Re: KPJ

nobody@mycity.rs (VJ) — Sat, 24 Jan 2026 01:59:12 +0100

Оскар Давичо, мај 1985.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Nikola Pa�i�

nobody@mycity.rs (VJ) — Thu, 13 Nov 2025 02:13:08 +0100

Citat:Nikola Pa�i� | HistoryCast, ep. 112

Re: Atentat na kralja Aleksandra 1934. godine

nobody@mycity.rs (VJ) — Sat, 18 Oct 2025 17:57:59 +0100

Citat:Oko magazin: Kralj Aleksandar - ko je pucao, ko pevao, ko plakao

Re: De�avanja na Beogradskom univerzitetu u me�uratnom periodu

nobody@mycity.rs (VJ) — Sat, 19 Jul 2025 21:29:24 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Amelija Erhart - prva �ena koja je preletela Atlanski okean

nobody@mycity.rs (Mixelotti) — Mon, 09 Jun 2025 15:39:25 +0100

The Overlooked Clues of Amelia Earhart's Last Flight

Re: Pravo na secesiju (tice se SFRJ)

nobody@mycity.rs (kljift) — Fri, 24 Jan 2025 13:00:56 +0100

Zaboravih da napisem kljucnu stvar, glavni ideolog SFRJ sistemski je planirao `odumiranje drzave`. Kao vrhunac `samoupravnih interesa`. Pa kako se to vec uglavi sa nacionalnim pitanjem. Nesto poput `Maratonaca`.

�ta je ovo

nobody@mycity.rs (sokars) — Sat, 30 Dec 2023 19:21:56 +0100

�ta bi moglo ovo da bude?
gore je napisano BN
oko grba ili �iga NAK NEDERLAND
skroz dole broj 4282
ovaj predmet se nalazio u blizini ovih kuglina slici broj 3.

Re: Pogodite istorijsku licnost

nobody@mycity.rs (Markoni958) — Thu, 18 May 2023 16:36:29 +0100

Au....tesko pitanje ....nesto mi poznata slika.Video sam je negde.

Re: O ustanku u Srbiji 1941.

nobody@mycity.rs (VJ) — Mon, 13 Mar 2023 22:32:45 +0100

Citat:Раде Ристановић, Мере окупатора и колаборациониста
у Београду као одговор на оружане акције комунистичког
покрета отпора 1941.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Otkri�e tajne prostorije u Velikoj piramidi putem muonske tomografije

nobody@mycity.rs (zeljkodjokovic) — Wed, 28 Dec 2022 19:07:06 +0100

Nau�nici iz Scan Pyramids tima su 2017-te godine otkrili veliku nepoznatu �upljinu unutar najpoznatije piramide, Keopsove velike piramide u Gizi. Ova prostorija prema najnovijim podacima ima 40 metara du�ine, 5 metara visine i oko 5 metara �irine, �to je zaista fascinantno, a u ovom videu na srpskom mo�ete videti kako su nau�nici do�li do ovog otkri�a i �ta nas �eka u narednim godinama istra�ivanja po ovom pitanju.

Re: zanimljivo

nobody@mycity.rs (amstel2) — Mon, 19 Sep 2022 00:02:42 +0100

Хвала Бане за допуну

Re: Najstarije �kole Srbiji

nobody@mycity.rs (amstel2) — Fri, 03 Jun 2022 01:38:33 +0100

Крњевачка школа, у порти цркве Св. Ђорђа, једна је од првих образовних установa у Србији, претача лицеја, једна од малобројних с краја 18. века у којима се ширила писменост

У порти цркве брвнаре у Крњеву, подигнуте 1750. године, на западној страни поред звонаре, стоји још увек, на сву срећу, зграда у којој је радила прва школа тог времена у смедеревској нахији и широј околини. Каже се у малобројним списима да је почела с радом 1779. године. Један од првих учитеља, и то је сачувано као податак у летопису цркве и школе, био је Јован Ранчић, из Ресаве, село Брестовица. Када је у Првом српском устанку ослобођено Смедерево, 1806. године, прешао је да тамо шири писменост и оснива школу. То значи, пре Смедерева, као центра нахије, ми смо на овом подручју имали прву школу. Као учитељи сепомињу се пре Ранчића, мештер Павле Југовић и неки калуђер из манастира Војиловице код Панчева.

У хроници о догађајима из доњојасеничког краја Боривоје Перић наводи да је школу у Крњеву учио Анта Протић, један од знаменитих људи из Првог и Другог српског устанка, и да тај податак бележи у својој биографији као пуздан и извесно тачан. Описменио се у време Кочине крјине код калуђера из манастира Војиловице. Подаци се могу проверити и код Леонтија Павловића у спису �Споменици� и у турским детерима (пореским књигама) из тог доба. По овим подацима закључује се да је школа почела са радом 1779. године и да је први учитељ био �мађистер� Павле Југовић.

ПРВИ ЂАЦИ

У то време зграда је била прилично велика и добро опремљена. Имала је три просторије, велики трем и била покривена ћеремидом, док је црквени кров био од шиндре. У то време су пак куће сеоске биле покривене сламом. Леонтије Павловић сведочи да је инцијатива за покретање школе у овом делу нахије покреута од Тодора Јанковића � Миријевског, који је у другој половини 18. века био старешина српских школа у Банату. У оно време територија прко Дунава била је под Аустријом.

Миријевски је својим залагањем заинтересовао виђеније људи у смедереској нахији да се негде на њеној територији отвори школа. Изабрали су Крњево првенствено зато што је село било тада позамашно, имало је цркву брвнару и било на добром месту. Скровито, окружено шумом и изворима, скрајнуто од цариграког друма, а опет близу да се до ње безбедно стигне.

Најпре су ученици били из самог Крњева и околних села, касније, чак и у време ратова и немира, у њој су учила и деца из Паланке, па и великих вароши као што су Смедерево и Пожаревац. Била су то деца имућнијих породица. У Крњеву су боравили током школовања, по интернатског систему. Враћали су се кући за распуст, о великим празницима и по завршетку школовања. Школа се издржавала и опстјала захваљујући прилозима родитеља, приложника, цркве и донатора. Била је под управом црквене општине, а храну су обезбеђивали родитељи деце и мештани. Доносили су брашно и остале намирнице за школску кухињу.

ЦРКВЕНЕ КЊИГЕ

Школски уџбеници су били цквене књиге, часловци и псалтири, неке од њих су сачуване и похрањене као културно добро у цркви или Заводу за заштиту споменика култре Смедерево, нешто пак у националном музеју у Београду. Ђаци су поред бекавице, а тако су звали у то време азбуку, савладвали читање, писање и црквено певање. Имали су и рачун, историју и земљопис а за ове науке нису поседовали праве уџбенике па су само слушали и писали белешке. Највише података о школи оставио је некада њен ученик Аранђел Илић, касније и сам учитељ, родом из Крњева. Школу је учио око 1830, а од 1835. учитељевао у Лозовику, код цркве светих апостола Петра и Павла и сматра се да је баш он заслужан за отварање одељења и школе у овом селу. Иначе, већина свршених ђака у Крњеву ширила је писменост по Србији тако што су отварли нове школе и били њени први учитељи.

Од виђенијих ђака крњевачке школе помињу се: Војин Радосављевић, из Крњева, касније први учитељ школе на Савановцу, народни посланик у доба краља Милана Обреновића и председник општине, па и Василије Поповић, син свештеника Јове Поповића из Крњева. Од свештеника овде су се описменили Михајло Радовановић и Јован Поповић. Из Милошевца ђак је био трговац Тома Лукић, а помиње се по успеху и способностима Крњевац Кока Миловановић, који је догурао до вишег официра српске војске и остао запамћен као конструктор некада чувених пушака �кокинке�. Пушке су се израђивале у Крагујевцу почев од 1880. године.

Читаво столеће и 11 година радла је школа код цркве у Крњеву. С почетка школске године, 1890. пресељена је у центар села. Од првих ученика у новој школи, која је тада била део неког сеоског домћинства у главној улици број 85. школовали су се чувени композитор Коста Манојловић, професор Јеша Илић, академски сликар Стаменко Ђурђевић и многи други.

Citat:

Историчар Дарко Ивановић у монографији о Крњеву и његовој школи наводи један занимљив податак који је извесно тачан. Каже, да главни историјски извор, летопис школе, није сачуван због немарности запослених и то у периоду после рата, комунистичком, када се поуздано знало колио је важно сачувати историјска докуманта за будуће генерације. Некадашњи управитељ школе, Миодраг Вулетић, летопис је 1951. године уредно предо свом наследнику, међутим, када је Леонтије Павловић 1967. посетио школу није било ни трага документу. Употребљен је за потпаљивање ватре у школским пећима.

Re: ISTORIJA: Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

nobody@mycity.rs (amstel2) — Tue, 26 Apr 2022 23:51:43 +0100

Bane san ::
Мени је веће "весеље" што неки помињу као атракцију и Седећег Бика, убијеног још крајем 1890!

Можда стварно био неки "Фердинанд" који је седео и мирисао цвеће

Re: Koji je stariji srpski ili bosanski recnik?

nobody@mycity.rs (Sirius) — Sun, 16 Jan 2022 15:57:17 +0100

Хвала за појашњење. Његово питање било је недоречено и помало двосмислено. Иначе, могао је да узме (може још увек) Ђорђићеву ''Историју српске ћирлице'' и да погледа библиографију, па да онда тражи даље.

Re: Otkrivena tajna Keopsove piramide?

nobody@mycity.rs (zeljkodjokovic) — Sun, 28 Nov 2021 17:54:04 +0100

Evo video na srpskom o Houdin-ovoj teoriji!
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

MyCity :: Istorija