MyCity :: Poezija

Re: �itamo i slu�amo stihove

nobody@mycity.rs (Lu) — Thu, 10 Jul 2025 15:10:32 +0100

misli na druge

dok priprema� doru�ak,
misli na druge -
ne zaboravi da nahrani� golubove.

dok vodi� svoje ratove,
misli na druge -
ne zaboravi one koji tra�e mir.

dok pla�a� ra�un za vodu,
misli na druge -
na one koji piju iz oblaka.

dok ide� ku�i,
misli na druge -
na one koji nemaju dom.

dok spava� i broji� zvezde,
misli na druge -
na one koji nemaju gde da spavaju.

dok se osloba�a� metaforama,
misli na druge -
na one koji su izgubili pravo da govore.

i dok misli� na daleke druge,
misli na sebe -
reci: "da sam bar sve�a u tami.�

mahmud darvi�

Re: �to te nema - Aleksa �anti�

nobody@mycity.rs (micoboj) — Wed, 13 Nov 2024 20:51:47 +0100

Кад на младо пољско цв'јеће
Бисер ниже поноћ нијема,
Кроз груди ми жеља л'јеће:
"Што те нема, што те нема?"

Кад ми санак покој даде
И душа се миру спрема,
Кроз срце се гласак краде:
"Што те нема, што те нема?"

Ведри исток кад заруди
У трепету од алема,
И тад душа пјесму буди:
"Што те нема, што те нема?"

И у часу бујне среће
И кад туга уздах спрема,
Моја љубав пјесму креће:
"Што те нема, што те нема"...

Zadnja pesma

nobody@mycity.rs (Cvelebg) — Sun, 12 Dec 2021 16:08:06 +0100

Ovo sto smo mi imali
ponoviti se bar meni nikada nece vise,
jer ni jedna druga nece moci
na mene ovako da utice.

Ostale su pesme kao trag jednog vremena
zivota moga koje cu se secati dok
vazduh ovaj disem, jer nikada ovako visenecu moci
nekoj drugoj zeni da pisem.

Prva si zena oko koje sam se trudio
a da je nisam ni poljubio,
to je odlika jake zene
jer nisi ni jednog trena
htela izdati sebe.

Ti si zena koja zna sta zeli i voli
da te pokolebaju nisu uspeli
ni stihovi moji.

Ostace zal i tuga sto ce morati
da te zameni neka druga.
znam da ni priblizno ovako nece biti
ali sam i ja zeljan necije usne ljubiti.

Kad god budem poljubio usne njene,
znam seticu se ja Jelena tebe,
tuzan sam sto sam te izgubio, jos tuzniji
sto ti usne bar jednom nisam ljubio.

Neka ovo bude zadnja pesma
sto se o nama pise,
bila jednom jedna mala romansa
ali na zalost nema je vise.

Pupoljak ruze

nobody@mycity.rs (Cvelebg) — Sun, 12 Dec 2021 16:00:27 +0100

Oj mirisni pupoljku ruze
da li ce tvoje grane mlade
sve nalete vetra da izdrze

Oj mirisni pupoljku ruze
pusti svoje mlade bodlje brze
da te od dusmana brane
i sacuvaju tvoje grane mlade

Oj mirisni pupoljku ruze
ka tebi ce mnoge ruke da se pruze
da te uberu i pre no sto se
pupoljak mladi u prelepi cvet preobrati.

Oj mirisni pupoljku ruze
ne dozvoli bilo kome
da uziva u mirisu tvome
kada se pupoljak u cvet preobrati
znace srce kome ce se dati

Oj mirisni cvete ruze
sad pupoljak nisi vise
doslo vreme da se cvet pomirise
neka u mirisu uziva onaj
ko se najvise trudi
a nagrada neka bude
cver na njegove grudi.

Cuvacu te

nobody@mycity.rs (Cvelebg) — Sun, 12 Dec 2021 15:53:45 +0100

Cuvacu tebe kao zenicu oka moga
cuvacu te jer te volim
vise od zivota svoga.

Cuvacu tebe u snovima mojim
jer samo tu niko otkriti nece
da si zauvek deo moje srece.

Cuvacu tebe u dnu moga srca
jer ono sada samo za tebe kuca
a kad ostarim i vreme smrti dodje
ni tada ovaj osecaj nece da me prodje.

Ponecu sobom tvoj lik i oci
prelepe tvoje, da mi i na onom
svetu lepe dane poklone.

Cuvacu te jer ti si neko zbog
koga ziveti ima smisla
neko zbog koga svicu
ovako lepa jutra
ti si moja radost ali i tuga.

Sada znam sta znaci dobar covek biti
pa ce te Bog nagraditi,
lepsi dar nije mi mogao dati
dao mi tebe koja se
do kraja zivota pamti.

Re: Video poezija

nobody@mycity.rs (V.P.) — Sun, 05 Sep 2021 20:51:15 +0100

Pablo Neruda ~ Ako me zaboravi�

Konkurs za najbolju pesmu

nobody@mycity.rs (borg22) — Sun, 28 Feb 2021 11:15:57 +0100

Zdravo svima, trenutno postoji konkurs za najbolju pesmu pa ako imate lepu pesmu koja odgovara temi prijavite se, i usput ako vam se svidi moja pesma glasajte za nju

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Hvala

Filip Petrovi� - pesme

nobody@mycity.rs (Filip Petrovic) — Mon, 08 Jun 2020 08:26:31 +0100

----------- Napisano: 12 Maj 2020 8:45 ---------

DOZIVANjE

O usne pohotne groznice krvave
�to igrom varke dana zapadnog pred no� javljate se;
ne skrivajte snove
haljinom kad u mraku skida se.
Miri�ljava vam kora pozlate mese�eve.

To po telima milovanje svitaca
raspuklo se cvetom buktinje, na�im se�anjem brokot,
kokot poljubaca.
Rasplinuo se drhtajem lokot;
sada slobodan je prolaz viknu divna no�ca.

Na�oh te tada tu klonulu pod setom.
Kad ugledala me gde dolazim vrisnula od straha,
ganuta tim mestom
ushi�ena mirisima praha,
polenom trava selica �to vinu se letom.

Kada zastru o�i ve�e u dnu �ela
tada pokora gnevna ispliva�e nad doga�ajem,
da pokorno snila
predelu nudi�; budi� spokojem;
sliku nevinosti, vatru gasi� toga vrela.

Dopu�tam da odraz, krv gorda po�eli;
lik svoj utisne u ne�no tkanoj svili.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 12 Maj 2020 8:50 ---------

Tek sunce spazih, da kraj je dana�

Tek sunce spazih, da kraj je dana,
da �udno duva sa gore povetarac.
�apu�emo sneno na livadi cvetnoj.
Pokaza�e� mi no�as zvezde gde sijaju setno,
zabludu moju pod ovom kro�njom neba
da u snovima ti�ina vlada ve�na.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 12 Maj 2020 8:51 ---------

U o�nim daljinama iskra dozvana�

U o�nim daljinama iskra dozvana
da nemir sna raznese prostorom.

To bu�enje novog dana vrelo
u vatri ra�anja �ini me nemo�nim.

Fili8p Petrovi�

----------- Dopuna: 12 Maj 2020 8:52 ---------

Ne okleva vi�e dotaknuta uspomena�

Ne okleva vi�e dotaknuta uspomena.
Krasno se razli k�o pogled po mraku.

Tek poljubac blagi,
srcu �ar ljubavni.
Iz zasede � sjaj zvezdani.

Na izvoru � �ubor-pitanje:
� Re�i, ta gde ste se slile�?

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 12 Maj 2020 8:56 ---------

Iznudjuje� od vremena�

Iznu�uje� od vremena da gubi kategoriju trajanja.
Raspored misli postaje bespredmetan u tvome prisustvu;
pojavom dese�e� granice, kada od �udnje suze mi naviru.

Zami�ljena, dok kre�e� se svojim prostorom, poku�avam zid usnulosti da probijem;
uznemireno predvi�am rastojanje izme�u granica jasnosti.
Dodir je suvi�an pred neizmerno��u ose�anja.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 12 Maj 2020 8:57 ---------

Sumnjam u pokret�

Sumnjam u pokret, u re�, u misao.
Razapet krik izme�u nemira i slutnje.

Ne uvi�am gde razbija se talas o sprud ravnote�e.
Strah ostaje kao dokaz izgubljenih iluzija.

Dozvoli nemiru da spozna gde ponire smisao,
ti koja sa sobom nosi� svu gor�inu moj povre�enosti.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 12 Maj 2020 8:58 ---------

Pratim tragove tvoga prisustva�

Pratim tragove tvoga prisustva sa strahom, otopi�e se,
jer seta gde prebiva, zavesa spokoja pada.

U razotkrivanju prona�en izgubljeni san
kad ostvari se �elja da postane� misao.

Bojim se da �e re�i da povrede se�anja,
trebao bih mo�da da ose�am ti�e.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 12 Maj 2020 8:59 ---------

Premeravani pogledi�

Premeravani pogledi kao i pokreti.
Ne postoji potreba da re�i iskazuju misao.

Nakit sam od osmeha s� vremenom nau�io da stvaram,
ali smisao je izgubila mo� da poklanjam ga.

Vreme je strast, uvek kasno spoznata.
Tu sam samo jedan od na�ina tvoga prisustva.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 15 Maj 2020 7:11 ---------

PRISUSTVO

Kakva sublimacija tuge u ve�nost!

Da li �e vetar u naletu jednom;
svo li��e� drve�e nagim da u�ini?

A misao sapeta cve�em
za svetlom �to u mraku �udi?

A ova pra�ina no�i
usred dana �to sjakti k�o no�u zvezde?

�aj gorak pojem!
Ko med tra�io je?

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 15 Maj 2020 7:12 ---------

TI�INA RE�I

U�em, tra�im, ne na�em;
kad ti�ina iz ugla drugog,
onog istog.

Gledam, ne razaznajem, vidno polje se rasplinjava;
ti�ina negde iza le�a za�la,
misli pokorava.

Re�enica se u panici bez smisla sklopila;
da prodre, ko do nje?
Ja, pogledom.

U sam brid no�i dovukosmo se nepo�eljni;
mahniti, dovukosmo se do obale;
opsednuti.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 15 Maj 2020 7:13 ---------

SAVR�EN

Kamen sam izbrusio;
zaslepljen je sjajem sopstvenim.

Govor sam izo�trio;
re�i britke �anju nemilice.

Kroz okce igle misao provla�im;
jastu�nicu snova pro�ivam.

Savr�eno sam sposoban
javu u snu da odsanjam.

Od suza bisere da pravim,
ogrlica sre�u da uliva.

Savr�en; savr�eno nespokojan.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 18 Maj 2020 7:39 ---------

SVEST

Misti�an prostor
u kome se ogleda raskr��e iluzija.

CVET

Trenutak lepote
u prostoru bola.

LjUBAV

Njena prolaznost me ubija.
Njena nestvarnost me sahranjuje.

POEZIJA

Iznala�enje stvarnosti
u imaginaciji ogledala.

STRAST

Ne.
Ne mo�e� mi ni�ta.

ODLU�NOST

Ne obja�njavam.
Re�en sam.

SVE�A

Dah kraj me? Ni prh!
Pazi! Topim se.
Od miline; vitka, tanana.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 19 Maj 2020 6:57 ---------

Skokom sa vrha poda�e se moru�

Skokom sa vrha poda�e se moru,
kip isklesan od stene. Vrisak-nebo.
Strah je ruke svojom snagom prozebo,
prekali�e taj �tit udarac-zvezda.
Od podneva pono�, tog se traska da,
misao puna odzvanjanja zvona.
Tek zasja svest sa bleskom iz zaklona
i razvu�e dubinom �ivota pramen;
�to �iri krilima treptaj prostorom.
Okret ka suncu, da usne mrmorom
sve�em vazduhu iska�u pohvalu,
koji za tren je vratio mo� telu.
Skaka� odlazi, sen mu na umoru.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 19 Maj 2020 6:57 ---------

Re�i po telu njenom bih da usnim�

Re�i po telu njenom bih da usnim,
sebi snagu dam, da zapevam strasno,
glasom ptica �to cvrku�u prekrasno,
�umorom �uma gore u brdima
gde grane se viju, miju rukama.
Ma�nom sre�e ma�em, nadom kraj kama,
vatre se�anje �to gori mislima.
Setan plovim predelom plamenova
tiho u no�i lepe koja spava.
Poku�aj da kradom zvuk joj dodirnem
prene uvek kada koprenu skinem.
I �to magla �elja sada po njoj pada,
tren je radosti kao nadoknada.
Duboko �udim miris njen da usnim.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 19 Maj 2020 6:58 ---------

No�as bih �eleo da pokrijem sne�

No�as bih �eleo da pokrijem sne
brezama �to predu ne�nost-ti�inu,
da gledam njihovih tela belinu,
kako u vihoru ple�u zanosno.
Lepr�ave senke plove nemirno.
To divlja li��e, lebdi naokolo,
o�ivi vetrom, a mrtvo je bilo.
Jednom obraz bi uz njen skut prislonjen
u dozivanju san meni namenjen.
Samo hladan dodir be�e tada sve,
da uzavrele suze sledi ih sve.
I ostah sre�an, jer ona me �eka,
pru�aju�i ruke tako doveka.
No�as bih �eleo da pokrijem sne.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 19 Maj 2020 6:59 ---------

Krik u no�i�

Krik u no�i; san u zoru prese�en.
Gladan pas tu�no od zime jau�e,
dok vetar bi�em po polju fiju�e.
Sa prozora pru�ila avet ruke,
dohvata du�u i baca na muke.
To mrak �eli u pesnicu da zbije,
pa snagom straha u podsvest zarije.
I vatra nova u srcu da gori
vulkan se�anja misli da razgori.
Ka srcu, topla, bu�na praskozorja,
rana svitanja kad �ivot buja,
letnjeg dana dok zvezda se probija
do o�iju iznena�enog kraja.
Suknu plamen i mraz be�e utu�en.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 19 Maj 2020 7:00 ---------

Sanjam, na konju ja�emo dolinom�

Sanjam, na konju ja�emo dolinom,
sa polja p�eni�nih, bulke u kasu
berem da vencem ti okitim kosu.
Zajedno dok lepr�amo na suncu,
nagi na sapima; polen po licu;
rosnih tela i glava zaba�enih
du� potoka, du�a sre�om prepunih.
Sa kladenca utoljujemo �elje,
�arom neba; stra��u skidamo mrlje
plavetnila iz o�iju �to sija.
Taj san, �to znak je koji se probija
do zenica, bolnom lepotom dira
du�u koja zaneseno pulsira.
Bleskom sre�a biva sa novim imenom.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 22 Maj 2020 7:13 ---------

U nedogled njive�

U nedogled njive, zlatna polja se nji�u.
�arolije sunca �to na njima se peni
potezom ga�enja oslikava nam du�u
vreme pretvaraju�i u zanos po�udni.
Istina je tu gde java snove prikriva;
bespomo�an od istih uvek posanica,
prepun strepnje �ekam, stegnut tremom okova.
O beskrajna plaveti, a �ivih tesnaca.
�ini se vru�ina jenjava, cvr�ci poju
i dalje svoju zanosnu pesmu omame.
Vetar po�inje, piri, umoran na poju;
bistrije o�i �ele ve�e da izmame.
Kada smo na�li deo izgubljenog raja
iz prikrajka promatraju�i molio sam te
lepa poljupcima zakloni� me od sjaja.
Nagu kad zatrovim o�i, sanjarim te.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 22 Maj 2020 7:13 ---------

U predve�erje sa tobom da krenem milom�

U predve�erje sa tobom da krenem milom
gde su kestenovi i breze zagrljeni
kao ti�ina tankim i prozirnim velom.
Mrse �ivot �apatom sebi ostavljeni.
Nagnuti nad nama, nad na�om su sudbinom.
I prolaznike drage oni ispra�aju,
u zalog setu, �are�i svojom vrelinom
suze obraze, slivaju�i se u roju.
Poku�aj da za tren sa slike zadr�im sve,
viziju kao podr�ku se�anju nemom.
Kroz vreme nadom da u zamenu primi� sve
�to nudim za istinu, slobodnom let-pesmom.
Se�a� li se one rane jutarnje �etnje
kada smo zajedno sa suncem se ra�ali
kejom u �ulni �as, reke slu�ali vrenje;
misao setnu �utim; da, ona me boli.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 26 Maj 2020 7:23 ---------

Duboko ose�am miris re�nih tuga�

Duboko ose�am miris re�nih tuga.
Reka proti�e nude�i nam zaborav
vremena davnog, preponog setnog blaga.
Volim pojavom tvojom pogled mi garav
kroz travu mladosti obasjam toplinom
se�anja �to plove obzorju ra�anja.
Na drugoj obali sa daljinom hladnom
naslikan ti trag dodirom umiranja.
Poznajem te po cve�u nagih nedara
�utom obrisu masla�kovog bremena
sa dolaskom prole�a, brigom vrtlara;
nikada vi�e mo�da k�o sjaj tih dana.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 26 Maj 2020 7:24 ---------

Raspalio se plamen zorom pripaljen�

Raspalio se plamen zorom pripaljen
pa buknula daljinom zelena �uma.
Znam da sada �ivot bunca strahom smrvljen.
Sunce u zenitu sveti se onima
�to objave no�u misli nevernosti.
Osvete nema na putanjama krivim.
A kad tamno ve�e na park ruke spusti,
svet cvrkuta u jaslama mese�evim,
tra�i�emo pesmu usnulog slavuja
u kutku tame iza nas �to se skriva.
Blesak o�iju izme�u dva treptaja
kraljice koja glasom strah nam uliva.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 29 Maj 2020 7:47 ---------

Ti, moja boginja presvetlih odora�

Ti, moja boginja presvetlih odora,
ti, od latica raznobojnih satkana;
ti, od rosnih kapi �to se di�e para;
�ini� lepa jutra ovih vrelih dana.

Ovde vreme stoji, uvek budno prati
kada se probudi� da li biva� setna;
da li �e �elje uzvi�enu mo� dati.
Sve te tajne su u vidu uspomena.

Vrati mi, molim, sigurnost naru�enu,
pri�em li ovakav osta�u bez re�i;
da dodir misli u�ini te zaslepljenu,
taj dugin slap da na blesak zali�i.

Poku�avam da kroz trepavice slasti
uspem da uhvatim sjaj kad dodirne me;
i prodrem daljinom verne prolaznosti
u trenutku kada ti �ula zaneme.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 29 Maj 2020 7:47 ---------

Tada no� zalista�

Tada no� zalista
u mom imenu �to spava.
I taj bol kad se rodih,
zgusnut; zaboravljam nere�enu re�.

Ovde breme �to krv mi pretvara u prah,
ovde vetar o�aju opeva smrt.
I tu smo stali, tu u gor�ini,
tu�na pesmo vanvremenska.

Krvari te�ka ne znaju�i, da li
rosa usana mojih za njom �ezne, pati;
povelja smrti u snu satkana.

Zveri beznade�na sa ranom �to pla�e
na krilu skrhana bolom, suzama
u ariji setnoj pijana.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 29 Maj 2020 7:48 ---------

REQUIEM B.M.

Ve�ita senko no�i,
�to obasja razmazane zvezde mog uma
snom du�im od beskraja?
Snu�dilo se �elo sviraju�i mrak.

�umo, u ime tvoje istiskujem dah,
s mojom smr�u tvoj �ivot se ra�a.
Om�om re�ismo zagonetku tvoju,
umorne o�i tra�e dugi san.

Kapljice neba spiraju bol,
sazreh u pokoj, ve�iti mir.
Iz zemlje procveta poezija smrti.

Requiem ptici zaspaloj u letu,
u tvome krilu, na oltaru;
ekstazo sahranjena izme�u pojmova.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 02 Jun 2020 7:12 ---------

GITARA

Mo� gitare u trenucima bola
izravnjava vijuge �ela.
Kao ve�ita svetlost uspomena,
izvire njen zvuk,
jer ta lucidnost sahranjuje vreme.

Filip Petrovi�

Pored reke�

Pored reke,
i jedna �ena.

Skidoh je golu na kapima.

Filip Petrovi�

Zvezda na nebu�

Zvezda na nabu
tugom prikovana.

Mnogo zvezda na nebu.

Filip Petrovi�

TI�INA

Srce ispred mene,
zalutalo.

Nikla ti�ti misao,
zvoni u u�ima.

Zvezda severnja�a
mrsko nas pogledala,
u meni sja.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 05 Jun 2020 9:43 ---------

MAGLA

Pokriva� sna se spu�ta
u ra�valo vreme uspomena.

Rascvetali mozak
ska�e po ogradi �ivota.

Vla�na du�a sunca
razjeda istrulelu pu�inu odjeka.

Iscureli vid
pliva po ve�nosti;

dok se�anja guta
pateti�nost bezumlja.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 05 Jun 2020 9:44 ---------

PESMA RAZIGRANOG UMA

Gluvo kamenje �to dodirnu mi usta
sko�i ubojito; uvojita
varnica poprskana snom.

Vatromet �ari ra��upan mirosom,
van doma�aja sopstvene mo�i,
smrznu no� tamom zagri�enu.

Du�a nesnosna, ogrezla u smrti,
titra rukama po nedodirljivim zvezdama,
svojim svetim igra�icama;

kao da bi htela u kro�nji da se svije,
tamo u �umovitom da �uje
�um kose svojih o�iju.

Neka, nek pora�ena lepota zri
sjajem sjajnijim od vida,
kad talas kitnjasti li��e zalepr�a.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 05 Jun 2020 9:44 ---------

ZVEZDANA PESMA

Ose�am te, dioptrio nedore�ena.
Bije� me zracima uspomena,
sagoreva� simetrijom.

Trepavicama udi�em smrt
vatrometino bola,
sahranjuje� mi pojam u san.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 08 Jun 2020 8:25 ---------

IZME�U VE�NOSTI I

Ti, sa mnom razapeta
izme�u dva vremena
na zvezdanoj platformi;
ti, �to tamne sene tvoje bizarnosti
grle mo� ekstaze;
ste�u me staklene ruke
tvoga kosmosa.

Dva hladna bezdana
odslikavaju vreme i bol.
I lepota se sjedinila s mrakom
hrane�i du�u tugom.
To je novi svet bola,
izgra�en u prostoru uspomena,
�irok i dubok,
osvetljen kaminom bezna�a.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 08 Jun 2020 8:25 ---------

IZME�U VE�NOSTI II

Gledamo se u slepilu sunca,
u vremenu nedose�nom, potmulom.

Taknula si rukom ugao vatre,
tamo gde suton igra
na usnama mraka,
tamo gde su na�i snovi
sagradili prostor vremena,
tamo gde izumire na�a re�,
tamo,
u neispavanom�

Dve se beskona�nosti
grle u nedore�enosti.
Izme�u nas je ve�nost iscrpljena dodirom.

Filip Petrovi�

----------- Dopuna: 08 Jun 2020 8:26 ---------

NA OKUCI�

O no�i, previ�e izve�ta�ena
u bezre�itosti privi�enja
da bih te sa�eo;
o no�i, vatro bez imena,
koja sagoreva� re�i zaborava
u prahu iskrzane pro�losti;
izbrisala si nebo
i zvezde koje sam ti dao,
zvezde koje sam voleo.

Dubino, tvoj sinonim
je moja rana.
Sve je to duel praznina
u kojem sam bolno mesto njegovog nadahnu�a,
pokajanje vetra u prizvuku �ara.

Smrt �e me okrepiti
ostavljenog u potpunom mraku.

Filip Petrovi�

Zainteresovanima: Ceo projekat mogu da skinu sa ovih adresa:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

K O R I G O V A N O

Re: Strepnja - Desanka Maksimovic

nobody@mycity.rs (hana11) — Mon, 27 Apr 2020 11:42:30 +0100

Bersija Ba�i� ::Tema , Ideja , Glavni motiv , Sporedni motiv , Stilske figure , Pjesni�ke slike , ???

Sa�a Milivojev - SVETSKI BOL

nobody@mycity.rs (sandra.serbia) — Mon, 14 Oct 2019 17:49:30 +0100

Sa�a Milivojev

SVETSKI BOL

I u ovom veku
Reke krvi teku
Bombe odjekuju
Decu ubijaju
Glave odrubljuju
Milioni gladuju
Bolesti pro�diru
A ti peva�

Drhte ve�ala
Doline le�eva
U slanim suzama
Gnojnim ranama
Plen smo vranama

Gnjila creva
Gladnim vukovima
Sru�ena ku�a
Mali de�ak jeca
Nad telom mrtvog oca

Sru�ene �kole
Hramovi i mostovi
Vri�te krvavi svatovi

Mali beli sanduci
Maj�inski jauci
Iznad Urana
�uju se bolni urlici
U ludilu buncaju pesnici
A ti �uti�

O�i su ti izvadili
Kad su ti �erku silovali
�icom zadavili
Bra�u su ti oteli
U podrumu ih mukom mu�ili
Metalnim cevima
Prste im lomili
Testerama lobanje otvarali
Noge kolima rastrgali
Udove ma�etama odsecali
Ko�u s le�a odrali
�lepere le�eva
buldo�erima zakopavali
Kosti putevima zabetonirali
Bunar bez dna telima napunili
Pri�i bli�e
Pogledaj dole
Beskrajni mrak dubine
Da �uje� muk vasione

Nevino oko iskrom svetluca
Nemo�no na zemlju padaju deca
Otrovna pena curi im iz usta
Pucaju rumena ote�ena lica

U zadnjoj molitvi
Sve�tenici raspeti
Smeju se na loma�i

Ne�ni beli an�eli
Kao jato ptica odleteli

Budnom i��upajte i meni
Srce iz grudi
Neka tvoja zlatna la�a zaplovi
Da nazdravite ponovo �a�om krvi
A ti gledaj i �uti

Sa�a Milivojev
sasamilivojev.com
[/center]

Re: Leonard Cohen

nobody@mycity.rs (djora.king) — Sun, 31 Mar 2019 12:51:46 +0100

----------- Napisano: 31 Mar 2019 12:48 ---------

asimetricnost ::Nema izdajnika me�u �enama
�ak ni majka ne govori sinu
oni nam ne �ele dobro

Ona ne mo�e biti umirena razgovorom
Odsustvo je jedino oru�je
protiv vrhovnog arsenala njenog tela

Ona prikriva poseban prezir
za robove lepote
Pu�ta ih da gledaju kako umire

Oprostite mi,partizani,
ja ovo pevam samo za one
koji ne mare ko dobija rat

-snaga robova-

----------- Dopuna: 12 Sep 2008 21:46 ---------

Potrebno je mnogo vremena da te vidim Terez
Pretpostavljam da �e�lja� kosu
ili dodiruje� �elom svoje koleno

Uzmi ovu pesmu i trapavu melodiju
Pusti me da �ekam u Sobi 801
kao �to si u�inila one no�i kas smo bili mladi

de�ko u �ipki idevojka mu oka�ena o vrat
i sa tvojim duhovnim ljubavnikom
na jastu�i�u svoga prsta
uzdi�i za mnom
kao �to �u ja uzdisati za tobom ljubavi moja
kao �to �u ja uzdisati za tobom
-snaga robova-

----------- Dopuna: 15 Sep 2008 1:10 ---------

Jesi li ikada je�ala podamnom
Device Amnezije
Ako si se predala ne marim
i
dopusti da budem tvoja sjajna nova igra�ka
Ja sam prvi
koji nosi tvoje okove kao
narukvicu
prvi �pijun i izdajnik
na popri�tu Patosne Sobe

-snaga robova-

----------- Dopuna: 15 Sep 2008 1:57 ---------

Nisam vi�e u najboljoj formi
pravljenja pesme
Radim bolje
u garderobi sa Sarom
Ali �ak i u ovom zamenjenom carstvu
nisam vi�e sjajan
Potrebna mi je
milost svoje sopstvene pa�nje
Ko je mogao ranije re�i
da srce stari
od dodira drugih

-snaga robova-

----------- Dopuna: 16 Sep 2008 1:14 ---------

Pimetih konturu tvojih grudi
kroz tvoj predprazni�ki kostim
Znao sam da si se zaljubila u mene
jer nijedan drugi nije mogao primetiti
bujanje tvojih nedara u svojoj ma�ti
Bila je to pukotina tvoje neobi�ne skromnosti
za mene i samo mene
kroz koju si utisnula na moju bezobli�nu glad
jedinstvene i krajnje konture svojih grudi
kao dva duboka fosila �koljki
koji su ostali cele no�i i verovatno zauvek

-snaga robova-

----------- Dopuna: 16 Sep 2008 1:35 ---------

Ne �elim da zna� ko sam
Jedem so�nu narand�u uz svetlost lampe
ali to te se ne ti�e sada
sada kada ima� 'Vijetnam' i 'crne'
i vi�e ne mora� da misli� ko je
strgnuo njenu haljinu u jari
Nemam napona ni mo�i
a nije ni tu�a kand�a
�to cepa ovo iz mog prvog i jedinog srca

-snaga robova-

----------- Dopuna: 16 Sep 2008 23:50 ---------

Znam da nema takve stvari
kao �to je pakao ili raj
Znam da je 1967
da ne spava� jesi li spavala
sa bilo kojim od mojih prijatelj
Nije to tek ne�to �to �elim da znam
to je jedina stvar koju �elim da znam
ne o misteriji Boga
ne o sebi
i da li sam ja onaj pravi
Jedina mudrost koju �elim da imam
jeste da znam jesam li
ili nisam sam u tvojoj ljubavi

Poku�avam da budem u vezi gde god sam
Ne ka�em da te volim
Ne ka�em da smo se na�li
Sunce ulazi kroz prozor
Posao me priziva
milo kao zvuk re�nog rukavca
kraj kolibe u Tenesiju
Oslu�kujem za svojim stolom
i skoro sam spreman da oprostim
onima koji su poku�ali da nas smrve
svojim finim sistemima
Tvoja lepota je svuda
cedili smo je zajedno
iz te�kih vremena

Nikada ne�e� osetiti da te vodim
Zauvek be�im od zakletve tebi
Nemam zamisli da te okujem
nemam ni�ta u mislima za tebe
nemam molitvi da te stavim u njih
Ja �ivim za tebe
bez spomena �ta zaslu�uje�
i �ta ne zaslu�uje�

-snaga robova-

----------- Dopuna: 17 Sep 2008 0:24 ---------

O�i su ti prodorne
Poku�avaju da me osakate
Stavlja� svu svoju snagu
u o�i
jer ne zna�
da bude� heroj

Proma�ila si svoj ideal
Nije to heroj
ve� tiranin
�to �udi� da postane�
Zato je slabost
tvoja najprivla�nija osobina

Nemam planova za tebe
Tvoje opasne crne o�i
upiljene u najbli�u devojku
ili najbli�e ogledalo
dok ide� puna nade
od zanimanja do zanimanja

Ne da bih ti i�ta rekao
ve� da �ivim ve�no
pi�em ovo
Moja pohlepa je to �to voli�
ni�ta nisam zadr�ao za sebe
prezreo sam svaku �ast
carsku i tajanstvenu
moja pohlepa ja na�inila tebe robom

O ljubavi
je li svet do�ao tebi
u obliku �ene
a ti
jesi li ve�bala sa ogledalima
da u�ini� sebe savr�enom

Nema kraja mojoj mr�nji
osim u tvom naru�ju
Koliko god �udno bilo
ja sam duh Jovanke Orleanke
i ogor�en sam ogor�en
ishodom glasina
Dr�i me �vrsto
ili �u te staviti na znojenje
tamo gde sam ja bio

Umirem
jer ti nisi
umrla za mene
a svet
te jo� uvek voli

Pi�em ovo jer znam
da su tvoji poljupci
ro�eni slepi
za pesme koje te dodiruju

Ne �elim cilj
u tvom �ivotu
�elim da budem izgubljen me�u
tvojim mislima
onako kao kada slu�a� Njujork
dok tone� u san

-snaga robova-

----------- Dopuna: 09 Dec 2008 0:57 ---------

ostavio sam �enu da �eka
sreo sam je ne�to kasnije
re�e,Tvoje o�i su mrtve
�ta ti se desilo,ljubavni�e

a po�to mi je rekla istinu
poku�ao sam da odgovorim iskreno
�ta god se dogodilo mojim o�ima
dogodilo se tvojoj lepoti

o idi da spava� moja verna �eno
rekao sam joj �ak okrutno
�ta god se dogodilo mojim o�ima
dogodilo se tvojo lepoti

-snaga robova-

----------- Dopuna: 31 Mar 2019 12:51 ---------

asimetricnost ::Nema izdajnika me�u �enama
�ak ni majka ne govori sinu
oni nam ne �ele dobro

Ona ne mo�e biti umirena razgovorom
Odsustvo je jedino oru�je
protiv vrhovnog arsenala njenog tela

Ona prikriva poseban prezir
za robove lepote
Pu�ta ih da gledaju kako umire

Oprostite mi,partizani,
ja ovo pevam samo za one
koji ne mare ko dobija rat

-snaga robova-

----------- Dopuna: 12 Sep 2008 21:46 ---------

Potrebno je mnogo vremena da te vidim Terez
Pretpostavljam da �e�lja� kosu
ili dodiruje� �elom svoje koleno

Uzmi ovu pesmu i trapavu melodiju
Pusti me da �ekam u Sobi 801
kao �to si u�inila one no�i kas smo bili mladi

de�ko u �ipki idevojka mu oka�ena o vrat
i sa tvojim duhovnim ljubavnikom
na jastu�i�u svoga prsta
uzdi�i za mnom
kao �to �u ja uzdisati za tobom ljubavi moja
kao �to �u ja uzdisati za tobom
-snaga robova-

----------- Dopuna: 15 Sep 2008 1:10 ---------

Jesi li ikada je�ala podamnom
Device Amnezije
Ako si se predala ne marim
i
dopusti da budem tvoja sjajna nova igra�ka
Ja sam prvi
koji nosi tvoje okove kao
narukvicu
prvi �pijun i izdajnik
na popri�tu Patosne Sobe

-snaga robova-

----------- Dopuna: 15 Sep 2008 1:57 ---------

Nisam vi�e u najboljoj formi
pravljenja pesme
Radim bolje
u garderobi sa Sarom
Ali �ak i u ovom zamenjenom carstvu
nisam vi�e sjajan
Potrebna mi je
milost svoje sopstvene pa�nje
Ko je mogao ranije re�i
da srce stari
od dodira drugih

-snaga robova-

----------- Dopuna: 16 Sep 2008 1:14 ---------

Pimetih konturu tvojih grudi
kroz tvoj predprazni�ki kostim
Znao sam da si se zaljubila u mene
jer nijedan drugi nije mogao primetiti
bujanje tvojih nedara u svojoj ma�ti
Bila je to pukotina tvoje neobi�ne skromnosti
za mene i samo mene
kroz koju si utisnula na moju bezobli�nu glad
jedinstvene i krajnje konture svojih grudi
kao dva duboka fosila �koljki
koji su ostali cele no�i i verovatno zauvek

-snaga robova-

----------- Dopuna: 16 Sep 2008 1:35 ---------

Ne �elim da zna� ko sam
Jedem so�nu narand�u uz svetlost lampe
ali to te se ne ti�e sada
sada kada ima� 'Vijetnam' i 'crne'
i vi�e ne mora� da misli� ko je
strgnuo njenu haljinu u jari
Nemam napona ni mo�i
a nije ni tu�a kand�a
�to cepa ovo iz mog prvog i jedinog srca

-snaga robova-

----------- Dopuna: 16 Sep 2008 23:50 ---------

Znam da nema takve stvari
kao �to je pakao ili raj
Znam da je 1967
da ne spava� jesi li spavala
sa bilo kojim od mojih prijatelj
Nije to tek ne�to �to �elim da znam
to je jedina stvar koju �elim da znam
ne o misteriji Boga
ne o sebi
i da li sam ja onaj pravi
Jedina mudrost koju �elim da imam
jeste da znam jesam li
ili nisam sam u tvojoj ljubavi

Poku�avam da budem u vezi gde god sam
Ne ka�em da te volim
Ne ka�em da smo se na�li
Sunce ulazi kroz prozor
Posao me priziva
milo kao zvuk re�nog rukavca
kraj kolibe u Tenesiju
Oslu�kujem za svojim stolom
i skoro sam spreman da oprostim
onima koji su poku�ali da nas smrve
svojim finim sistemima
Tvoja lepota je svuda
cedili smo je zajedno
iz te�kih vremena

Nikada ne�e� osetiti da te vodim
Zauvek be�im od zakletve tebi
Nemam zamisli da te okujem
nemam ni�ta u mislima za tebe
nemam molitvi da te stavim u njih
Ja �ivim za tebe
bez spomena �ta zaslu�uje�
i �ta ne zaslu�uje�

-snaga robova-

----------- Dopuna: 17 Sep 2008 0:24 ---------

O�i su ti prodorne
Poku�avaju da me osakate
Stavlja� svu svoju snagu
u o�i
jer ne zna�
da bude� heroj

Proma�ila si svoj ideal
Nije to heroj
ve� tiranin
�to �udi� da postane�
Zato je slabost
tvoja najprivla�nija osobina

Nemam planova za tebe
Tvoje opasne crne o�i
upiljene u najbli�u devojku
ili najbli�e ogledalo
dok ide� puna nade
od zanimanja do zanimanja

Ne da bih ti i�ta rekao
ve� da �ivim ve�no
pi�em ovo
Moja pohlepa je to �to voli�
ni�ta nisam zadr�ao za sebe
prezreo sam svaku �ast
carsku i tajanstvenu
moja pohlepa ja na�inila tebe robom

O ljubavi
je li svet do�ao tebi
u obliku �ene
a ti
jesi li ve�bala sa ogledalima
da u�ini� sebe savr�enom

Nema kraja mojoj mr�nji
osim u tvom naru�ju
Koliko god �udno bilo
ja sam duh Jovanke Orleanke
i ogor�en sam ogor�en
ishodom glasina
Dr�i me �vrsto
ili �u te staviti na znojenje
tamo gde sam ja bio

Umirem
jer ti nisi
umrla za mene
a svet
te jo� uvek voli

Pi�em ovo jer znam
da su tvoji poljupci
ro�eni slepi
za pesme koje te dodiruju

Ne �elim cilj
u tvom �ivotu
�elim da budem izgubljen me�u
tvojim mislima
onako kao kada slu�a� Njujork
dok tone� u san

-snaga robova-

----------- Dopuna: 09 Dec 2008 0:57 ---------

ostavio sam �enu da �eka
sreo sam je ne�to kasnije
re�e,Tvoje o�i su mrtve
�ta ti se desilo,ljubavni�e

a po�to mi je rekla istinu
poku�ao sam da odgovorim iskreno
�ta god se dogodilo mojim o�ima
dogodilo se tvojoj lepoti

o idi da spava� moja verna �eno
rekao sam joj �ak okrutno
�ta god se dogodilo mojim o�ima
dogodilo se tvojo lepoti

-snaga robova-

Re: Pesme Ivana V.Lali�a

nobody@mycity.rs (Sandrena) — Sun, 27 Jan 2019 18:30:31 +0100

ОСМЕХ

Ко златна маска из Микене,
Која је други облик праха,
Угледао сам на дну мене
Тај осмех задржаног даха,

Што успео је да се згусне
За тренут на дно огледала;
Оком без боје и без зене
Будућност ме је погледала,

Немушто, мудро и без страсти,
Ко кућна змија под довратком;
Ма да је све у њеној власти
Још увек бол је за повратком

На средокраћу, равнотежу,
У стању мировања ваге:
Ал� године се косо слежу
И мрве у архипелаге-

У сабијању овом земном
То двојника сам погледао;
Смешио се као Агамемнон
У двоструком огледалу.

Re: Ljubavna poezija

nobody@mycity.rs (�ura J.) — Thu, 24 Jan 2019 00:53:08 +0100

Sneg ::Ne treba nista posebno da naglasim... sam naslov vec dovoljno govori za sebe

Ove su rijeci
Preko ulice
Upucene k tebi,
Ljubavi.
I stid me je,
Ne od njih,
Vec zbog svijeta.
Mozda nije trenutak pravi.
Mozda sam trebao,
U ovo vrijeme
Bijede i izobilja,
Umjesto ljubavi,
Preko ulice
Dobaciti rijeci nasilja.
Mozda sam morao
U ovo vrijeme
Sto se osjeta gnusa
Izaci na trgove
I zavijati
U pustinje ljudskih dusa.
Mozda je moja ljudska duznost
Morala u ovo vrijeme
Okomiti se na lesinare,
Zagristi u hijene.
Al da mi u ovom tuznom svijetu
Ne sija radost tvoga lica,
Ni vjetar se usudio ne bi
proci kroz ovu sumu bez ptica.

Enes Kisevic

Arsen Dedic
PONOVO TI GOVORIM LJUBAVI MOJA

Ponovo ti govorim ljubavi moja
poslije putovanja i svog zivota pusta,
ljubavnu pjesmu ponovo ti pisem
poslije pjesama iskustva.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
onaj kom je bilo premalo da voli
ponovo je ovdje pred vratima tvojim
i ponovo spreman da te moli.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
poceo sam sjajno da ponizavam i grijesim
gotovo pri kraju i gotovo mrtvac
na pocetku tu sam da se tjesim.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
na obratnom putu pretvorenim u tamu
poslije sedam mora i vlastite zemlje
dosao sam umrijet u tvom stanu.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
negdje sam vec bio, sad ostavljam sve to
da ti poslije srece, hrabrosti i znanja
da ti poslije svijeta vratim tvoje mjesto.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
poslije loseg drustva, vina, nocas stojim
sam pred tvojim licem spreman da ti kazem
kao prvi puta opet: Ja te volim!

----------- Dopuna: 30 Sep 2005 13:46 ---------

Razdrazljiva a tako tiha,
sva si od vatre koja gori.
Daj mi, u tamno zdanje stiha
ljepotu tvoju da zatvorim.

Gle kako su preobrazene
u zaru kucice abazura,
kraj zida, kraj okna, na�e sjene
i obrisi na�ih figura.

S nogama sjedi� na divanu,
po turski ih pod sobom splete,
svejedno- na svjetlu i u tami
ti vazda sudi� kao dijete.

Pricajuci na konac nize�
zrnca �to ti pado�e s vrata.
Pogled je tvoj i odvec tuzan,
a rijec naivna, umiljata.

Rijec "ljubav" pro�la, ti si prava;
drugo cu ime naci lako,
za te cu sav svijet preimenovat,
samo ako ti zeli� tako.

Mozda ce cujstva blago tajno
tvoj tamni pogled da istoci
i tvog srca bogatstvo sjajno?!
Za�to li tugom muti� oci?

"ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ АНИЦЕ ГАРИЋ":

ГАЛЕБ

И откуд сада Ви?
Диван сте морнар,
али помало дрско машете са те лађе
док ја и даље не знам одлазите ли
или долазите...
И како сте уопште допловили довде
по мртвом мору мојих прегажених снова?
Јесам ли Вас ја звала
или сте пратили птицу којој су украли песму
и коју нахраним мрвама себе
када ми без гласа слети на длан?
Да ли се познају галеб Ваших мора
и птица моје равнице,
па сте ме тако пронашли?
Диван сте морнар, драги господине,
али куда пловите?
Машете, а ја и даље не знам
одлазите ли или долазите...
Лепршаво се надам да ћете спустити једра
своје уморне лађе
и застати на доку чежње.
Одавно на коралном гребену
овог мртвог мора ни један талас
није изронио,
овде ветрови не дувају
и птицама су украли песму.
Којим боговима да се молим
и колику жртву да им принесем
да стане ово мало ветра,
да спустите једра
и усидрите своја лутања,
јер...
диван сте морнар на тој лађи,
драги господине,
и Вашем галебу нису украли песму.

НУЖНОСТ

Данас је стала киша.
Небо се управо одљутило
а Ви појма немате
да бисте можда могли и да ме волите.
Не сувише наравно
јер шта бих са толиком љубављу?
Пристајем да ме волите
као мирис соли Вашег мора
као јутарњу кафу
или шетњу Ташмајданом.
Да ме волите као љубавницу
као глумицу у споредној улози
неке трећеразредне драме
као развратну блудницу
несхваћених жена Алмодовара.
Да ме волите нежно
као да ме не познајете
и лудо онолико
колико је Врисак волео свог Мунка.
Да ме волите било како
данас
овде
да ме волите донде
докле је љубав овој причи нужна.
Сутра ће већ бити довољно
што своју мисао о Вама
свој уздах
танану бол
која каткад прија
и сан о срећи
волим...
o, кад бих Вам само могла рећи
колико!

УДАХ

Колико пута смо се дотакли тражећи се у истом мраку?
Толико пута сам те удахнула ,
задржала дах
и ушушканог сместила у онај део себе
до којег само ти знаш.
Покривала те слојевима тескобе,
и данима у којима смо ходали на рукама,
мирисали на вино
и срећу, ваљда...
Слушала бих како дишеш и волела те у истом ритму,
да те не пробудим, да трајеш...
А знала сам да је неко други
остао да бере купине на сунцу
и није ми сметало...
Знала сам да те узалуд пресвлачим у осмех,
и да ћеш престати да сањаш с првим петловима.
Да ћу те испратити као добра жена,
као љубавница навикнута на чекање.
И скупила бих се у своје ништа,
у онај део себе у који залуташ
док тумарамо по истом мраку.
Удисала бих трагове снова,
твојих и мојих...
И тражила те поново,
под истим небом,
у оном малом делу универзума
у којем се,
бежећи пред истим гоничима,
ипак дотакнемо...
Неко други остао је да бере купине на сунцу,
а ти и ја смо научили
да сањамо...

ПОЗОРНИЦА ИРОНИЈЕ

На крају свих крајева
поново ти.
Лажно отуђен и сив,
на леђима носиш пут
давно исцртан доњом усном.
Не гледаш,
али ме удишеш и дишеш.
Име као претњу
и као страх не изговараш,
а знаш којим словом
почиње и завршава.
Под левим коленом носиш грч отетог,
oтимаш поглед и бежиш од неизбежног.
Само наизглед нем,
са мојим именом у оку,
правиш се да не примећујеш.
Ходаш у назад,
у почетак и крај,
из сивог у пурпурно.
Живиш у отетом тренутку,
непроживљеном.
Нико не сме да примети
умор твог бежања.
Ћутањем одајеш тајну
оног што је од мене остало.
Јутро си обојио у црвено
да личи на срећу.
Научен да лажеш,
ни овог пута нећеш да знаш.
Ово је твоја представа!
Позорница ироније
и пародија љубави.
Заборавила сам сценарио
и не знам коју реченицу да изговорим...
Поклањам ти је.
Одглуми ти,
изговори је најбоље што знаш.
Можда овога пута поверујем...

ЗАЛУТАЛЕ ДУШЕ

Понизно,
пред питањима истрошеног тела,
пред одговорима
којима су одузели моћ говора,
пред собом једнако немом
и без гласа,
огрћем још једну ноћ
преко рубова
твојих даљина.
Кораком месечара,
пратим те у ритму
сањара који је остао без снова.
Још један покушај
необичне душе
да побегне од усамљеничке
мисли о могућности
да срећа постоји.
На истом путу,
између неба и земље,
са истим ожиљком Каина
и истом замком љубави,
која нам се
обесцењенима кези
и не пристаје да буде упрљана
речима,
мимоишли смо се
унапред знајући
да се исти дарови никада
не нуде два пута.
И онда,
тек тако,
као камен,
спустили су се
низ гола рамена
погледи залуталих душа,
које су се,
без додира,
спотакле
и остале саме
између недодирљивих звезда
у најгушћој окружености!

***********

Kreda u rukama kroja�a
sa�iven kostim
za lutku napunjenu slamom
trag rasparanog osmeha
savladana ve�tina
za spretne manipulatore.
Bez iluzija
ulep�avanja
docrtavanja
bez snova.
Zbog ljubavi.
Kona�no izvan sebe
na klupi u parku
preko puta sebe
pomalo dronjave
napunjene slamom
sa tragom rasparanog osmeha.
Zbog vere u �oveka.
I nigde konca...

************
Ноћу када је љубав најгушћа
у тами стидљивих повлачења
оног што желим
у ово што јесам
смештам се у шупље кости птица
које ће прелетати твоје снове
о далеким земљама
и љубавима
снажнијим и већим
од сенке
утрнуле
пред очекиваним повредама.
Ноћу када је љубав најгушћа
неопрезна мисао рањава
пред равнодушним бескрајем
неостварени додири расту
до унижених речи
до Тебе
и песме
после које свет неће бити
нежнији
ни лепши.
Ноћу када је љубав најгушћа
не чује се одјек
шупљих костију.
Узалуд птице и лет!

************
Ти си једини Доријан Греј
који је поружнео
пре завршетка песме
а ја не умем о ружном
па ти цртам очи
као да си Човек
и сунце
да угреје сва хладна места
у теби.
Дочекујем те осмехом
као да не знам
да немаш руке
да воле
ни душу која уме
да нахрани жељу
разапету на четири
стране света.
Поклањам ти песму
у којој не стариш
и лице које се
не разлива у мрљу
лоше нацртаних кловнова.
Доцртавам ти осмех
и сваку бору попуњавам
додиром
и жудњом
па као да не знам
и као да си Човек
пуштам да трајеш
између два стиха
који ће те волети
после мене.
Ти си једини Доријан Греј
који је поружнео
већ на почетку песме
а ја не умем о ружном
па ти цртам очи
да тако најлепши
мој
доцртан
трепнеш понекад
у мени
као да не знам
и
као да си Човек!

***************
Остале су речи
уместо додира
тело истетовирано жељом
папирни бродови
са оловним војницима
уместо морнара
и разапета једра
без ветра.
Остала је страст
закопана у песку
нацртаног мора
без обале
тишина
без ноћи
и сећања
која неће имати ко да исприча
заувек изгубљеним песмама.
Остала је песма
без имена
да обесмишљена речима
вришти на маргинама
папирних бродова
које ће потапати деца
у прљавим барама
банатских друмова.
Остали су друмови
да се не вратиш
блато на ђоновима
и прљави трагови
некога ко је личио
на Човека...

************
Зјапећа празнина јутра
предозираност ћутањем
и букет цвећа
као награда за бол.
Осмеси, аплаузи и честитке
одзвањају као авети
између јецаја песме
и новог стиха над
напрслом душом.
Откинуто парче себе
поклањам песми без имена
одбеглој рими
и речима разапетим
између онога што јесам
и оних који неће разумети.
Између сваког реда
нова ће крхотина
тражити да те дотакне
после сваке тачке
ново питање остаће
без одговора.
Тако се рађају песме...
У малој смрти јутра
у ноћи предозираној
твојим мирисима
у крхотини сна
и болу
који ће китити цвећем
и аплаузима
док откинути делови мене
буду говорили
још једну песму о теби...

**************
Не умем по мраку
у који се затварам
да осетим колико светлиш.
Погрешна
лоше скројена
тесна за кожу
под којом дишем
немоћна да загрлим
сва празна места
која си пустошио
везана додиром
и жељом
попуњавам време
између два чина
на луткарској сцени
празних позорница.
Под прстима руку
које су ме грлиле
као марионета
висим на концима
распаране себе.
Поклањаш ме
громогласним аплаузима
док вриштим разапета
са развученим осмехом
између палца и кажипрста.
Уста си ми затворио тишином
у коју се претвараш
док не умем по мраку
у који ме затвараш
да осетиш колико светлиш!

**************
Ако те сретнем
у граду
чијим улицама
одзвања жеља
или на путевима
зараслим од чекања.
Ако те сретнем
на крововима
загледаног у маховину
на кори дрвећа
са корењем од додира
руку осушених празнином.
Ако те угледам
кроз излог неког кафеа
на периферији сећања
и учини ми се
да те познајем.
Ако те препознам
на тргу залуталих душа
и закорачим до дна
твога ока
верујући да сам ту.
Ако ти слетим на раме
и не изговорим ни једну
дуго смишљану реч
и спустим главу
на мисао која бих да будем.
Ако те покријем тишином
кад све у мени буде вриштало
и жељу што вришти
угушим да те не пробуди.
Ако те пробудим жељом
немоћна да је угушим
и додиром отргнутим од чекања
додирнем нешто само твоје.
Ако ти признам
да сам те мрзела
што чекам
и чекала окована речима
ослушкујући сваки тон
громогласне тишине
волећи.
Ако те сретнем
и учини ми се да те познајем
и пожелим
јер ми се учинило
да си шапат
у долини глувих
по којој лутају стихови
напукле мене
и загрлим те песмом
напукла
и жељом
нежељена.
Ако те сретнем
у граду без лица
чијим улицама одзвања тишина
док ми из ушију кипи нежност
учиниће ти се да ме познајеш
и да смо се заиста срели
ми
који смо се случајно мимоишли...

*****************
Брига ме за буре
што прете да ме одувају...
У ову сам луку свратила
да оку нацртам небо
небу Сунце
и птицу
која лети у бесконачно.
Бесконачно да
распршим у љубав
као ветар
прецветале маслачке
које поклањам
скакавцима у трави
полеглој од додира.
Да додирима обојим
неприступачне пределе
зарасле у оно што је било
и оно што је било
развучем до вечности
у којој станује око
са нацртаним небом
једним Сунцем
и безброј птица
које лете у бесконачно.
У ову сам луку свратила
да махнем бродовима
на чијим су палубама
остале измешане
једна жеља
и капљице соли
на длановима
уснулих морнара.
У овој сам луци застала
да бесконачно распршим
у себи
и да те волим
распршено
као ветар прецветале маслачке.
И брига ме за буре
што прете да ме одувају!

*****************
Опраштам осмеху
што покидан виси
на углу усана
и усни испуцалој
од зуба
који су је гризли
уместо тебе.
Опраштам крхотинама
што не умеју да се саставе
и птицама које ме развлаче
и бацају
пајацима
жонглерима
и блудним синовима.
Опраштам блудним синовима
похотне снове
и сновима
који су сањали
док сам те ћутала.
Опраштам ћутању
које је вриштало
нацртаном вриску
и цртежу
што ти је дао руке
да ме покидају
и душу која мирише.
Опраштам мирису
што је личио на љубав
и љубави прерушеној
у човека.
Опраштам човеку
што је желео
и жељи
јер траје.
Опраштам трајању
претвореном у чекање
и чекању
окованом у безнађе.
Опраштам безнађу
јер не зна за границе
и граници
која се изгубила
јер су ми укрaли очи.
Опраштам очима
што су их украли
они који не виде море
и мору со за рану
у којој чувам
једног тебе.
Опраштам једног тебе
некој себи
неопростивој!

***************
По магистралама
туђих живота
сакупљам делове себе
на путу за узалуд.
Нашла сам срце од картона
душу развучену између
две бандере
сенку на челу
непознате жене
и врисак испод шешира
кловна у ципелама од коже.
Крпењачу од додира
између два гола
шутирла су деца
у сенци оседеле липе
са трепавицама од иња.
Срела сам празне руке
и жељу угушену на пола
како је у зубима носе
пси луталице.

****************
Ја сам само ветар
који су ти послали
да одмориш глас и
наслониш главу.
Исувише сам празна
да бих стала у мисао
прозирна да би видео
сенку која те престиже.
У твојим ципелама
лутам по Маконду
прикована додиром.
Руке су ми везали
па те дробим зубима
да те распоредим
и лакше испљунем
јер хтели су да те ишчупају
док су жиле корења
висиле на врату
уместо бисера.
Утробу су ми поцепали
вукући
и кидајући
тебе највећег
разапетог
у мени најмањој.
Вене си ми покидао
како би под ребром дисао
наслађујући се жељом
похотних кловнова
који су ме сањали
уместо тебе.
Продао си ме уличним свирачима
за једно лутање више
и сад ме развлаче усне хармонике
претачући ме у баналне риме.
Позајмљују ме песници
док пију за све патетичне растанке
и сузе оних који се усуђују
да ти изговоре име
и упрљају речима.
Забадају новчанице
у стих који не знам
у песму којој не припадам.
Развлаче ми душу као курву
јефтиног бордела
док у твојим ципелама
лутајући
покушавам да те дотакнем
рукама везаним за додир
онога дана
у Маконду
у који си свратио
да ме обујеш...

****************
Од свих ожиљака
изабрао си најдубљи
да сместиш осмех
и један случајни поглед
којим се покривам
када зајече звона прошлости.
Како си знао
да баш ту крвари
и улива се у садашњост
једно окрњено детињство?
Јеси ли чуо звона
или си нехотице
не знајући
био мера болу
са којим се мешаш неопрезно?
Је ли ти удобно
у рани о којој ћутим
онолико колико се ћути
твоје име
када ми неосетно
прелети преко усана?
Дошао си прерушен у љубав
док су јечала звона
у измаглици сећања
на почетак празнине
по којој су скројени
моји дани.
Дошао си непозван
и сасвим нежно
безгласно
баш као љубав
скрио све немире
један осмех
меру бола
још једно звоно
које јечи...

БЕЗОБРАЗЛУК НАДАЊА

Како завршити причу
о љубави
без почетка
и краја?
Како да Вам захвалим
на истрајности ћутања
и безобзирног лутања
по лавиринту
једног јуче
и сада?
Како да објасним липи
у дворишту
да је једини безобразлук
у овој накарадној бајци
била њена нада
да ћете јој се вратити?
И како да објасним шапату
да нема ко да изговори песму
обећану једној луди,
која се бори да не полуди
од измишљених ликова
иза којих се скривате
и уживате у немом кревељењу
пред искреном жељом
да ништа осим лепог
не сврати у Ваше дане.
И како да у једно око стане
свака реч
када се око
боји вране?
Како да објасним песми
да је сада питање
и одговору
да више нема ко да га чује?
Како да кажем равници
да њеним морем
не плове морнари,
већ разбојници?
Како да објасним прошлости
да ће морати да Вас чува
и да ћете неком сутра
или једном данас
дошапнути
како није ни било нас,
и хиљаде стаклића
неће имати ко да састави?
И како да објасним
оној себи
у себи
да верује
и да настави?

СЛАСТ

Ви тако лепо умете да лажете,
драги мој господине.
Али не смета.
Ја истина ионако
имам доста.
Време је за мало лажи,
и мало Вашег позоришта!
Само док лажете,
лажите као прави глумац,
као бегунац од сваког доказа
и чињеница.
Тек тада,
ја ћу бити блудница
и љубавница
и највернија неверница...
И лажите дуго,
дозволите себи
сваку врсту претеривања
да од уживања
искрзамо све рубове истине
и да се вине
сва страст,
да сваки додир уместо мача
буде сласт
лажљивог Вас
и лажљиве мене.

ВРИСАК ПРИПАДАЊА

Драги мој господине,
како је лако чекати Вас
и бити захвалан киши
што данас ништа друго нећу моћи
осим да мислим
на мокре улице и
неке кораке далеко одавде.
Jа знам да сан о срећи није срећа,
али немојте ми замерити
што врло често танким прстима мисли
свратим да дотакнем
вашу замишљеност.
Јуче сам Вас чекала дуго.
О, да, ја сам била она сенка
под хладом бреста у Дринчићевој.
Како сте ме препознали?
Било је тешко чекати Вас првог дана чекања.
Данас је све лако!
Чекам без наде да ћете стварно доћи,
чекам без очекивања,
без себичне жеље да чекано дочекам.
Смислила сам безброј разлога
и још толико оправдања зашто Вас нема.
Можда сте отпутовали,
можда спавате,
или пловите Егејским морем...
И немам проблем са сумњом да
можда испијате кафу уз прозор
с погледом на Дунав,
са једном Инес,
Барбаром,
Лауром или
неком другом лирском дамом...
Зашто бих веровала сумњи
која је ту да сумња и
шаљу је ветрови прошлости
која није научила да верује.
Данас је тако лако испунити недосањано
неком замишљеном шетњом
далеко од сваког булевара.
Мислећи о Вама,
често се питам да ли ћу чежњом,
коју сте случајно оставили
оне ноћи када смо се срели
под лирским небом покисле равнице,
успети да Вас дозовем...
Врисне понекад у мени
безобразна потреба за припадањем,
па се питам да ли ће
ови наши универзуми
заиста остати глуви,
да ли се заиста нећемо,
пловећи свако у своју луку,
срести и...дотаћи...

НИШТА

Драги мој господине,
свратите до дрхтаја
искрзаних снова
и чекања из ког се одливате
и доливате неосетно.
Лако ћете ме пронаћи.
Пратите трагове бежања
и једне распале жудње.
Грлиће ме бреза
у дворишту старог аласа
јединог кројача овог тесног трајања.
Одзвањаћу у неком ходнику
вашег лавиринта
као ехо шапутања
обећаног...
Бићу крхотина у оку
случјног пролазника
и све лепо што смо хтели.
Бићу згужвани замотуљак
у Вашем џепу
додир окрњен чежњом
и чежња заведена надањам.
Ја сам она тишина којом
ућуткујете себе
туфна на машни
испод облака
осмех на рубу усана
Вашег позоришта
и Ваше ништа!

НУЖНОСТ

Данас је стала киша.
Небо се управо одљутило
а Ви појма немате
да бисте можда могли и да ме волите.
Не сувише наравно
јер шта бих са толиком љубављу?
Пристајем да ме волите
као мирис соли Вашег мора
као јутарњу кафу
или шетњу Ташмајданом.
Да ме волите као љубавницу
као глумицу у споредној улози
неке трећеразредне драме
као развратну блудницу
несхваћених жена Алмодовара.
Да ме волите нежно
као да ме не познајете
и лудо онолико
колико је Врисак волео свог Мунка.
Да ме волите било како
данас
овде
да ме волите донде
докле је љубав овој причи нужна.
Сутра ће већ бити довољно
што своју мисао о Вама
свој уздах
танану бол
која каткад прија
и сан о срећи
волим...
o, кад бих Вам само могла рећи
колико!

[edit by Black Orchid - obrisan dupliran post]

Poezija Anice Gari�

nobody@mycity.rs (�ura J.) — Thu, 24 Jan 2019 00:41:47 +0100

ГАЛЕБ

И откуд сада Ви?
Диван сте морнар,
али помало дрско машете са те лађе
док ја и даље не знам одлазите ли
или долазите...
И како сте уопште допловили довде
по мртвом мору мојих прегажених снова?
Јесам ли Вас ја звала
или сте пратили птицу којој су украли песму
и коју нахраним мрвама себе
када ми без гласа слети на длан?
Да ли се познају галеб Ваших мора
и птица моје равнице,
па сте ме тако пронашли?
Диван сте морнар, драги господине,
али куда пловите?
Машете, а ја и даље не знам
одлазите ли или долазите...
Лепршаво се надам да ћете спустити једра
своје уморне лађе
и застати на доку чежње.
Одавно на коралном гребену
овог мртвог мора ни један талас
није изронио,
овде ветрови не дувају
и птицама су украли песму.
Којим боговима да се молим
и колику жртву да им принесем
да стане ово мало ветра,
да спустите једра
и усидрите своја лутања,
јер...
диван сте морнар на тој лађи,
драги господине,
и Вашем галебу нису украли песму.

НУЖНОСТ

Данас је стала киша.
Небо се управо одљутило
а Ви појма немате
да бисте можда могли и да ме волите.
Не сувише наравно
јер шта бих са толиком љубављу?
Пристајем да ме волите
као мирис соли Вашег мора
као јутарњу кафу
или шетњу Ташмајданом.
Да ме волите као љубавницу
као глумицу у споредној улози
неке трећеразредне драме
као развратну блудницу
несхваћених жена Алмодовара.
Да ме волите нежно
као да ме не познајете
и лудо онолико
колико је Врисак волео свог Мунка.
Да ме волите било како
данас
овде
да ме волите донде
докле је љубав овој причи нужна.
Сутра ће већ бити довољно
што своју мисао о Вама
свој уздах
танану бол
која каткад прија
и сан о срећи
волим...
o, кад бих Вам само могла рећи
колико!

УДАХ

Колико пута смо се дотакли тражећи се у истом мраку?
Толико пута сам те удахнула ,
задржала дах
и ушушканог сместила у онај део себе
до којег само ти знаш.
Покривала те слојевима тескобе,
и данима у којима смо ходали на рукама,
мирисали на вино
и срећу, ваљда...
Слушала бих како дишеш и волела те у истом ритму,
да те не пробудим, да трајеш...
А знала сам да је неко други
остао да бере купине на сунцу
и није ми сметало...
Знала сам да те узалуд пресвлачим у осмех,
и да ћеш престати да сањаш с првим петловима.
Да ћу те испратити као добра жена,
као љубавница навикнута на чекање.
И скупила бих се у своје ништа,
у онај део себе у који залуташ
док тумарамо по истом мраку.
Удисала бих трагове снова,
твојих и мојих...
И тражила те поново,
под истим небом,
у оном малом делу универзума
у којем се,
бежећи пред истим гоничима,
ипак дотакнемо...
Неко други остао је да бере купине на сунцу,
а ти и ја смо научили
да сањамо...

ПОЗОРНИЦА ИРОНИЈЕ

На крају свих крајева
поново ти.
Лажно отуђен и сив,
на леђима носиш пут
давно исцртан доњом усном.
Не гледаш,
али ме удишеш и дишеш.
Име као претњу
и као страх не изговараш,
а знаш којим словом
почиње и завршава.
Под левим коленом носиш грч отетог,
oтимаш поглед и бежиш од неизбежног.
Само наизглед нем,
са мојим именом у оку,
правиш се да не примећујеш.
Ходаш у назад,
у почетак и крај,
из сивог у пурпурно.
Живиш у отетом тренутку,
непроживљеном.
Нико не сме да примети
умор твог бежања.
Ћутањем одајеш тајну
оног што је од мене остало.
Јутро си обојио у црвено
да личи на срећу.
Научен да лажеш,
ни овог пута нећеш да знаш.
Ово је твоја представа!
Позорница ироније
и пародија љубави.
Заборавила сам сценарио
и не знам коју реченицу да изговорим...
Поклањам ти је.
Одглуми ти,
изговори је најбоље што знаш.
Можда овога пута поверујем...

ЗАЛУТАЛЕ ДУШЕ

Понизно,
пред питањима истрошеног тела,
пред одговорима
којима су одузели моћ говора,
пред собом једнако немом
и без гласа,
огрћем још једну ноћ
преко рубова
твојих даљина.
Кораком месечара,
пратим те у ритму
сањара који је остао без снова.
Још један покушај
необичне душе
да побегне од усамљеничке
мисли о могућности
да срећа постоји.
На истом путу,
између неба и земље,
са истим ожиљком Каина
и истом замком љубави,
која нам се
обесцењенима кези
и не пристаје да буде упрљана
речима,
мимоишли смо се
унапред знајући
да се исти дарови никада
не нуде два пута.
И онда,
тек тако,
као камен,
спустили су се
низ гола рамена
погледи залуталих душа,
које су се,
без додира,
спотакле
и остале саме
између недодирљивих звезда
у најгушћој окружености!

***********

Kreda u rukama kroja�a
sa�iven kostim
za lutku napunjenu slamom
trag rasparanog osmeha
savladana ve�tina
za spretne manipulatore.
Bez iluzija
ulep�avanja
docrtavanja
bez snova.
Zbog ljubavi.
Kona�no izvan sebe
na klupi u parku
preko puta sebe
pomalo dronjave
napunjene slamom
sa tragom rasparanog osmeha.
Zbog vere u �oveka.
I nigde konca...

************
Ноћу када је љубав најгушћа
у тами стидљивих повлачења
оног што желим
у ово што јесам
смештам се у шупље кости птица
које ће прелетати твоје снове
о далеким земљама
и љубавима
снажнијим и већим
од сенке
утрнуле
пред очекиваним повредама.
Ноћу када је љубав најгушћа
неопрезна мисао рањава
пред равнодушним бескрајем
неостварени додири расту
до унижених речи
до Тебе
и песме
после које свет неће бити
нежнији
ни лепши.
Ноћу када је љубав најгушћа
не чује се одјек
шупљих костију.
Узалуд птице и лет!

************
Ти си једини Доријан Греј
који је поружнео
пре завршетка песме
а ја не умем о ружном
па ти цртам очи
као да си Човек
и сунце
да угреје сва хладна места
у теби.
Дочекујем те осмехом
као да не знам
да немаш руке
да воле
ни душу која уме
да нахрани жељу
разапету на четири
стране света.
Поклањам ти песму
у којој не стариш
и лице које се
не разлива у мрљу
лоше нацртаних кловнова.
Доцртавам ти осмех
и сваку бору попуњавам
додиром
и жудњом
па као да не знам
и као да си Човек
пуштам да трајеш
између два стиха
који ће те волети
после мене.
Ти си једини Доријан Греј
који је поружнео
већ на почетку песме
а ја не умем о ружном
па ти цртам очи
да тако најлепши
мој
доцртан
трепнеш понекад
у мени
као да не знам
и
као да си Човек!

***************
Остале су речи
уместо додира
тело истетовирано жељом
папирни бродови
са оловним војницима
уместо морнара
и разапета једра
без ветра.
Остала је страст
закопана у песку
нацртаног мора
без обале
тишина
без ноћи
и сећања
која неће имати ко да исприча
заувек изгубљеним песмама.
Остала је песма
без имена
да обесмишљена речима
вришти на маргинама
папирних бродова
које ће потапати деца
у прљавим барама
банатских друмова.
Остали су друмови
да се не вратиш
блато на ђоновима
и прљави трагови
некога ко је личио
на Човека...

************
Зјапећа празнина јутра
предозираност ћутањем
и букет цвећа
као награда за бол.
Осмеси, аплаузи и честитке
одзвањају као авети
између јецаја песме
и новог стиха над
напрслом душом.
Откинуто парче себе
поклањам песми без имена
одбеглој рими
и речима разапетим
између онога што јесам
и оних који неће разумети.
Између сваког реда
нова ће крхотина
тражити да те дотакне
после сваке тачке
ново питање остаће
без одговора.
Тако се рађају песме...
У малој смрти јутра
у ноћи предозираној
твојим мирисима
у крхотини сна
и болу
који ће китити цвећем
и аплаузима
док откинути делови мене
буду говорили
још једну песму о теби...

**************
Не умем по мраку
у који се затварам
да осетим колико светлиш.
Погрешна
лоше скројена
тесна за кожу
под којом дишем
немоћна да загрлим
сва празна места
која си пустошио
везана додиром
и жељом
попуњавам време
између два чина
на луткарској сцени
празних позорница.
Под прстима руку
које су ме грлиле
као марионета
висим на концима
распаране себе.
Поклањаш ме
громогласним аплаузима
док вриштим разапета
са развученим осмехом
између палца и кажипрста.
Уста си ми затворио тишином
у коју се претвараш
док не умем по мраку
у који ме затвараш
да осетиш колико светлиш!

**************
Ако те сретнем
у граду
чијим улицама
одзвања жеља
или на путевима
зараслим од чекања.
Ако те сретнем
на крововима
загледаног у маховину
на кори дрвећа
са корењем од додира
руку осушених празнином.
Ако те угледам
кроз излог неког кафеа
на периферији сећања
и учини ми се
да те познајем.
Ако те препознам
на тргу залуталих душа
и закорачим до дна
твога ока
верујући да сам ту.
Ако ти слетим на раме
и не изговорим ни једну
дуго смишљану реч
и спустим главу
на мисао која бих да будем.
Ако те покријем тишином
кад све у мени буде вриштало
и жељу што вришти
угушим да те не пробуди.
Ако те пробудим жељом
немоћна да је угушим
и додиром отргнутим од чекања
додирнем нешто само твоје.
Ако ти признам
да сам те мрзела
што чекам
и чекала окована речима
ослушкујући сваки тон
громогласне тишине
волећи.
Ако те сретнем
и учини ми се да те познајем
и пожелим
јер ми се учинило
да си шапат
у долини глувих
по којој лутају стихови
напукле мене
и загрлим те песмом
напукла
и жељом
нежељена.
Ако те сретнем
у граду без лица
чијим улицама одзвања тишина
док ми из ушију кипи нежност
учиниће ти се да ме познајеш
и да смо се заиста срели
ми
који смо се случајно мимоишли...

*****************
Брига ме за буре
што прете да ме одувају...
У ову сам луку свратила
да оку нацртам небо
небу Сунце
и птицу
која лети у бесконачно.
Бесконачно да
распршим у љубав
као ветар
прецветале маслачке
које поклањам
скакавцима у трави
полеглој од додира.
Да додирима обојим
неприступачне пределе
зарасле у оно што је било
и оно што је било
развучем до вечности
у којој станује око
са нацртаним небом
једним Сунцем
и безброј птица
које лете у бесконачно.
У ову сам луку свратила
да махнем бродовима
на чијим су палубама
остале измешане
једна жеља
и капљице соли
на длановима
уснулих морнара.
У овој сам луци застала
да бесконачно распршим
у себи
и да те волим
распршено
као ветар прецветале маслачке.
И брига ме за буре
што прете да ме одувају!

*****************
Опраштам осмеху
што покидан виси
на углу усана
и усни испуцалој
од зуба
који су је гризли
уместо тебе.
Опраштам крхотинама
што не умеју да се саставе
и птицама које ме развлаче
и бацају
пајацима
жонглерима
и блудним синовима.
Опраштам блудним синовима
похотне снове
и сновима
који су сањали
док сам те ћутала.
Опраштам ћутању
које је вриштало
нацртаном вриску
и цртежу
што ти је дао руке
да ме покидају
и душу која мирише.
Опраштам мирису
што је личио на љубав
и љубави прерушеној
у човека.
Опраштам човеку
што је желео
и жељи
јер траје.
Опраштам трајању
претвореном у чекање
и чекању
окованом у безнађе.
Опраштам безнађу
јер не зна за границе
и граници
која се изгубила
јер су ми укрaли очи.
Опраштам очима
што су их украли
они који не виде море
и мору со за рану
у којој чувам
једног тебе.
Опраштам једног тебе
некој себи
неопростивој!

***************
По магистралама
туђих живота
сакупљам делове себе
на путу за узалуд.
Нашла сам срце од картона
душу развучену између
две бандере
сенку на челу
непознате жене
и врисак испод шешира
кловна у ципелама од коже.
Крпењачу од додира
између два гола
шутирла су деца
у сенци оседеле липе
са трепавицама од иња.
Срела сам празне руке
и жељу угушену на пола
како је у зубима носе
пси луталице.

****************
Ја сам само ветар
који су ти послали
да одмориш глас и
наслониш главу.
Исувише сам празна
да бих стала у мисао
прозирна да би видео
сенку која те престиже.
У твојим ципелама
лутам по Маконду
прикована додиром.
Руке су ми везали
па те дробим зубима
да те распоредим
и лакше испљунем
јер хтели су да те ишчупају
док су жиле корења
висиле на врату
уместо бисера.
Утробу су ми поцепали
вукући
и кидајући
тебе највећег
разапетог
у мени најмањој.
Вене си ми покидао
како би под ребром дисао
наслађујући се жељом
похотних кловнова
који су ме сањали
уместо тебе.
Продао си ме уличним свирачима
за једно лутање више
и сад ме развлаче усне хармонике
претачући ме у баналне риме.
Позајмљују ме песници
док пију за све патетичне растанке
и сузе оних који се усуђују
да ти изговоре име
и упрљају речима.
Забадају новчанице
у стих који не знам
у песму којој не припадам.
Развлаче ми душу као курву
јефтиног бордела
док у твојим ципелама
лутајући
покушавам да те дотакнем
рукама везаним за додир
онога дана
у Маконду
у који си свратио
да ме обујеш...

****************
Од свих ожиљака
изабрао си најдубљи
да сместиш осмех
и један случајни поглед
којим се покривам
када зајече звона прошлости.
Како си знао
да баш ту крвари
и улива се у садашњост
једно окрњено детињство?
Јеси ли чуо звона
или си нехотице
не знајући
био мера болу
са којим се мешаш неопрезно?
Је ли ти удобно
у рани о којој ћутим
онолико колико се ћути
твоје име
када ми неосетно
прелети преко усана?
Дошао си прерушен у љубав
док су јечала звона
у измаглици сећања
на почетак празнине
по којој су скројени
моји дани.
Дошао си непозван
и сасвим нежно
безгласно
баш као љубав
скрио све немире
један осмех
меру бола
још једно звоно
које јечи...

БЕЗОБРАЗЛУК НАДАЊА

Како завршити причу
о љубави
без почетка
и краја?
Како да Вам захвалим
на истрајности ћутања
и безобзирног лутања
по лавиринту
једног јуче
и сада?
Како да објасним липи
у дворишту
да је једини безобразлук
у овој накарадној бајци
била њена нада
да ћете јој се вратити?
И како да објасним шапату
да нема ко да изговори песму
обећану једној луди,
која се бори да не полуди
од измишљених ликова
иза којих се скривате
и уживате у немом кревељењу
пред искреном жељом
да ништа осим лепог
не сврати у Ваше дане.
И како да у једно око стане
свака реч
када се око
боји вране?
Како да објасним песми
да је сада питање
и одговору
да више нема ко да га чује?
Како да кажем равници
да њеним морем
не плове морнари,
већ разбојници?
Како да објасним прошлости
да ће морати да Вас чува
и да ћете неком сутра
или једном данас
дошапнути
како није ни било нас,
и хиљаде стаклића
неће имати ко да састави?
И како да објасним
оној себи
у себи
да верује
и да настави?

СЛАСТ

Ви тако лепо умете да лажете,
драги мој господине.
Али не смета.
Ја истина ионако
имам доста.
Време је за мало лажи,
и мало Вашег позоришта!
Само док лажете,
лажите као прави глумац,
као бегунац од сваког доказа
и чињеница.
Тек тада,
ја ћу бити блудница
и љубавница
и највернија неверница...
И лажите дуго,
дозволите себи
сваку врсту претеривања
да од уживања
искрзамо све рубове истине
и да се вине
сва страст,
да сваки додир уместо мача
буде сласт
лажљивог Вас
и лажљиве мене.

ВРИСАК ПРИПАДАЊА

Драги мој господине,
како је лако чекати Вас
и бити захвалан киши
што данас ништа друго нећу моћи
осим да мислим
на мокре улице и
неке кораке далеко одавде.
Jа знам да сан о срећи није срећа,
али немојте ми замерити
што врло често танким прстима мисли
свратим да дотакнем
вашу замишљеност.
Јуче сам Вас чекала дуго.
О, да, ја сам била она сенка
под хладом бреста у Дринчићевој.
Како сте ме препознали?
Било је тешко чекати Вас првог дана чекања.
Данас је све лако!
Чекам без наде да ћете стварно доћи,
чекам без очекивања,
без себичне жеље да чекано дочекам.
Смислила сам безброј разлога
и још толико оправдања зашто Вас нема.
Можда сте отпутовали,
можда спавате,
или пловите Егејским морем...
И немам проблем са сумњом да
можда испијате кафу уз прозор
с погледом на Дунав,
са једном Инес,
Барбаром,
Лауром или
неком другом лирском дамом...
Зашто бих веровала сумњи
која је ту да сумња и
шаљу је ветрови прошлости
која није научила да верује.
Данас је тако лако испунити недосањано
неком замишљеном шетњом
далеко од сваког булевара.
Мислећи о Вама,
често се питам да ли ћу чежњом,
коју сте случајно оставили
оне ноћи када смо се срели
под лирским небом покисле равнице,
успети да Вас дозовем...
Врисне понекад у мени
безобразна потреба за припадањем,
па се питам да ли ће
ови наши универзуми
заиста остати глуви,
да ли се заиста нећемо,
пловећи свако у своју луку,
срести и...дотаћи...

НИШТА

Драги мој господине,
свратите до дрхтаја
искрзаних снова
и чекања из ког се одливате
и доливате неосетно.
Лако ћете ме пронаћи.
Пратите трагове бежања
и једне распале жудње.
Грлиће ме бреза
у дворишту старог аласа
јединог кројача овог тесног трајања.
Одзвањаћу у неком ходнику
вашег лавиринта
као ехо шапутања
обећаног...
Бићу крхотина у оку
случјног пролазника
и све лепо што смо хтели.
Бићу згужвани замотуљак
у Вашем џепу
додир окрњен чежњом
и чежња заведена надањам.
Ја сам она тишина којом
ућуткујете себе
туфна на машни
испод облака
осмех на рубу усана
Вашег позоришта
и Ваше ништа!

НУЖНОСТ

Данас је стала киша.
Небо се управо одљутило
а Ви појма немате
да бисте можда могли и да ме волите.
Не сувише наравно
јер шта бих са толиком љубављу?
Пристајем да ме волите
као мирис соли Вашег мора
као јутарњу кафу
или шетњу Ташмајданом.
Да ме волите као љубавницу
као глумицу у споредној улози
неке трећеразредне драме
као развратну блудницу
несхваћених жена Алмодовара.
Да ме волите нежно
као да ме не познајете
и лудо онолико
колико је Врисак волео свог Мунка.
Да ме волите било како
данас
овде
да ме волите донде
докле је љубав овој причи нужна.
Сутра ће већ бити довољно
што своју мисао о Вама
свој уздах
танану бол
која каткад прија
и сан о срећи
волим...
o, кад бих Вам само могла рећи
колико!

Re: Goran Tadi�

nobody@mycity.rs (Neprimetna) — Tue, 15 Jan 2019 20:34:50 +0100

Vide�e�

I ti �e� videti, mila, da se najvi�e voli onaj koga nema.
Ne�e� mo�i da se seti� ko je taj �to ti toliko nedostaje,
ali �e� biti sigurna da ba� njega voli� vi�e od sebe,
mada ne�e� mo�i da se seti�
po �emu je, od bezbroj posebnih, bio poseban
i za�to si imala nesre�u da ba� njega usre�i�, a ne nekog boljeg.

Ne�e� mo�i da se seti� odakle su ti poznati njegovi stihovi,
dok im se tvoji unuci budu smejali, kada ih prona�u na tavanu.
�Operite ruke i hajde da ru�ate. Pravila sam i princes krofne�, re�i �e�
i misli�e� da si zbog rasejanosti postavila sto za jednu osobu vi�e.
�Bako, jesi li zaista bila princeza, kada si bila mlada?�
�Ne pri�ajte gluposti. �ivot nije bajka.�

Vide�e�, sve se zaboravi.