne�e se�anja imati nikakvu vrednost, i posta�e kao ne�to zastarelo, dosadno, koga jo� zanimaju pri�e roditelja i starih i njihove uspomene i dogodov�tine....

Nekako, �ovek pomisli, dok je se�anja, i nas je, ili se mo�e i bez se�anja egzistirati...

Al kakvav je tad to um , kolektivno nesvesno, srce, du�a....

Mislim da je bez se�anja i uspomena nemogu�e �iveti...

Neke misli poznatih kroz istoriju, vezane za se�anja i uspomene:

- Se�anje je dnevnik koji svi nosimo sa sobom.-
Oscar Wilde.

- U�ivajte u malim stvarima u �ivotu, jer jednog dana �ete se mo�da osvrnuti i shvatiti da su to bile velike stvari.-
Robert Brault

- Ostaci u svom manje vidljivom obliku nazivaju se uspomene. �uvano u fri�ideru uma i ormaru srca.- Thomas Fuller

-�ivimo u divnom svetu koji je pun lepote, �arma i avantura. Nema kraja avanturama koje mo�emo imati samo ako ih tra�imo otvorenih o�iju.-
Nehru

-Ponekad je bolje da odem na �as i u�ivam sa prijateljima, jer sada, kada pogledam unazad, ocene me nikada ne nasmeju, ali se�anja jesu.-
A.P.J. Abdul Kalam.

- Se�anje je sme�na lupa koja sitne stvari uveli�ava. -
�or�e Bala�evi�

- Ima ti�ina kojih se se�am vi�e nego najlep�ih re�i.-
�or�e Bala�evi�

Procvetala pustinja Atakama

nobody@mycity.rs (natrix) — Sun, 30 Oct 2022 14:33:37 +0100

Da otvorimo vrata i prozore potforuma biologija,

Pustinja izgleda ko da su fotograifije ii video sa druge planete...

Pojava koja se ne de�ava tako �esto..

Citat:Неуобичајене падавине изазвале су неочекивано цветање и експлозију боја на неплодним равницама пустиње Атакама у Чилеу, што је навело чилеанску владу да то подручје прогласи националним парком под посебним режимом заштите.

Citat:Овог месеца, председник Габријел Борић најавио је да ће то подручје бити претворено у национални парк - највиши заштићени статус који земља додељује - како би се заштитила цветна пустиња, ретка појава која се дешава сваких неколико година.
Сваких неколико година, више од 200 врста биљака цвета, стварајући спектакуларан тепих љубичастих, ружичастих и жутих цветова на пустињском постољу. Многе врсте су ендемичне за ову област, укључујући чилеанске звончиће друге специфичне биљке које расту из луковица и дају прелепе цветове налик ружи и хибискусу.
Биљке су геофите, што значи да њихове луковице мирују под земљом током сушног периода и, када зимске кише коначно стигну, ничу следећег пролећа. Гуштери, сисари и инсекти хрле у то подручје када цвеће изникне, а пустињске лисице иглодари придружују се скакавцима и лептирима.

Citat:Феномен обично прати Ел Нињо, топла фаза тропских вода Тихог океана који изазива падавине у обалним областима пустиње Атакама.
Међутим, ове године је Ла Ниња, хладни циклус, цветање учинио посебним. Последње велико цветање пустиње догодило се 2017. године, а научници верују да би феномен могао да потраје до краја новембра ове године, пренео је Гардијан.

�Сви неуобичајени биолошки системи су на ивици опстанка - зато је толико важно да их заштитимо. Најмањи притисак - и ови циклуси су заувек изгубљени јер су осетљивији од других",
рекао је др Кристијан Атала, професор на Институту за биологију Католичког универзитета у Валпараису, који је поздравио одлуку владе да прогласи национални парк.

Desierto florido vuelve a florecer: as� lucen los primeros brotes

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Naravno ono boldovano je klju�na re�enica, ivica opstannka bilo�kih sistema, zbog vi�e faktora,
I ne samo to, u delovima gde je bilo �etiri godi�nja doba prosto su se stopila u leto i zimu.
Evo u kraju, a to se nije desilo jo�, dva puta su procvetale puzavicxe, orlove kand�e, u junu-julu i sad opet....neko re�e da je video i da je kesten procvetao ponovo...

Mehanizmi odbrane

nobody@mycity.rs (saten) — Sun, 28 Aug 2022 08:58:23 +0100

Citat:�ivot nije samo imati dobre karte ve� odigrati dobro �ak i kad su lo�e. D�ek London

Naime, u �ivotu se susre�emo sa raznim nekim problemima i pote�ko�ama. Postoje razni neki izazovi koji mogu da nam ote�aju normalno funkcionisanje, ili uop�te da nas oneraspolo�e, emotivno razore, itd.

Kada se susre�emo sa svim ovim doga�ajima, umemo da reagujemo na razne na�ine, nekada uspe�no vi�e ili manje. Nisam psiholog, niti stru�njak u toj oblasti, samo volim da povremeno �itam o psihologiji �to me ne postavlja za znalca i ne mogu da re�avam tu�e probleme. Ovo sam zamislila kao temu u kojoj mo�emo da pri�amo o tome ili da damo doprinos o literaturi, �lancima ili bilo �emu korisnom �to mo�e da nam pomogne da mo�da �to bolje prevazi�emo neke stresne situacije.

Psiholozi tvrde da su mehanizmi odbrane �esto nesvesne reakcije i na mom primeru bih rekla da je to ta�no. Kad �ujem neke tu�ne ili stresne vesti, nesvesno se uvek prvo nasmejem. Smeh ili �ale, pozitivno okru�enje je ne�to �to svi mi volimo, i ma koliko da je neprijatna situacija, uvek reagujem ovako. Zato sam po�ela ljudima da obja�njavam to, �isto da me ne bi gledali kao kretena. Po�to sam nailazila na razli�ite podele i jako je te�ko ustanoviti �ta je ispravno, samo �u ih navesti, a ostavi�u i linkove pa koga interesuje mo�e dodatno da istra�uje.

poricanje ili negacija
regresija
acting out - ova pozajmljenica sigurno ima i neki na� termin, mo�da pretvaranje/ odigravanje.
disocijacija
podeljeno mi�ljenje
projekcija
reakciona formacija
potiskivanje
pomeranje
intelektualizacija
racionalizacija
poni�tavanje
sublimacija
kompenzacija
asertivnost
identifikacija

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Prustov upitnik o spoznaji licnosti

nobody@mycity.rs (saten) — Tue, 23 Aug 2022 14:34:52 +0100

Prustov upitnik je spisak pitanja koji mogu biti deo licne terapije pisanjem. Ne postoji nikakav univerzalni kljuc koji ce vas opisati kao jedan ili drugi tip licnosti. Ali ako ste dovoljno iskreni prema sebi i sami mozete analizirati odgovore. Pitanja deluju svakidasnja, medjutim, dok sam razmisljala o njima, priznajem da sam se dosta zainteresovala kako bih odgovorila.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:.
1. Koja je va�a predstava o savr�enoj sre�i?
2. Koji je va� najve�i strah?
3. Sa kojom istorijskom figurom se identifikujete?
4. Kojoj �ivoj osobi se najvi�e divite?
5. Koja je va�a osobina koju ne podnosite kod sebe?
6. Koja je va�a najve�a ekstravagancija?
7. Koje je va�e omiljeno putovanje?
8. Koju osobinu li�nosti smatrate najprecenjenijom?
9. U kojim prilikama la�ete?
10. �ta ne volite u svom fizi�kom izgledu?
11. Koje re�i ili re�enice pre�esto koristite?
12. Koje je va�e najve�e kajanje?
13. Ko je ljubav va�eg �ivota?
14. Gde ste i kada bili najsre�niji?
15. Koji talenat biste voleli da imate?
16. Kako se trenutno ose�ate?
17. �ta smatrate svojim najve�im uspehom?
18. Ako biste se posle smrti vratili na ovaj svet kao osoba ili kao predmet, �ta biste bili?
19. Koji je najdragoceniji predmet koji posedujete?
20. �ta je za vas oli�enje patnje?
21. Kojim zanimanjem biste voleli da se bavite?
22. Ko su va�i uzori u �ivotu?
23. Ko je va� omiljeni pisac, a ko slikar?
24. Ko je va� omiljeni fiktivni junak?
25. Gde biste voleli da �ivite?
26. �ta najvi�e mrzite?
27. Kako biste voleli da umrete?
28. Koji je va� moto?
29. Koju osobinu ne volite kod drugih?
30. Kojoj �ivoj osobi se najvi�e divite?
31. Koja su va�a omiljena imena?
32. Koje vrednosti najvi�e vrednujete kod prijatelja?
33. Koja je va�a najizrazija karakterna osobina?
34. Koje kvalitete vrednujete kod mu�karaca?
35. Koje kvalitete vrednujete kod �ena?

Extremna Anksioznost vodi u Demenciju

nobody@mycity.rs (fruitcake88) — Tue, 02 Aug 2022 21:28:46 +0100

Sazetak samoanalize i zakljucak
Dugotrajna anskioznost koja je sveprisuntna i koja se ne leci, moze da izazove demenciju i u mladom dobu covekovog zivota. Erodira i degradira mozdane neurone konstatan stres. Covek ne moze da priusti da beskrajno zivi u takvom stanju i da misli da je bezbedan sto se tice fizcikog zdravlja. Ova vrsta anskioznosti koja je neprekidna je uzrok traume neke vrste. Po mom iskustvu i samoanalizi, trauma ove vrste zivi od abnormalnih i dubokih osecanja bespomocnosti, bezvrednosti i beznadeznosti. Upravo ova ukorenjena ubedjenja odrzavaju i prave anksioznost, jer covek misli da ne moze da joj se odupre i da je zaustavi. Jedini nacin da se ovo izleci je kroz sticanje vrednosti, moci ,znanja i nade u stvarnom svetu i to kroz rad. Rad je olicenje covekove vrednosti i samim tim ga trauma ove vrste iz sve snage izbegava. Istrajnost u radu je kljucna, postizanje uspeha, postizanje znanja su sve vrednosti i zadovoljstva koje covek moze da iskusi i time dokaze sebi i svom bolesnom umu, da jeste mocan i da ima kontrolu. Pre ovoga on misli da nema aposlutnu nikakvu kontrolu nad anksioznoscu i da ne moze da se odupre samosabotazi. Sticanjem moci i kontrole u spoljsanjem svetu se transformise trauma u unutrasnjem svetu. Na drugom kraju ekstrema zivota koji cini rad uspeh i covekova moc, se doslovno nalazi demencija, sila nerada, koja ponistava i coveka odvlaci u zaborav. Sto covek oseca manje vrednosti, nade i moci to mu je veca anksioznost. Ako smatra da nema nikakvu vrednost i moc on zivi u najdubljoj iluziji i konfliktu sa realnoscu i samim tim je neprekidno anksiozan.

Zasto pisem ovaj tekst i koga bi trebalo da zanima. Moja je nada da ce ovaj tekst koliko god bio lose napisan ipak pruziti neka saznanja koja ce biti ljudima od koristi. Nije svaki dan da neko uspe da sam sebi stvori demenciju u 33 godini zivota. Zelim da objasnim moja uverenja zasto je ona nastala i na koji nacin je mozda mogla da se izbegne. Kognitivno rapidno propadanje je pocelo pre 4 meseca kada sam se svojom nemarnoscu predoziroa od usnih antibiotskih kapi. Zvuci neverovatno i mnogi me nece shvatiti ozbiljno ali ciprofloxacin kapi za usi su stvorile nus pojavu koja nije zabelezena do sada u medicinskim uzdbenicima. I sve to zbog malo ostecenja sluha, zbog glasne muzike. Koristio sam kapi 14 dana umesto 7 kako mi je prepisao lekar, doduse minimalne doze od 2 kapi dnevno. Wow. Medjutim te kapi koliko god otrovne i stetne bile su po mom misljenju razdrazile moj vec napaceni mozak i dovele do konacne katastofe koja se sada odvija. Pre ovog sudbnosnog dana moj mozak je bio pod napadima konstantne anksioznosti. Isuvise dugo sam bio anksiozan. Iako ne mogu da znam kakvo je iskustvo drugih ljudi moram da priznam da nisam cuo da je neko prozivljavao anskioznost neprekidno svaki minut svaki dan, ravnomerno kao disanje. Ova vrsta podsvesnog biohemisjokg procesa se odigravala u pozadinu mog uma i bila je prisutna kroz sve sto sam radio. Od prvih simptoma zaboravljanja sam primetio da nesto nije u redu ali bio sam razuveravan od strane strucnjaka da sam sve umislio i da je sve to posledica hipohondrije. Ko bi ikad mogao da poveruje da je ovako nesto moguce u tako mladom coveku. Zaobravljanje se vremenom pogorsavalo graduelno i lagano stvarajuci neki nezan osecaj prijatnosti u momentu otpustanja nagomilanog stresa, ali povlaceci kogniciju zajedno sa sobom. I sve je ovo trajalo 15 godina dok konacno mozak nije popustio. Zaobravljanje koliko god bilo zastrasujuce i zbunjujuce sam pripisao simptomima ��spiritualnosti�� za koju sam saznao naknadno. Samo ukucajte spirituality and forgetfulness i videcete da postoji gomila prica na tu temu. U nekoliko navrata sam se zapitao da li je takvo stanje konstatnog stresa stetno po moje zdravlje. Kako je moguce da neko bude anksiozan u takvoj drasticnoj meri i da normalizuje to mucno iskustvo? Ono sto je postalo ocigledno je da je takvo stanje neprekidne psihicke torture ipak bilo vrlo nezdravo po moj mladi mozak.
Nastala je u mojoj 19 godini naizgled ni od kuda bas kada sam se poceo da razmisljam o svojoj buducnosti i profesionalnoj karijeri. Bio sam mlad, sam i uplasen zbog onoga sto mi se desava. Osecao sam da ne mogu da nastavim zivot dok ne resim taj psihicki problem koji mi je oduzimao svu paznju. Po mom misljenju to je bila prva greska. Medjutim toliko je senzacija bila snazna i zastrasujuca da mi je naizlged remetila zivot u svakom pogledu. Ono sto sam kasnije saznao je da je u pitanju nesto sto se zove kompleksna trauma iz detinjstva. Trauma do tada nepoznat pojam u mom zivotu i recniku mi je bio prvi uvid u moje emotivno stanje. U tome mi je pomogao psihijatar kod koga sam tada isao. Ono sto je mene mozda cinilo komplikovanijim slucajem je moje uverenje da sam bio poseban zbog svega sto mi se desava. Verovao sam da sam poseban jer imam neresiv i cudnovat problem do sada neistrazen. Mislio sam da sam pametniji od drugih i u svojoj gordosti odbijao sam pomoc od ljudi. To je bila druga greska. To gnusno potcenjivanje i obezvredjivanje ljudi je takodje jedan od simptoma traume koja je odrzavala narcisam u meni. Zbog toga sam se osecao uvek otudjen od ljudi i bilo je nemoguce uspostvati duboku konekciju sa njima. Sve sam ovo smatrao normalnim,jer nisam ni znao da postoji ista drugacije. U tih 15 godina ja verujem da sam pokusao sve sto sam mogao kako bih sebi pomogao. Citao sam razne psiholoske knjige,filozofske knjige, bio sam potpuno opsednut sobom i cak zapisivao dnevnike o mom stanju, dok na kraju nisam nabasao na nesto sto se zove spiritualnost. Tragicno je da je nesto sto je trebalo da mi bude pomogne i donese srecu u zivotu na kraju samo produbilo moje ludilo.
Spirtualnost u mom slucaju je bila apsolutni beg od zivota i rada. Kada se pogresno shvati moze dovesti do ozbiljnih posledica. Ja nisam bio zreo niti spreman da se posvetim necemu u sta treba uploviti sa vec zdravim stanjem uma i svesti. Kod mene je podmuklo trauma preuzela oblik spiritualnosti i na taj nacin se nastanila u mom umu, pricajuci mi o svetovima koji ne postoje. I tako je ludilo u kojem sam ziveo sve vise raslo.
Koliko god da sam radio na sebi i mislio da su moji napori plemeniti ,zapravo sam sebe samo sve vise upropascavao. Paradoksalno je da je ono sto je najvise preovladavalo u mom zivotu nedostatak zelje za radom i nezavisnoscu. I sva paznja i napor su usmereni na vecnom resavanju traume i anskioznosti. Rad, znanje i zivot su bili odgurnuti u stranu i uvek odlagani. To se odrazilo i na moje poslednje godine na fakultetu koje sam jedva zavrsio i otaljao. Doktrina koju sam vremenom razvio se odnosila na nerad i neznanje.
Moje verovanje je bilo da je nerad bozanski i da se u njemu krije misterija zivota. Ako covek uspe da dotakne to apsolutno nistavilo onda postize stanje besmrtnosti. Aktivno sam pokusavao da ponistim sebe kako bih doziveo ��prosvetljenje��. Tome me je nagonila velika patnja sa kojom sam ziveo i ludilo koje je propovedalo da takva pojava postoji i ima smisla. Verovao sam da rad zapravo ne postoji, da covekova volja ne postoji i da je sve to iluzija. Ovo stanje zaludjenistva je trajalo dugi niz godina. Ne postoji rec sa kojom mogu da opisem kolicinu kajanja zbog takvih zabluda sada. Mnogi ljudi rade da bi preziveli i uspeli u zivotu za mene bi rad bio spas od bolesti. Zato je ovaj tekst od vaznosti jer rad ima uzviseniji smisao za ljude koji pate od ovakve anksioznosti. Ono sto se zapravo desavalo je trauma koja je stvarala izuzetno nisku i jadnu predstavu o meni. Abnormalno osecanje bezvrednosti i bespomocnosti koje sam smatrao normalnim, je pretvoreno u nesto spiritualno i racionalozvano na taj nacin kroz poricanje sveta i rada. A zapravo se radilo o tome da ja nisam verovao da sam vredan rada i zivota i uspeha. Nisam verovao da mogu da radim uopste. U mom slucaju trauma se manifestovala tako, kao duboko i apsolutno porcanje bilo kakve ideje da ja vredim, da imam moc i budem samostalan i uspesan u zivotu. I sve to pod maskom spiritualnosti i spokojne ideje da sam izvan sveta i njegovih desavanja. Bas zbog toga sam se voljno retardirao i zapostavljao potrebu da ucim i da se edukujem o svetu. To se odvijalo na razne nacine. Prvo se uspeh degradirao i svi moji pokusaju da radim i odrzim kontinuitet su se usporavali glasovima da uspeh nije vazan za mene i da sam ja izvan njega. Takodje da me nece ispuniti nista sto uspem u buducnosti. Sve su ovo bile lazi u koje sam verovao svojim mislima , osecanjima ,telom. Na kraju se pojavljivao natprirodni umor koji me je uspavljivao i odvlacio od odgovornosti i zbog koje sam na kraju odustajao od svojih obaveza. Ovaj umor psihicki i telesni je takodje manifestacija traume koja je pokusavala da me zadrzi u bolesti, time sto me ubacuje u stanje nerada i zaborava. Ovo se desavalo u mom slucaju upravo zato sto je rad i znanje jedino odbrameno sredstvo kada je u pitanju trauma. Sve osim toga sam pokusao u ovih 15 godina. Ali nisam istrajao u radu. Zato i postoji toliko snazni otpor i rezignacija i lenjost kod istraumiranih ljudi jer se bore sa svojom bolescu. Rad i znanje su za takve ljude mnogo vise nego za druge ljude koji ga smatraju za normalnu uobicajnu aktivnost u zivotu. To su spasonosna i alhemijska sredstva koja imaju moc da preobraze i izlece traumu jer je sam rad olicenje vrednosti i moci koji takvi ljudi nisu nikada osetili. A neko kada je istraumiran oseca se toliko bezvredno i bespomocno da oseca cak kao i da ce da umre ako oseti takvu moc i vrednost. Umire bolesni osecaj sopstva i ega koji je ziveo u iluziji. Treba istrajati u radu.
Trauma zivi od osecanja bezvrednosti,bespomocnosti i beznadeznosti. Rad, znanje, uspeh, vracaju vrednost, moc i nadu coveku i na taj nacin ga isceljuju. Kada ih oseti u spoljasnjem svetu covek moze da integrise svoje iskustvo u unutrasnjem svetu i preobrazi traumu i anskioznosti koje ga unistavaju. Trauma ove vrste koja normaluzuje abnormalna osecanja bezvrednosti ce se prirodno opirati i sve snage radu, znanju i uspehu jer misli da ih nije vredna i odrzavace bolest. Rad je olicenje vrednosti samim tim nije kompatibilan sa traumom. To vazi isto i za znanje. Treba uciti o svetu, citati svaki dan ponesto novo o istoriji, geografiji, nauci ekonomiji...obrazovanje i znanje su takodje olicenja vrednosti i odbijaju traumu.

Ja verujem da demencija nastaje prirodno kada osoba duboko psihicki pati. Ona nastaje kako bi oslobodila mozak od konstatnog pritiska i opterecenja, jer mozak ne moze da izdrzi stres u kome se nalazi. Pojavljuju se simptomi zaboravljanja, usporavanja mentalne aktivnosti, apatije, spokoja, potrebe za spavanjem, blazene uljujkanosti, hronicnog umora i slabosti, gubljenja reci itd. Ironicno je da su mnogi od ovih simptoma po iskustvima nekih ljudi ��spiritualni�� i koje sam kao takve tumacio kao pozitivne i isceljujuce. Mislio sam da postajem sve spokojniji i napredniji a zapravo sam bio sve bezivotniji i gluplji. Takodje zamka koja coveka lako zavara je sto zaboravljanje prija kao i spavanje, postoji osecanje blagostanja i zadovoljstva u simptomima demencije koje pogresno shvatamo kao pozitivne i istinite. Primecujem i kod drugih ljudi koji kada imaju stres na poslu ili zivotu da su zaboravniji i odsutniji, I kao da samo zele da se ��odmore�� i spavaju. Naravno da su nam odmor i spavanje neophodni ali ne kada su u sluzbi demencijie. Ja sam spavao 15 godina i nisam se odmorio, patnja je i dalje bila tu i samo mi se pogorsavalo psihicko stanje. Nekada su ��pozitivna�� osecanja izvor najvecih iluzija i zabluda. Mir koji nastaje iz demencije i trauma je bolestan mir i konacna propast covekova,jer je to mir koji dolazi sa smrcu. Antizivotne sile mogu da preuzmu oblik milostivog boga koji nas nadgleda i pomaze nam, i ideju da ce sve biti u redu iako zivimo destruktivno i nepravilno.
Kratka rec o detinjstvu. Rodjen sam kao hendikep i imao sam otezano detinjstvo zbog toga. Ruke i noge su mi bile savijene i zgrcene zbog skracenih tetiva i imao sam polozaj sklupcanosti bebe u stomaku. Roditelji su vezbali zajedno sa mnom na istezanju mog tela kako bih prohodao i dobio funkciju u rukama i nogama. Odradili smo izvanredan posao sa obzirom na okolnosti ali u toku mog vaspitavanja oni nisu uvazili da ce se sve to odraziti na moje dusevno stanje. Naporne i bolne vezbe do moje 12 godine su smatrane za nesto normalno i nije se mnogo pricalo o tome. Trebao sam jos tada da imam nekog psihologa kako bi mi izlecio psihu od nezdravih predstava o sebi i svetu. Medjutim to je zataskano i uveravan sam da sam potpuno normalan a da to nisam bio. Trauma je rasla u meni i probudila se u 19 godini. Ovo nije pokusaj krivljenja mojih roditelja, u sustini ja sam bio gospodar svoje sudbine i niko ne moze biti kriv zbog mojih pogresnih izbora.

Sada je jako bitno da napomenem do koje mere sam ja zeleo da se odmorim od svega. Zbog neprekidne anksioznosti u kojoj sam ziveo ja sam mislio da je nemoguce da radim u takvom stanju dok je se ne resim. Perfekcionisticki sam pristupio problemu i hteo da prvo iscelim svoje dusevno stanje kako bi se posle vratio svetu, i svu paznju sam posvetio tome. To je bila najveca moja greska. Bilo mi je nezamislivo da prosto prihvatim anksioznost kao i bilo koji drugi hendkep i da RADIM I ZIVIM I PORED NJE. Ovo je kljucno. Previse je bilo bola, ali prihvatanje tog bola je ljubav i zrtva koju dajemo za zivot. Jer jeste ona bila opterecujuca ali nije mogla da me fizicki spreci da radim i zivim. To sam ja samo mislio zbog iluzija u kojima sam ziveo. Trauma je htela svu paznju za sebe i samo me je drzala u vecnoj ruminaciji u kojoj nikada nisam nasao resenje. Trebao sam da ignorisem anskioznost a ne da opsednuto pokusavam da nadjem resenje za nju. Nekada nema resenja ali mi i dalje imamo moc da zivimo. Zbog moje arogancije i nezahvalnosti ja nisam mogao da prihvatim da zivim sa takvim osecanjem. Hteo sam po svaku cenu da budem normalan i da nemam traume i anskioznosti. Mislio sam da ne moze gore da mi bude. Nisam cenio zivot i obezvredjivao sam njegovu velicnu. I kada mi se ovo desilo cela ta ideologija se srusila i pokazano mi je koliko zapravo gore moze da mi bude. 100 000 puta gore je imati demenciju nego biti anksiozan i trpeti to stanje. Nekada moramo da trpimo zarad ljubavi bozje, zarad ljubavi prema zivotu moramo da trpimo i volimo i zivimo uprkos svemu. Iskusenje je ogromno ali nasa ljubav je isto ogromna. Nasa prava moc izvan trauma koje propovedaju da smo mizerni, bezvredni, bespomocni i beznadezni je isto ogromna. Ovo kazem zato sto prepustanju nemoci ultimativno vodu u bolest i demenciju tako da ne moze postojati realnost u takvim osecanjima.

Ja kao nestrucno lice nisam kompetentan da svedocim o ljudima koji zbog raznih situacija u zivotu obitavaju u lenjosti i neradu. Neki manje neki kao ja do samog kraja. Uglavnom znamo koje su posledice nerada,kloseraj,bolest, beskucnistvo; ali ja priblizavam i novu natprirodnu dimenziju u ovu pricu. A to je doslovno demencija. Posledica hronicne razarajuce anksioznosti koja zivi od nerada i traume, odbacivanja zivota, coveka moze u bilo kom godisnjem dobu da dovede do demencije. Moja ljubav i zelja za nistavilom je bila toliko duboka i potpuna da sam totalno verovao da nerad postoji i da je on odgovor na moje zivotno pitanje. Celim bicem i emocijama i mislima sam bio vodjen godinama u njegovom pravcu produbljujuci tu ideju. Bio sam spreman da prihvatim posledice i da postanem jurodivi klosar koji ce biti u jedinstvu sa bogom. Mislio sam da je to nesto najuzvisenije i da je preteca svih stvari i svetova. Obmanjivao sam sebe kako je sam atom u stanju rada jer se krece i stvara materiju i kako mora biti nesto pre atoma ,pre samoga sveta iz cega je sve prvobitno nastalo. I to je bozanski Nerad ili nistavilo. Ovim cudnim pricama sam zaludjivao sebe i svoje bliznje gde sam i njih na kraju zbunio i donekle zaveo sa tim romanicnim idejama o svetu. Ljudi su zbilja mislili kao i ja da sam na nekom uzvisenom putu. U stvari sam bio lud i vodjen traumom koja je preuzela oblik spiritualnosti. Covek kad je lud po mom misljenju ne mora nuzno da cuje glasove i halucinira i da ima teorije zavere sa kojima zivi u svom zaludjenistvu. Ludilo i trauma koja postoji je izuzetno lukava i podmukla pojava koja moze i na najintelignetnije nacine da nas zavara. Moze da iskoristi nase najsvetije i najntimnije ideje protiv nas. Ja sam vodjen mislju da mi se desava spiritualna promena, i da sam izabran da dozivim velike spoznaje.
Ideje o nadi, zdravlju, ljubavi, veri, poverenju, ili spiritualnosti, sve je to okrenuto protiv mene u sluzbi ludila i unistenja. Ja sam bio ubjedjen da se priblizavam svom ozdavljenju obitavajuci u neradu i blagostanju koje donosi zaboravljanje, mislio sam da mi to sve pomaze i sve sam cinio da ne izgubim to osecanje, a hrlio sam nesvesno ka svojoj smrti. Nekada ne mozemo da verujemo nasim mislima, nasim osecanjima, nasoj intuiciji, cak ni sopstveom telu koje stvara osecanje iscrpljenosti da bi nas zadrzalo u neaktivnosti. Treba se odupreti traumi, treba se odupreti umoru. Izbavljenje je naporno i mucno ali neophodno. Velika je bol kada shvatimo da smo ludi ili kukavni i da treba nesto da preduzmemo povodom toga.

Mislio sam da sebi pomazem sto je najgore od svega. Cak sam osecao ogroman strah da izgubim svoju ��spiritualnost�� odnosno bolest, naslucijuci da ako radim i okrenem se normalnom zivotu da ce ona nestati. Sto je i bilo tacno ali u mojim ocima tada tumaceno je kao nesto bogohulno. Brizljivo sam cuvao svoje ludilo,negovao ga i gajio da ga ne izgubim. Verovao sam da je to nesto dragoceno i vazno i da nista ne sme da mi ga poremeti. Mislio sam da sam plemenit pravodljubiv i castan sto stoicki i neumoljivo podrzavam spiritualnost .Jer ne skrecem sa puta jer sam odan svojoj misiji do kraja. A bio sam odan bolesti i zlu. Mislio sam da sam vredan sto sam toliko disciplinovan u svojoj potrazi. Mozete li da zamislite koliko se sada osecam glupo, koliko sam samo glup bio.
Treba voleti i uzivati u zivotu. Vrednovati um koji imamo i njegovu bekrajnu stvaralacku moc a ne trositi ga na depresije i ludilo i nasladjivati se mracnim zadovoljstvom koje dobijamo iz tih stanja. Od patnje pravimo price i dramu i ideju da smo posebni u nasoj muci. Osecanje kontunuirane patnje i dosade i apatije kroz koji neki ljudi prolaze, kao i osecanje da postoji trajanje u smislu tok naseg jednolicnog monotong zivota je takodje iluzija. Ta iluzija doduse nam daje osecanje bezbriznosti i sigurnosti. I zato ostajemo sa njim i verujemo u njega. Demencija kada se desila je srusila moje verovanje da ce sve biti u redu u buducnosti i da imam vremena da se bavim sobom u nedogled. Covek ne moze da priusti da vecno obitava u depresiji i anksioznosti pre ili kasnije ce se desiti bolest. Mi imamo moc da zivimo. Imamo moc da volimo i budemo srecni, da radimo i stvaramo, imamo svu moc ovoga sveta. Jer nerad je iluzja i u njemu se krije demencija. A demencija ne moze biti istina i ne moze imati smisla nista sto nas vodi u takvo stanje.
Rec o drustvu i zenama.
Ponekad ne mogu da se nacudim koliko je sofisticirana nasa moc samoobmanjivanja. Uvidjam da je to zbilja mnogo vise od reci i misli koje vodimo u glavi , ceo psihofizicki sistem zajedno sa emocijima i telom nasim moze da nas drzi u zabludi. Recimo dok sam ja verovao da sam spiritualan svesno sam se odricao zena i drustva i upadao u stanje samotnistva i ideje da prociscavam i produbljujem svoje spiritualno iskustvo. Mislio sam da sam prerastao i prevazisao potrebu za ljudima i da je to sledeca etapa u mom zivotu. Da postoje uzvisenija iskustva i blazenstva od matarijalnih i telesnih. Ali shvatio sam da u mom slucaju nije bilo vazno da li ja imam zenu ili prijatelje vec nacin na koji se ophodim prema njima. Jer ziveci sa traumom i bez ljubavi ja nisam dozivljavao ni ljude ni svet normalno i svesno i sa zdravom percepcijom. Bio sam sebican ,gord i iskorscavao sam druge nesvesno se zadvoljavajuci takvim sebicnim ponsanjem. I naravno da je to postalo isprazno vremenom i dosadno jer nisam uvidjao sta radim, i onda sam poceo da trazim nesto vise. Nije meni trebalo prosvetljenje i neka vansvetovna ljubav potrebno mi je bilo da uvidim prosvetljenje i ljubav u ovome svetu i ljudima koji su vec tu oko mene. Nisam hteo da se odreknem ljudi ali sam prestao da aktivno ucestvujem u zdravim medjuljudskim odnosima, odnosno postovao sam nerad i u vezi s tim. I pod tim uverenjem samo telo mi je na vrlo suptilan nacin potisnulo pozudu i ljubav prema zenama i ljudima generalno. Naravno kajem se strasno zbog toga takodje. Indiferentnost i nezavisnost od sveta i osecanje samodovoljnosti i spokoja koje dolazi u nezanimanju i odsustvovanju od svetovnih potreba, je sto se mene tice iluzija. Zadovoljstvo u asketizmu i nemanju potrebe za drustvom i zenom. Ponekad ideja da smo samodovoljni i spiritualni nam daje lazno osecanje moci, koju zbog toga uzimamo za istinu. Mislio sam da sam slobodan i ubedjivao sam sebe da uzivam u toj slobodi. Ali kakva je to sloboda od ljudi, zivota i ljubavi? O njoj nema sta pozitivno da se kaze. Nekad slepo pratimo osecanja koje nas usrecuju i smiruju i zbog toga mislimo da su verna istini ali mozda nas samo obmanjuju.

Vise i nize istine
Zeleo sam da mi bude bolje i iz sve snage sam tome stremio. Sve sto sam imao od blagoslova u svom zivotu od krova nad glavom, hrane, ciste posteljine itd nisam dovoljno cenio. Svoj um koji je bio i dalje razlozan, isto nisam cenio jer sam bio anksiozan. Imao sam pamet i relativno normalnu kogniciju i priliku da nesto uradim. Ali ko razmislja o tako osnovnim ljudskim iskustvima i sposobnostima. Nista nije bilo dovoljno i nista nije valjalo. Trebalo je nesto uzviseno da se desi, neka spoznaja koja ce ukloniti patnju i odagnati konfuzije. Ta silna nezahvalnost i gordost, nesposobnost da prihvatim anskoznost i radim uprkos njoj me je kostala svega. Nisam shvatao koliko god sam gledao u visine da postoje i duboke niske realnosti i bolesti koje sve unistavaju. Postoje i visine i dubine zivotne i kada to otkrijemo mozemo da trpimo i podnesemo mnogo vise nego sto mislimo. Patnja je isto plemenita i mora da se trpi ako je neizbezna. Postoji kvalitet u patnji i vrednost koja takodje moze da se oduzme coveku. Demencija coveka vodi u zaborav i otklanja mu patnju ali mu oduzima zato zivot zajedno sa njom.
Rad postizanje znanje nas cini tako divnim nas um je toliko divna stvar koju sam ja zbog sopstvene patnje omalovazio. Sada jedva pisem ovaj tekst, ne mogu da dodjem do izrazaja i da kazem toliko toga sto bi zeleo. Kada gledam ljude iz ovog sve vise zatupljujuceg stanja ,ne mogu da ih ne vidim kao bogove u odnosu na mene. Tako nam je divan um. Sama moc govora je predivna,sklapanje recenica i uzivaje u toku informacija. A kamoli nase bezgranicne sposobnosti u radu i stvaranju. Ne mogu da shvatim da sam sa toliko ogorcenosti i rezignacije odbijao rad i svoju stvaralacku moc zbog prazne iluzije. A toliko sam mogao, toliko sam mnogo mogao da ucinim i dam ovome svetu. Sada sam bleda kopija onoga sto sam bio. Mislio sam da me anksioznost sprecava u tome, da je nemoguce ziveti i raditi zajedno sa njom ali upravo je to bio jedini nacin.

Zao mi je zbog duzije teksta nadam se da je nekome znacilo, jer to su poslednji doprinosi koje imam da podarim svetu. Sve najbolje

Planete sun�evog sistema

nobody@mycity.rs (s.sdiing) — Thu, 16 Jun 2022 13:10:38 +0100

Po�tovani
Da li su putanje svih planeta Sun�evog Sistema u jednoj ravni 2D ili su u 3D.
Unapred hvala
Srda�an pozdrav