MyCity :: Nauka

Vajmarska Nema�ka

nobody@mycity.rs (VJ) — Sun, 07 Jun 2026 13:01:00 +0100

"Velika ekskurzija" - proterivanje Turaka iz Bugarske 1989. godine

nobody@mycity.rs (VJ) — Sun, 17 May 2026 12:45:51 +0100

Citat:1989 expulsion of Turks from Bulgaria

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:Tomasz Kamusella - The Forgotten 1989 Expulsion of Turks from Communist Bulgaria

Citat:Голямата екскурзия 1989 година

Citat:BULGARİSTAN G��MENLERİ - 1989'UN HİKAYESİ BELGESEL

Citat:Rıfat Yağcı - 1989 Bulgaristan G�� ve Belene (CNN T�rk Oradaydım - 2010)

Citat:Bulgaristan'da G��e Zorlanan Aileler Anlatıyor...

Citat:Bulgaristan'dan G�� - 1989

Citat:"Vatan"dan "anavatan"a: Bulgaristanlı T�rklerin zorunlu g��

KPJ

nobody@mycity.rs (VJ) — Sat, 11 Oct 2025 13:06:50 +0100

Citat:Prakti�na uputstva za rad komunisti�kih predstavnika u op�tinama
(razra�ena na prvoj konferenciji komunisti�kih predstavnika u op�tinama, odr�anoj 10. i 11. septembra 1920. g. u Beogradu, a potvr�ena na sednici Centralnog Izvr�nog Odbora od 23. septembra 1920. god.)

I

UPRAVA

I �asnici i odbornici u op�tinama smatraju se samo kao delegati i organi Kom. Partije, koji u op�tinama imaju da zastupaju gledi�ta i sprovode odluke u duhu na�eg partijskog programa i taktike, pod rukovodstvom i kontrolom Mesnih Ve�a i ostalih nadle�nih partiskih instanca.
Svi kom. predstavnici u jednoj op�tini obrazuju klub kom. predstavnika u toj op�tini. Klub bira svoj Izvr�ni odbor od 3 � 5 lica, a gde ima manje od 3 predstavnika, samo sekretara. Klub pretresa na svojim sastancima sva pitanja koja su na dnevnom redu ili koja treba staviti na dnevni red. Klub je du�an preko svoga sekretara odmah obavestiti Mesno Ve�e o svim svojim odlukama. Te odluke su punova�ne tek kad ih Mesno Ve�e odobri. U slu�aju ve�eg nesporazuma, spor, sa obrazlo�enim stanovi�tem i jedne i druge strane, dolazi pred Centralni Izvr�ni Odbor, �ija je odluka obavezna i kona�na.
Na sednicama op�tinskog odbora mogu govoriti po jednom pitanju samo oni drugovi koji su za to na klupskom sastanku naro�ito odre�eni. A ako se u toku rasprave uka�e potreba da jo� ko od �lanova kluba uzme re�, o tome se drugovi na samoj sednici moraju sporazumeti i odrediti ko to treba da u�ini. U tom pogledu mora postojati najpunija disciplina. Niko od odbornika ne sme na odborskoj sednici zastupati kakvo svoje osobeno gledi�te, niti glasati protiv op�teg gledi�ta celog kluba. Ako na odborskoj sednici iskrsne kakvo nepredvi�eno pitanje, o kome se klub nije prethodno sporazumeo ili na kome se ne mo�e momentalno sporazumeti, onda se gleda da se to pitanje odlo�i za narednu sednicu, da se prou�i i stvori odre�eno gledi�te po njemu. Ako bi, pak, bilo nemogu�e odlo�iti takvo jedno pitanje i odbornici se ne mogu sporazumeti o gledi�tu koje treba zauzeti, odbornici se uzdr�avaju od glasanja. Uzdr�avanje od glasanja treba na svaki na�in izbegavati i njemu pribe�i samo u sasvim izuzetnom i izvanrednom slu�aju.
U op�tinama, �ija uprava nije u na�im rukama, na�i odbornici ne mogu u�estvovati ni u kakvim komisijama, delegacijama, odborima, i t.d., kad te komisije, delegacije, odbori, itd. imaju upravne ili izvr�ne funkcije. Naravno, kad komisije, delegacije, odbori i t. d. imaju za cilj da izvr�e izvesnu kontrolu, ili da prou�e kakvo pitanje, komunisti�ki predstavnici treba uvek da tra�e da u njima budu zastupljeni. To je n. pr., slu�aj sa komisijom za bud�et, sanitarnom komisijom itd.
Odbornici potpisuju zapisnike odborskih sednica uvek sa odvojenim mi�ljenjem po svima onim pitanjima po kojima su na�i predlozi odbijeni.
Nijedan odbornik ne mo�e izostati ni sa jedne sednice bez opravdanih razloga, o kojima treba da bude blagovremeno obave�ten i koje treba da odobri Izvr�ni Odbor Kluba.
Nijedan komunisti�ki predstavnik u op�tini ne mo�e po svojoj volji dati ostavku bez odobrenja nadle�nih partiskih instanca. Svaki je, me�utim, du�an polo�iti ostavku kad to partija odlu�i.
Odborske sednice moraju biti uvek javne i dr�ane u lokalu koji mo�e da primi �to vi�e publike. Du�nost je partiskih �lanova da u �to ve�em broju pose�uju svaku odborsku sednicu i na taj na�in budu uvek budna kontrola nad radom svojih predstavnika u op�tini.
Sva va�nija pitanja, kao bud�et, zatim snabdevanje �ivotnim namirnicama i ostalim potrebama, pa onda kakva ve�a preduze�a, i t. d., pre no �to do�u na dnevni red na odborske sednice, moraju se raspravljati na konferencijama i javnim zborovima, da i naj�ire mase radnog naroda imaju uvek prilike i da ka�u po svima tim pitanjima svoju re�, a i da budu ta�no obave�tene kako o na�em tako i protivni�kim mi�ljenjima. Mase treba �to ja�e zainteresovati za sva va�nija pitanja i odr�avati kod njih naj�ivlji interes, kako bi se one mogle uvek pokrenuti i u akcije, da se tako na� rad unutra podupre i pritiskom masa spolja.
Kadgod nadzorna dr�avna vlast poni�ti svoje re�enje na�e op�tinske uprave, o tome treba odmah obavestiti naj�iru javnost. U svakom takvom slu�aju treba alarmirati mase i pokazati im na tim konkretnim primerima da je dana�nja dr�ava organizacija kapitalisti�ke klase i da je za ostvarenje na�eg programa potrebno, pre svega, osvojiti celokupnu dr�avnu vlast
Op�tinske uprave moraju obratiti najve�u pa�nju na izbor �inovnika i slu�benika, kako stru�njaka tako i onih koji treba da budu samo izvr�ni organi. �inovnike i slu�benike bira uprava u sporazumu sa odborom i Mesnim Ve�em. Za �inovnike i slu�benike valja birati iskusna, sposobna i po�tena lica, koja u�ivaju op�te poverenje. �eleti je da va�nija mesta budu poverena licima koja su u isto vreme i dobri poznavaoci slu�be i dobri partiski radnici. Ali valja naglasiti da se partiski ljudi samo pri ina�e istim uslovima mogu pretpostavljati drugim kandidatima, naro�ito kad je re� o stru�njacima.
Od svih �inovnika i slu�benika mora se tra�iti stroga disciplina, ta�nost i revnost u vr�enju slu�be. Pri op�tenju sa publikom �inovnici i slu�benici moraju biti u�tivi, pa�ljivi i uslu�ni. Svi poslovi, koji se mogu svr�iti bez odlaganja, moraju se svr�iti odmah. Partiski drugovi moraju u tom pogledu prednja�iti. Njihov rad mora slu�iti kao primer svima ostalim.
Prema svima onima koji prekr�e disciplinu u radu i redu treba postupati sa najve�om strogo��u. Prema partiskim drugovima, osim zakonskih mera, preduzimati i mere koje predvi�a partiski statut.
II

BUD�ET

Bud�et, godi�nji prora�un prihoda i rashoda u op�tini, treba da bude najbolje ogledalo celokupne politike jedne op�tinske uprave. Ali, kao i u svima drugim pitanjima, i u pitanju bud�eta op�tini su vezane ruke. �lanovi 128. i 129. Zakona o op�tinama unapred utvr�uju sve glavne partije kako u bud�etu prihoda tako i u bud�etu rashoda. Zakon o op�tinama obele�ava, dakle, unapred granice u kojima se mo�e kretati finansiranje u jednoj op�tini. Op�ti princip bur�oaskog finansiskog zakonodavstva, po kome se najve�i deo tereta za izdr�avanje svih bur�oaskih klasnih institucija, uvek svaljuje, u obliku neposrednih poreza: tro�arine, taksa i t. d., na le�a siroma�nih slojeva gra�anstva, sproveden je dosledno i zakonskim odredbama koje reguli�u op�tu finansisku politiku. Pa ipak, i u tesnom okviru, koje postavlja bur�oasko zakonodavstvo, bud�et jedne op�tine, �ija je uprava u rukama Komunisti�ke Partije, mora se znatno razlikovati od bud�eta op�tinskih bur�oaskih uprava. I u pitanju raznih taksa, u koliko se one ne mogu izbe�i, i u pitanju tro�arine, dok ona postoji, ba� kao i u pitanju prireza, koji je u dana�nje vreme skoro u svim op�tinama neizbe�an, mora se jasno osetiti tendencija da se najve�i deo tereta prebaci na imu�ne slojeve gra�anstva, srazmerno njihovom imanju, kapitalu i prihodima. Tako, na pr., takse na luksuz treba da budu �to ve�e, ali zato mnogih taksa (za vodu, osvetljenje i t. d.) treba siroma�ne gra�ane ili uop�te osloboditi ili ih svesti na najmanju meru. One tro�arinske stavove, koji optere�uju artikle koje naj�iri slojevi siroma�nog gra�anstva tro�e, treba reducirati na �to je mogu�e manju meru. Op�tinski prirez treba da bude progresivan. Kako se on, po Zakonu o Op�tinama, razrezuje po neposrednoj porezi, njega treba razrezati po stopi koja �e biti u toliko ve�a u koliko je neposredni porez ve�i. Treba, dakle, u celokupnoj op�tinskoj finansijskoj politici te�iti da se imanja, kapitali i prihodi kapitalisti�ke klase opterete progresivno.
Komunisti�ke op�tinske uprave moraju u slu�ajevima krajnje nu�de, pribe�i i zaklju�ivanju zajmova pod uslovom da se tereti tih zajmova prenesu na imu�ne gra�ane. Komunisti�ki predstavnici me�utim, u op�tinama koje nisu u na�im rukama, ne smeju ni u kom slu�aju glasati ni za kakav zajam, koji tra�i jedna bur�oaska op�tinska uprava.
U slu�aju da nadzorna vlast odbije predlo�eni bud�et, treba, iskori��uju�i i dalje sve zakonske mogu�nosti, postupiti i po paragrafu 10 ovih upustava.
Komunisti�ki predstavnici u op�tinama koje nisu u na�im rukama, glasaju uvek, u principu, protiv bud�eta koji predla�u bur�oaske op�tinske uprave. Ali, nezavisno od toga, u specijalnoj debati o bud�etu, na�i predstavnici �ini�e konkretne predloge po svima pozicijama, i glasa�e uvek jednodu�no za te predloge. Na�i predstavnici mogu glasati i za predloge koji poti�u i sa kakve druge strane, ako ti predlozi odgovaraju interesima radnog naroda i nisu u protivre�nosti s duhom na�eg programa.
III

PRIVREDNA POLITIKA

Komunisti�ka op�tinska uprava mora obratiti najve�u pa�nju na privrednu politiku. To je jedno od najzna�ajnijih ali u isto vreme i najte�ih strana rada u op�tini. Organizovanje op�tinske privrede predstavlja polje na kome se mo�e povu�i vrlo jasna brazda izme�u komunisti�kog i bur�oaskog gazdovanja u op�tini. Taj posao mo�e doneti dvostruke koristi: on mo�e donekle olak�ati te�ki polo�aj siroma�nog gra�anstva, u isto vreme, jedan od najbogatijih izvora op�tinskih prihoda. Osim toga, taj posao pru�a mogu�nost da se na�i partijski drugovi upoznaju, makar i u miniaturi, sa problemom organizacije i uprave budu�e socijalisti�ke proizvodnje. A to vaspitno dejstvo organizovanja op�tinske privrede, organizovanje rada u op�tinskim preduze�ima, za njih je danas od vrlo velikog zna�aja. U tom cilju:
Op�tinska uprava �e u svojoj re�iji racionalno iskori��avati sva svoja imanja: njive, livade, ba�te, vo�njake, �ume, vodu, zgrade i t.d. Sistem koncesija treba sasvim ukinuti.
Op�tinske uprave �e u svojoj re�iji, instalirati vodovode, elektri�ne centrale, kanalizaciju i t.d.
Op�tinske uprave �e stvarati svoja preduze�a: pekarska, mlekarska, mesarska, obu�arska, �iva�ka, drvodeljska, mlinarska i t.d.
Samo u krajnjem slu�aju, kad su u nemogu�nosti da same iskori��uju op�tinska imanja, op�tinske uprave mogu dati imanja pod najam i to u prvom redu radnicima ili sitnim sopstvenicima s tim da ih oni kolektivno obra�uju, dok se ne stvore uslovi da iskori��avanje svih tih imanja pre�e direktno u op�tinske ruke.
U svim gornjim poslovima sindikalne organizacije treba da uzmu aktivna u�e��a. One �e u svima preduze�ima formirati kontrolne radni�ke odbore.
IV

APROVIZACIJA (SNABDEVANJE)

U svakoj op�tini, gde god je to mogu�e, treba odmah obrazovati naro�ito odeljenje za snabdevanje. To odeljenje stvara centralni op�tinski magacin sa zadatkom da se iz toga magacina snabdeva, u prvom redu siroma�no, a po mogu�stvu i celokupno stanovni�tvo ne samo �ivotnim namirnicama (bra�no, meso, mleko, jaja, mast, so �e�er i t.d.) nego i svim ostalim �ivotnim potrebama (drva, ugalj, obu�a, odelo, gas, name�taj itd.). U ve�im varo�ima radi lak�e i br�e raspodele dobara odeljenje za snabdevanje otvara u svakom kraju varo�i svoje prodavnice.
Op�tinski magacin, u koliko ne mo�e da se snabdeva iz op�tinskih radionica i preduze�a stupa u stalnu vezu sa radni�kim i zemljoradni�kim proizvo�a�kim i potro�a�kim zadrugama. Uzajamne veze i uzajamno snabdevanje izme�u centralnog op�tinskog magazina i zemljoradni�kih zadruga pokazuju put kako se i radnici u varo�i i radnici na selu mogu spasti posrednika-parazita koji danas tako bogato �ive na ra�un i jednih i drugih. Ove veze pru�aju, osim toga, prilike partiskim drugovima da se u izvesnoj meri upoznaju sa problemom organizacije razmene dobara, a taj problem, kao �to je poznato, u vezi sa organizacijom proizvodnje, predstavlja osnovni problem organizacije socijalisti�kog dru�tva.
V

PITANJE STANOVA

Op�tinske uprave obrazova�e odmah pri statisti�kom odeljenju komisiju koja �e izvr�iti popis svih stanova i prikupiti, u obliku naro�ito za to izra�enih formulara, sve najpotrebnije podatke u vezi sa pitanjem stanova.
Op�tinske uprave uze�e inicijativu za izbor kirajd�iskih odbora, koji �e na osnovu prikupljenih statisti�kih podataka predlagati kako treba izvr�iti razme�taj stanovni�tva po stanovima, da bi se koliko toliko jo� odmah umanjile strahovite patnje, kojima je siroma�no stanovni�tvo, naro�ito u ve�im varo�ima, izlo�eno usled oskudice u stanovima. Op�tinske uprave su du�ne zalo�iti se svom silom na nadle�nim mestima da se ti predlozi, u interesu radnika i siroma�nih gra�ana, prevedu i u delo.
Op�tinske uprave moraju preduzeti sve mere da se vla�ni i padu skloni stanovi, u interesu narodnog zdravlja, poru�e.
Op�tinska uprava �e predvideti u bud�etu potrebnu sumu za izgradnju higijenskih stanova, koji bi se davali pod jevtin najam radnicima i siroma�nim gra�anima.
VI

SANITETSKA SLU�BA

Op�tina je du�na obezbediti besplatno le�enje i besplatne lekove svima radnicima i siroma�nim gra�anima. Siroma�ne porodilje imaju prava na besplatnu babi�ku pomo�.
Op�tina mora obratiti najve�u pa�nju na �istotu. U tom cilju, najbolje je da op�tina, u svojoj re�iji, organizuje �i��enje ulica, �i��enje nu�nika i izbacivanje �ubreta. Taj posao, ako se dobro organizuje i stavi pod strogu kontrolu, mo�e dati i lepe prihode op�tini.
Op�tina je du�na stvoriti bar jedno narodno kupatilo, u kome bi se radnici, siroma�ni gra�ani i �aci kupali ili besplatno ili po vrlo nisku cenu.
Op�tina se mora postarati da se gra�anstvo snabde dobrom vodom za pi�e. Pre no �to se instalira vodovod, bunari se moraju �to �e��e pregledati i �istiti. Na kanalizaciju, regulaciju i kaldrmisanje ulica, naro�ito u radni�kim krajevima, mora se obratiti najve�a pa�nja.
Op�tina je du�na organizovati pored finansiske i stalnu sanitetsku kontrolu nad prodajom �ivotnih namirnica. Ona vodi stalan nadzor nad kafanama, restoranima, gostionicama, piljarnicama, kasapnicama itd.
VII

SOCIJALNA POLITIKA

Pri svakoj op�tini se mora ustanoviti statisti�ko odeljenje koje bi imalo za zadatak da prikuplja statisti�ke podatke iz oblasti privrednog, finansiskog, prosvetnog, kulturnog i t. d. �ivota. Naro�itu pa�nju valja obratiti na prikupljanje statisti�kog materijala koji je od najpre�e potrebe za na�u partisku i sindikalnu politiku.
Pri svakoj ve�oj op�tini treba ustanoviti, u sporazumu sa sindikalnim organizacijama, berzu rada. Ona treba da je u vezi sa Inspekcijom Rada i da neprekidno pokre�e pitanje �to bolje za�tite i �to potpunijeg osiguranja radni�ke klase.
Op�tina je du�na predvideti u bud�etu potrebnu sumu za pomo� radnicima u besposlici. Ta pomo� se daje preko sindikata.
U svakoj op�tini treba otvoriti azil za preno�i�te radnika koji putuju tra�e�i posla.
U svakoj op�tini treba otvoriti i azil za siroma�nu i napu�tenu decu, za ratnu siro�ad.Isto tako treba otvoriti i domove za iznemogle starce i starice, invalide, i tako dalje.
Treba organizovati narodne kujne u kojima bi sirotinja dobijala besplatno hranu; za radnike i �ake organizovati jevtine kujne.
Zimi treba prite�i u pomo� sirotinji i besplatnim ogrevom (drva, ugalj).
U principu, treba uvek pomo� u naturi pretpostaviti nov�anoj pomo�i.
Treba izbegavati davanje pomo�i raznim bur�oaskim humanim ustanovama. U slu�aju da se takva pomo� ipak da, treba je dati sa specijalnom namerom i pravom kontrole da �e se ona odista za namenjenu svrhu i utro�iti.
Op�tine su du�ne postarati se da radnici i siroma�ni gra�ani mogu kod stru�nog lica dobiti uvek besplatnu pravnu pomo� po svim pitanjima koja zasecaju u njihove interese.
VIII

PROSVETNA POLITIKA

Op�tina �e obratiti naro�itu pa�nju na siroma�nu �kolsku decu. Njih treba snabdeti i obu�om, i odelom, i knjigama i svim ostalim �kolskim potrebama. U �koli treba po mogu�stvu, organizovati besplatan doru�ak i besplatnu u�inu.
Treba otvarati, naro�ito u radni�kim krajevima, obdani�ta, u kojima bi mala radni�ka deca, dok su im roditelji na radu, bili stalno pod pedago�kom kontrolom, pored fizi�ke nege koja bi im se redovno ukazivala.
Od de�jih azila, koje treba otvoriti po ta�. 39, valja stvoriti �kole rada, u kojima �e deca, rade�i, proizvode�i, harmoni�no razvijati svoje duhovne i fizi�ke osobine.
Op�tina �e organizovati narodne univerzitete, na kojima �e se dr�ati besplatna popularna predavanja iz oblasti svih nauka. Organizaciju narodnih univerziteta treba poveriti naro�itom odboru, u koji mogu u�i i stru�na lica van na�e Partije. Celokupan rad toga odbora podle�i, me�utim, sankciji i kontroli op�tinske uprave, odnosno Mesnog Ve�a.
Napomena. Mesna ve�a treba za obave�tenja po svim va�nijim pitanjima, koja u ovim upustvima ne bi bila sadr�ana, da se obra�aju uvek Centralnom Izvr�nom Odboru.

Beograd, Septembra 1920.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

De�avanja na Beogradskom univerzitetu u me�uratnom periodu

nobody@mycity.rs (VJ) — Sun, 01 Jun 2025 02:37:06 +0100

Citat:Београдски студенти и политичке
организације 1935�1941.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Nikola Pa�i�

nobody@mycity.rs (VJ) — Wed, 21 May 2025 20:28:16 +0100

Citat:Prof. dr Mira Radojevi� � Uloga Nikole Pa�i�a u razvoju parlamentarizma u Srbiji

Vesti iz nauke

nobody@mycity.rs (Pra�inar) — Sun, 18 Aug 2024 21:12:34 +0100

Поставио сам нову тему, јер нема сличне за објављивање вести из науке.
Па да почнемо са једном уобичајено добром:

Ученик другог разреда Математичке гимназије у Београду Андреј Дробњаковић освојио је пет златних медаља (математика, физика, хемија, биологија и инжењерство) на Научној олимпијади StemCo у Сингапуру (1-7 јуни 2024. године).

Андреј је (као једини представник Србије у Сингапуру!), успео да буде петоструки шампион Олимпијаде у конкуренцији од 12.000 такмичара из преко 40 земаља света!

За Андреја поводом овог ретког и великог достигнућа НИЈЕ УПРИЛИЧЕН пријем код Председника Републике након повратка у земљу (два месеца је већ прошло!). Влада Србије у међувремену НИЈЕ ДОНЕЛА �уредбу� о новчаној награди ни за једну од пет Андрејевих златних медаља, а камоли за свих пет.

�ta je ovo

nobody@mycity.rs (sokars) — Sat, 30 Dec 2023 19:21:56 +0100

�ta bi moglo ovo da bude?
gore je napisano BN
oko grba ili �iga NAK NEDERLAND
skroz dole broj 4282
ovaj predmet se nalazio u blizini ovih kuglina slici broj 3.

Potrebna mi je pomo�

nobody@mycity.rs (Anonimus0123456) — Tue, 25 Jul 2023 02:10:26 +0100

Forum Krstarice
Po�tovani anonimus012, kao novom �lanu Foruma Krstarice, neophodno je da prve tri poruke koje po�aljete odobre moderatori foruma. Nakon toga �ete mo�i nesmetano da �aljete poruke i nesta�e ovo obave�tenje.
U trendu: Za�to se ljudi danas slabo dru�e? Deset bo�ijih zapovesti Nikola Joki� ne igra za Srbiju na... Pesma nedelje - �etvrta nedelja jula -... Strastvene Skorpije Ameri�koj umetnici nije bio dozvoljen... Vru�ine i brus Zbog ugro�avanja sigurnosti i �irenja... "Oklen si, sele"? - "Iz Pi�kovca, brale" Otvoren prvi vrti� za homoseksualce:...
Psihologija
Potrebna mi je pomo�
Za�etnik temeanonimus012 Datum pokretanjamalopre Oznakeprazno
�eka odobrenje pre objavlјivanja.
Odustani od pra�enja

��
anonimus012
Po�etnik
malopre - Potrebna mi je pomo�
#1
Nisam nikad pisala ovde, ali se trenutno ose�am jako lo�e i vi�e ne znam kako da se borim sa ovim. Ovo �to sam napisala nije prvi put da se de�ava, ali je najskorije doga�aj. Radi se o tome da sam se ne�to posva�ala sa mojima jer ih molim da urade neke stvari ve� du�i vremenski period, ali oni nikako da se smisle i onda kad sam im skrenula pa�nju na to oni su se samo smejali i zezali oko toga, ali da ih je neko drugi zamolio za ne�to onda bi odmah to re�ili bez pitanja, �to mene malo poga�a iskreno. Pa par sam par dana bila ba� uru�ena i nisam �elela da pokre�e nikakav razgovor sa njima osim ako ga oni ne pokrenu. Majka se na�la najvi�e uvre�ena i tu kre�e konstantno napadanje sa njene strane. Ja sad ne znam kako ona o�ekuje da pri�am o stvarima koje me mu�e, kad svaki put kad progovorim o tome, a ti�e se nje, ona napravi �rtvu od sebe i preokrene moju pri�u... Postane kontradiktorna (promer: prvo ka�e da je ooga�aju moje re�i, a onda ka�e da se uop�te ne radi o tome �to sam rekla) i kad joj skrenem pa�nju na to ona po�ne da pri�a kako mi mo�da treba pomo�, kako sam luda, kako sam dramati�na, kako ne znam �ta pri�am. I kad ja ka�em da mi je muka da vi�e mislim o tome kako �e drugi da se ose�aju, jer mi je tako bilo ceo �ivot, ona se uvredi i opet od sebe napravi �rtvu bez obzira da li to mene poga�a ili ne, da li to lo�e uti�e na mene ili ne.
Nisam pri�ala normalno ni sa njom ni sa ocem i ona se uhvatila za to kako samo sa njom ne pri�am kako treba, a kako je sa ocem sve okej. I ja kad joj ka�em da nije tako ona ka�e da la�em.
Ne znam �ta vi�e da radim... Na kraju sam se izvinila, raspala i rekla da ne �elim vi�e da pri�am o tome i da zaboravimo sa se to ikad desilo, ali je ona htela da nastavimo... Valjda je u�ivala da gleda kako se raspadam, ne znam, valjda voli od sebe da pravi �rtvu i kad se ne radi samo o njoj...
Posle je krenula da kuka kako je boli glava (verovatno da se ja ose�am jo� gore jer sam kriva za njeno lo�e raspolo�enje) ali se uop�te nije obazirala na to �to mene glava boli ve� 4 dana, ali kao dobro, svako brine za sebe valjda.
Ja sam samo htela da od njih dobijem jednom u �ivotu jedno izvini kad zeznu stvari, ni�ta vi�e, a ne da se ja ose�am krivom i kad nisam i da ja moram da im se izvinjavam za njihove gre�ke...
Da naglasim da posle rasprave nisam smela ni da se ispla�em da bih se ose�ala malo bolje jer me je i za to napala, nego sam morala da se pokupim odmah i da se pravim kao da je sve okej.
Volim je, ali ja ne znam �ta vi�e da radim.
Trebala je da bude osoba kojoj mogu uvek da se poverim kada imam problem, a postala je osoba kojoj se pla�im da se poverim jer ne �elim da se ose�am jo� gore.
Sve je ovo krenulo zbog gluposti za njih, ali nije bila glupost i za mene, s obzirom na to kako sam se tada ose�ala. Mala stvar, mo�e previ�e da me uzdrma.
A da na sve to je ona samo imala da izjavi da sam dramati�na i da prestanem to da radim. Nije �elela da mi pomogne, �elela je samo da u�ini da se ona ose�a bolje pretpostavljam...
A oca da ne pominjem, njemu je uvek sve zezanje i guranje pod tepih, tako da njemu ni ne mogu da se obratim i da ho�u kad je ne�to ozbiljno. I od njega sam dobila komentar "oraspolo�i se, majka se ose�a lo�e kad te vidi takvu", nije �eleo ni da me saslu�a.
Trenutno se svi pravimo da je sve okej, ali ne znam koliko �u dugo jo� mo�i.

Ne znam koliko je razumljivo jer nisam ba� dobra sa re�ima i sa pri�anjem o svojim problemima, ali sam zahvalna svakome ko mo�e da mi pomogne da shvatim kako da se izborim sa situacijom.

Koja je ovo biljka

nobody@mycity.rs (micoboj) — Mon, 01 May 2023 21:30:10 +0100

Не могу да прочитам назив биљке у прилогу, па молим да ми неко помогне.

Koja je prava boja Zemlje?

nobody@mycity.rs (RJ) — Mon, 10 Apr 2023 10:03:44 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Otkri�e tajne prostorije u Velikoj piramidi putem muonske tomografije

nobody@mycity.rs (zeljkodjokovic) — Wed, 28 Dec 2022 19:07:06 +0100

Nau�nici iz Scan Pyramids tima su 2017-te godine otkrili veliku nepoznatu �upljinu unutar najpoznatije piramide, Keopsove velike piramide u Gizi. Ova prostorija prema najnovijim podacima ima 40 metara du�ine, 5 metara visine i oko 5 metara �irine, �to je zaista fascinantno, a u ovom videu na srpskom mo�ete videti kako su nau�nici do�li do ovog otkri�a i �ta nas �eka u narednim godinama istra�ivanja po ovom pitanju.

...Se�anja....

nobody@mycity.rs (natrix) — Sat, 12 Nov 2022 16:47:10 +0100

Se�anja, uspomene, zaborav....

Podse�a malo na Sara Kej -Spomenak-

Ali;

Inspiracija za temu je knjiga: Fredrik Bakman - Put do ku�e svakog dana je sve du�i-

O razgovoru, izme�u unuka i senilnog dede, koji povremeno zaluta u svjim se�anjima, u uspomenama na svoju pokojnu suprugu, ne razlikuje javu od se�anja, pome�a lon�i�e, unuka i sina....

Knjiga koja nema ni 30 strana, al pou�na... Dodu�e, nije bilo ni re�i o tome da postane knjiga, ve� je izlazila kao kolumna u novinama..

Uglavnom, se�anja su bitna, i uspomene,
zaborav je ono �to boli...

Se�anja to su folderi, kasete, diskete, usb, CD u na�em umu, razbacane cedulje, poruke, pisma, pokloni, perle, klikeri, stakli�i, papiri�i...

To je kaleidoskop: detinjstva, mladosti, zrelog doba...

I kako je lepo imati nekog kome se mo�e ispri�ati svoj �ivot, i ko �e to da saslu�a i ko �e da to ispri�a....iznova i iznova...

Uglavnom, danas, ih je sve manje /i pri�a i se�anja/ zbog brzine �ivota, nisu pro�ivljeni trenutci, snovi, ma�tanja, u�ivanja u sitnim stvarima, prolete neopa�eno, brzinskom percepcijom, tek krai�kom oka i uma, illi se uop�te ne zapaze, kako ko....

Pa dana�nja deca, uglavnom, njima nisu zanimljive pri�e na�ih mladosti, mladosti deda i baba i kako se nekad �ivelo, oni su instant generacije, ve�ina su u fazonu da ih zanima: sada, odma, trenutak, jednostavno, re�enje, konkretno itd. ne tamo neke uspomene.

Da li �e njihovi -folderi- u mozgu biti prazni ili naseljeni istinama, se�anjima, ili uz to i poluistinama, poluniformacijama virtuelnim uspeomenama, a ne opipiljivim....

Da li �e se isto ili druga�ije se�ati, zaboravljati pamtiti...

Da li �e to biti neki novi klinci, neka nova se�anja, ili vi�e ne�e se�anja imati nikakvu vrednost, i posta�e kao ne�to zastarelo, dosadno, koga jo� zanimaju pri�e roditelja i starih i njihove uspomene i dogodov�tine....

Nekako, �ovek pomisli, dok je se�anja, i nas je, ili se mo�e i bez se�anja egzistirati...

Al kakvav je tad to um , kolektivno nesvesno, srce, du�a....

Mislim da je bez se�anja i uspomena nemogu�e �iveti...

Neke misli poznatih kroz istoriju, vezane za se�anja i uspomene:

- Se�anje je dnevnik koji svi nosimo sa sobom.-
Oscar Wilde.

- U�ivajte u malim stvarima u �ivotu, jer jednog dana �ete se mo�da osvrnuti i shvatiti da su to bile velike stvari.-
Robert Brault

- Ostaci u svom manje vidljivom obliku nazivaju se uspomene. �uvano u fri�ideru uma i ormaru srca.- Thomas Fuller

-�ivimo u divnom svetu koji je pun lepote, �arma i avantura. Nema kraja avanturama koje mo�emo imati samo ako ih tra�imo otvorenih o�iju.-
Nehru

-Ponekad je bolje da odem na �as i u�ivam sa prijateljima, jer sada, kada pogledam unazad, ocene me nikada ne nasmeju, ali se�anja jesu.-
A.P.J. Abdul Kalam.

- Se�anje je sme�na lupa koja sitne stvari uveli�ava. -
�or�e Bala�evi�

- Ima ti�ina kojih se se�am vi�e nego najlep�ih re�i.-
�or�e Bala�evi�

Procvetala pustinja Atakama

nobody@mycity.rs (natrix) — Sun, 30 Oct 2022 14:33:37 +0100

Da otvorimo vrata i prozore potforuma biologija,

Pustinja izgleda ko da su fotograifije ii video sa druge planete...

Pojava koja se ne de�ava tako �esto..

Citat:Неуобичајене падавине изазвале су неочекивано цветање и експлозију боја на неплодним равницама пустиње Атакама у Чилеу, што је навело чилеанску владу да то подручје прогласи националним парком под посебним режимом заштите.

Citat:Овог месеца, председник Габријел Борић најавио је да ће то подручје бити претворено у национални парк - највиши заштићени статус који земља додељује - како би се заштитила цветна пустиња, ретка појава која се дешава сваких неколико година.
Сваких неколико година, више од 200 врста биљака цвета, стварајући спектакуларан тепих љубичастих, ружичастих и жутих цветова на пустињском постољу. Многе врсте су ендемичне за ову област, укључујући чилеанске звончиће друге специфичне биљке које расту из луковица и дају прелепе цветове налик ружи и хибискусу.
Биљке су геофите, што значи да њихове луковице мирују под земљом током сушног периода и, када зимске кише коначно стигну, ничу следећег пролећа. Гуштери, сисари и инсекти хрле у то подручје када цвеће изникне, а пустињске лисице иглодари придружују се скакавцима и лептирима.

Citat:Феномен обично прати Ел Нињо, топла фаза тропских вода Тихог океана који изазива падавине у обалним областима пустиње Атакама.
Међутим, ове године је Ла Ниња, хладни циклус, цветање учинио посебним. Последње велико цветање пустиње догодило се 2017. године, а научници верују да би феномен могао да потраје до краја новембра ове године, пренео је Гардијан.

�Сви неуобичајени биолошки системи су на ивици опстанка - зато је толико важно да их заштитимо. Најмањи притисак - и ови циклуси су заувек изгубљени јер су осетљивији од других",
рекао је др Кристијан Атала, професор на Институту за биологију Католичког универзитета у Валпараису, који је поздравио одлуку владе да прогласи национални парк.

Desierto florido vuelve a florecer: as� lucen los primeros brotes

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Naravno ono boldovano je klju�na re�enica, ivica opstannka bilo�kih sistema, zbog vi�e faktora,
I ne samo to, u delovima gde je bilo �etiri godi�nja doba prosto su se stopila u leto i zimu.
Evo u kraju, a to se nije desilo jo�, dva puta su procvetale puzavicxe, orlove kand�e, u junu-julu i sad opet....neko re�e da je video i da je kesten procvetao ponovo...

Mehanizmi odbrane

nobody@mycity.rs (saten) — Sun, 28 Aug 2022 08:58:23 +0100

Citat:�ivot nije samo imati dobre karte ve� odigrati dobro �ak i kad su lo�e. D�ek London

Naime, u �ivotu se susre�emo sa raznim nekim problemima i pote�ko�ama. Postoje razni neki izazovi koji mogu da nam ote�aju normalno funkcionisanje, ili uop�te da nas oneraspolo�e, emotivno razore, itd.

Kada se susre�emo sa svim ovim doga�ajima, umemo da reagujemo na razne na�ine, nekada uspe�no vi�e ili manje. Nisam psiholog, niti stru�njak u toj oblasti, samo volim da povremeno �itam o psihologiji �to me ne postavlja za znalca i ne mogu da re�avam tu�e probleme. Ovo sam zamislila kao temu u kojoj mo�emo da pri�amo o tome ili da damo doprinos o literaturi, �lancima ili bilo �emu korisnom �to mo�e da nam pomogne da mo�da �to bolje prevazi�emo neke stresne situacije.

Psiholozi tvrde da su mehanizmi odbrane �esto nesvesne reakcije i na mom primeru bih rekla da je to ta�no. Kad �ujem neke tu�ne ili stresne vesti, nesvesno se uvek prvo nasmejem. Smeh ili �ale, pozitivno okru�enje je ne�to �to svi mi volimo, i ma koliko da je neprijatna situacija, uvek reagujem ovako. Zato sam po�ela ljudima da obja�njavam to, �isto da me ne bi gledali kao kretena. Po�to sam nailazila na razli�ite podele i jako je te�ko ustanoviti �ta je ispravno, samo �u ih navesti, a ostavi�u i linkove pa koga interesuje mo�e dodatno da istra�uje.

poricanje ili negacija
regresija
acting out - ova pozajmljenica sigurno ima i neki na� termin, mo�da pretvaranje/ odigravanje.
disocijacija
podeljeno mi�ljenje
projekcija
reakciona formacija
potiskivanje
pomeranje
intelektualizacija
racionalizacija
poni�tavanje
sublimacija
kompenzacija
asertivnost
identifikacija

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Prustov upitnik o spoznaji licnosti

nobody@mycity.rs (saten) — Tue, 23 Aug 2022 14:34:52 +0100

Prustov upitnik je spisak pitanja koji mogu biti deo licne terapije pisanjem. Ne postoji nikakav univerzalni kljuc koji ce vas opisati kao jedan ili drugi tip licnosti. Ali ako ste dovoljno iskreni prema sebi i sami mozete analizirati odgovore. Pitanja deluju svakidasnja, medjutim, dok sam razmisljala o njima, priznajem da sam se dosta zainteresovala kako bih odgovorila.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:.
1. Koja je va�a predstava o savr�enoj sre�i?
2. Koji je va� najve�i strah?
3. Sa kojom istorijskom figurom se identifikujete?
4. Kojoj �ivoj osobi se najvi�e divite?
5. Koja je va�a osobina koju ne podnosite kod sebe?
6. Koja je va�a najve�a ekstravagancija?
7. Koje je va�e omiljeno putovanje?
8. Koju osobinu li�nosti smatrate najprecenjenijom?
9. U kojim prilikama la�ete?
10. �ta ne volite u svom fizi�kom izgledu?
11. Koje re�i ili re�enice pre�esto koristite?
12. Koje je va�e najve�e kajanje?
13. Ko je ljubav va�eg �ivota?
14. Gde ste i kada bili najsre�niji?
15. Koji talenat biste voleli da imate?
16. Kako se trenutno ose�ate?
17. �ta smatrate svojim najve�im uspehom?
18. Ako biste se posle smrti vratili na ovaj svet kao osoba ili kao predmet, �ta biste bili?
19. Koji je najdragoceniji predmet koji posedujete?
20. �ta je za vas oli�enje patnje?
21. Kojim zanimanjem biste voleli da se bavite?
22. Ko su va�i uzori u �ivotu?
23. Ko je va� omiljeni pisac, a ko slikar?
24. Ko je va� omiljeni fiktivni junak?
25. Gde biste voleli da �ivite?
26. �ta najvi�e mrzite?
27. Kako biste voleli da umrete?
28. Koji je va� moto?
29. Koju osobinu ne volite kod drugih?
30. Kojoj �ivoj osobi se najvi�e divite?
31. Koja su va�a omiljena imena?
32. Koje vrednosti najvi�e vrednujete kod prijatelja?
33. Koja je va�a najizrazija karakterna osobina?
34. Koje kvalitete vrednujete kod mu�karaca?
35. Koje kvalitete vrednujete kod �ena?