MyCity :: Istorija

Vajmarska Nema�ka

nobody@mycity.rs (VJ) — Sun, 07 Jun 2026 13:01:00 +0100

"Velika ekskurzija" - proterivanje Turaka iz Bugarske 1989. godine

nobody@mycity.rs (VJ) — Sun, 17 May 2026 12:45:51 +0100

Citat:1989 expulsion of Turks from Bulgaria

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:Tomasz Kamusella - The Forgotten 1989 Expulsion of Turks from Communist Bulgaria

Citat:Голямата екскурзия 1989 година

Citat:BULGARİSTAN G��MENLERİ - 1989'UN HİKAYESİ BELGESEL

Citat:Rıfat Yağcı - 1989 Bulgaristan G�� ve Belene (CNN T�rk Oradaydım - 2010)

Citat:Bulgaristan'da G��e Zorlanan Aileler Anlatıyor...

Citat:Bulgaristan'dan G�� - 1989

Citat:"Vatan"dan "anavatan"a: Bulgaristanlı T�rklerin zorunlu g��

KPJ

nobody@mycity.rs (VJ) — Sat, 11 Oct 2025 13:06:50 +0100

Citat:Prakti�na uputstva za rad komunisti�kih predstavnika u op�tinama
(razra�ena na prvoj konferenciji komunisti�kih predstavnika u op�tinama, odr�anoj 10. i 11. septembra 1920. g. u Beogradu, a potvr�ena na sednici Centralnog Izvr�nog Odbora od 23. septembra 1920. god.)

I

UPRAVA

I �asnici i odbornici u op�tinama smatraju se samo kao delegati i organi Kom. Partije, koji u op�tinama imaju da zastupaju gledi�ta i sprovode odluke u duhu na�eg partijskog programa i taktike, pod rukovodstvom i kontrolom Mesnih Ve�a i ostalih nadle�nih partiskih instanca.
Svi kom. predstavnici u jednoj op�tini obrazuju klub kom. predstavnika u toj op�tini. Klub bira svoj Izvr�ni odbor od 3 � 5 lica, a gde ima manje od 3 predstavnika, samo sekretara. Klub pretresa na svojim sastancima sva pitanja koja su na dnevnom redu ili koja treba staviti na dnevni red. Klub je du�an preko svoga sekretara odmah obavestiti Mesno Ve�e o svim svojim odlukama. Te odluke su punova�ne tek kad ih Mesno Ve�e odobri. U slu�aju ve�eg nesporazuma, spor, sa obrazlo�enim stanovi�tem i jedne i druge strane, dolazi pred Centralni Izvr�ni Odbor, �ija je odluka obavezna i kona�na.
Na sednicama op�tinskog odbora mogu govoriti po jednom pitanju samo oni drugovi koji su za to na klupskom sastanku naro�ito odre�eni. A ako se u toku rasprave uka�e potreba da jo� ko od �lanova kluba uzme re�, o tome se drugovi na samoj sednici moraju sporazumeti i odrediti ko to treba da u�ini. U tom pogledu mora postojati najpunija disciplina. Niko od odbornika ne sme na odborskoj sednici zastupati kakvo svoje osobeno gledi�te, niti glasati protiv op�teg gledi�ta celog kluba. Ako na odborskoj sednici iskrsne kakvo nepredvi�eno pitanje, o kome se klub nije prethodno sporazumeo ili na kome se ne mo�e momentalno sporazumeti, onda se gleda da se to pitanje odlo�i za narednu sednicu, da se prou�i i stvori odre�eno gledi�te po njemu. Ako bi, pak, bilo nemogu�e odlo�iti takvo jedno pitanje i odbornici se ne mogu sporazumeti o gledi�tu koje treba zauzeti, odbornici se uzdr�avaju od glasanja. Uzdr�avanje od glasanja treba na svaki na�in izbegavati i njemu pribe�i samo u sasvim izuzetnom i izvanrednom slu�aju.
U op�tinama, �ija uprava nije u na�im rukama, na�i odbornici ne mogu u�estvovati ni u kakvim komisijama, delegacijama, odborima, i t.d., kad te komisije, delegacije, odbori, itd. imaju upravne ili izvr�ne funkcije. Naravno, kad komisije, delegacije, odbori i t. d. imaju za cilj da izvr�e izvesnu kontrolu, ili da prou�e kakvo pitanje, komunisti�ki predstavnici treba uvek da tra�e da u njima budu zastupljeni. To je n. pr., slu�aj sa komisijom za bud�et, sanitarnom komisijom itd.
Odbornici potpisuju zapisnike odborskih sednica uvek sa odvojenim mi�ljenjem po svima onim pitanjima po kojima su na�i predlozi odbijeni.
Nijedan odbornik ne mo�e izostati ni sa jedne sednice bez opravdanih razloga, o kojima treba da bude blagovremeno obave�ten i koje treba da odobri Izvr�ni Odbor Kluba.
Nijedan komunisti�ki predstavnik u op�tini ne mo�e po svojoj volji dati ostavku bez odobrenja nadle�nih partiskih instanca. Svaki je, me�utim, du�an polo�iti ostavku kad to partija odlu�i.
Odborske sednice moraju biti uvek javne i dr�ane u lokalu koji mo�e da primi �to vi�e publike. Du�nost je partiskih �lanova da u �to ve�em broju pose�uju svaku odborsku sednicu i na taj na�in budu uvek budna kontrola nad radom svojih predstavnika u op�tini.
Sva va�nija pitanja, kao bud�et, zatim snabdevanje �ivotnim namirnicama i ostalim potrebama, pa onda kakva ve�a preduze�a, i t. d., pre no �to do�u na dnevni red na odborske sednice, moraju se raspravljati na konferencijama i javnim zborovima, da i naj�ire mase radnog naroda imaju uvek prilike i da ka�u po svima tim pitanjima svoju re�, a i da budu ta�no obave�tene kako o na�em tako i protivni�kim mi�ljenjima. Mase treba �to ja�e zainteresovati za sva va�nija pitanja i odr�avati kod njih naj�ivlji interes, kako bi se one mogle uvek pokrenuti i u akcije, da se tako na� rad unutra podupre i pritiskom masa spolja.
Kadgod nadzorna dr�avna vlast poni�ti svoje re�enje na�e op�tinske uprave, o tome treba odmah obavestiti naj�iru javnost. U svakom takvom slu�aju treba alarmirati mase i pokazati im na tim konkretnim primerima da je dana�nja dr�ava organizacija kapitalisti�ke klase i da je za ostvarenje na�eg programa potrebno, pre svega, osvojiti celokupnu dr�avnu vlast
Op�tinske uprave moraju obratiti najve�u pa�nju na izbor �inovnika i slu�benika, kako stru�njaka tako i onih koji treba da budu samo izvr�ni organi. �inovnike i slu�benike bira uprava u sporazumu sa odborom i Mesnim Ve�em. Za �inovnike i slu�benike valja birati iskusna, sposobna i po�tena lica, koja u�ivaju op�te poverenje. �eleti je da va�nija mesta budu poverena licima koja su u isto vreme i dobri poznavaoci slu�be i dobri partiski radnici. Ali valja naglasiti da se partiski ljudi samo pri ina�e istim uslovima mogu pretpostavljati drugim kandidatima, naro�ito kad je re� o stru�njacima.
Od svih �inovnika i slu�benika mora se tra�iti stroga disciplina, ta�nost i revnost u vr�enju slu�be. Pri op�tenju sa publikom �inovnici i slu�benici moraju biti u�tivi, pa�ljivi i uslu�ni. Svi poslovi, koji se mogu svr�iti bez odlaganja, moraju se svr�iti odmah. Partiski drugovi moraju u tom pogledu prednja�iti. Njihov rad mora slu�iti kao primer svima ostalim.
Prema svima onima koji prekr�e disciplinu u radu i redu treba postupati sa najve�om strogo��u. Prema partiskim drugovima, osim zakonskih mera, preduzimati i mere koje predvi�a partiski statut.
II

BUD�ET

Bud�et, godi�nji prora�un prihoda i rashoda u op�tini, treba da bude najbolje ogledalo celokupne politike jedne op�tinske uprave. Ali, kao i u svima drugim pitanjima, i u pitanju bud�eta op�tini su vezane ruke. �lanovi 128. i 129. Zakona o op�tinama unapred utvr�uju sve glavne partije kako u bud�etu prihoda tako i u bud�etu rashoda. Zakon o op�tinama obele�ava, dakle, unapred granice u kojima se mo�e kretati finansiranje u jednoj op�tini. Op�ti princip bur�oaskog finansiskog zakonodavstva, po kome se najve�i deo tereta za izdr�avanje svih bur�oaskih klasnih institucija, uvek svaljuje, u obliku neposrednih poreza: tro�arine, taksa i t. d., na le�a siroma�nih slojeva gra�anstva, sproveden je dosledno i zakonskim odredbama koje reguli�u op�tu finansisku politiku. Pa ipak, i u tesnom okviru, koje postavlja bur�oasko zakonodavstvo, bud�et jedne op�tine, �ija je uprava u rukama Komunisti�ke Partije, mora se znatno razlikovati od bud�eta op�tinskih bur�oaskih uprava. I u pitanju raznih taksa, u koliko se one ne mogu izbe�i, i u pitanju tro�arine, dok ona postoji, ba� kao i u pitanju prireza, koji je u dana�nje vreme skoro u svim op�tinama neizbe�an, mora se jasno osetiti tendencija da se najve�i deo tereta prebaci na imu�ne slojeve gra�anstva, srazmerno njihovom imanju, kapitalu i prihodima. Tako, na pr., takse na luksuz treba da budu �to ve�e, ali zato mnogih taksa (za vodu, osvetljenje i t. d.) treba siroma�ne gra�ane ili uop�te osloboditi ili ih svesti na najmanju meru. One tro�arinske stavove, koji optere�uju artikle koje naj�iri slojevi siroma�nog gra�anstva tro�e, treba reducirati na �to je mogu�e manju meru. Op�tinski prirez treba da bude progresivan. Kako se on, po Zakonu o Op�tinama, razrezuje po neposrednoj porezi, njega treba razrezati po stopi koja �e biti u toliko ve�a u koliko je neposredni porez ve�i. Treba, dakle, u celokupnoj op�tinskoj finansijskoj politici te�iti da se imanja, kapitali i prihodi kapitalisti�ke klase opterete progresivno.
Komunisti�ke op�tinske uprave moraju u slu�ajevima krajnje nu�de, pribe�i i zaklju�ivanju zajmova pod uslovom da se tereti tih zajmova prenesu na imu�ne gra�ane. Komunisti�ki predstavnici me�utim, u op�tinama koje nisu u na�im rukama, ne smeju ni u kom slu�aju glasati ni za kakav zajam, koji tra�i jedna bur�oaska op�tinska uprava.
U slu�aju da nadzorna vlast odbije predlo�eni bud�et, treba, iskori��uju�i i dalje sve zakonske mogu�nosti, postupiti i po paragrafu 10 ovih upustava.
Komunisti�ki predstavnici u op�tinama koje nisu u na�im rukama, glasaju uvek, u principu, protiv bud�eta koji predla�u bur�oaske op�tinske uprave. Ali, nezavisno od toga, u specijalnoj debati o bud�etu, na�i predstavnici �ini�e konkretne predloge po svima pozicijama, i glasa�e uvek jednodu�no za te predloge. Na�i predstavnici mogu glasati i za predloge koji poti�u i sa kakve druge strane, ako ti predlozi odgovaraju interesima radnog naroda i nisu u protivre�nosti s duhom na�eg programa.
III

PRIVREDNA POLITIKA

Komunisti�ka op�tinska uprava mora obratiti najve�u pa�nju na privrednu politiku. To je jedno od najzna�ajnijih ali u isto vreme i najte�ih strana rada u op�tini. Organizovanje op�tinske privrede predstavlja polje na kome se mo�e povu�i vrlo jasna brazda izme�u komunisti�kog i bur�oaskog gazdovanja u op�tini. Taj posao mo�e doneti dvostruke koristi: on mo�e donekle olak�ati te�ki polo�aj siroma�nog gra�anstva, u isto vreme, jedan od najbogatijih izvora op�tinskih prihoda. Osim toga, taj posao pru�a mogu�nost da se na�i partijski drugovi upoznaju, makar i u miniaturi, sa problemom organizacije i uprave budu�e socijalisti�ke proizvodnje. A to vaspitno dejstvo organizovanja op�tinske privrede, organizovanje rada u op�tinskim preduze�ima, za njih je danas od vrlo velikog zna�aja. U tom cilju:
Op�tinska uprava �e u svojoj re�iji racionalno iskori��avati sva svoja imanja: njive, livade, ba�te, vo�njake, �ume, vodu, zgrade i t.d. Sistem koncesija treba sasvim ukinuti.
Op�tinske uprave �e u svojoj re�iji, instalirati vodovode, elektri�ne centrale, kanalizaciju i t.d.
Op�tinske uprave �e stvarati svoja preduze�a: pekarska, mlekarska, mesarska, obu�arska, �iva�ka, drvodeljska, mlinarska i t.d.
Samo u krajnjem slu�aju, kad su u nemogu�nosti da same iskori��uju op�tinska imanja, op�tinske uprave mogu dati imanja pod najam i to u prvom redu radnicima ili sitnim sopstvenicima s tim da ih oni kolektivno obra�uju, dok se ne stvore uslovi da iskori��avanje svih tih imanja pre�e direktno u op�tinske ruke.
U svim gornjim poslovima sindikalne organizacije treba da uzmu aktivna u�e��a. One �e u svima preduze�ima formirati kontrolne radni�ke odbore.
IV

APROVIZACIJA (SNABDEVANJE)

U svakoj op�tini, gde god je to mogu�e, treba odmah obrazovati naro�ito odeljenje za snabdevanje. To odeljenje stvara centralni op�tinski magacin sa zadatkom da se iz toga magacina snabdeva, u prvom redu siroma�no, a po mogu�stvu i celokupno stanovni�tvo ne samo �ivotnim namirnicama (bra�no, meso, mleko, jaja, mast, so �e�er i t.d.) nego i svim ostalim �ivotnim potrebama (drva, ugalj, obu�a, odelo, gas, name�taj itd.). U ve�im varo�ima radi lak�e i br�e raspodele dobara odeljenje za snabdevanje otvara u svakom kraju varo�i svoje prodavnice.
Op�tinski magacin, u koliko ne mo�e da se snabdeva iz op�tinskih radionica i preduze�a stupa u stalnu vezu sa radni�kim i zemljoradni�kim proizvo�a�kim i potro�a�kim zadrugama. Uzajamne veze i uzajamno snabdevanje izme�u centralnog op�tinskog magazina i zemljoradni�kih zadruga pokazuju put kako se i radnici u varo�i i radnici na selu mogu spasti posrednika-parazita koji danas tako bogato �ive na ra�un i jednih i drugih. Ove veze pru�aju, osim toga, prilike partiskim drugovima da se u izvesnoj meri upoznaju sa problemom organizacije razmene dobara, a taj problem, kao �to je poznato, u vezi sa organizacijom proizvodnje, predstavlja osnovni problem organizacije socijalisti�kog dru�tva.
V

PITANJE STANOVA

Op�tinske uprave obrazova�e odmah pri statisti�kom odeljenju komisiju koja �e izvr�iti popis svih stanova i prikupiti, u obliku naro�ito za to izra�enih formulara, sve najpotrebnije podatke u vezi sa pitanjem stanova.
Op�tinske uprave uze�e inicijativu za izbor kirajd�iskih odbora, koji �e na osnovu prikupljenih statisti�kih podataka predlagati kako treba izvr�iti razme�taj stanovni�tva po stanovima, da bi se koliko toliko jo� odmah umanjile strahovite patnje, kojima je siroma�no stanovni�tvo, naro�ito u ve�im varo�ima, izlo�eno usled oskudice u stanovima. Op�tinske uprave su du�ne zalo�iti se svom silom na nadle�nim mestima da se ti predlozi, u interesu radnika i siroma�nih gra�ana, prevedu i u delo.
Op�tinske uprave moraju preduzeti sve mere da se vla�ni i padu skloni stanovi, u interesu narodnog zdravlja, poru�e.
Op�tinska uprava �e predvideti u bud�etu potrebnu sumu za izgradnju higijenskih stanova, koji bi se davali pod jevtin najam radnicima i siroma�nim gra�anima.
VI

SANITETSKA SLU�BA

Op�tina je du�na obezbediti besplatno le�enje i besplatne lekove svima radnicima i siroma�nim gra�anima. Siroma�ne porodilje imaju prava na besplatnu babi�ku pomo�.
Op�tina mora obratiti najve�u pa�nju na �istotu. U tom cilju, najbolje je da op�tina, u svojoj re�iji, organizuje �i��enje ulica, �i��enje nu�nika i izbacivanje �ubreta. Taj posao, ako se dobro organizuje i stavi pod strogu kontrolu, mo�e dati i lepe prihode op�tini.
Op�tina je du�na stvoriti bar jedno narodno kupatilo, u kome bi se radnici, siroma�ni gra�ani i �aci kupali ili besplatno ili po vrlo nisku cenu.
Op�tina se mora postarati da se gra�anstvo snabde dobrom vodom za pi�e. Pre no �to se instalira vodovod, bunari se moraju �to �e��e pregledati i �istiti. Na kanalizaciju, regulaciju i kaldrmisanje ulica, naro�ito u radni�kim krajevima, mora se obratiti najve�a pa�nja.
Op�tina je du�na organizovati pored finansiske i stalnu sanitetsku kontrolu nad prodajom �ivotnih namirnica. Ona vodi stalan nadzor nad kafanama, restoranima, gostionicama, piljarnicama, kasapnicama itd.
VII

SOCIJALNA POLITIKA

Pri svakoj op�tini se mora ustanoviti statisti�ko odeljenje koje bi imalo za zadatak da prikuplja statisti�ke podatke iz oblasti privrednog, finansiskog, prosvetnog, kulturnog i t. d. �ivota. Naro�itu pa�nju valja obratiti na prikupljanje statisti�kog materijala koji je od najpre�e potrebe za na�u partisku i sindikalnu politiku.
Pri svakoj ve�oj op�tini treba ustanoviti, u sporazumu sa sindikalnim organizacijama, berzu rada. Ona treba da je u vezi sa Inspekcijom Rada i da neprekidno pokre�e pitanje �to bolje za�tite i �to potpunijeg osiguranja radni�ke klase.
Op�tina je du�na predvideti u bud�etu potrebnu sumu za pomo� radnicima u besposlici. Ta pomo� se daje preko sindikata.
U svakoj op�tini treba otvoriti azil za preno�i�te radnika koji putuju tra�e�i posla.
U svakoj op�tini treba otvoriti i azil za siroma�nu i napu�tenu decu, za ratnu siro�ad.Isto tako treba otvoriti i domove za iznemogle starce i starice, invalide, i tako dalje.
Treba organizovati narodne kujne u kojima bi sirotinja dobijala besplatno hranu; za radnike i �ake organizovati jevtine kujne.
Zimi treba prite�i u pomo� sirotinji i besplatnim ogrevom (drva, ugalj).
U principu, treba uvek pomo� u naturi pretpostaviti nov�anoj pomo�i.
Treba izbegavati davanje pomo�i raznim bur�oaskim humanim ustanovama. U slu�aju da se takva pomo� ipak da, treba je dati sa specijalnom namerom i pravom kontrole da �e se ona odista za namenjenu svrhu i utro�iti.
Op�tine su du�ne postarati se da radnici i siroma�ni gra�ani mogu kod stru�nog lica dobiti uvek besplatnu pravnu pomo� po svim pitanjima koja zasecaju u njihove interese.
VIII

PROSVETNA POLITIKA

Op�tina �e obratiti naro�itu pa�nju na siroma�nu �kolsku decu. Njih treba snabdeti i obu�om, i odelom, i knjigama i svim ostalim �kolskim potrebama. U �koli treba po mogu�stvu, organizovati besplatan doru�ak i besplatnu u�inu.
Treba otvarati, naro�ito u radni�kim krajevima, obdani�ta, u kojima bi mala radni�ka deca, dok su im roditelji na radu, bili stalno pod pedago�kom kontrolom, pored fizi�ke nege koja bi im se redovno ukazivala.
Od de�jih azila, koje treba otvoriti po ta�. 39, valja stvoriti �kole rada, u kojima �e deca, rade�i, proizvode�i, harmoni�no razvijati svoje duhovne i fizi�ke osobine.
Op�tina �e organizovati narodne univerzitete, na kojima �e se dr�ati besplatna popularna predavanja iz oblasti svih nauka. Organizaciju narodnih univerziteta treba poveriti naro�itom odboru, u koji mogu u�i i stru�na lica van na�e Partije. Celokupan rad toga odbora podle�i, me�utim, sankciji i kontroli op�tinske uprave, odnosno Mesnog Ve�a.
Napomena. Mesna ve�a treba za obave�tenja po svim va�nijim pitanjima, koja u ovim upustvima ne bi bila sadr�ana, da se obra�aju uvek Centralnom Izvr�nom Odboru.

Beograd, Septembra 1920.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

De�avanja na Beogradskom univerzitetu u me�uratnom periodu

nobody@mycity.rs (VJ) — Sun, 01 Jun 2025 02:37:06 +0100

Citat:Београдски студенти и политичке
организације 1935�1941.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Nikola Pa�i�

nobody@mycity.rs (VJ) — Wed, 21 May 2025 20:28:16 +0100

Citat:Prof. dr Mira Radojevi� � Uloga Nikole Pa�i�a u razvoju parlamentarizma u Srbiji

�ta je ovo

nobody@mycity.rs (sokars) — Sat, 30 Dec 2023 19:21:56 +0100

�ta bi moglo ovo da bude?
gore je napisano BN
oko grba ili �iga NAK NEDERLAND
skroz dole broj 4282
ovaj predmet se nalazio u blizini ovih kuglina slici broj 3.

Otkri�e tajne prostorije u Velikoj piramidi putem muonske tomografije

nobody@mycity.rs (zeljkodjokovic) — Wed, 28 Dec 2022 19:07:06 +0100

Nau�nici iz Scan Pyramids tima su 2017-te godine otkrili veliku nepoznatu �upljinu unutar najpoznatije piramide, Keopsove velike piramide u Gizi. Ova prostorija prema najnovijim podacima ima 40 metara du�ine, 5 metara visine i oko 5 metara �irine, �to je zaista fascinantno, a u ovom videu na srpskom mo�ete videti kako su nau�nici do�li do ovog otkri�a i �ta nas �eka u narednim godinama istra�ivanja po ovom pitanju.

Najstarije �kole Srbiji

nobody@mycity.rs (amstel2) — Fri, 27 May 2022 01:17:55 +0100

----------- Napisano: 27 Maj 2022 1:17 ---------

Школа у Чумићу обележила 230 година постојања
Прота Стеван Поповић, по коме школа носи име, започео описмењавање Чумићана 1792. године.

Крагујевац � Основна школа �Прота Стеван Поповић� обележила је пригодном свечаношћу 230 година постојања. За почетак рада ове школе, најстарије у Шумадији, узима се 1792. година, када је прота Стеван Поповић, по наговору сеоског трговца Радоја Божића, започео рад на описмењавању Чумићана у својој гостинској соби. Одлуком краља Александра из 1934. године школа је добила нову зграду, а прва генерација матураната из осмолетке је изашла 1954. Школа данас има око 130 ученика и 30 наставника, а издвојено одељење у Великом Шењу похађају ђаци од првог до четвртог разреда....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Моја мајка,као и прадеда,деда,ујак су тамо похађали наставу.

----------- Dopuna: 27 Maj 2022 1:20 ---------

Тек сад видех.У наслову су сва слова су велика.Може ли се то изменити?

Koji je stariji srpski ili bosanski recnik?

nobody@mycity.rs (Mateja Nedeljkovic Nedelj) — Sun, 09 Jan 2022 18:09:44 +0100

Da li je stariji recnik muhameda uskufija iz 1631. Od srpskog? Naime navodno prvi srpski je nastao 187 godina posle, znam da postoji neki koji je bio pre 1631., Koji?

Uloga skandinavskih dr�ava u doseljavanju robova

nobody@mycity.rs (RJ) — Mon, 08 Feb 2021 17:38:06 +0100

Od sredine sedamnaestog do sredine devetnaestog veka (1537-1814), Danska,Norve�ka i �vedska aktivno su sudelovale u transatlantskom prevozu i prodaji Afrikanaca u Ameriku i na Karibe...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

5 razloga zbog kojih hilter nije uspeo da pobedi sovjetski savez(Pomoc)

nobody@mycity.rs (Jovan134) — Tue, 12 May 2020 16:33:10 +0100

Treba mi pomoc Tako da predlazite sto vise razloga zbog kojih Hitler nije uspeo da pobedi Sovjetski Savez. Hvala svima koji odgovore

Radovan Damjanovic o istoriji srba

nobody@mycity.rs (tteegg) — Fri, 06 Mar 2020 15:20:44 +0100

----------- Napisano: 06 Mar 2020 15:20 ---------

Radovan Damjanovic - Ro�en je u Beogradu 1957. godine. Diplomirao je Istoriju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, i ve� trideset godina se bavi tabu temama srpske istorije i paleolingvistike.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

"Etimologija � klju� istorije Srba ali i drugih. Ne jednom su me pitali prijatelji - pa dobro, pobogu brate, kako to svi evropski narodi postado�e od Srba, i Grci i Latini i Nemci? Mnogo je, bre! Uvek sam im odgovarao isto, podse�aju�i ih da se tu prakti�no pred na�im o�ima, i za na�ih �ivota, doga�alo ne�to savremenicima sasvim obja�njivo i logi�no a �to bi za par stotina godina moglo da postane tajanstveno i nedoku�ivo � Radovan Damjanovi�."

----------- Dopuna: 12 Mar 2020 14:33 ---------

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Da li neko ima mapu Beograda iz (ili pribli�no) 1962. god.

nobody@mycity.rs (Paxini) — Sun, 09 Feb 2020 17:32:26 +0100

Zdravo svima,
�eleo bih da pitam da li neko ima mapu Beograda iz 1662. godine? Ok je i da je pribli�na. Nije mi potrebna u�ivo, ve� samo njena slika. Hvala unapred!

Austrougarski period u Srbiji

nobody@mycity.rs (sr.vampiri) — Sun, 05 Jan 2020 12:45:31 +0100

Pozdrav ljudi, da li neko od vas zna legende i mitove iz austrougarskog perioda u Srbiji? Nesto sto ste culi od starijih generacija, procitali nekad negde, naisli pri poseti nekom od muzeja? Posebno me zanima Subotica u austrougarskom periodu, pa mozda mi se posreci da je neko od vas lokalac i zna nesto vise o ovoj temi. Unapred hvala

Ludi vladari

nobody@mycity.rs (Sandrena) — Thu, 14 Mar 2019 14:31:12 +0100

----------- Napisano: 14 Mar 2019 14:31 ---------

Ludilo (engleskih) kraljeva

�ini se kao da �ludilo� � u ovom ili onom obliku, kako ga god do�ivljavali � predstavlja svojevrstan preduvjet i �najbolju� kvalifikaciju za posao vladara koji �ele da ih povijest pamti. Bez obzira te�ite li dokopati se vlasti i stvoriti svoju apsolutisti�ku dr�avu ili ste, pak, prirodno ve� na vlasti linijom naslje�ivanja i zapravo se niste morali otimati za prijestolje, �ludilo� je siguran recept da va� narod bude zabrinut za ono �to se u dr�avi doga�a. Knjiga Viviana Greena, objavljena nedavno u izdanju Naklade Ljevak, bavi se na razne na�ine �poludjelim� vladarima koji su se oteli kontroli � uklju�uju�i i nekoliko engleskih.
Ludilo kraljeva

Djelo Viviana Greena, "The Madness of Kings", po�njelo je odli�ne kritike u svim zemljama u kojima je prevedeno. Iako sam se u ovom kratkom prikazu fokusirao ponajprije na dijelove koji se ti�u engleskih vladara, Green nudi podulji popis "ludih" vladara: od Nerona do Hitlera.

Ugledni engleski povjesni�ar Vivian Green � na�alost sada ve� pokojni � u �Ludilu kraljeva� (�The Madness of Kings�) iznosi sna�ne argumente u prilog �injenici da je naru�eno psihi�ko zdravlje vladara i dr�avnika odigralo klju�nu ulogu u mnogim povijesnim situacijama; �ak i bez izno�enja argumenata, zbirka ��udaka� koji su zaslu�ili svoja poglavlja u ovoj knjizi govori vi�e nego dovoljno!

Od rimskoga doba, Kaligule i Nerona, pa do �lu�aka u vojni�kim �izmama� (Mussolinija, Hitlera, Staljina), Green se upustio u prou�avanje impresivnoga dru�tvanca koje gotovo u potpunosti dokazuje tvrdnju lorda Actona: �svaka vlast kvari, ali neograni�ena vlast kvari neograni�eno�. A narodi koji su imali na vlasti �lude� vladare svakako su imali razloga za zabrinutost: osobna psihi�ka trauma jedne osobe mogla je na koljena baciti cijelu jednu dr�avu. Stavljaju�i bolesti vladara u kontekst povijesnih doga�aja, Green poku�ava objasniti kako je njihovo psihi�ko stanje utjecalo na razvoj doga�aja toga vremena.

A engleskih vladara koji su �popustili� u segmentu du�evnog zdravlja nije nedostajalo. Richard II, osoba s naslovnice knjige, engleski vladar s kraja 14. stolje�a, po mi�ljenju njegova suvremenika, biografa, do pred kraj vladavine postao je �gun�avi neurotik koji je brzo tonuo u stanje akutne melankolije�. Istovremeno, pri�a se da je Richard II bio apsolutno najbolje obrazovana osoba na mjestu kralja; �itao je i pu�tao druge da mu �itaju, u�ivao je u umjetnosti, glazbi, bio je pokrovitelj pisaca i slikara. Za to je doba prili�no neobi�no da prijestolje naslje�uje osoba s primarno estetskim, a ne vojnim naklonostima, zaklju�uje Green.

Kada je do�ao na prijestolje, Richard II po�eo se �udno pona�ati; katkada bi samo satima �utke sjedio na prijestolju, a dvorani bi se naklonili samo kada bi kimnuo glavom. S vremenom se po�eo baviti mi�lju kako je njegova funkcija zapravo kralj Svetog Rimskog Carstva, no suvremeni psiholozi ka�u kako je Richard II ipak bio jedan od �normalnijih� engleskih kraljeva te da u njega nema o�itih znakova �izofrenije ve�, mo�da, tek samo depresije; ona je uistinu povremeno bila akutna, na granici mani�no-depresivnog ludila, ka�e Green. U kona�nici je odstupio s vlasti, uni�ten potpunom melankolijom kojoj se predao, navodno se izgladnjev�i �ak do smrti. Nije �udno da je stoga poslu�io kao idealan lik za jednu od Shakespeareovih �kraljevskih� drama.

Jedan engleski kralj uistinu predstavlja �ivopisnu individuu: skladao je i svirao glazbu, obo�avao umjetnost, utjerivao strah u kosti svojim neprijateljima, potaknuo izgradnju fantasti�nih gra�evina istovremeno dok je ru�io samostane, �enio se, razvodio, skra�ivao svoje biv�e �ene za glavu, raskidao s crkvama, osnivao crkve. Jasno je o kome je rije� � Henry VIII. Kao �to ka�e Green, �renesansni knez par excellence�! Iako je povijest mentalnih bolesti tekla je njegovom kraljevskom lozom � prapradjed bio je �izofreni�ar � u po�etku je svoje vladavine Henry VIII bio energeti�an, omiljen kralj, s jasnim ciljem da od Engleske u�ini najmo�niju zemlju na kontinentu.

Njegovi se kasniji postupci � poput optu�ivanja dvaju supruga za veleizdaju i njihova smaknu�a � te�ko mogu pripisati nekoj konkretnoj bolesti, ali �te�ak poreme�aj osobnosti�, ka�e Green, prili�no dobro opisuje ono od �ega je Henry VIII vjerojatno patio. Henry VIII jedno je govorio, a drugo radio, predstavljao je klasi�an slu�aj licemjernog pona�anja pa je na kraju uistinu po�eo vjerovati vlastitim la�ima. Do pred kraj njegove vladavine, teror je � pi�e Green � postao uobi�ajeno politi�ko sredstvo; bilo je godina kada bi se uhi�ivalo i po pedesetak istaknutih javnih li�nosti �ije se razmi�ljanje nije poklapalo s Henryjevim. Suvremenici su ga opisivali kao �najopasnijeg i najokrutnijeg �ovjeka na svijetu�.

Dok se kod Henryja VIII donekle mo�e utvrditi o �emu se radilo, vrhunac neobja�njivog ludila engleskih kraljeva svakako je �ludi �uro�, kako ga naziva prevoditelj; George III ulazio je u stanja psihi�ke slabosti i potom se vra�ao iz njih. I tako nekoliko puta tijekom svoje kasnije vladavine � ali bez jasno utvr�ene dijagnoze. Neki njegovi suvremenici spominjali su �izofreniju i mani�nu depresiju, ali moderna znanost, zaklju�uje Green, simptome Georgea III ne mo�e neupitno svrstati niti pod jednu psihi�ku bolest, naro�ito ne tijekom prvih dvadesetak godina vladavine kada je bio �neuroti�an, mrzovoljan i �utljiv� ali ipak u psihi�kom pogledu uglavnom zdrav. Lije�nici toga doba zaklju�ivali su u kasnijim godinama vladavine kako kralj pati od �privremenoga ludila� koje je �ak � vjerojatno � bilo posljedica fizi�ke bolesti.

George III navodno je �esto ulazio u vlastiti svijet ma�te, zami�ljaju�i �ak i potopljeni London, a takve su se epizode i napadi kratkotrajnoga ludila i �isklju�ivanja� iz stvarnoga svijeta ponavljale do kraja njegove vladavine. Lije�nici su bili nemo�ni.

(Uzgred � pri�a o ludilu Georgea III mogla bi vam biti poznata iz jedne humoristi�ne serije. U tre�oj sezoni �Crne Guje�, George III nije sposoban upravljati kraljevstvom zbog svojega ludila � �ak se i pojavljuje potpuno ��a�av� u jednoj ili dvije epizode � pa je stoga upravljanje kraljevstvom prepu�teno njegovom tupastom sinu, princu-regentu Georgeu. No, George III pojavljuje se samo u zadnjoj, �estoj epizodi ove sezone.)

Iako se radi o povijesnoj literaturi, Greenova je knjiga izuzetno pitko �tivo i za �itanje na pla�i tijekom ljeta. Deset do dvadeset stranica, koliko je u pravilu posve�eno svakom od �slu�ajeva�, proguta se za�as nakon �to Green po�ne opisivati podjednako zabavne i zabrinjavaju�e epizode iz �ivota svakoga od �ludih� vladara. Zbog prirode ovog sitea, ponajvi�e sam se ovih dana fokusirao na �itanje poglavlja koja se doti�u engleskih vladara � ostatak knjige me tek �eka � no �itanje Greena svakako je lako budu�i da autoritativno iznosi sve dokaze kojih se uspio �dokopati�.

Dakako da danas nema previ�e mi�ljenja �iz prve ruke� o pojedinim �ludim kraljevima�, no oslanjaju�i se na biografije iz vremena pojedinih vladara, izvje�taje njihovih lije�nika, komentare suvremenika, pa �ak i otvorene tra�eve i naklapanja s ceste, Green nudi mogu�e medicinske teorije i obja�njenja za svaki od slu�ajeva. Do�i do starih podataka o mentalnom zdravlju davnih vladara nije ba� jednostavno, a Green se suvereno snalazi na tome terenu. Na kraju, ne morate se pla�iti, ne radi se o stru�noj literaturi � knjiga je (u odli�nom prijevodu Marka Marasa) apsolutno razumljiva medicinskim (i psiholo�ko-psihijatrijskim) laicima. Uloga kralja � mogli biste zaklju�iti nakon �itanja � definitivno u burnim vremenima nije ba� uvijek bila dream job�

velikabritanija.net

----------- Dopuna: 14 Mar 2019 14:32 ---------

Saparmurat Atajevi� Nijazov � naj�udniji dr�avnik koji je ikada �iveo

Saparmurat Atajevi� Nijazov (turkmenski: Saparmyrat Ata�ewi� Ny�azow) (19. februar 1940 � 21. decembar 2006) bio je do�ivotni predsednik i najmo�nija li�nost u Turkmenistanu od 1985. do smrti 2006. Oslovljavao se sa Serdar Saparmurat Turkmenba�i, Veliki, ili samo Turkmenba�i.

22. oktobra, 1993, je nadenuo sebi ime Turkmenba�i, �to zna�i �vo�a svih Turkmena�, u stilu Kemala Ataturka, �oca Turaka.� 29. decembra, 1999. je progla�en do�ivotnim predsednikom.

Nijazov je bio autoritarni vo�a, dobro poznat na zapadu po svom kultu li�nosti. Veruju�i da Turkmenistanu nedostaje nacionalni identitet, poku�ao je da preuredi dr�avu po svojoj viziji. Preimenovao je grad Krasnovodsk, na obali Kaspijskog mora u Turkmenba�i, po sebi.

Preimenovao je nekoliko �kola, aerodroma, �ak i jedan meteorit po sebi i �lanovima naju�e porodice. Nijazovljevo lice se nalazi na svim banknotama manata (valuta Turkmenistana), a njegovi veliki portreti su istaknuti po celoj zemlji, posebno na velikim javnim zgradama i avenijama. Statue Nijazova i njegove majke su prisutne po celoj zemlji, uklju�uju�i i sredi�te pustinje Karakum, kao i pozla�enu statuu na vrhu najve�e zgrade u A�habadu, koja se rotira, tako da je lice uvek okrenuto ka suncu, i baca odbljesak na prestonicu.
Data mu je nagrada heroja Turkmenistana pet puta. Nijazov je rekao:

�Ja sam li�no protiv toga da gledam svoje slike i statue na ulicama � ali to je ono �ta narod �eli.�

Obrazovni sistem je u�io mlade Turkmene da vole Nijazova. Njegova dela i govori �ine ve�i deo �kolskih ud�benika. Glavni tekst je nacionalni ep, koji je napisao, veoma iznena�uju�e, sam Nijazov. �Runama� ili �Knjiga du�e�.

2004, Nijazov je naredio zatvaranje svih biblioteka u ruralnim mestima, na osnovu svog stava da turkmenski seljaci ne �itaju. U njegovom rodnom selu, Kip�ak, izgra�en je kompleks kao memorijal njegovoj majci, uklju�uju�i d�amiju (procenjenu na 100 miliona dolara).

2004, Nijazov je otpustio 15.000 medicinskih radnika, zameniv�i ih vojnim regrutima. Ovu akciju je nastavio 1. marta, 2005. narediv�i zatvaranje svih bolnica izvan A�habada. 28. februara 2005, je izjavio:

�Za�to bismo tra�ili dobre medicinske specijaliste na sela, kad bi oni trebalo da rade u prestonici?�

21. decembra 2006. dr�avna televizija (druga televizija osim dr�avne ne postoji) javila je da je predsednik Nijazov iznenada umro od sr�anog udara.

Kao do�ivotni predsednik, Nijazov je izdao mnoge neobi�ne dekrete, od kojih su neki:

Zabrana spikerima na vestima da nose �minku, jer je Nijazov imao pote�ko�a da razlikuje mu�karce i �ene,
Zabrana pevanja na plej bek,
Decembra, 1999, dekret da svaki u�enik u �koli, student, vojnik, ili oficir u Turkmenistanu dobije za novu godinu sat sa likom predsednika Saparmurata Nijazova,
Aprila, 2001, zabranjeni balet i opera, jer kako je re�eno �nisu deo turkmenske kulture�,
2001, zabranjeno mladim mu�karcima da nose duge kose ili brade
Juna 2001, obaveza da stranci koji �ele da se o�ene turkmenskom dr�avljankom moraju da plate 50.000 dolara,
2002, preimenovanje re�i hleb sa chorek, tradicionalnog turkmenskog izraza u Gurbansoltan edzhe po majci Saparmurata Nijazova,
Avgusta 2002, redefinisanje �ivotnih doba, sa adolescencijom produ�enom do 25 godina, i starim dobom koje po�inje sa 85 godina (vi�e detalja ni�e u tekstu),
2004, insistiranje da svi voza�i sa dozvolom pro�u test moralnosti,
Marta 2004, otpu�tanje 15.000 radnika u javnom zdravstvu,
Aprila 2004, podsticanje mladih ljudi da ne ugra�uju zlatne zube, i predlog da umesto toga �va�u kosti kako bi o�uvali svoje zube,
Februara 2005, naredba da se zatvore sve bolnice van A�habada, uz obrazlo�enje da ako su ljudi bolesni, mogu da do�u u prestonicu; tako�e zatvaranje svih biblioteka u ruralnim oblastima, uz obrazlo�enje da obi�ni Turkmeni ionako ne �itaju knjige,
Novembra 2005, naredba da lekari pola�u zakletvu Saparmuratu Nijazovu umesto Hipokratove zakletve,
Decembra 2005, zabrana video igara, uz napomenu da su isuvi�e nasilne da bi ih mladi Turkmeni igrali,
Januara 2006, ruski mediji su javili da je Nijazov naredio da se prekine isplata penzija za 1/3 (vi�e od 100.000) starih ljudi u Turkmenistanu, i da penzije koje su dobili u protekle dve godine vrate dr�avi. Ovo je navodno dovelo do ogromnog broja smrti starih ljudi, kojima su penzije (od 10 do 90 dolara) bile jedini prihodi. Ministarstvo spoljnih poslova Turkmenistana je o�tro odbacilo ove navode, optu�iv�i medije da �ire la�ne informacije o ovom pitanju.

Stadijumi u �ivotu prema Nijazovu:

Deca: od 0 do 12 godina

Adolescenti: 13 do 24

Omladina: 25 do 35

Zreli ljudi: 36 do 48

Proro�ki: 49 do 60

Inspirativni: 61 do 72

Mudri: 73 do 84

Stari: 85 do 96

Nalik Oguzkanu: 97 i vi�e

Oguzkan, se smatra osniva�em turkmenske nacije, �iveo je 109 godina.