MyCity :: Hardware

Muzej izlaznih/ulaznih (I/O) ure�aja za kompjutere

nobody@mycity.rs (SlobaBgd) — Wed, 05 Nov 2014 17:22:58 +0100

Tokom proteklih 30 godina, dizajner, pisac i istra�iva� Bill Buxton je sakupljao zbirku izlaznih/ulaznih ure�aja od mi�eva, preko trackballova, do pen ure�aja. Na donjem linku mo�ete pogledati njegove eksponate, svojevrsni muzej ra�unarstva: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Drajver iz Windows Updatea ubija USB uredjaje

nobody@mycity.rs (bobby) — Wed, 29 Oct 2014 19:45:27 +0100

Najnoviji drajver za FTDI FT232, koji dolazi kroz Windows Update, ubija klonove spomenutog cipa.
FT232 je konvertor sa USB na serijske signale, i koristi se u jako puno uredjaja koji se na kompjuter prikljucuju preko USB porta.
Najnoviji drajver prepoznaje klonove i unistava ih. U sustini, ti cipovi se mogu povratiti, ali ce to biti i suvise komplikovano za vecinu onih kojima ce se ovo desiti, tako da se moze reci da su nepovratno unisteni.
Drajver je proizvod firme FTDI, a Windows Update je ovde samo medij za distribuciju (da se ne bi pogresno protumacilo da MS stoji iza ovoga).

Vest preuzeta sa [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Pregled konektora

nobody@mycity.rs (Fil) — Tue, 10 Jun 2014 10:01:41 +0100

Ova tema je zami�ljena da bude spisak konektora/kablova za ra�unar i ostale HiFI ure�aje.
Za po�etak, evo jedne mini kompilacije koja je u slede�oj formi:
- naziv
- slika
- link ka nekom izvoru gde se mo�e saznati vi�e o tom tipu konektora i njegovim varijacijama.
(kratko obja�njenje je uvek po�eljno, ali ne i obavezno)

Po�eljno je da ova pri�a bude kompletna, pa ako naletite na neki konektor/kabal koji nije predstavljen, dopi�ite ga u temi

~

Prilikom izrade teme, u forumu za projekte, u�estvovali su: TheChains, ivance95, Drummer, Aco

DisplayPort - Wiki

S/PDIF (Sony/Philips Digital Interface) Toslink- Wikipedia

Toslink ili digitalni opti�ki audio kablovi prenose digitalni audio signal. �esto ih vi�amo na savremenim ku�nim ure�ajima kao �to Hi-Fi poja�ala, noviji modeli televizora, "ku�ni bioskopi", zvu�ne kartice za ra�unar...

HDMI (High-Definition Multimedia Interface) Wikipedia

HDMI je digitalna alternativa za analogne video/audio standarde kao �to su: koaksijalni kabel, kompozitni video, S-Video, SCART, komponentni video, D-Terminal, te VGA.

PS/2 konektor Wikipedia

PS/2 port je vrsta ra�unarskog porta, konektora ili priklju�ka koji se uglavnom koristi za priklju�ivanje tastature ili ra�unarskog mi�a. Nalazi se naj�e��e na pozadini PC ra�unara.

VGA konektor Wikipedia

VGA port, konektor ili priklju�ak je vrsta ra�unarskog porta, konektora ili priklju�ka koji se uglavnom koristi za povezivanje monitora sa ra�unarom.
Nalazi se naj�e��e na pozadini PC ra�unara.

Paralelni port Wikipedia

Paralelni port je vrsta ra�unarskog porta koji se ranije uglavnom koristio za povezivanje printera (�tampa�a) sa ra�unarima.
Port se me�utim mo�e koristiti i za kontrolu ure�aja, manipulacijom naponskog nivoa individualnih pinova.

DVI (Digital Visual Interface) Wikipedia

DVI je engleska skra�enica za slo�enicu Digital Visual Interface i ime je za video interfejs u ra�unarstvu koji je razvio industrijski konzorcijum Digital Display Working Group (DDWG). Karakteristika DVI je visok kvalitet izlaznog signala, pa se koristi za spajanje ra�unara sa LCD ekranima i digitalnim projektorima.

USB (Universal Serial Bus) Wikipedia

USB je spolja�nji priklju�ak za razne periferne ure�aje: �tampa�, tastatura, mi�..
USB 1.1 je stari standard sa brzinom od 1.5 ili 12 Mb/s. Novi standard je USB 2.0 sa brzinom do 60 Mb/s. Danas se sve vi�e prelazi na USB 3.0 sa brzinom do 625 Mb/s.

USB 3.0 - Wiki

USB On-The-Go kabal - Wiki

Serijski - Wikipedia

Serijski port je vrsta ra�unarskog porta koji se ranije �esto koristio za povezivanje raznih ure�aja sa ra�unarima. Naj�e��e je kori�ten za povezivanje ra�unarskih mi�eva, ra�unarskih terminala i ranih �tampa�a ali i drugih ure�aja koji danas uglavnom koriste USB port.
Dozvoljena du�ina kabla za serijsku komunikaciju je mnogostruko ve�a nego paralelnog kabla, posebno pri manjim brzinama rada.

SATA (Serial Advanced Technology Attachment) Wikipedia

SATA je ra�unarski port namenjen prvenstveno za hard diskove. SATA je naslednik ATA porta, i nudi teoretski znatno ve�u brzinu prenosa podataka.

Power Cable - Wikipedia

Kabl za napajanje je skup jedne ili vi�e elektri�nih provodnika, obi�no su u gumenom omota�u.
Fleksibilni kablovi za napajanje osim �to se koriste na PC platformama, koriste se jo� na mobilnim telefonima i raznim ma�inama.

Kompozitni video (Composite) - Wikipedia

Kompozitni video (1 kanal) je analogni video prenos (bez zvuka) koji nosi standardne definicije videa obi�no na 480i ili 576i rezoluciji.

SCART (Radio and Television Receiver Manufacturers' Association)-Wikipedia

SCART (nastalo od Sindicat des constructures d apparelis radioreceptus i televiseurs- Radio and Television Receiver Manufacturers' Association) predstavlja proizvod prvenstveno francuske proizvodnje odnosno francuski standard i najpre slu�i za povezivanje audio i video opreme.
Osim kao SCART ovi kablovi su poznati i kao Euroconectori ili EuroAV.

SMA (SubMiniature version A) Wikipedia

MHL (Mobile High Definition Link) - Wiki

XLR3 konektor - Wiki

eSATA - Wiki

Phone connector - Wiki

Respektivno: 2.5 mm mono (TS), 3.5 mm mono (TS), 3.5 mm stereo (TRS), 6.35 mm (TRS)

* ostale varijacije naziva: audio jack, phone jack, phone plug, jack plug, stereo plug, mini-stereo, mini jack, headphone jack, microphone jack, tiny telephone connector, bantam plug...

Banana connector - Wiki

RF Connector Wikipedia

RCA connector Wikipedia

Euro Connector (ISO) Wikipedia

Antenski Konektor

Molex IDE connector - Wiki

SATA power connector - Wiki

SAS (Serial Attached SCSI) connector (SFF 8484 na slici)

Ostali tipovi: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

BONUS

Besplatna aplikacija Pinout mo�e biti od koristi, �to se ti�e rasporeda pinova na konektorima. [url=https://www.mycity.rs/must-login.png

SATA jumper enable! --> LINK

TP-Link WR740N WR741ND tutorijali - DD-WRT firmwer, Multiple SSID, WISP Repeater, WDS Station...

nobody@mycity.rs (DaneM.) — Mon, 17 Feb 2014 03:29:00 +0100

TP-Link WR740N WR741ND tutorijali - DD-WRT firmwer, Multiple SSID, WISP Repeater, WDS Station, Repeater Bridge (Range Extender) ...

Tekst i fotografije pripremio: Majstor Dane
e-mail: majstor_dane@yahoo.com

Kada govorimo o proizvodima kineskog proizvo�a�a mre�ne opreme TP-Link mi�ljenja su podeljena - neki ih hvale, neki ih kude - ali �injenica je da su na na�em tr�i�tu veoma zastupljeni, bar kada se radi o proizvodima koji su namenjeni poluprofesionalnoj upotrebi i "best buy" cenovnom rangu.

TP-Link-ov ruter TL-WR740N, spada u "entry level" modele iz najjeftinije kategorije rutera. Deklarisan je za 150Mbps Wireless Lite N standard. Samo srce rutera �ini Atheros-ov AR9331 �ip koji "kuca" na 400MHz, uz 32MB RAM i 4MB flash memorije. Uz fabri�ki firmwer, svoje 100MB LAN portove i svoju neodvojivu antenu od 5dB - sti�e se utisak da ovaj ruter nema mnogo �ta za ponuditi i da je namenjen za ulogu access pointa u klasi�nom ku�nom "plug'n'play" scenariju gde ga LAN kablom ve�emo za ku�ni modem internet provajdera i on nam obezbe�uje internet na na�em laptopu,telefonu,tabletu i sl. Ovo generalno i jeste osnovna uloga koju je sam proizvo�a� dodelio ovakvim "entry level" modelima rutera, tj.da budu klasi�ni access point uz dodatak WDS i QSS (WPS) funkcionalnosti.

Opcije koje postoje na skupljim modelima rutera kao �to su kreiranje vi�estrukih SSID-ova (Multiple SSID ili Guest SSID), klijent na�in rada (gde se WiFi interfejs pona�a kao WAN interfejs) ili WISP Repeater na�in rada (gde je ruter istovremeno i wireless klijent i access point) ovde jednostavno ne postoje, bar ne sa fabri�kim firmwerom. Me�utim, uz upotrebu alternativnih firmwera za rutere, kao �to je DD-WRT, sve ove mogu�nosti koje sam ranije nabrojao i koje su nedostajale - postaju dostupne i na ovom TL-WR740N pretvaraju�i ga u ozbiljnog konkurenta mnogo skupljim modelima rutera. Ako se jo� uzme u obzir da se ovaj ruter mo�e kupiti u prodaji ve� za oko 16 � onda pri�a ima jo� ve�i zna�aj.

_______________ Tutorijal 1. Fle�ovanje TP-Link TL-WR740N/WR741ND rutera DD-WRT firmwerom : _______________

Da bi otklju�ali sve ove dodatne mogu�nosti potrebno je ubaciti DD-WRT firmwer u ruter. Operacija ubacivanja drugog firmwera zove se fle�ovanje. Pre samog fle�ovanja bi trebalo pogledati kojom verzijom hardvera raspola�emo. WR740N se do sada pojavio sa 4 razli�ite verzije hardvera. Da bi saznali koju reviziju hardvera ima va� ruter, okrenite ga i pogledajte �ta pi�e na nalepnici na dnu. Nalepnica bi trebalo ovako da izgleda:

Broj koji je na gornjoj slici zaokru�en crvenom bojom- ozna�ava verziju hardvera. Sada obratite pa�nju na donju sliku i levi donji ugao nalepnice gde stoji ovo:

Po ovom kodu se mo�e zaklju�iti da ovaj ruter ima potpuno isti hardver kao i skuplji model TL-WR741ND, samo �to se kod ovog drugog antenica mo�e odvrnuti sa konektora ostavljaju�i nam mogu�nost priklju�enja neke ja�e omni antene ili �ak spoljne antene.

Prikaz antene kod modela TL-WR740N koja se ne skida

Prikaz antenskog RP-SMA konektora kod modela TL-WR741ND sa kojeg se antena mo�e odvojiti.

Oba modela spolja izgledaju skoro potpuno isto kada se stave jedan kraj drugog, razlika je samo u odvojivoj anteni. Ja li�no nisam rasklapao rutere da uporedim njihovu unutra�njost jer sam ih dobio potpuno nove pre par dana i nisam hteo da upropastim garanciju na ure�aje ali na forumima sam prona�ao da su ih neki ve� rasklopili i videli da se unutra nalaze isti delovi, tako da sve ono �to va�i za model WR740N sa revizijom hardvera 4.XX- mo�e da se sa uspehom primeni i na WR741ND 4.XX . Prikaz unutra�njosti rutera WR740N :

Na slikama iznad se vidi uporedni prikaz �tampanih plo�a oba rutera, sa leve strane je WR741ND a sa desne je WR740N. Deluju veoma sli�no sa manjim odstupanjima u rasporedu elemenata na plo�i.

Konkretno ova dva rutera su mi do�la sa revizijom hardwera v4.25 za model WR741ND i v4.27 za model WR740N.

Kada smo prona�li koja je verzija hardwera na na�em ure�aju, slede�e �to treba na�i je verzija DD-WRT firmwera (build), koja se za na� model rutera pokazala stabilnom u radu i sa �to manje bagova. Da odmah bude jasno- ne postoji savr�ena varzija firmwera, jer svaka ima poneki bag koji se kod nekih rutera ispolji a kod nekih ne. Zato je potrebno "pro�e�ljati" DD-WRT forum i informisati se o tome koji je build trenutno aktuelan i kako se pokazao u praksi. U vreme dok pi�em ovaj tutorijal trenutni aktuelni build je r23503. Ja sam odlu�io da ruter fle�ujem sa jednom od ranijih verzija firmwera, r22118, koja je dobila najvi�e glasova kao najstabilnija za ovaj model rutera sa HW 4.XX. Ukoliko vi imate WR740N sa druga�ijom verzijom hardwera ,v.1, v.2, ili v.3 prethodno se na forumu informi�ite o tome ili upotrebite verziju r21061 koja je na Router Database ozna�ena kao "sigurna" za fle�ovanje ovog modela rutera za sve 4 hardverske revizije. Alternativno mo�ete upotrebiti i noviji build r23138 koji se po iskustvima korisnika pokazao kao stabilan i za WR741ND i za WR740N, na vama je da odlu�ite kojim �ete firmwerom fle�ovati od ovih ponu�enih. Ja sam se, kao �to rekoh odlu�io za r22118.

Download firmwera

Na ovom delu uputstva bi mi bilo najlak�e izbaciti direktne linkove za download pomenutih verzija firmwera, ali sa namerom ne�u to u�initi i pro�i�u kroz �itavu i detaljnu proceduru tra�enja firmwera jer vam to kasnije mo�e biti od koristi ukoliko po�elite da apgrejdujete firmwer na neku noviju verziju ili da ga vratite na neki prethodni build a mo�da �ak i na originalni fabri�ki - ukoliko vam se ne svidi DD-WRT. Lokacija svih DD-WRT firmwera se nalazi na ftp serveru na OVOM LINKU. Firmweri su sortirani u nekoliko glavnih direktorijuma, prvo po godini izlaska, zatim po pojedina�nim verzijama buildova i na kraju se granaju za svaki model rutera i njegovu hardwersku reviziju ponaosob. Po�to za ovu 2014.godinu trenutno postoje samo 2 builda- presko�i�emo je i otvoriti folder za 2013.godinu.

Zatim �emo otvoriti folder �eljene verzije, u mom slu�aju r22118, i prikaza�e se direktorijum gde se nalazi lista svih rutera koji podr�avaju DD-WRT. Potra�i�u model svog rutera u listi i kliknuti na njegovu verziju hardvera. Po�to je u pitanju verzija v4.27 klik�em na tplink_tl-wr740nv4 link

i otvara mi se poslednji direktorijum u nizu koji sadr�i dva fajla za fle�ovanje, factory-to-ddwrt.bin i tl-wr740nv4-webflash.bin
Kada koji fajl upotrebiti? Prvi fajl factory-to-ddwrt.bin upotrebiti samo ako se ruter fle�uje po prvi put,tzv. inicijalno fle�ovanje, dakle ako prelazimo sa fabri�kog firmwera na DD-WRT. Drugi fajl sa webflash.bin sufiksom se upotrebljava ako na ruteru ve� imamo instaliran DD-WRT i vr�imo upgrade ili downgrade postoje�e verzije DD-WRTa. Postoji i fajl webrevert.bin koji se koristi ako iz nekih razloga �elimo vratiti fabri�ki firmware u ruter. On se mo�e prona�i na OVOM LINKU za oba modela rutera.
Da se vratimo na WR740N...dakle iz poslednjeg direktorijuma od ponu�ena dva fajla ja biram onaj sa nazivom factory-to-ddwrt.bin jer prvi put fle�ujem ovaj ruter.

Nakon downloada .bin fajla ne kliktati dvoklikom na njega da ga neki program ne bi o�tetio pri poku�aju u�itavanja. (Kao �to se sa prilo�ene slike mo�e videti- u mom slu�aju je VLC plejer preuzeo asocijaciju nad njim).
Za korisnike koji fle�uju WR741ND model sa verzijom hardwera 4.XX, ja preporu�ujem build r23138. Oni �e dakle oti�i u direktorijum za build r23138 i tamo kliknuti na direktorijum WR741ND verzije 4, tplink_tl-wr741ndv4 i iz njega downloadovati factory-to-ddwrt.bin fajl.

NAPOMENA: Po�to fajlovi za inicijalno fle�ovanje kod TP-Linkovih rutera koriste ISTE generi�ke nazive "factory-to-ddwrt.bin" bez jasne asocijacije kojem modelu ili hardwerskoj reviziji rutera konkretno pripadaju - budite pa�ljivi da ne pome�ate fajl jednog modela sa fajlom drugog modela rutera. Fle�ovanje rutera pogre�nim .bin fajlom mo�e dovesti do toga da trajno o�tetite ruter i u�inite ga neupotrebljivim!

Hard reset

Posle downloada firmwera uradite reset rutera, takozvani "hard reset". To se radi tako �to se reset dugme rutera, prikazano crvenom strelicom na slici gore, pritisne nekim o�trim predmetom (vrh hemijske olovke ili sli�no) i dr�i 30 sekundi a zatim se NE OTPU�TAJU�I RESET DUGME ruteru isklju�i napajanje i tako odbroji jo� 30 sekundi i onda JO� UVEK DR�E�I PRITISNUTO reset dugme ruter ponovo prika�i na napajanje i odbroji poslednjih 30 sekundi. Zna�i reset dugme se za vreme �itave operacije dr�i pritisnutim punih 90 sekundi. Nakon otpu�tanja reset dugmeta (nakon poslednjih 30 sekundi) sa�ekajte jo� 20tak sekundi da se ruter restartuje. Za prekidanje napajanja rutera mo�ete koristiti ugra�eno ON/OFF dugme koje se nalazi odmah pored priklju�ka za strujni adapter.

NAPOMENA: "hard reset" obavljati uvek PRE i odmah NAKON upgrejda firmwera (bilo koje verzije).

Priprema za fle�ovanje

Pre nego �to pre�emo na samu proceduru, potrebno je u�initi nekoliko stvari koje �e omogu�iti da sve te�e nesmetano i bez potencijalnog rizika. Neko �e upitati :"Kakav rizik postoji? �ta to mo�e da se dogodi?" Da bi razumeli potencijalne rizike treba prvo re�i �ta je to fle�ovanje. Fle�ovanje je sleng koji se koristi za ozna�avanje procedure pri kojoj se stari programski kod koji se nalazi u NVRAM �ipu i koji slu�i za upravljanje svim funkcijama rutera- bri�e- i upisuje se novi kod u �ip. Ukoliko prilikom upisivanja novog firmwera do�e do ometanja tog procesa - kod ne�e biti kompletan i bi�e samo delimi�no upisan, �to �e dovesti do nemogu�nosti rutera da se butuje- tada mu se ne mo�e pristupiti ni preko UTP kabla ni preko WiFi interfejsa i ruter je tada "brikovan" (brick=cigla). Da bi smanjili rizik od tog scenarija kao prvo isklju�ite (onemogu�ite) programe koji rade u realnom vremenu i koji bi mogli da do�u u konflikt sa procedurom fle�ovanja tro�e�i resurse sistema u trenucima kada se novi firmware upisuje u NVRAM �ip: npr. antivirus i antispajver programi,defragmentatori,programi za optimizaciju sistema koji kre�u sa radom kada je ra�unar u idle stanju, skrinsejveri i sl. Posebno obratite pa�nju na "power management" opcije ako fle�ujete preko laptopa da se ne desi da se laptop ugasi usred procedure jer je ba� tada oti�ao u "idle" stanje. Isto tako ne zapo�injite proceduru bez priklju�enog punja�a da se ne desi da se isprazni baterija. Ukoliko se u toku fle�ovanja desi da nestane el.energije (za �ta �e se pobrinuti EPS) fle�ovanje �e u tom slu�aju biti neuspelo i ruter �e biti "brikovan", tj.posta�e igra�ka za decu. Zato bi bilo po�eljno da imate pri ruci UPS na koji bi ste povezali ruter i ra�unar pre po�etka procedure. Vama koji do sada nikada niste fle�ovali ni jednu komponentu, �e sva ova pri�a o merama opreza mo�da zvu�ati kao preterivanje ali onaj ko je u svojoj karijeri fle�ovao bar jednu ra�unarsku komponentu (mati�nu plo�u, grafi�ku karticu, i sl.) zna dobro o �emu govorim.

I pred sam po�etak modifikacije bilo �ega, jedan mali "disclaimer" sa moje strane:

UPOZORENJE: Ne snosim nikakvu odgovornost ukoliko se desi da prouzrokujete bilo kakvu �tetu na va�em ruteru pridr�avaju�i se ovog mog uputstva!
FLE�OVANJE RADITE SAMO NA SVOJU VLASTITU ODGOVORNOST !!!

1. Kao prvo - isklju�ite (onemogu�ite) wireless adapter na va�em ra�unaru (laptopu), i proceduru izvodite isklju�ivo preko UTP LAN kabla! Ukoliko fle�ovanje izvodite preko wireless konekcije- mo�ete o�tetiti ruter i "brikovati" ga!
2. Da bi pristupili korisni�kom interfejsu rutera, potrebno je da znamo koja mu je defaultna IP adresa. To obi�no pi�e na samoj pole�ini rutera ali ako iz nekog razloga ne znamo taj podatak - mo�emo pustiti ugra�eni DHCP server da nam ka�e koja je adresa u pitanju tako �to �emo pro�itati IP adresu "Podrazumevanog mre�nog prolaza" (Default Gateway) i taj broj je onaj koji tra�imo. Na ra�unaru otvoriti "Centar za mre�u i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Svojstva" i uraditi dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" stavku u meniju:

3 . Izabrati da se IP adresa i DNS server dobijaju automatski (ukoliko je druga�ije postavljeno) i dva puta kliknuti na "U redu":

4. Povezati ruter sa ra�unarom preko UTP lan kabla, jedan kraj kabla uta�i u LAN konektor ra�unara (laptopa) a drugi u jedan od �utih LAN portova rutera (ne u WAN !). DHCP server u ruteru �e zatim automatski dodeliti IP adresu ra�unaru. Oti�i ponovo u "Centar za mre�u i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Status" pa kliknuti na "Detalji..." i pro�itati broj za "IPv4 podrazumevani mre�ni prolaz" :

5. Zapamtiti (zapisati) taj broj jer �emo ga kasnije upotrebiti za pristup korisni�kom interfejsu rutera. Kod mene je taj broj 192.168.0.1. Ako imate druga�iju reviziju hardvera mo�e se desiti da je kod vas 192.168.1.1 . Ugasiti prozor na "Zatvori" i u prozoru ispod kliknuti na "Svojstva" i onda opet dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" stavku u meniju. �ekirati "Upotrebi slede�u IP adresu" i uneti prethodno zapam�eni broj u prazno polje s tim �to umesto poslednje cifre upi�emo 10. Dakle u mom slu�aju 192.168.0.10 . Zatim u donje polje "Podmre�na maska" uneti 255.255.255.0

Kliknite u oba prozora na "U redu" i zatvorite i prozor ispod. Ovim smo uneli stati�ku IP adresu za na� LAN adapter.
6. Otvoriti internet browser i kucati u adress bar broj 192.168.0.1 koji smo pro�itali u "default gateway". Otvori�e nam se prozor za unos korisni�kog imena i lozinke. Uneti "admin" za korisni�ko ime i "admin" za password. Tada �e se u�itati konfiguracioni interfejs od WR740N rutera:

7. Nakon toga sa leve strane menija kliknuti na "Firmware Upgrade" i sa desne na "Odaberi datoteku", pa otvoriti folder gde smo prethodno downloadovali fajl factory-to-ddwrt.bin i odabrati njega.

Sve �to je preostalo je da kliknemo na "Upgrade" i procedura zamene firmwera �e zapo�eti uz vidljiv progress bar.

NAPOMENA: Kada zapo�ne proces fle�ovanja firmwera - ne dodirujte tastaturu i mi�a (ne radite ni�ta na ra�unaru) i budite strpljivi par minuta dok se proces ne zavr�i!

Sam proces zamene firmwera ne traje dugo kao �to je to ranije trajalo sa starijim verzijama rutera (gde se �ekalo i po nekoliko minuta) i procedura bi trebala biti gotova za manje od 1 minut. Kada se sve zavr�i , pojavi�e se dijalog za "refresh" stranice.

8. Po�to vam je ra�unar jo� uvek postavljen na stati�ku IP adresu- vi ne mo�ete uraditi refre� stranice, ve� �ete prvo morati oti�i u "Centar za mre�u i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Svojstva" i uraditi dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" stavku u meniju, i jo� jednom izabrati da se IP adresa i DNS server dobijaju automatski i dva puta kliknuti na "U redu",

9. Ovim smo pustili da DHCP server rutera automatski dodeli IP adresu ra�unaru, proces �e trajati nekoliko sekundi. Sada �emo da se ulogujemo u korisni�ki interfejs novog firmwera. Defaultna IP adresa DD-WRT interfejsa je uvek 192.168.1.1 . Restartujte internet browser i kucajte u adress bar 192.168.1.1 . Nakon u�itavanja stranice sa�eka�e vas po�etni dijalog za unos novog korisni�kog imena i lozinke:

10. Logovati se sa novim korisni�kim imenom i lozinkom i pojavi�e se otklju�an konfiguracioni meni DD-WRT firmwera.

Ako "pro�e�ljate" po meniju primeti�ete da postoji mnogo vi�e opcija nego �to ima u fabri�kom TP-Linkovom firmweru.

Ako odete na tab "Status" pa na "Router" mo�ete pro�itati podatke o trenutnom buildu koji je upravo fle�ovan:

11. Nakon �to ste se uverili da je zamena firmwera pro�la kako treba, a iz taba sa informacijama pro�itali da je firmwer updejtovan na �eljenu verziju - mo�ete jo� jednom odraditi "hard reset" po metodi 30-30-30. Time je i procedura zamene fabri�kog firmwera zvani�no zavr�ena a ujedno i na� prvi tutorijal.

�estitam! Sada mo�ete da "vozite" DD-WRT na svom ruteru!

U pripremi: Tutorijal 2 . Vi�estruki SSID-ovi (Multiple SSID), Konfigurisanje rutera kao Access Pointa za kablovski modem, DHCP server

Zanimljivi kompjuterski gadgeti

nobody@mycity.rs (SlobaBgd) — Thu, 16 May 2013 23:47:06 +0100

U ovoj temi predstavi�emo zanimljive, korisne ili sme�ne gadgete, dodatke koji mogu da olak�aju rad na ra�unarima ili da nam bar u�ine zanimljivijim svakodnevne poslove i da unesu dozu humora i zabave.
Pozivam sve �lanove da doprinesu svojim prilozima, slikama i opisima spravica koje imaju ili su ih prona��li na Internetu.

Ovo je mo�a jedan od najkorisnijih gadgeta, koji re�ava problem konekcije na�eg kompjutera i nekog Apple proizvoda. Poseduje USB, mini USB i micro USB konektor.

(klik na gornju sliku da biste videli animaciju)

Gde kupiti? [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

RAID tehnologija i pregled konfiguracija

nobody@mycity.rs (ivance95) — Tue, 13 Nov 2012 09:10:28 +0100

RAID tehnologija i pregled konfiguracija

RAID tehnologija je razvijena 1987. godine za potrebu serverskih sistema od strane Berkeley univerziteta u Kaliforniji.

U po�etku, RAID je bila skra�enica od Redundant Array of Inexpensive Disks, ili u prevodu �redundantni niz jeftinih diskova�. RAID je bio prili�no jeftiniji od DASD (Direct access storage device) diskova koji je bio osnovni standard za diskove velikog kapaciteta krajem pro�log veka. Ali kada je DASD prestao da se upotrebljava, skra�enica RAID je promenjena u Redundant Array of Independent Disks (redundantni niz nezavisnih diskova). Iz samog imena tehnologije se vidi da je za nju potreban ve�i broj diskova. Ti diskovi se povezuju pomo�u RAID kontrolera koji mogu biti u vidu PCI kartice ili pak da budu integrisani na mati�noj plo�i.

Jedan od velikih nedostataka je taj �to diskovi moraju biti istog kapaciteta (nekada i istog modela), a sav ostali posao preuzima kontroler na sebe.

Napomena: Odre�eni kontroleri podr�avaju povezivanje dva razli�ita diska u niz. Ukoliko imate dva diska razli�itih kapaciteta i brzine, iako je jedan disk br�i od drugog, i on �e raditi istom brzinom kao sporiji, a kapicet ne�e biti zbir ta dva diska, ve� dvostruki kapacitet manjeg diska.

Kod upotrebe vi�e diskova, postoji velika raznolikost na�ina na koje mogu da se organizuju podaci i kako da se doda redundansa da bi se pobolj�ala pouzdanost. Postoji 7 standardizovanih �ema za projektovanje baze podataka na vi�e HDD-ova (od 0 do 6). Oni ne impliciraju hijerarhiski, ve� ozna�avaju razli�ite dizajne arhitekture koji dele tri zajedni�ke karakteristike:

RAID je skup fizi�kih diskova koje OS vidi kao jedan logi�ki ure�aj.
Podaci su raspodeljeni na fizi�kim ure�ajima niza.
Kapacitet redundantnog diska koristi se za skladi�tenje informacije parnosti, �to garantuje obnovljivost podataka u slu�aju otkaza diska.

�ta je redundantnost?

Redundantnost kod RAID predstavlja vi�estruko memorisanje podataka, u cilju pove�anja sigurnosti. Ukoliko do�e do o�te�enja originalnih podataka, mogu�e je te podatke povratiti. Negativna strana toga je �to zauzima dodatni prostor.

Napomena: Ta�ke dva i tri se razlikuju za razli�ite nivoe RAID-a. Npr. RAID 0 ne podr�ava tre�u karakteristiku.

U slede�oj tabeli je dat jednostavan prikaz za svih sedam nivoa:

Slika

RAID nivo 0

RAID 0 nije pravi �lan porodice RAID zato �to ne uklju�uje redundantnost kako bi pove�ao pouzdanost, zbog toga ukoliko do�e do otkazivanja jednog diska u nizu, otkazuje ceo niz, i gube se svi podaci. Ali postoje neke aplikacije, kao �to su neke na superra�unarima, u kojima su prvenstvena briga performanse i kapacitet, a ne sigurnost podataka.

Kod RAID 0 se podaci raspodeljuju po svim diskovima u nizu, �to predstavlja veliku prednost u odnosu na upotrebu jednog diska. Npr. ukoliko dva razli�ita zahteva �ekaju na dva razli�ita bloka, tada postoje veliki izgledi da su ti blokovi na razli�itim HDD-ovima, �to zna�i da se oni mogu izvr�avati paralelno, �to smanjuje vreme �ekanja.

Podaci se kod RAID 0 stratifikuju, tj. dele se na trake (eng. strip) po raspolo�ivim diskovima. Svaki disk je podeljen na trake (blokovi, sektori ili neke druge jedinice). Skup logi�ki uzastopnih traka , koji preslikava ta�no jednu traku na svaki �lan niza, zove se traka.
Objasni�u to primerom da bi ste bolje razumeli.

U nizu od n fizi�kih diskova, prvih n traka se fizi�ki skladi�te kao prva traka na svaki od n fizi�kih diskova, drugih n traka kao druge itd. To i predstavlja glavnu prednost RAID 0 niza, �to se vi�e zahteva mogu izvr�avati paralelno, �to u velikoj meri smanjuje vreme prenosa.

RAID 0 ima dve osnovne primene:

Kada je potreban veliki kapacitet prenosa podataka
Kada je potrebna velika brzina izvr�enja zahteva

RAID nivo 1

RAID 1 se razlikuje od RAID 2 do 6 po na�inu na koji se posti�e redundantnost. Kod RAID 1 ona se posti�e dupliranjem svih podataka, kod ostalih se koristi neki oblik prora�una parnosti.
RAID 1 koristi stratifikaciju podataka, kao i RAID 0, ali je kod RAID 1 svaka logi�ka traka preslikana na dva posebna fizi�ka diska, tako da svaki disk u nizu ima svoj odraz (eng. mirror).

Pozitivne strane RAID 1:

Zahtev za �itanje mo�e da opslu�i bilo koji od dva diska koja sadr�e tra�ene podatke.
Zahtev za upisivanje da obe odgovaraju�e trake budu a�urirane (taj proces se izvr�ava paralelno). Tako da performansu upisivanja diktira sporiji od dva diska.
Nema �kazne upisivanja�. RAID 2 do 6 obuhvataju upotrebu bitova parnosti, zato, kada se a�urira jedna traka, softver mora prvo da prora�una i a�urira bitove parnosti, kao i stvarne trake koja je u pitanju.
Oporavak od otkaza je jednostavan. Kada otka�e jedan disk, podacima mo�e da se pristupi na drugom disku.

Glavni nedostatak je cena. RAID 1 zahteva dvostruki prostor na diskovima, i zbog toga se RAID 1 obi�no ograni�ava na ure�aje koji skladi�te sistemski softver ili veoma bitne podatke, pa samim tim predstavlja odli�nu soluciju za sigurno �uvanje podataka.

�to se brzine ti�e, RAID 1 mo�e da ima velike brzine �itanja, skoro kao i RAID 0, ali kada je upisivanje u pitanju, ta brzina je pribli�na jednom disku.

RAID nivo 2

RAID 2 i 3 koriste paralelnu tehniku pristupa. U nizu sa pralelnim pristupom svi diskovi u�estvuju u izvr�enju svakog zahteva. Glave pojedina�nih diskova su sinhronizovane, tako da je svaka glava u istom polo�aju na svakom disku u bilo kom trenutku.

Kod RAID 2 se tako�e koriste trake, ali kod RAID 2 i 3 te trake su veoma male, �esto 8 ili 16 bit-a.

Kod RAID 2 se prora�unava kod za ispravljanje gre�aka nad odgovaraju�im bitovima na svakom disku, a oni se skladi�te na odgovaraju�im pozicijama na vi�estrukim diskovima za parnost. Obi�no se za to koristi Hammingov kod, koji je u stanju da ispravi jednostruke i otkrije dvostruke gre�ke bitova.

Kod RAID 2 postoje dve vrste diskova: Data i ECC (Error correction code). U trenutku kada se traka upisuje na disk, kontroler ra�una ECC kod za tu traku i "u letu" je upisuje na jedan od ECC diskova. Sinhronizovanost diskova se najbolje vidi na primeru �itanja. Kada se neki podatak �ita sa diska, u istom trenutku se �ita i ECC sa redundantnog diska, i ukoliko je potrebno ispravlja se podatak.

Iako zahteva manje diskova od RAID 1, RAID 2 je i dalje veoma skup. Broj redundantnih diskova je proporcionalan logaritmu diskova sa podacima.

RAID 2 se danas veoma malo primenjuje, i nikada nije za�iveo. On bi bio efikasan samo kada bi postojao veliki broj gre�aka kod diskova, ali uz dana�nju pouzdanost pojedina�nih diskova, RAID 2 je �prekomerna upotreba sile�.

RAID nivo 3

RAID 3 se organizuje na sli�an na�in kao RAID 2, razlika je �to RAID 3 zahteva samo jedan redundantni disk, bez obzira koliko je veliki niz. On umesto koda za ispravljanje gre�aka prora�unava jednostavan bit parnosti za skup pojedina�nih bitova na istoj poziciji na svim diskovima. U slu�aju otkaza diska, pristupa se disku za parnost i podaci se rekonstrui�u sa preostalih diskova. Kada se ure�aj koji je otkazao zameni, podaci koji nedostaju mogu da obnove na njemu.

Performanse: Po�to su podaci podeljeni na veoma male trake, RAID 3 mo�e da postigne veoma velike brzine prenosa. Za velike prenose je posebno primetno. Ali sa druge strane samo jedan zahtev mo�e da se izvr�i istovremeno, zato performansa trpi gubitke kada su u pitanju transakcije.

RAID nivo 4

RAID 4 do 6 koriste tehniku nezavisnog pristupa. U takvom nizu svaki disk radi nezavisno, tako da se zasebni zahtevi mogu zadovoljavati paralelno. Zbog toga su oni pogodni za aplikacije koje tra�e velike brzine U/I zahteva, a manje pogodni za aplikacije koje tra�e velike brzine prenosa podataka.

Kao i kod drugih RAID nizova koristi se deljenje podataka na trake, samo �to su te trake kod RAID 4 do 6 relativno velike. Kod RAID 4 ra�una se bit po bit traka parnosti preko odgovaraju�ih traka na svakom disku za podatke, a bitovi parnosti se skladi�te u odgovaraju�oj traci na disku za parnost.

Kod RAID 4 postoji kazna upisivanja kada se izvodi zahtev sa upisivanjem malog obima. Svaki put kada se pojavi upisivanje, softver mora da a�urira ne samo korisni�ke podatke, nego i odgovaraju�e bitove parnosti. Zbog toga svaka operacija upisivanja mora da obuhvati i disk za parnost, �to je �usko grlo� ovih nizova, pa se zato slabo koriste.

RAID nivo 5

RAID 5 se organizuje sli�no kao i RAID 4. Razlika je u tome �to RAID 5 raspodeljuje trake za parnost po svim diskovima. Tipi�no, podela po �emi sa kru�nim dodeljivanjem. Za niz od n diskova, traka za parnost je na razli�itom disku za prvih n traka, a onda se uzorak ponavlja.

Ovakvim rasporedom traka za parnost izbegava se usko grlo koje se nalazi u RAID 4.

RAID nivo 6

Kod RAID 6 se vr�e dva razli�ita prora�una parnosti i skladi�te se u posebnim blokovima na razli�itim diskovima, zbog �ega se RAID 6 niz sastoji od N + 2 diskova.

Ta �ema je prikazana na slici iznad. P i Q su dva razli�ita algoritma za proveru podataka. Jedan je prora�un XOR-a (ekspluzivno "ili") koji se koristi i kod RAID 4 i 5, a drugi je nezavisan algoritam za proveru podataka. Kombinacija ova dva algoritma omogu�ava povra�aj podataka i u slu�aju da otka�u dva korisni�ka diska.

Jo� jedna prednost RAID 6 je u tome �to on obezbe�uje veoma visoku raspolo�ivost podataka. Trebalo bi da otka�u tri diska da bi se izgubili podaci. Ali sa druge strane tu je velika kazna upisivanja zato �to svako upisivanje uti�e na dva bloka parnosti.

Pore�enje RAID

Nivo	Prednosti	Nedostaci	Primene
0	-Performanse su veoma pobolj�anje prostiranjem optere�enja preko vi�e kanala ure�aja. -Nema dodatnog optere�enja prora�unom parnosti. -Veoma jednostavan dizajn. -Lako se implementira	-Otkaz samo jednog ure�aja rezultuje gubljenje svih podataka u nizu.	-Video proizvodnja i ure�ivanje. -Ure�ivanje slika. -Priprema pre �tampe. -Svaka aplikacija koja zahteva veliki propusni opseg.
1	-Redundantnost podataka od 100% zna�i da nije potrebna ponovna izgradnja u slu�aju otkaza diska, nego se samo kopira na zamenjeni disk. -Pod isvesnim okolnostima, RAID 1 mo�e da podr�i vi�estruke istovremene otkaze ure�aja. -Najprostiji dizajn podsistema RAID skladi�ta.	-Najve�e dodatno optere�enje diskovima svih vrsta RAID (100%) - neefikasno.	-Ra�unovodstvo, plate, finansije. -Svaka aplikacija koja zahteva veliku raspolo�ivost.
2	-Mogu�e veoma velike brzine prenosa podataka. -�to ve�a brzina prenosa podataka, to bolji odnos diskova sa podacima prema ECC diskovima. -U poredenju sa RAID nivoima 3, 4 i 5, relativno jednostavan dizajn kontrolera.	-Vrlo veliki odnos ECC diskova prema diskovima sa podacima sa manjim re�ima - neefikasno. -Cena ulaznog nivoa vrlo visoka - opravdava je samo veliki zahtev za brzinom prenosa	-Ne postoje komercijalne implementacije, nije komercijalno odr�iv.
3	-Veoma velika brzina prenosa podataka za �itanje i upisivanje. -Otkaz diska ima bezna�ajan uticaj na propusnu mo�. -Mali odnos ECC diskova prema diskovima za podatke zna�i veliku efikasnost.	-Brzina transakcija u najboljem slu�aju jednaka onoj kod jednog diska. -Dizajn kontrolera je prili�no slo�en.	-Video proizvodnja i striming u�ivo. -Ure�ivanje slika. -Video uredivanje. -Priprema �tampe. -Svaka aplikacija koja zahteva veliku propusnu mo�.
4	-Veoma velika brzina prenosa podataka za �itanje. -Mali odnos ECC diskova prema (za parnost) diskovima za podatke zna�i veliku efikasnost.	-Dizajn kontrolera je dosta slo�en. -Najgora brzina transakcija i brzina prenosa agregatnog upisivanja. -Te�ka i neefikasna ponovna izgradnja podataka u slu�aju otkaza diska.	-Ne postoje komercijalne implementacije, nije komercijalno odr�iv.
5	-Najve�a brzina transakcija �itanja podataka. -Mali odnos ECC diskova (za parnost) prema diskovima za podatke zna�i velika efikasnost. -Dobra brzina agregatnog prenosa.	-Najslo�eniji dizajn kontrolera. -Te�ka ponovna izgradnja podataka u slu�aju otkaza diska.	-Serveri za datoteke i aplikacije. -Serveri za baze podataka. -Intranet serveri. -RAID nivo sa najraznovrsnijim primenama.
6	-Obezbe�uje ekstremno visoku otpornost podataka na neispravnost i mo�e da podr�i vi�e istovremenih otkaza ure�aja.	-Slo�eniji dizajn kontrolera. -Izuzezno veliko dodatno optere�enje kontrolera da izra�una adrese parnosti.	-Savr�eno re�enje za aplikacije kriti�nih misija.

Slika

______________________________________

Credits: Higuy, Fil.

______________________________________

Otvoren sam za sve vrste sugestija.

CISS: Osnove sistema i prvo punjenje sistema

nobody@mycity.rs (vasa.93) — Fri, 10 Aug 2012 02:22:07 +0100

Razvojem �tampa�a u boji za ku�nu upotrebu javlja se i potreba za ekonomi�nijim, a i jednostavnijim kori��enjem mastila/boja. Kao razultat te potrebe javlja se CISS. CISS je sistem za kontinualno napajanje �tampa�a mastilom (Continuous Ink Supply System). Ranije su ovakvi sistemi bili dostupni samo foto-laboratorijama, me�utim, u dana�nje vreme su sve dostupniji i manje zahtevnijim korisnicima za ku�nu upotrebu. Kako na tr�i�tu ima mnogo proizvo�a�a, a samim tim i mnogo razli�itih modela �tampa�a, pa su i sami ketrid�i za svaki �tampa� razli�iti, tako i mnogi razli�iti proizvo�a�i proizvode CISS, a tako�e se i sami sistemi razlikuju. Bitno je naglasiti da svaki �tampa� nema mogu�nost ugradnje CISS-a. Ukoliko planirate da kupite ovakav sistem potrebno je raspitati se u radnji, a pitanje mo�ete postaviti i ovde, u ovoj temi , o tome da li �tampa� koji �elite da kupite podr�ava CISS. CISS se uglavnom kupuje odvojeno od �tampa�a, ali postoje radnje koje nude ve� montiran komplet - CISS uz �tampa�.

Za�to kupiti CISS? Pre svega, �tampa upotrebom CISS-a je mnogo jeftinija. Razliku u ceni �u vam objasniti na svom primeru. Moj �tampa� podr�ava ketrid�e sa oznakom T080x/T079x.

- Ketrid�i sa oznakom T080x imaju kapacitet 7,4ml. Cena jednog T080x ketrid�a je oko 1200 dinara. Za �est boja to iznosi oko 7200 dinara.
- Ketrid�i sa oznakom T079x imaju kapacitet 10ml. Cena jednog T079x ketrid�a je oko 1800 dinara. Za �est boja to iznosi oko 10800 dinara.
- Cena CISS-a za Epson P50 je 3500 dinara. Cena 100ml boje za CISS za Epson je 100 * 3,6 = 360 dinara. Za �est boja to je oko 2200 dinara. Ukupno, CISS sa po 100ml boje je oko 5700 dinara.

Da rezimiramo sve:

Uzmimo kao pore�enje to da deset puta po �est T079x ketrid�a imaju istu koli�inu boje kao jedan CISS sa po 100ml boje. Cena za 10 kompleta T079x ketrid�a je preko 100 000 dinara, �to je, slo�i�ete se, mnogo.

Valjda sam uspeo da vam pribli�im to koliko se CISS isplati.

Kao �to sam ve� rekao, za svaki �tampa� postoji druga�iji CISS (Sa izuzecima, naravno. Postoje i sistemi koji mogu na vi�e modela �tampa�a, ali ne�emo o tome ovde...). Ja �u generalno govoriti o CISS-u, me�utim, slike koje budem prikazivao �e biti konkretno slike CISS-a za Epson Stylus Photo P50.

Rezervoar CISS-a je odvojen od �tampa�a, i nalazi se izvan �tampa�a. Evo kako to otprilike izgleda sve zajedno:

Me�utim, po�to pi�em o osnovama potrebno je da prika�em sve detalje CISS-a. Za po�etak, evo kako izgleda pakovanje CISS-a:

A evo i celog sadr�aja pakovanja:

Kao �to mo�emo da vidimo, tu se nalazi rezervoar koji je najve�i deo:

Zatim ketrid�i sa resetuju�im �ipovima:

U pakovanju se jo� nalaze poklopci/kapice rezervoara, vazdu�ni filteri, �pric za punjenje i jo� dodatnih delova za monta�u:

Kako na internetu ima mnogo uputstva za monta�u CISS-a, a i u samom pakovanju dobijate uputstvo, o tome ovde ne�u pisati. Me�utim, manje je uputstva za prvo punjenje, pa �u stoga da pi�em o prvom punjenju CISS-a.

CISS se, kako smo ve� rekli, puni mastilom. Iako na tr�i�tu postoji ve�i izbor mastila, jedan proizvo�a� se naj�e��e ve�e za jedan tip mastila. Dakle, ukoliko vam je neophodno mastilo za �tampa�, prodavcu samo naglasite koji �tampa� posedujete. Mastila ovako izgledaju:

Mogu da se na�u u pakovanjima od 50ml, 100ml pa sve do 1l.

➜ Potrebno je mastila presipati u rezervoare. Tom prilikom kapica rezervoara gde ide vazdu�ni filter treba da bude na mestu. Tako�e, i kapica na ketrid�ima treba da bude na svom mestu.

➜ Zatim otvorite rezervoar i presipete sadr�aj bo�ice:

Bolji na�in od presipanja je da koristite �pric. �pricem mo�ete efikasnije da odradite taj posao, a tako�e smanjujete mogu�nost prosipanja. Me�utim, ukoliko su vam bo�ice kao na slikama gore bi�e vam potrebna i igla.

➜ Kada zavr�ite presipanje ve�u kapicu rezervoara stavite na svoje mesto.

➜ Po�to se napunili rezervoare potrebno je napuniti i ketrid�e. Ketrid�e �ete napuniti tako �to skinete kapicu sa mesta za vazdu�ni filter i kapicu sa ketrid�a.

➜ Po�to skinete kapicu sa ketrid�a vide�ete da mastilo po�inje da te�e kroz cev�ice. Me�utim, to nije dovoljno, jer je potrebno izvu�i sav vazduh iz cev�ica i ketrid�a. To �ete uraditi tako �to �ete na mesto kapice ketri�a ubaciti �pric i lagano izvla�iti vazduh.

➜ Kako biste izvukli sav vazduh potrebno je da malo mastila povu�ete u �pric.

➜ Zatim izvu�ete �pric i stavite kapicu ketrid�a. Prilikom izvla�enja �prica treba paziti da klip �prica usled smanjenog pritiska ne u�prica vazduh nazad u ketrid�.

➜ Nakon stavljana kapice ketrid�a na mesto potrebno je jo� staviti vazdu�ni filter na svoje mesto i to je to �to se punjena ti�e.

Posle ovoga sledi monta�a. �to se monta�e ti�e mo�ete da na�ete video uputstvo na youtube-u gotovo za svaki model �tampa�a. Ukoliko pak ne na�ete, otvoreni smo da vam pru�imo pomo�.

Evo kako to izgleda namontirano kod mene:

Za kraj, evo jednog videa koji govori o isplativosti i ekonomi�nosti CISS-a.

Linksys WRT54GL tutorijali - DD-WRT firmwer, range extender mod, repeater mod ... i ostalo

nobody@mycity.rs (DaneM.) — Sun, 10 Jun 2012 03:03:53 +0100

Ovaj tutorijal je namenjen svima koji posedujete legendarni Linksysov ruter WRT54GL kojeg ste mo�da ve� i zaboravili da imate, jer ste u me�uvremenu kupili neki ruter novije N generacije pa vam sada WRT54GL negde skuplja pra�inu neiskori��en. Vreme je da stresete pra�inu sa njega i da ga korisno upotrebite kao npr. dodatni ruter koji �ete postaviti skroz na drugom kraju stana ili ku�e, i koji �e slu�iti kao pro�irenje va�e ku�ne mre�e (range extender) tako da �e emitovati signal i na tom kraju ku�e ili stana na kojem imate slabiji prijem sa va�eg glavnog rutera. I �to je najbolje od svega � za to vam ne trebaju nikakvi kablovi jer �e WRT54GL signal sa glavnog rutera primati be�i�no i zatim be�i�no prosle�ivati internet do klijenata. A mo�ete ga recimo upotrebiti i da slu�i kao WISP PPPoE klijent za prijem be�i�nog interneta pri �emu �e WRT54GL be�i�no da prima konekciju od provajdera i da je zatim be�i�no prosle�uje (do laptopa, desktopa, tableta i sl.) u va�em stanu. Dakle da obavlja dve funkcije istovremeno, ono �to bi ina�e radila dva rutera. Da bi WRT54GL mogao obavljati ove funkcije potrebno je da je u njega uba�en DD-WRT firmware. Oni koji su ovaj ruter do sada koristili sa fabri�kim postavkama mogu ubacivanjem DD-WRT da nadograde mogu�nosti svog rutera.

Tutorijal 1. Fle�ovanje Linksys WRT54GL rutera DD-WRT firmwerom:

Pre svega napomena:FLE�OVANJE RADITE SAMO NA SVOJU VLASTITU ODGOVORNOST !!! Nisam odgovoran za bilo kakvu �tetu koju prouzrokujete na svom ruteru prate�i ovo uputstvo!

Ruter WRT54GL ima flash NAND memoriju od 4MB i podr�ava sve firmwere sa veli�inom imid�a do max 4MB. Postoje nekoliko verzija DD-WRT firmwera koje se mogu ubaciti u ruter. Micro, Mini, Standard, VoIP ili VPN (Mega verzija od 8MB nije podr�ana).

NAPOMENA: Prvo inicijalno fle�ovanje rutera sa originalnim stock firmwerom (ako nikada pre toga nije fle�ovan) se obavlja isklju�ivo sa Micro ili Mini DD-WRT verzijom

To je zbog toga �to originalni "stock" firmware koji dolazi sa ruterom ne prihvata flash imid�e koji imaju preko 3MB, i da bi ste izbegli gre�ku i "Upgrade are failed!" dijalog morate postupiti kako je gore navedeno a kasnije posle fleshovanja sa Micro verzijom firmwera ruter WRT54GL mozete nadograditi fle�ovanjem na neki drugi firmwer po �elji (Mini, Standard......).

Download firmwera
Trenutni stabilni preporu�eni DD-WRT build za ovaj ruter je 14929. Prvo �emo ruter fle�ovati sa inicijalnim �micro� firmwerom a zatim sa �standard� firmwerom. Micro firmwer se mo�e downloadovati sa OVOG linka, a standard sa OVOG.

Hard reset
Posle downloada firmwera uradite reset routera, takozvani "hard reset". To se radi tako �to se reset dugme rutera pritisne i dr�i 30 sekundi a zatim se NE OTPU�TAJU�I RESET DUGME ruter isklju�i sa elektri�ne mre�e i tako odbroji jo� 30 sekundi i onda JO� UVEK DR�E�I PRITISNUTO reset dugme ruter ponovo uklju�i u el.struju i odbroji poslednjih 30 sekundi. Zna�i reset dugme se za vreme �itave operacije dr�i pritisnutim punih 90 sekundi. Nakon otpu�tanja reset dugmeta (nakon poslednjih 30 sekundi) sa�ekajte jo� oko minut da se ruter restartuje a zatim ga ponovo isklju�ite iz el.mre�e i sa�ekajte desetak sekundi i onda ga ponovo prika�ite na struju.

NAPOMENA: "hard reset" obavljati uvek PRE i odmah NAKON upgrejda firmwera (bilo koje verzije).

Priprema za fle�ovanje
NAPOMENA: Nikako ne fle�ujte ruter preko wireless konekcije jer se mo�e desiti da �e ruter biti neupotrebljiv posle operacije.

Isklju�ite aktivni antivirus i antispajver softwer na ra�unaru, firewall,(radi sigurnosti isklju�ite i skrinsejver)i bilo koji drugi proces koji radi u pozadini i koji mo�e omesti fle�ovanje i prouzrokovati da upgrade ne uspe i da ruter nakon operacije postane neupotrebljiv (�itaj: da postane igra�ka za decu). Nakon resetovanja rutera pove�ite ga na PC preko LAN kabla (crossover kabl prika�en na jedan od ruter LAN portova 1 do 4 , ne u WAN). Podesite u �mre�nim vezama� u Xp-u ili u �centru za mre�u i deljenje� u W7 da vam IP adresa LAN kartice bude 192.168.1.10 a subnet mask 255.255.255.0 i sa�uvajte postavke.
Pristupite meniju rutera preko WEB interfejsa iz browsera kucaju�i IP rutera, po defaultu 192.168.1.1. Za login username ostavite prazno polje a za password re� "admin". Potra�ite tab "Administration" pa "Firmware Upgrade" zatim posle klika na "Browse" potra�ite downloadovani "dd-wrt.v24_micro_generic.bin" fajl. I klikom na "Upgrade" dugme zapo�inje proces zamene firmwera (pojavi�e se progress bar).

NAPOMENA: Kada zapo�ne proces fle�ovanja firmwera - ne dodirujte tastaturu i mi�a (ne radite ni�ta na ra�unaru) i budite strpljivi nekoliko minuta dok se proces ne zavr�i! �ak i kada se na displeju pojavi dijalog "Continue" NE KLIK�ITE NA NJEGA JO� NEKOLIKO MINUTA.

Ukoliko ne po�tujete ovu napomenu i budete nestrpljivi i brzopleti- mo�ete upropastiti proceduru, jer se de�ava da se dijalog "Continue" nekada pojavi i pre nego �to se NVRAM memorija apgrejduje sa novim firmwerom. Zato je preporu�ljivo sa�ekati jo� nekoliko minuta ( 3min. ili vi�e) pre pritiskanja "Continue" (Ja sam �ekao �itavih 10 minuta).

Novi DD-WRT interfejs
Ako je sve pro�lo OK, nakon ubacivanja novog firmwera i kliktanja na "Continue" bi trebao da se pojavi novi WEB interfejs. Za username kucajte "root" a za password "admin".
Nakon pristupanja novom web interfejsu rutera treba izvr�iti jos jedan "hard reset" rutera 30/30/30 sekundi, kako je obja�njeno ranije.
Posle drugog (zavr�nog) "hard reseta" i pristupanja meniju rutera preko web interfejsa (kucanjem IP adrese 192.168.1.1 u browser) pojavi�e se dijalog za promenu defaultne lozinke. Unesite username i password po �elji i kliknite na "Apply settings". Nakon toga mo�ete krenuti sa nadogradnjom na standardnu verziju DD-WRT firmwera tako �to �ete oti�i na �Administration� pa na �Firmware upgrade� i klikom na �Browse� potra�iti i izabrati downloadovani "dd-wrt.v24_std_generic.bin" i kliknuti na �Upgrade�. Dalje va�i ista procedura kao i pri prvom fle�ovanju- dakle biti strpljiv i nakon nekoliko minuta opet uraditi hard reset 30/30/30. I posle toga ulogovati se preko browsera na 192.168.1.1 i uneti novi username i password.

Zavr�etak procedure

Ako je sve pro�lo u najboljem redu, posle logovanja �ete u Status tabu DDWRT interfejsa mo�i pro�itati informacije o ruteru i koji je build fle�ovan. Trebalo bi da stoji �std� u gornjem desnom uglu. Nakon toga mo�ete pristupiti konfigurisanju rutera...

Tutorijal 2. Linksys WRT54GL kao range extender:

Da bi obavljao ovakvu funkciju ruter �emo postaviti da radi u tzv. �repeater bridge� modu. Pri tom imajte na umu da ovaj ruter radi u 802.11G modu i da pri tom jo� �rtvuje i polovinu svog bandwidth-a za dvosmernu komunikaciju AP→WRT54GL→KLIJENT i obrnuto- pa �e i protoci biti prepolovljeni. Da bismo postavili rutere u bridge mod- primarni ruter mora raditi u AP modu sa uklju�enim DHCP serverom. Ako ste �itali prethodno uputstvo pre�ite odmah na ta�ku 2., ako ne- krenite od ta�ke 1.

1. Pove�ite ruter na PC preko LAN kabla (crossover kabl prika�en na jedan od ruter LAN portova 1 do 4 , ne u WAN). Podesite u �mre�nim vezama� u Xp-u ili u �centru za mre�u i deljenje� u W7 da vam IP adresa LAN kartice bude 192.168.1.10 a subnet mask 255.255.255.0 i sa�uvajte postavke. Pristupite meniju rutera preko WEB interfejsa iz browsera kucaju�i IP rutera, po defaultu 192.168.1.1. Unesite lozinku i password.

2. Otvorite Wireless tab Basic Settings

Physical Interface:
Wireless Mode: Repeater Bridge
Wireless Network Mode: Postavite da bude kao kod primarnog AP-a.( NAPOMENA: ako je primarni ruter novije N generacije i ako radi u N/G mixed modu postaviti opciju na G-Only.)
Wireless Network Name (SSID): Mora glasiti potpuno isto kao i kod primarnog rutera. Pazite na mala i velika slova u nazivu.
Wireless Channel: Isti kao i kod primarnog rutera (samo jednom se pode�ava,ako se nekada promeni kanal emitovanja primarnog rutera- sekundarni ruter �e se automatski postaviti na njega)
Wireless SSID Broadcast: Enable
Network Configuration: Bridged
Kliknite na SAVE (a ne na APPLY SETTINGS)

Virtual Interface:
Add
Wireless Network Name (SSID): Unesite ime mre�e, ne sme biti isto kao kod primarnog rutera
Wireless SSID Broadcast: Enable
AP isolation: Disable
Network Configuration: Bridged
Kliknite na SAVE

3. Kliknite na Wireless tab Wireless Security

Physical Interface:
Security Mode: Metoda �ifrovanja konekcije mora odgovarati onoj na primarnom ruteru (NAPOMENA: Po�eljno je da bude postavljeno na WPA2-Personal AES enkripciju na oba rutera)
WPA Algorithms: Mora odgovarati onom na primarnom ruteru
WPA Shared Key: Mora odgovarati �ifri (klju�u) na primarnom ruteru
Key Renewal Interval: Ostaviti default vrednosti
Kliknite na SAVE

Virtual Interface:
Security Mode: Postavite isto kao na Physical Interface
WPA Algorithms: Postavite isto kao na Physical Interface
WPA Shared Key: Postavite isto kao na Physical Interface
Key Renewal Interval: Ostaviti default vrednosti
Kliknite na SAVE

4. Kliknite na Setup tab Basic Setup
Connection Type: Disabled
STP: Disabled
Router Name: Unesite ime po �elji
Local IP Address: Unesite IP adresu koja se nalazi na istom subnetu kao i primarni ruter i pove�ajte poslednju cifru za 1. Primer: Ako je primarni ruter na 192.168.1.1 - upi�ite ovde 192.168.1.2
Subnet Mask: 255.255.255.0
Gateway: Ovde upi�ite IP adresu primarnog rutera (pretpostavimo da je 192.168.1.1)
Local DNS: I ovde upi�ite IP adresu primarnog rutera (pretpostavimo da je 192.168.1.1)
Assign WAN port to Switch: �ekirajte ovo ako ho�ete da imate dodatni LAN port
NTP Client: Enable
Server IP/Name: Ovde unesite adresu servera za ta�no vreme 217.26.64.149
Kliknite na APPLY SETTINGS

5. Ulogujte se na novu IP adresu rutera (192.168.1.2)
Kliknite na Setup tab Advanced Routing
Operating Mode: postavite na Router
Dynamic Routing Interface: postavite na LAN & WLAN
Kliknite na SAVE

6. Kliknite na Services tab
DNS Masq: Disable
Traff Daemon: Disable
Kliknite na SAVE

7. Kliknite na Security tab Firewall
Ostavite prazne (od�ekirajte) sve kvadrati�e sem kod Filter Multicast
Kliknite na SAVE
SPI Firewall: postavite na Disable
Kliknite na APPLY SETTINGS

8. Kliknite na Administration tab Management
Info Site Password Protection: �ekirajte kvadrati� Enabled
Web GUI Management: Enable
Kliknite na APPLY SETTINGS
A zatim kliknite na REBOOT ROUTER

9. Podesite u �mre�nim vezama� u Xp-u ili u �centru za mre�u i deljenje� u W7 da vam IP adresa i DNS server LAN kartice bude na �automatic�. (Dobi�ete IP adresu od DHCP servera primarnog rutera). Probajte vezu sa internetom. Ako je sve OK- otka�ite LAN kabl sa rutera i premestite ga u deo ku�e ili stana gde ho�ete da pro�irite domet svoje ku�ne mre�e. Nakon startovanja rutera sa�ekajte 30tak sekundi da on uspostavi vezu sa primarnim ruterom i onda probajte da li ostvarujete wireless konekciju sa WRT54GL putem laptopa. Prona�ite na laptopu novi virtualni SSID (koji ste uneli u koraku 2.) unesite password i konektujte se. Bi�ete u mogu�nosti da vidite i ostale ra�unare u va�oj lokalnoj mre�i i da delite fajlove izme�u njih jer se nalazite na istom subnetu kao i ra�unari koji su prika�eni na primarni AP.

10. Posle logovanja na web interfejs rutera u tabu Status → Wireless mo�ete videti parametre konekcije i ja�inu signala sa primarnog rutera i po potrebi korigovati polo�aj antenica da se dobije najja�i mogu�i signal da bi se ostvario najve�i mogu�i transfer rate.

11. Kada ste se uverili da sve funkcioni�e kako treba � vreme je da kreirate bekap konfiguracije rutera � za slu�aj da vam zatreba ako �esto ne�to menjate i igrate se sa opcijama. Idite na tab Administration pa na Backup i kliknite na Backup pri dnu. Stavite downloadovani fajl u folder sa imenom koji �e ozna�avati tip konfiguracije, npr. Repeater Bridge Mod i sl.

Tutorijal 3. Linksys WRT54GL tweakovanje opcija:

Ako ste uspe�no savladali prethodna poglavlja, vreme je da napravimo par finijih pode�avanja.

1. Kao prvo idite na Wireless → Advanced Settings
TX Power mo�ete malo pove�ati na recimo 84mW, ali ne idite dalje od te vrednosti. Ukoliko imate WRT54GL ruter sa montiranim ventilatorom za hla�enje - samo u tom slu�aju mo�ete pove�ati vrednost na gore, ina�e iz sigurnosnih razloga ne idite dalje od 84mW. Kliknite na SAVE

2. Idite na Administration → Management i u IP filter settings mo�ete smanjiti max. broj konekcija za P2P programe da rasterete ruter. Postavite Maximum Ports 1024 ,TCP timeouts na 600 a UDP timeouts na defaultnih 120. U Overclocking Frequency pove�ajte takt na 225MHz a Ruter GUI Style postavite na stil po izboru i kliknite na APPLY SETTINGS

3. Idite na Administration → Commands i u Command Shell prozor prekopirajte slede�u skriptu:

#!/bin/sh
###############################################
#----Created by MOJSO-----Script version 2----#
###############################################
# SIGNAL STRENGTH
# 0 blink = SNR < 9 No signal or very weak
# 1 blink = SNR 10-19
# 2 blinks = SNR 20-29
# 3 blinks = SNR 30-39
# 4 blinks = SNR 40-49
# 5 blinks = SNR 50-59 Excellent signal
# 6 blinks = SNR 60 > Very strong signal
###############################################
while sleep 3; do
BLACK=`gpio enable 3 ; gpio enable 2`
S=`wl rssi` #(put mac adress if in AP mod example: S=`wl rssi 00:11:22:33:44:55` )
N=`wl noise`

SC=`expr $S - $N`
RSC=`expr $SC / 10`

if [ $RSC -eq 0 ]; then
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;

elif [ $RSC -eq 1 ]; then
gpio enable 3 ; gpio disable 2 ;
usleep 500000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;

elif [ $RSC -eq 2 ]; then
gpio enable 3 ; gpio disable 2 ;
usleep 500000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 500000
gpio enable 3 ; gpio disable 2 ;
usleep 500000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;

elif [ $RSC -eq 3 ]; then
gpio enable 3 ; gpio disable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio disable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio disable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;

elif [ $RSC -eq 4 ]; then
gpio disable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio disable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio disable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio disable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;

elif [ $RSC -eq 5 ]; then
gpio disable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio disable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio disable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio disable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio disable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;

elif [ $RSC -ge 6 ]; then
gpio disable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio disable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio disable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio disable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio disable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio disable 2 ;
usleep 250000
gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
else gpio enable 3 ; gpio enable 2 ;
fi
done

Zatim kliknite na SAVE STARTUP pa idite na Administration → Management i kliknite na REBOOT ROUTER
Ovo je tzv. LED skripta koja koristi prednji LED indikator da vizualno,treptanjem prika�e ja�inu signala koji WRT54GL ostvaruje sa asociranim AP-om. Radi podjednako dobro i u Client modu i u Repeater modu. Treptanje belog svetla sa pauzama pokazuje slabiji signal a �uto intezivnije treptanje pokazuje ja�i signal.

Tutorijal 4. Linksys WRT54GL u Repeater modu (kao WISP PPPoE klijent & Access Point istovremeno)

U ovom tutorijalu �emo podesiti WRT54GL ruter da radi kao WISP klijent ,koji �e se konektovati na provajderov AP putem PPPoE protokola i taj internet �e istovremeno deliti svim klijentima koji su be�i�no prika�eni na njega. To je tzv. �repeater mod�. Kao i u prethodnoj konfiguraciji, i u ovom slu�aju nije potrebno da razvla�ite nikakve kablove, dovoljno je samo da ruteru prona�ete pogodno mesto u stanu na kojem �e dobro hvatati provajderov signal i to bi bilo otprilike sve. Sva dalja komunikacija se odvija be�i�no, pri �emu ruter �rtvuje polovinu svog bandwidth-a za komunikaciju sa provajderovim AP-om a drugu polovinu za komunikaciju sa klijentima koji su prika�eni na njega.

Hard reset

Pre bilo kakve operacije potrebno je da uradimo �hard reset�. Postupak je isti kao i do sada, dakle pritisnite reset dugme rutera i dr�ite 30 sekundi a zatim NE OTPU�TAJU�I RESET DUGME isklju�ite ruter sa elektri�ne mre�e i tako odbrojte jo� 30 sekundi i onda JO� UVEK DR�E�I PRITISNUTO reset dugme ruter ponovo uklju�ite u el.struju i odbrojte poslednjih 30 sekundi. Nakon otpu�tanja reset dugmeta (nakon poslednjih 30 sekundi) sa�ekajte jo� oko minut da se ruter restartuje a zatim ga ponovo isklju�ite iz el.mre�e i sa�ekajte desetak sekundi i onda ga ponovo prika�ite na struju.
Dok konfiguri�emo ruter ,bi�e nam potreban LAN kabl, pa ga prika�ite na jedan od slobodnih LAN portova na ruteru, a u ra�unaru u �mre�nim vezama� podesite da vam je IP adresa LAN kartice 192.168.1.10 . Ulogujte se preko browsera na adresu rutera 192.168.1.1 . Pojavi�e se dijalog za promenu lozinke, unesite username i password po �elji.

Postavljanje WRT54GL rutera u client mod

1. Idite na Wireless tab Basic Settings
Wireless Mode: Client
Wireless Network Mode: Izaberite da odgovara onom na provajderovom AP-u
Wireless Network Name (SSID): Ovde upi�ite ime mre�e na koju se konektujete. Pri unosu obratite pa�nju na velika i mala slova
Sensitivity Range: podesite po �elji (dvostruka razdaljina do AP-a u metrima) ili ostavite default
Network Configuration: Bridged
Kliknite na SAVE

2. Idite na Setup tab Basic Setup
Connection Type: postavite na PPPoE
Pojavi�e se polja za unos username i passworda za PPPoE konekciju. Unesite tra�ene informacije u prva dva polja
Router Name: upi�ite po �elji
Local IP Address: upi�ite koja �e biti adresa rutera u va�oj lokalnoj mre�i. Mora biti na druga�ijem subnetu od AP-a na kojeg se ka�ate. Npr. ako je AP na 192.168.1.1 � vi stavite 192.168.10.1. U principu bilo koja IP adresa koja je na druga�ijem subnetu od AP-a bi trebala da �odra�uje posao�.
Subnet Mask: 255.255.255.0
Assign WAN Port to Switch: �ekirajte ako ho�ete dodatni LAN port umesto WAN-a
DHCP Server: Mora biti postavljen na Enable jer ruter mora dodeljivati IP adrese klijentima na svom subnetu.
Static DNS1: ovde upi�ite Open DNS adrese 208.67.222.222
Static DNS2: 208.67.220.220
Server IP/Name: upi�ite 217.26.64.149
Kliknite na SAVE

3. Idite na Security tab Firewall
Ostavite prazne (od�ekirajte) sve kvadrati�e sem kod Filter Multicast
Kliknite na SAVE
SPI Firewall: postavite na Disable
Kliknite na APPLY SETTINGS

4. Podesite u �mre�nim vezama� u Xp-u ili u �centru za mre�u i deljenje� u W7 da vam IP adresa i DNS server LAN kartice bude vra�ena na �automatic�. (Dobi�ete IP adresu od DHCP servera va�eg rutera). Ruter bi u me�uvremenu trebao da se sam restartuje i da se konektuje na provajderov AP. Ukoliko se ruter iz nekog razloga ne restartuje � prekinite mu napajanje na 20-tak sekundi i onda ga ponovo prika�ite na struju. Sa�ekajte 1 minut da ruter ostvari konekciju sa AP-om. Trebalo bi da se upali �uta LED dioda na prednjem panelu ako je sve OK. Probajte vezu sa internetom. Ukoliko je sve u redu- prelazimo na kreiranje virtualnog interfejsa

Postavljanje WRT54GL rutera u repeater mod

5. Idite na Wireless tab Basic Settings
Wireless Mode: postavite na Repeater
Kliknite na SAVE
Pojavi�e se sekcija Virtual Interfaces, kliknite na ADD
Wireless Network Name (SSID): unesite ime mre�e (SSID) po svojoj �elji
Kliknite na SAVE

6. Idite na Wireless tab Wireless Security
Security Mode za wl01 SSID: postavite na �eljeni tip � preporu�eno je da bude WPA2-Personal
WPA Algorithms: preporu�eno AES
Unesite �ifru i kliknite na SAVE

7. Idite na Administration tab Management
Info Site Password Protection: �ekirajte Enabled
Kliknite na APPLY SETTINGS

8. Ruter bi trebao sam da se restartuje, sa�ekajte 1 min.pa ga isklju�ite sa napajanja. Uklju�ite ga ponovo nakon kra�eg vremena i sa�ekajte da se opet konektuje na provajderov AP i da po�ne da emituje svoj signal (virtualni SSID koji ste kreirali u 5. koraku). Iskop�ajte LAN kabl iz rutera i probajte da se konektujete na njega preko laptopa ili drugog be�i�nog klijenta. Ako je sve u redu � mo�ete premestiti ruter u deo stana gde �e imati najbolju vezu sa provajderom. Dok tra�ite najbolju poziciju mo�ete pratiti ja�inu signala preko laptopa ako odete na Status tab Wireless i u listi Access Points & Clients pod eth1 interfejsom �e biti prikazana ja�ina signala izme�u rutera i AP-a. Manji broj (u minusu) ozna�ava ja�i signal.

Opciono mo�ete u Administration tab Commands ubaciti LED skriptu iz prethodnog tutorijala i pratiti ja�inu signala vizuelno, bez laptopa.

9. Opciono: Na ruter je mogu�e prika�iti spoljnu antenu da bi se uhvatio ja�i signal od provajdera. Antenu zavrnuti na desni konektor (gledano sa prednje strane rutera) i onda oti�i u Wireless tab Advanced Settings i tamo promenuti parametre za predajnu i prijemnu antenu. TX Antenna i RX Antenna postaviti na Right. U slu�aju da nakon toga dobijete slabiji prijem na wireless klijentima koji su prika�eni na ruter - vratiti postavke na defaultnu vrednost Auto. Po nekoj logici stvari ispada da se najbolji rezultati u ovom slu�aju dobijaju prika�ivanjem spoljne omnidirekcione antene (pri TX i RX parametrima postavljenim na Right), jer ona i prima i predaje signal u radijusu od 360 stepeni pa �e ruter tada dati svoj maksimum, i podjednako dobro bi komunicirao i sa AP-om i sa svojim klijentima.

Toliko od mene. Ako se setim jo� ne�eg zanimljivog u vezi ovog rutera, javljam se opet.

Slike i �eme konektora za kompjutere, mobilne telefone...

nobody@mycity.rs (SlobaBgd) — Sat, 12 May 2012 10:55:30 +0100

Handbook of hardware pinouts, cables schemes and connectors layouts

�eme, slike, raspored izvoda - za preko 1400 vrsta konektora, priklju�aka, d�ekova, od kompjutera, preko mobilnih telefona do auto-dijagnosti�kih ure�aja.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Zvukovi neispravnih hard diskova

nobody@mycity.rs (SlobaBgd) — Fri, 11 May 2012 20:39:52 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Na gornjem linku mo�ete �uti zvukove neispravnih hard diskova raznih proizvo�a�a, koje su zabele�ili u laboratoriji za recovery fajlova sa hard diskova.

Kliknite na strelicu ispred imena modela diska.

Dokumentovani su zvukovi slede�ih proizvo�a�a: Western Digital, Seagate, Maxtor, Samsung, Hitachi/IBM, Toshiba, Fujitsu, Quantum.

Formatiranje HDD

nobody@mycity.rs (AOHO) — Fri, 04 May 2012 13:29:47 +0100

Da li je normalno da posle formatiranja jedne particije cija je velicina 44,5GB bude 44,4GB

Asus Overcloking masters

nobody@mycity.rs (Milos) — Mon, 16 Apr 2012 20:05:10 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Svi koji se bave ovim sportom,evo vam pa pokusajte

Dijagnostika hardverskih komponenti kompjutera

nobody@mycity.rs (SlobaBgd) — Mon, 06 Feb 2012 20:20:33 +0100

Kada se desi da kompjuter nestabilno radi, da se iznenada gasi, da ne mo�e da se uklju�i, problem mo�e biti softverske ili hardverske prirode.

Softverski uzroci su lo�e napisani, neodgovaraju�i ili o�te�eni drajveri, prisutstvo malware-a u kompjuteru, o�te�en operativni sistem ili neka aplikacija koja ne radi dobro...

Hardverski problemi poti�u od neispravne ili slabe hardverske komponente i re�avaju se naj�e��e zamenom problemati�nog dela. Dijagnostika hardverskih kvarova je ponekad ote�ana jer simptomi kvara mogu da ukazuju na razli�ite komponente. U tom slu�aju primenjuje se takozvana karton dijagnostika, koju �emo opisati dalje u �lanku.

Va�no: sve intervencije koje zahtevaju da dodirujete bilo koji deo u kompjuteru (osim onih za koje je to izri�ito napomenuto) radite na isklju�enom ra�unaru sa izva�enim naponskim kablom!

1. Dodirnite rukom deo ku�i�ta koji nije obojen, najbolje zadnju stranu gde su ulazni i izlazni priklju�ci. Ako je i ona obojena, dodirnite zavrtnje na ku�i�tu. Na taj na�in �ete eliminisati stati�ki elektricitet koji postoji u va�em telu i koji mo�e da o�teti osetljive komponente u ra�unaru. Postoje i profesionalna re�enja - antistati�ke narukvice, ako �elite da se bavite servisiranjem ra�unara preporu�ujemo da ih nabavite.

2. Isklju�ite ra�unar iz struje va�enjem naponskog kabla, otvorite ku�i�te i otka�ite sve kablove sa mati�ne plo�e. Posebno obratite pa�nju na �ice koje vode od dugmadi za paljenje kompjutera, za restart i od LED diode za hard disk na prednjoj strani ku�i�ta i odgovaraju�ih pinova na mati�noj plo�i. Najbolje je da zapi�ete gde je koja �ica bila priklju�ena.

3. Skinite sa plo�e sve kartice koje su priklju�ene u plo�u (grafi�ka, zvu�na, mre�na, TV kartica...). Izvadite i memorijske module. Na plo�i treba da ostane samo procesor sa kulerom koji je spojen kablom sa plo�om. Zatim odvrnite zavrtnje koji povezuju plo�u i ku�i�te. Potrebno je da imate bar osnovni alat kojim �ete vr�iti intervencije na hardveru kompjutera. Pa�ljivo izvadite mati�nu plo�u iz ku�i�ta i stavite je na komad kartona sli�ne veli�ine i na ravnu podlogu. Mo�ete koristiti i kutiju u kojoj je plo�a bila kad ste je kupili. Ako imate antistati�ku vre�icu u koju je bila zapakovana plo�a, stavite je ispod plo�e. Ovo je prilika da sve komponente, ventilatore i slotove na plo�i detaljno o�istite mekom �etkom i sprejom sa komprimiranim vazduhom. Pregledajte plo�u sa svih strana da biste proverili da nije fizi�ki o�te�ena ili da nema opiljaka tinola (metal kojim se leme komponente za plo�u) koji prave kratak spoj plo�e i ku�i�ta. Prekontroli�ite i kako je kuler procesora spojen sa plo�om, da li su svi mehanizmi za spajanje (�abice, dr�a�i...) ispravni i celi. Jedan od razloga za nepouzdan rad kompjutera mogu biti i naduvani ili iscureli kondenzatori. Oni izgledaju ovako: + Klikni

4. Zatim na plo�u priklju�ite jedan modul RAM memorije, i grafi�ku karticu. Prethodno gumicom obri�ite kontakte grafi�ke kartice i RAM modula. Tako�e, ako na plo�i nema malog zvu�nika koji treba da signalizira POST bipove, nabavite neki i spojte ga na odgovaraju�e kontakte kako je obja�njeno u uputstvu za va�u plo�u. Ako plo�a ima neki drugi na�in kojim saop�tava gre�ku (kombinacija LED dioda ili panel sa LCD brojevima), pratite te informacije konsultuju�i uputstvo za va�u mati�nu plo�u. Priklju�ite monitor na grafi�ku karticu. Nakon toga priklju�ite konektore za napajanje (24-pinski konektor ili 20 + 4-pinski, kao i dodatno napajanje za grafi�ku karticu ako va�a kartica ima takav konektor). Priklju�ite kabl napajanja u PSU modul (napajanje) pa u uti�nicu za struju.

5. Slede�i korak je da �rafcigerom kratko spojite (dodirnete) pinove (iglice) na plo�i koji su bili povezani sa dugmetom za uklju�ivanje ra�unara (Power). U uputstvu za va�u mati�nu plo�u ti pinovi ozna�eni su kao pwr, PWR_SW, PW ili sli�no, a mo�ete koristiti i �emu koju ste napravili kad ste skidali kablove sa plo�e. Pazite, ovaj korak radite kad je mati�na plo�a pod naponom, zato budite posebno pa�ljivi!

6. Ako je sve u redu sa priklju�enim komponentama, kompjuter �e se uklju�iti i pojavi�e se slika na monitoru. Verovatno �e pisati da nije prona�ena tastatura i da ne postoji Boot Device, �to je u redu.

7. Ako ne�to od komponenti nije ispravno, plo�a �e zvukom obavestiti �ta nije u redu, ili �e se na monitoru pojaviti informacija o tome. Isklju�ite kompjuter kratkim spajanjem pinova koje smo prethodno naveli i izvadite naponski kabl iz napajanja.

8. Zamenite neispravnu komponentu ispravnom, a ako niste sigurni �ta treba zameniti, prvo probajte sa pouzdano ispravnim napajanjem iste ili ve�e snage od va�eg, pa sa RAM modulima, zatim sa grafi�kom karticom.

Mo�ete izvaditi sve RAM module sa plo�e i uklju�iti je. Ako se �uje zvu�ni signal (bip), najverovatnije je mati�na plo�a ispravna. Ai ako nema zvu�nog signala ni sa priklju�enim RAM modulom ni bez njega, to ukazuje da je kvar negde na mati�noj plo�i. Naravno, da biste �uli bip zvuk, va�a plo�a treba da ima priklju�en zvu�nik/zujalicu, i da je on ispravan i omogu�en.

Ako ni�ta od ovoga ne pomogne, verovatno je neispravan procesor ili mati�na plo�a. Ako je rebrasti kuler na procesoru neprirodno hladan ili neprirodno vreo, tu je problem. Mati�ne plo�e se �e��e kvare nego procesori, pa imajte i tu �injenicu u vidu. Tako�e, proverite temperature i napone u BIOS-u. U BIOS u�ite prate�i ovo uputstvo, prona�ite meni Hardware Monitors ili PC Health i pogledajte koje su o�itane a koje podrazumevane vrednosti za napone. Za temperature, uporedite o�itane vrednosti u BIOS-u sa karakteristikama va�eg procesora koje mo�ete na�i na ovoj stranici, u delu Articles - Comparisons. Na ovoj stranici je online kalkulator kojim mo�ete da izra�unate preporu�enu snagu napajanja za va� kompjuter.

9. Ako se kompjuter uklju�i sa najosnovnijim komponentama opisanim u ta�ki 4, priklju�ite tastaturu. Ponovite sve neophodne korake iz ta�ke 5. Zatim priklju�ite mi�a i ponovite korake. Nakon toga priklju�ite CD/DVD drajv i ponovite korake. Ako i ove probe uspe�no pro�u, priklju�ujte redom kartice koje ste izvadili sa plo�e. Nakon toga priklju�ite i hard disk i poku�ajte da bootujete operativni sistem koji je na njemu. Ako se Windows (ili Linux) uspe�no podigne, re�ili ste problem. Ako bilo koji od ovih testova ne pro�e uspe�no, znate koja komponenta pravi probleme, i poku�ajte da je zamenite ispravnom i poku�ajte ponovo. Za fizi�ku proveru hard diska preporu�ujemo programe MHDD i HDAT2 a za testiranje RAM memorije Memtest86+.

10. Isklju�ite kompjuter i sve komponente osim procesora skinite sa plo�e, plo�u vratite u ku�i�te i pa�ljvo uvrnite �rafove koje ste skinuli. Zatim vratite sve komponente i priklju�ite sve kablove. Jo� jednom proverite da li je sve priklju�eno kako treba. Pogledajte i vodi� za sklapanje ra�unara - u slici i re�i. Uklju�ite kompjuter i ako je sve u redu, vratite stranicu, i smestite ga na svoje mesto.

Saveti koje smo dali baziraju se na iskustvu i prakti�nom radu. Forum i autor teksta ne odgovaraju za kvarove koje mo�ete prouzrokovati. Sve intervencije radite na sopstvenu odgovornost. Ako nemate dovoljno znanja i iskustva, poverite posao profesionalnom servisu.

Ulazak u BIOS i pode�avanje butovanja sa CD/DVD diska

nobody@mycity.rs (SlobaBgd) — Mon, 10 Oct 2011 19:09:00 +0100

�ta je BIOS

BIOS (skra�eno od Basic Input Output System) je softver sme�ten u mali �ip na mati�noj plo�i. BIOS daje naredbe kompjuteru kako da izvr�i mnoge osnovne funkcije, kao �to je butovanje, kontrola tastature, prepoznavanje i konfigurisanje hardverskih komponenti, prikazivanje napona i temperatura i jo� mnogo toga.
Detaljno obja�njenje o pode�avanjima BIOS-a nalazi se u ovoj temi, preporu�ujem da je pro�itate.

Kako u�i u BIOS

Tasteri za pristup BIOS-u nekoliko poznatih proizvo�a�a kompjutera

Acer - Aspire, Power, Veriton, Extensa, Ferrari, TravelMate, Altos
* Pritisnuti Del ili F2 odmah nakon uklju�enja kompjutera
* BIOS na Acer Altos 600 server koristi Ctrl+Alt+Esc tastere i F1 taster za napredne opcije.
* Ostali Acer kompjuteri tako�e mogu da koriste F1 ili Ctrl+Alt+Esc tastere za pristup BIOS-u.

Compaq - Presario, Prolinea, Deskpro, Systempro, Portable
* Pritisnuti F10 dok treperi kursor u gornjem desnom uglu monitora.
* Stariji Compaq kompjuteri mogu koristiti F1, F2, F10, ili Del tastere za pristup BIOS-u..

Dell - XPS, Dimension, Inspiron, Latitude. OptiPlex, Precision, Vostro
* Pritisnuti F2 kad se prika�e Dell logo.. Pritiskati svakih par sekundi dok se ne prika�e poruka Entering Setup.
* Stariji Dell desktop i laptop kompjuteri mogu da koriste Ctrl+Alt+Enter ili Del za ulazak u BIOS.
* Stariji Dell laptop kompjuteri tako�e mogu da koriste Fn+Esc ili Fn+F1 tastere.

eMachines - eMonster, eTower, eOne, S-Series, T-Series
* Pritisnuti Tab ili Del dok je eMachine logo prikazan na monitoru.
* Drugi eMachine kompjuteri mogu da koriste F2 za ulazak u BIOS.

Fujitsu - LifeBook, Esprimo, Amilo, Tablet, DeskPower
* Pritisnuti F2 �im se pojavi Fujitsu logo.

Gateway - DX, FX, One, GM, GT, GX, Profile, Astro
* Pritiskati vi�e puta F1 nakon restarta kompjutera.
* Neki stariji Gateway kompjuteri koriste F2 za ulazak u BIOS.

Hewlett-Packard (HP) - Pavilion, TouchSmart, Vectra, OmniBook, Tablet
* Pritisnuti F1 ili F10 key nakon restarta kompjutera.
* HP Tablet kompjuteri mogu da koriste F10 ili F12 za ulazak u BIOS.
* Ostali HP kompjuteri mogu da koriste F2 ili Esc tastere za ulazak u BIOS.

IBM - PC, XT, AT
* Pritisnuti F1 odmah nakon uklju�enja kompjutera.
* Stariji IBM kompjuteri (i neki laptop kompjuteri) mogu da koriste F2 za ulazak u BIOS.

Lenovo (prvobitno IBM) - ThinkPad, IdeaPad, 3000 Series, ThinkCentre, ThinkStation
* Pritisnuti F1 ili F2 nakon uklju�enja kompjutera.
* Stariji Lenovo kompjuteri pristupaju BIOS-u tasterima Ctrl+Alt+F3, Ctrl+Alt+Ins ili Fn+F1.

Micron (MPC Computers) - ClientPro, TransPort
* Pritisnuti F1, F2 ili Del odmah nakon uklju�ivanja kompjutera.

NEC - PowerMate, Versa, W-Series
* Pritisnuti F2 za ulazak u BIOS.

Packard Bell - 8900 Series, 9000 Series, Pulsar, Platinum, EasyNote, imedia, iextreme
* Pritisnuti F1, F2 ili Del za ulazak u BIOS.

Sharp - Notebook Laptops, Actius UltraLite
* Pritisnuti F2 nakon uklju�ivanja kompjutera.
* Neki vrlo stari modeli Sharp kompjutera tra�e posebnu disketu za pristup BIOS-u.

Shuttle - Glamor G-Series, D'vo, Prima P2-Series, Workstation, X Mini XPC, Surveillance
* Pritisnuti F2 ili Del nakon starta kompjutera.

Sony - VAIO, PCG-Series, VGN-Series
* Pritisnuti F1, F2 ili F3 nakon uklju�ivanja kompjutera.

Toshiba - Port�g�, Satellite, Tecra, Equium
* Pritisnuti F1 ili Esc nakon uklju�ivanja kompjutera.
* Pritisnuti F12 na Toshiba Equium kompjuterima.

Tasteri za pristup BIOS-u nekoliko poznatih proizvo�a�a mati�nih plo�a

abit - ab9, an7, an8, av8, aw9d, be6, bh6, ic7, in9, ip35, kn8, kn9, itd.
* Pritisnuti Del kad se na ekranu pojavi poruka PRESS DEL TO ENTER SETUP.

ASRock - 4coredual, 775dual, 939dual, k7s41gx, p4v88, k7vm3, itd.
* Pritisnuti F2 nakon �to se kompjuter startuje.

ASUS - p5b, a7v600, a7v8x, a8n, a8v, k8v, m2n, p5k, p5n, itd.
* Pritisnuti Del ili taster INS nakon �to se kompjuter startuje.

BFG - 680i, 8800gtx, 6800gt, 7600gt, 7800gs, 7950gt, itd.
* Pritisnuti Del kad se na kratko pojavi poruka enter setup na dnu ekrana.

BIOSTAR - 6100, 550, 7050, 965pt, k8m800, p4m80, ta690g, tf7050, itd.
* Pritisnuti Del kad se pojavi full screen logo nakon startovanja kompjutera.

DFI - LANParty Ultra, Expert, Infinity 975x, NF3, NF4, cfx3200, p965, rs482, itd.
* Pritisnuti Del kad se pojavi poruka Press DEL to enter setup.

ECS Elitegroup - k7s5a, k7vta3, 741gx, 755-a2, 945p, c51gm, gf7100pvt, p4m800, itd.
* Pritisnuti Del ili F1 taster.

EVGA - 790i, 780i, 750i, 680i, 650i, e-7150/630i, e-7100/630i, 590, itd.
* Pritisnuti Del nakon uklju�ivanja kompjutera.

Foxconn - c51xem2aa, 6150bk8mc, 6150bk8ma, c51gu01, itd.
* Pritisnuti Del za pristup BIOS-u.

GIGABYTE - ds3, p35, 965p, dq6, ds3r, k8ns, itd.
* Pritisnuti Del odmah nakon startovanja kompjutera.

Intel - d101ggc, d815eea, d845, d850gb, d865glc, d875pbz, d945gccr, d946gtp, d975xbx, itd.
* Pritisnuti F2 nakon uklju�ivanja kompjutera.

JetWay - jm26gt3, ha04, j7f3e, hi03, ji31gm3, jp901dmp, 775gt1-loge, itd.
* Pritisnuti Del taster.

Mach Speed - Viper, Matrix, pm800, 917gbag, v6dp, s755max, itd.
* Pritisnuti Del dok se kompjuter uklju�uje.

MSI (Micro-Star) - k8n, k9n, p965, 865pe, 975x, k7n2, k9a2, k8t neo, p7n, p35, x48, x38, itd.
* Pritisnuti Del kad se pojavi poruka Press DEL to enter SETUP na monitoru.

PCChips - m810lr, m811, m848a, p23g, p29g, p33g, itd.
* Pritisnuti Del ili F1 za pristup BIOS-u.

SAPPHIRE - PURE CrossFire 3200, a9rd580Adv, a9rs480, CrossFireX 770 & 790FX, PURE Element 690V, itd.
* Pritisnuti Del taster.

Shuttle - ak31, ak32, an35n, sn25p, ai61, sd37p2, sd39p2, itd.
* Pritisnuti Del ili Ctrl+Alt+Esc tastere nakon uklju�ivanja kompjutera.

Super Micro - c2sbx, c2sbm, pdsba, pdsm4, pdsmi, p8sc8, p4sbe, itd.
* Pritisnuti Del bilo kad tokom procesa btovanja.

TYAN - Tomcat, Trinity, Thunder, Tiger, Tempest, Tahoe, Tachyon, Transport i Bigby plo�e uklju�uju�i K8WE, S1854, S2895, MP S2460, MPX S2466, K8W S2885, S2895, S2507, itd.
* Pritisnuti Del ili F4 taster za pristup BIOS-u.

XFX - nForce 500 Series, 600 Series, 700 Series, itd.
* Pritisnuti Del tokom procesa podizanja sistema.

Tasteri za pristup BIOS-u glavnih proizvo�a�a BIOS-a

AMI (American Megatrends) - AMIBIOS, AMI BIOS
* Pritisnuti Del taster.
* Neke starije plo�e koje koriste AMIBIOS mogu da tra�e da pritisnete tastere F1 ili F2.

Award Software (sada deo Phoenix Technologies) - AwardBIOS, Award BIOS
* Pritisnuti Del za skoro sve mati�ne plo�e sa Award BIOS-om.
* Neki stariji sistemi koji koriste Award BIOS tra�e da pritisnete tastere Ctrl+Alt+Esc.

DTK (Datatech Enterprises) - DTK BIOS
* Pritisnuti Esc taster.

Microid Research - MR BIOS
* Pritisnuti F1 za pristup BIOS-u.

Phoenix Technologies - Phoenix BIOS, Phoenix-Award BIOS
* Pritisnuti Del nakon uklju�ivanja kompjutera.
* Mnogi stariji Phoenix BIOS sistemi zahtevaju da pritisnete Ctrl+Alt+Esc, Ctrl+Alt+Ins ili Ctrl+Alt+S za ulazak u BIOS.

Ako niste sigurni koji BIOS je na va�em kompjuteru, ako ne vidite poruku koja vas obave�tava koje tastere da pritisnete ili ako se POST proces prebrzo u�ita pa ne stignete da pro�itate �ta pi�e na ekranu, probajte da pritinete neki od slede�ih tastera (ili kombinacija tastera):
* F3
* F4
* F10
* F12
* Tab
* Ctrl+Alt+F3
* Ctrl+Alt+Del
* Ctrl+Alt+Shift+Del
* Ctrl+Insert
* Ctrl+Shift+Esc
* Fn+[bilo koji F funkcijski taster] (na nekim laptopovima)

Neki laptopovi imaju postavljenu �ifru na BIOS-u, i u slu�aju da tri puta unesete pogre�nu �ifru, dolazi do blokade sistema. Ne zaboravite, govorimo o laptop kompjuterima, gde je otvaranje kompa i resetovanje BIOS-a poslednja stvar koju �ete uraditi, a ponekad ni to u ovom slu�aju nije efikasan korak. Me�utim, postoje programi koji na osnovu Hash koda prikazuju "backdoor" password kojim je mogu�e u�i u BIOS laptopa. Pogledajte ovu temu koja opisuje na�in upotrebe tih programa.

Kako u�i u BIOS i podesiti da se kompjuter podi�e sa CD ili DVD diska

Da bi podesili BIOS da se kompjuter podi�e sa CD/DVD diska, odmah po uklju�ivanju kompjutera pritisnite neko od slede�ih dugmadi: DELETE, F1, F2, F10, F12 ili Alt+S , zavisno koji BIOS je na va�em kompjuteru.

AMI BIOS

Kad uklju�ite kompjuter, vide�ete ovakvu poruku:

Pritisnite taster DEL i otvori�e vam se slede�i prozor:

Izaberite Boot Sequence
U meniju BOOT dugmadima + i - podesite BOOT Device Priority tako da First Boot Device bude CDROM a Second Boot Device HARD DRIVE. Pritisnite funkcijski taster F10 da sa�uvate pode�avanja i restartujte kompjuter.

Award BIOS

Kad uklju�ite kompjuter, vide�ete ovakvu poruku:

Pritisnite taster DEL i otvori�e vam se slede�i prozor:

Kursorskim tasterima izaberite Advanced Bios Features i tasterom ENTER u�ite u podmeni i podesite First Boot Device na CDROM a Second Boot Device na HDD-0 pa pritisnite F10 i restartujte kompjuter.

Dell BIOS

Na nekim Dell kompjuterima u BIOS se ulazi pritiskom na funkcijski taster F2

Kada se pojavi ovakav prozor:

izaberite Boot Sequence i tasterima + i - izaberite CD-ROM pa pritisnite SPACE da bi omogu�ili pode�avanje (pravilno pode�eni drajvovi imaju zvezdicu * ispred naziva). Sad pritisnite ESC taster i izaberite opciju Save Settings and Exit.

Tako�e Dell kompjuteri podr�avaju direktan izbor ure�aja sa kog �ete da bootujete ra�unar - pritiskom na funkcijski taster F12 pri pokretanju kompjutera dobi�ete ovakav meni:

Izaberite CD-ROM i pritisnite ENTER.
Napomena: na ovaj na�in pode�avanje boot ure�aja nije stalno - va�i samo do slede�eg bootovanja.

Phoenix BIOS

Kad uklju�ite kompjuter, vide�ete ovakvu poruku:

Pritisnite funkcijski taster F2 i otvori�e vam se slede�i prozor:

Izaberite stavku BIOS Features Setup u novom prozoru podesite Boot Sequence na A,CDROM,C.

Zatim pritisnite Esc pa F10 da sa�uvate pode�avanja.

Koristan sajt:Hardware comparison

nobody@mycity.rs (iCho) — Tue, 26 Jul 2011 12:37:11 +0100

Naleteo sam na jedan veoma koristan sajt koji upore�uje grafi�ke kartice po svim aspektima:
-potro�nja
-memorija
-texel rate
-pixel rate
a na dnu ima tabela pore�enja ostalih aspekata

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Za one koji se ne snalaze bas najbolje na sajtu:

1.Kada otvorite stranicu,u prvoj padaju�oj listi odaberete prvog kandidata za pore�enje a u drugoj padaju�oj drugog kandidata pore�enja.Nakon toga kliknite Compare

2.Kada ste kliknuli Compare na po�etku stranice vide se kratki opisi kartica a ispod su iza�li grafikoni:

-Potro�nje energije i maksimalnog TDP-a
-Opseg memorije
-Texel rate
-Pixel rate

Na dnu stranice se mo�e videti tabela na kojoj su paralelno pore�ane specifikacije grafi�kih kartica: