MyCity

Srpski jezik :: Preslovljavanje

nobody@mycity.rs (A1ias) — Fri, 20 Mar 2026 16:42:18 +0100

Правим екстензију за Инкскејп који би пресловљавао српску ћирилицу у српску латиницу и обратно, али сам дошао до специфичног проблема�

Наиме, постоје речи исписане на латиници које садрже �nj� а које треба да у ћирилици задрже испис �нј� уместо �њ�.
Исти проблем је и са речима исписаним на латиници које садрже �d�� а које треба да у ћирилици задрже испис �дж� уместо �џ�.

Примери:
�injekcija� > �инјекција� а не �ињекција�,
�nad�iveti� > �надживети� а не �наџивети��

Да ли постоји нека база?

Srpski jezik :: Harmonikas vs harmonicar

nobody@mycity.rs (Draganac) — Thu, 19 Feb 2026 20:11:32 +0100

Muci me ovih dana pitanje, a ne pronalazim dovoljno informacija na internetu, zasto kazemo harmonikas, a ne harmonicar, kada kazemo mehanicar, a ne mehanikas?

Obe su profesije, a ako su tacne meni dostupne informacije, za obe reci nam koren dolazi iz grckog.

Ima li ovde neke jezicke pravilnosti ili se radi o prostoj standardizaciji odomacenih izraza?

Pravo :: Placanje E racuna

nobody@mycity.rs (plavii) — Fri, 13 Feb 2026 10:51:59 +0100

Razne firme se veoma trude da vas ucine "MODERNIM"pa vam nude E placanje medjutim na taj nacin smanjuju svoje troskove poslovanja (stampe i PTTa) a pri tome ne kazu da ce vam smanjiti mesecne racune za taj ili neki manji iznos!Moderno zar ne ?Odnosi izmedju firme i vas su ugovorni odnosi a po isteku ugovornog perioda se automatski produzuju pod istim uslovima .Medjutim ako jedna strana ucini promenu a druga to ne ospori smatra se da je ugovor promenjen.To znaci da ako uplatite (jedanput) E putem prihvatili ste promenu .Pa budite MODERNI.

Srpski jezik :: Pisanje "bez broja" u adresi

nobody@mycity.rs (micoboj) — Mon, 09 Feb 2026 13:05:14 +0100

Примјер:
На адреси Омладинска бб, Београд, саграђена је...
Правило каже да може и ... Омладинска б.б., Београд... и ...Омладинска бб., Београд.
Не сјећам се да сам икада у адресама видио и једно од ова два правила. Дакле, да ли је правилно бб?

Srpski jezik :: Re�nik narodnih izraza gra�evinarstva

nobody@mycity.rs (amstel2) — Sat, 11 Oct 2025 20:13:12 +0100

Овде су набројани и сређени
по азбучном реду неки од термина и израза, везани
за грађевинарство цркава . То нису само српске речи, већ и
речи страног порекла које je сељак посрбио. Највећи део термина
није својствен само грађевинарству цркава
већ и осталим врстама народног
неимарства, тако да овај мали речник може
послужити као прилог општем
проучавању термина y грађевинарству.

А

Аврље � отпад (обично од дрвета) који нанесе река;ивер
Азина � даскама захваћен извор воде за пиће
Анкер - наставак који вири из бетоне,за накнадно повезивање.Најчешће од простог комада ребрасте арматуре или од за то изливеног метала са чауром/типлом и навојем.
Анкер плоча - склоп челичне корпе са плочом од горе уроњеном у бетон на коју се ослања и спаја варењем наредни елемент, а са увареним завртњима или тзв. цуговима за обухват доњих дрвених или челичних елемената на које се по учвршћивању исто горе наставља варењем.Подврста анкер плоче на себи неретко има испуштене завртњеве на које се наставља контра анкер плоча са отворима за монтажно - демонтажну везу.
Аршин� стара мера (0,66 m)
Атула � доња основна греда на грађевини
(темељац, темељњача, темењача);камена клупа дуж зида;
главна кровна греда;обруб зида на фасади испод стрехе.
Аузвинкл - израз који описује кад нешто није под углом.

Б

Баглама � повијено и укрштено гвожђе
чији ce полувраћени крајеви закивају y
врата, односно y довратник, ради отварања;шарка
Балван � види брвно (брв, брвина,
дебло, облица).
Балерина -- целокупна конструкција крова без црепова
Банак - зидић поред огњишта, испуст�. Уз огњиште до зида је
банак, висок пола метра, а дугачак колико огњиште.
Банглава - даска на вратима која се осигуравала клином.
Банкет - место,где се пече цигла;део унутрашње стране утврђења
у облику допунског насипа или степеника.
Бансек,Бонсек - тестера за резање метала
Басамак - степеник;мердевине
Баскија � летва која ce y хоризонталним
редовима прикива преко рогова.
Бат - маљ
Баџа - отвор за вентилацију подрума, или тавана ;светларник у поткровљу
Бехатон - префабриковани бетонски производ израђен у разним бојама,облику и
димензијама за поплочавање спољњих површина за разне намене.
Блања - ренде за рендисање дрвета
Бој,Боја - спрат.
Бондрук � дрвени костур код грађевине
(конструктивни део).
Бондручара � лака грађевина трошних
зидова, ;Код којих су брвна или греде
употребљени само као костур.
Бордура - уско поље које дуж ивица са свих страна окружује;свака шара дуж куће или у њој
Брадва � широка и тања секира с краћом
дршком, за резање брвна.
Брв � види брвно (балван, брвина, дебло,
облица).
Брвина � види брвно (балван, брв,
дебло облица).
Брвнара � грађевина чији су зидови од
брвана или талпи.
Брвно � (балван, брв, брвина, дебло,
облица) одсечено право стабло са
сасеченим гранамама и огуљеном кором. У
случају да су му притесане стране, најмање
једна мора да остане необрађена- обла.
Брвњача � види брвнара.
Будак - алат сличан мотици, али доста ужи и са равним сечивом,
за ископавање првог слоја,
нарочито где је тврдо.
Буња - природан рељеф чела камене фасаде
Бурдељи - станови који су делимично укопани пола до једног
метра у тло, а делом су изнад земље.Надземни део је
од плетера са једне или две стране облепљен блатом.
Кров је од дрвета и покривен сламом,папрати или бусенима траве.
Бусара - објекат који су покривени бусеном траве док су остали конструктивни елементи идентични као код савардака

В

Вагача - сечиво у виду ножа са дршком, дужине око 40cm и
ширине 10�15cm. Једна страна је целом дужином оштра.
Служи искључиво за цепање дуге и шиндре.
Вагрес - види вагресовање
Вагрес црево - служи за вагресовање
Вагресовање - одређивање две тачке које су нивелисане (на истој висини)
Васервага - либела,служи за проверу нивелације неке површине
Везач � троугласти склоп греда који
образује конструктивни део крова.
Венчаница � (насеница) подужна греда над
споњним зидом која образује ослонац
кровном везачу.
Вешаљка � систем кровног везача с
кљештима који обухватају рогове.
Винкла - угаоник од деведесет степени, или кад
се каже да је нешто у винкли значи да је
под углом од деведесет степени
Винклајзна - угаона лајсна.
Витла,витле - испуна између греда на плафону
сачињена од гредица (летвица) обмотаних сламом
и глиновитом наквашеном земљом
Вођица� олук или жљеб којим ce на
прозору навлачи капа, као по шини.
Вратница/Увратина - назив за колски,а понегде и за пешачки улаз
од саобраћајнице до стазе уз кућу тј. тротоара или пак бициклистичке стазе.
Вренгија � горња греда на грађевини.
Врљика - дебела грана (обично дебљине близу ручног зглоба, дакле од 5-10cm), која је у старо време коришћена за прављење ограде дворишта,торове и зидове разних настамба,које су касније премазивали мешавином плеве и блата.

Г

Глето - исто што и длето код столара,мање од шпренглеза и оштро
Грбина - завршни део који спаја две стране крова
Гребен - види грбина
Греда� са четири стране правилно отесано
брвно.
Гредара � облик брвнаре са зидом од
греда.
Гривна - метални оков на крају греде који спречава пуцање.
Грунд ,грунт - темељ или темељни слој зграде;основа;подлога на зиду
Грундирати - припремити површину пре наношења главног завршног слоја,
обично фарбе или другог премаза.
Гузине � апсида на кући.
Гуљевац �брвно коме je огуњена кора.

Д

Дајак � гредица која подупире ћенарку
на стрехи.
Даска � део брвна танко
исечен помоћу
гатера.
Дашчара � зграда од дасака.
Дебло� види брвно (балван, брв,брвина,
облица).
Дерцовање - грундирати;наношење тврде и глатке мешавине цемента и ситног песка
на вањске зидове.
Дирек � дрвени стубац.
Довратник � греда јачих димензија која
образује бочну страну врата, у чији ce
жљеб са супротне стране убацују
водоравно наслагана брвна и талпе за
зидове.
Дограмаџија - столар;дрворезбар
Доксат - избочено место на кући, врста балкона или трема.
Дрвени цреп � види клис.
Дрвено коло � дрвени свећњак који виси о
таваницу, склопљен из резбарених
многоугаоних елемената, y виду
полиелеја.
Дренажа - ископ за регулацију тј снижавање коте подземних или површинских вода и изводи се испуном чистим каменом без дробине или се на дну коте зацевљује за то постојећим дренажним(коругованим) цевима које на себи имају отворе за прихват воде а са доње стране су непрописни.
Дрило � гвоздена алатка за обраду камена.
Дубирог - објекат који има правоугаону, или овалну основу и покривен је травом, папрати или кровином, има зид по обиму основе висине од 30 цм до више од 1 метра. Камен у зиду је необрађен, слаже се у сувозиду и поставља непосредно на тло.
Дувар � зид.
Дунђер - мајстор који гради куће �набијанице�; мајстор зидар
погрдан назив за непрецизан и неквалитетан рад.
Дуженац � средишни рог на ужој страни
троугластог кровног закошења.
Дурунгача� брвнара из североисточне
Србије, технички и конструктивно
примитивнија.

Ђ

Ђелка - види макља
Ђериз - дренажни канал
Ћула � шупа, страћара;Камен у облику зарубљене пирамиде која се укопавала у земљу и служила као темељна основа за дрвене стубове,који носе кров трема.

Е

Еведра - колиба од снопова трске или кукурузовине(шаше), без посебних ојачања

Ж

Жага - тестера
Женска паперта � предворје на
западној страни цркве (женска црква,
паперта, припрата).
Жљеб � истесани појас са подужне
стране дрвног елемента.
Жљебљење � спајање елемената помоћу
жљебова.
Жљебњак - види грбина;поклопац на слемену
Жујица � дрвена осовина испуштена
из дебље даске, око које ce окрећу
врата.

З

Забат - види калкан
Затеге- служе за укљештење тј. учвршћење, али имају додатну могућност да се коригују стране укљештења.
Зашерпити � стањити део шиндре.
З (Z) лајсна - или прелазна кад се ставља на споју два различита материјала било да су у истој или смакнутој равни.

И

Ивер � љуспасти засек y дрвету.
Изба - трошна колиба,страћара

Ј

Јабучица � многоугаоно задебљање на
усправној шипили, кроз које ce
провлачи положена шипила.
Јапија - дрвна грађа ;грађа прикупљена пре почетка изградње
Јендек- канал,обично поред пута

К

Калкан - троугласти чеони део двоводног
крова.
Каналета - префабриковани елеменат или се израђује на лицу места у бетону за
одвод воде.
Каналица -елемент керамичке или ПВЦ доње плафонске
конструкције за прикривено спровођење разних каблажа а од метала,за ношење
и развод тежих инсталација попут високонапоских водова,цевовода
за расхладне или грејне инсталације и сл..
Каплама - део крова ,који знатно излази ван промера куће;стреја,стреха
Каплан - види грбина
Каплаје - завршни део црепа на врху крова
Кара таван - плафонска конструкција од дрвета,
са доње стране малтерисана трска са горње
иловача помешана са сламом или плевом
Кесер � дрводељски алат (процјеп) за
прављење округлих и дужних жљебова,
са сечивом y супротном правцу дршке;
може бити и двојан, слично мотики, са
ушицама.
Кинета - горња ивица на којој се очитава задата висинска
или нека кота уопштено;коси потпорни зид
којим се ојачава отвор зацевљеног пропуста.
Кланфа - елеменат, обично од гвожђа, који се користи за спајање дрвених елемената.У облику је развученог ћириличног слова П. а крајеви су зашиљени.
Клис � ситнији и лакши дрвени кровни
покривач y облику дашчица устаљеног
облика, с уклишеном ужом страном.
Клофтер � стара аустријска мера која
одговара хвату, сежњу или растегљају и
која износи приближно 1,90 m. Дели ce
на 6 стопа.
Клоцна - предмет који има вишеструку примену код учвршћивања и
стабилности других предмета, направљен од разних материјала,
различитог је облика и димензија.
Кљешта � двојна греда � талпа која
обухвата рогове и повезује их са везачем
y облику вешаљке.
Кључаница � направа од дрвета или
гвожђа, са зарезима који једно y друго
улазе и покрећу резу на вратима
(кључара).
Кључара �види кључаница.
Коритаста таваница � засведени
(бачвасти) облик таванице.
Коруге - види каплаје
Корка - у Шумадији се назива колиба покривена лубом.То је у ствари, према
другом тумачењу, развијенија бусара
Косник - елемент који повезује конструкцију у закошеном положају
у односу на остале елементе.
Крамп - шанчани алат,који објединује пијук и будак у један алат
Кривуља - модификована варијанта сибаре
Кров на једну,две ,четири воде - број страна крова
Кубура - нарочит цреп за слеме крова
Кулак � жљеб на диреку.
Кулача - види дубирог
Кулачење � спајање подоштрених ужих
страна талпи помоћу жљебова.
Кућер - мали објекат на санкама или точковима
који служи за смештај чобанина и који
се може премештати заједно са стадом.
Кућер - креве, закрајница, кућар, кућарица, торарица, кућара или пружина
Кушак - појас;подупирач, пречага; гредица са унутрашње стране
врата, ужљебљена y даске, ради појачања.
Кушачење � појачање врата помоћу
кушака.

Л

Лагумице - објекти који се граде дубљењем лесних наслага
и зазиђивањем улазног дела опеком или плетером
Лажни свод � дашчани или блатом
олепљени свод преко дрвеног костура.
Ламб � шира страна шиндре са жљебом.
Лебит - смеша растопљеног битумена и млевеног отпада плуте са додатком сирове нафте,којом су се заливале топловодне цеви ,које су положене у корита.
Лемез - дебља мотка, летва којом се причвршћује
сламни кров да га ветар не разноси
Лира - елемент који се обавезно израђује са сврхом дилатације
код топловода и има облик слова П.
Лођа - увучена и наткривена тераса
Луб - кора од дрвета за покривање.Најкориснија је
кора од смрче и брезе, док је липова и јелова
кора мање погодна за обраду.
Лубара - колиба покривена лубом,кором од дрвета.

М

Мазгале � мали закошени прозорски
отвор, који ce шири према
унутрашњости зида, y виду пушкарнице
Маија � рог; мертек, који држи кровни
покривач и косо належе на поклопницу;ред капа
(црепови на врху крова којима се прекривају спојеви
мертека и који се малтеришу) на врху крова
и слемењачу, на одстојању до по 1 метра.
Маказе - попут спрега по функцији али са укрштеним тј маказастим сегментима.
Макаси � гвоздена затега на згради.
Макља - нож с дршкама с оба краја сечива за дељање и стругање дрвета
Малтер � леп (везивно средство) сачињен
од песка и креча са додатком воде.
Мачка - види клафна
Мелез � леп сачињен од блата са плевом и
додатком креча и песка.
Мертек � види маија;рог,греда
Мистрија - ручни алат који се користи за зидање, малтерисање,
а састоји се од металног сечива причвршћеног за дршку.
Можданик - врста анкера која се уграђује као мосна веза код дограђивања спојних сегмената да се избегне појава накнадних слегања/смицања или дилатирања и за њих се бира такође ребраста арматура адекватна дебљини спојних елемената/силама, на смицању и по статици се одређује густина усађивања на старијим конструкцијама које се њима удвајају.
Монта - у народу познат као носач; шупља опека који се поставља у бетонску плочу
Мулија - ексер
Мушка црква � средишни део храма.

Н

Набијаница - кућа чији се зидови праве тако што се у дрвену оплату набија земља
мешана са плевом
На глагол кућа - објекат који је у основи облика ћириличног слова ,,г''
На кључ кућа - објекат који је у основи облика ћириличног слова ,,г''
Набој � набијена земља за испуну зидова.
Надвратник � греда јачих димензија која
са доње стране може бити лучно изрезана
и која образује горњи део отвора за врата.
Натпрозорник � гредица y зиду која
образује горњу страну прозорског
отвора.
На ластин реп � начин сучељавања
брвана и талпи засецима закошеним y
супротне правце.
На можданац � начин везивања греда и
талпи помоћу дрвених клинова.
Ha перо и жљеб � веза код брвана и
талпи код којих je једна страна стањена а
друга са жљебом.
Насеница � види венчаница.
На сомиће � кровна подлога са гредама
нанизаним по калкану, без уобичајене
кровне конструкције.
На уво � види ,.на ластин реп".
На унизу � начин грађења брвнара
низањем брвана и талпи (представљање
на унизу).
Нивелатор - прибор или алат, који се користи приликом
постављања керамичких плочица,цигли или др. како би се осигурала
једнака раван и правилан размак ...
Нож � стањена ужа страна шиндре или
шашовца.
Носач - види монта
Нутовање � одомаћена реч немачког
порекла која значи жљебљење.

О

Облица � види балван (брв, брвина,
брвно, дебло).
Окагача - дебела греда која спаја по средини два наспрамнтемеља и држи највећи део терета неке грађевине.
Окитен цеви/црева - израђене од посебне врсте полиетилена.Служи за пренос
гаса,воде и др.Веома издржљиве и дуготрајне.
Окта - види макља
Опузнути � иструнути; израз који ce
употребљава за грађу.
Опутина - земљани руб пута; банкина.

П

Пајанта - попречна греда која повезује рогове на кровној конструкцији.
Палац � стара мера, одговара цолу и
износи 1/12 стопе (2,6 cm). Педаљ.� једна
од најстаријих народних мера, 18�25 cm
(просечно 20 cm).
Палија - полуга од дрвета ,дужине метар и по до два.
Папиге,Папагајке - обична водоинсталатерска кљешта
Пенџерлија� прозрачна кожа или хартија
разапета преко прозорског крила.
Пијук - врста ручног оруђа са чврстом главом у облику клина, постављеном управно у односу на дршку.Клин који је на врху зашиљен и благо закривљен.
Пишљак�дрвени клин.
Плаз � види шалинац.
Планирање - изравнавање земљане површине.припрема терена.
Платовање - пеглање старог крова,при чему се на рогове који су се покривили накивају даске до нове равне/пеглане кровне равни.
Плевља - посебна зграда за смештај сена
Плетара � зграда од плетера.
Плетер � лака зидна испуна од
преплетеног прућа.
Повозница - колиба која се превлачи на саоницама.
Подвала � доња, основна греда на
грађевини (атула, темељац, темељача,
темењача).
Подвлачак � део шиндре који ce преклапа.
Подбушивач - уређај или справа за израду отворо испод неке површине кроз
коју се потом најчешће увлачи планирана инсталација
Поклопница � греда непосредно над
венчаницом, која појачава конструкцију.
Портик - трем
Потков стрехе � површина стрехе која
je одоздо опшивена шашовцима.
Прва, друга рука.. - редни број премазивања нечега, фарбања, глетовања и сличног
Превијача - мала колиба за ноћење чобана,направљена од јаког прућа.
Представљање на можданац � начин
склапања брвнених грађевина помоћу
клинова (на можданац)
Представљање на унизу � начин склапања грађевина
низањем брвана или талпи (на унизу).
Прирожак � скраћена маија на ужој
страни троугластог кровног закошења.
Прозукла грађа � обрађено дрво које je
временом изгубило од своје постојаности
и кога je y знатној мери захватио
процес труљења.
Протеса � талпа тесана из греде.
Процеп �види кесер.
Прочеље - предња �главна� фасада на грађевини (обично палати или цркви), на којој се налазе улазна врата и која је у прошлости богатије декорисана од осталих делова објекта;огњиште
Пуција � мала пукотина на зиду, напрслина

Р

Распињача � кровни везач који распиње
конструкцију с роговима.
Растегљај � стара мера, одговара хвату,
сежњу или клофтеру (око 1,90 m).
Растер - префабриковани бетонски производ израђен
за намене у поплочавању паркинга или колотраг стаза
и за неке специфичне локације неких места у маркирању или прекривању
бетонираних површина попут отвора за уличне сливнике,
одушке изнад трасе гасовода и сл.
Решеткасти Носач - метални елемент,код кровних конструкција већих распона који се дрвеном грађом тешко остварују а израђују се према статичким прорачунима у виду решетки за расподељивање сила.
Ригола - јарак за одвод површинске/кишне каланизације.
Рог � коса греда која образује кровни
везач и држи кровни покривач.
Рошчић � рог или маија настављена y делу
стрехе.
Рукутка � дрвени додатак за отварање
врата.
Ручни гатер � разбој који може имати
тестеру са више листова, којим ce
трупци издигнути на ногаре секу y талпе
или y даске одређене дебљине.

С

Савардак - објекат који има кружну основу. Основна је од дрвених облица
сложених у купу, покривенa сламом сложеном у редове,са појасевима од прућа који стежу кровни покривач.
Самар - завршни део који спаја две стране крова
Са ушицама � међусобни спој двојних
темељних греда попречном гредицом
усеченом y облику крста.
Сежањ � стара мера, одговара хвату,
растегљају или клофтеру (око 1,90 m)
Сибара - колиба,гради се над кружном основом од др-
вених облица сложених међусобно у купу.
Сидро- види анкер
Скок - поклопац на слемену.
Слемењак - елемент намењен покривању слемена и гребена крова.
Слемењача � греда y слемену крова која y
подужном правцу повезује везаче.
Слепи ћерт � угаона веза ћертом који нема
препусте.
Соја - дрвени сруб пободен у земљу;држач ражња,са једне стране зашиљен и забоден у земљу, а са друге има рачву.
Сондажа - ископ код тражења неке инсталације тј за тачно позиционирање исте или да се утврде параметри тла попут врсте материјала ,коте подземних вода иtd.
Спонка - види клафна
Спрег - сегмент код укрућивања конструкције у више равни и и неретко се на мосним конструкцијама јавља уз придев коловозни, а на крову или зидовима, против ветра или снега.
Стопа � стара мера, одговара шуху (око
31,5 cm).
Столица - столица је попречна греда која спаја
два паралелна мертека са супротних страна крова
која је подупрета са две греде, једна са једне стране крова,
друга са друге стране. Изгледа као ћирилично слово П
Стреха ( стреја) � кровни испуст ван зида.

Т

Такта� врста шинде која ce y паралелним
слојевима цепа из облица.
Талпа � преполовљена или још више
стањена греда (протеса); дебела даска.
Талпара � грађевина чији су зидови од
талпи.
Талпињача � види талпара.
Тампон - слој испод завршног хабајућег дела стазе/саобраћајнице и
прави се нај чешће од туцаника гранулације 30/50мм
Тачка - нарочита алатка у виду дугачке, праве (круте) гране којом се са тла могу досегнути ствари на висини
Темељњача �види атула (подвала, темељац, темељача).
Тесла � дрводељски алат y облику тесача
комбинованог са чекићем.
Трнокоп - крам,пијук
Тубла - непечена цигла од иловаче мешане са плевом.
Тугла (черпић) - назив је за непечену опеку направљену од блата и сламе, а сушена на сунцу
Туткало - лепак за дрво
Туцаник - камен настао дробљењем у Дробилици а веће је гранулације изнад 10/15мм.

Ћ

Ћенарка � подужна гредица на стрехи
по којој належу рошчићи.
Ћерамида - врста црепа;поклопац на слемену крова
Ћерпич � непечена опека.
Ћерт � (усјек) облик сучељавања на
угловима укрштањем усечених брвана или талпи.
Ћулсија- стуб у подруму на који се ослања главна греда
Ћускија - врста алата, дебела гвоздена шипка, висине око 1м
заобљена при врху
Ћутук - већи комад дрвета,пањ,некад и цепаница.Служи за подурирање ;клоцна

У

Узенгије - специфични облици арматурних шипки савијених у форму правоугаоника, квадрата или неког другог облика, често са закривљеним крајевима.
Уклисити � заоблити или ушиљити ужу
страну клиса.
Усјек � види ћерт.
У суво � начин зидања слагањем камења
једно на друго, без везивног материјала.
Утор - урез; узани жлеб на крају ду̏ге у који се углављује дно или поклопац бурета, ведра.

Ф

Фангла - ручни алата за узимање малтера из корита;вангла
Фосна - широка и дебела даска
Ферт гредице - носећи делови бетонске плоче, таванице
Фракција - камена дробина испод горње мере и то испод 10/15 је Ризла
до неких 3/5мм-од 0-2/3мм је тзв Нуларица или само Фракција "А" .
Фугна - простор између два елемената;спојница;дилатациони састав.
Фундамент - темељ;темељна стопа или греда.
Фундирање - је сет мера и радњи на обезбеђивању квалитетне подлоге
за израду неког објекта.
Фухшпанз - једноручна тестера којом се поправља нешто на лицу места.

Х

Хват � стара мера, одговара сежњу,
растегљају или клофтеру (око 1,90 m).
Хилзна - назив за заштитну колону која се увлачи за заштиту разних инсталација које се накнадно уводе у објекат.Или као изолациони мост на делу где се спајају крајеви цеваже да се иста потом испуни изолационим пенама или сл.

Ц

Цапин - метална алатка за померање греда и балвана
Цол � стара аустријска мера која одговара
палцу (2,6 cm).
Цпрац -суд са дрћалицом,служи за вађење воде са мањих дубина.

Ч

Чатал - тесарски вишенаменски чекић. Служи за затесавање дрвених
конструкција и за забијање и вађење ексера. Са једне стране је обична
глава чекића а са друге сечиво ширине око 5cm. На тесарском делу
налази се отвор са урезом који је намењен за вађење ексера.
Чап - летва која је изрезана на дужину црепа,
са зарезима који се каче на две суседне летве на које се
каче црепови. Служи да се при постављању хоризонталних
летви летве добро поставе да не би растојање између летви
било веће или мање него што је потребно да се цреп постави.
Чок-малтер � мрснији малтер од песка и
креча (1:1), са додатком свињске длаке, за
покривање површина начињених од
дрвета или трске.

Ш

Шалинац � (плаз) поставља ce под основне
греде, по дужини, ради превлачења целе
грађевине, помоћу подметнутих балвана
(дрвени ваљци).
Шаловање - постављање оплате ради бетонске попуне
Шарка � гвоздени део прикован на врата
или прозор, ради отварања.
Шахта - профилисани отвор било, округлог или правоуглог облика за заштиту разних елемената попут броjила,затварача ,вентилских одушака itd.
Шашовац � даска за таваницу, произвољне
дужине, цепана на кришке, слично
шиндри.
Шепер � види плетер.
Шерпак - суд са држалицом, служи за ручно за избацивање малтера на вишљу етажу скеле.
Шиндра � тежи дрвени кровни покривач
већих димензија, устаљене дужине до 1
метра.
Шип � пресавијено гвожђе приковано за
довратник, на чији ce клинасти
завршетак натиче крило врата или
прозора.
Шиндралија � зграда покривена шиндром.
Шипила � округла дрвена пречага за
решетку.
Шишић � профилисана летвица која
прекрива обичан састав дасака.
Шкаљач,Чкаљач - велики чекић кован с једне стране ко секира,
служи за раздвајање камена
Шкрип - велика стега
Шлоглајзна - покривна лајсна.
Шодер - шљунак,крупан песак
Шпанери - види затеге
Шпиц - слично длету само оштрог врха
Шпрајц - дрвени подупирач,којим се подупире оплата бетонске плоче
Шпренглез - широко затупљено длето,за израду буње
Штангла - велика метална полуга,исто што и ћускија
Штокомир - посебни чекић с изрезбареним челом ,
служи за давање фине текстуре камену
Шрукатор,штукатур - трска повезана у платнену форму жицом.Корости се код санирања тзв каратавана за изравнавање доње плафонске конструкције.
Штуфна - основа;постамент споменика
Шух � стара аустријска мера која одговара
стопи и износи 1/6 клофтера, односно 12
цола, палаца или око 31,5 cm

Ако има неко примедбу,допуну или неки израз,који нисам убацио,изволте колеге

Почетно стање броја речи :121
Треунто стање броја речи :293

Istorija :: KPJ

nobody@mycity.rs (VJ) — Sat, 11 Oct 2025 13:06:50 +0100

Citat:Prakti�na uputstva za rad komunisti�kih predstavnika u op�tinama
(razra�ena na prvoj konferenciji komunisti�kih predstavnika u op�tinama, odr�anoj 10. i 11. septembra 1920. g. u Beogradu, a potvr�ena na sednici Centralnog Izvr�nog Odbora od 23. septembra 1920. god.)

I

UPRAVA

I �asnici i odbornici u op�tinama smatraju se samo kao delegati i organi Kom. Partije, koji u op�tinama imaju da zastupaju gledi�ta i sprovode odluke u duhu na�eg partijskog programa i taktike, pod rukovodstvom i kontrolom Mesnih Ve�a i ostalih nadle�nih partiskih instanca.
Svi kom. predstavnici u jednoj op�tini obrazuju klub kom. predstavnika u toj op�tini. Klub bira svoj Izvr�ni odbor od 3 � 5 lica, a gde ima manje od 3 predstavnika, samo sekretara. Klub pretresa na svojim sastancima sva pitanja koja su na dnevnom redu ili koja treba staviti na dnevni red. Klub je du�an preko svoga sekretara odmah obavestiti Mesno Ve�e o svim svojim odlukama. Te odluke su punova�ne tek kad ih Mesno Ve�e odobri. U slu�aju ve�eg nesporazuma, spor, sa obrazlo�enim stanovi�tem i jedne i druge strane, dolazi pred Centralni Izvr�ni Odbor, �ija je odluka obavezna i kona�na.
Na sednicama op�tinskog odbora mogu govoriti po jednom pitanju samo oni drugovi koji su za to na klupskom sastanku naro�ito odre�eni. A ako se u toku rasprave uka�e potreba da jo� ko od �lanova kluba uzme re�, o tome se drugovi na samoj sednici moraju sporazumeti i odrediti ko to treba da u�ini. U tom pogledu mora postojati najpunija disciplina. Niko od odbornika ne sme na odborskoj sednici zastupati kakvo svoje osobeno gledi�te, niti glasati protiv op�teg gledi�ta celog kluba. Ako na odborskoj sednici iskrsne kakvo nepredvi�eno pitanje, o kome se klub nije prethodno sporazumeo ili na kome se ne mo�e momentalno sporazumeti, onda se gleda da se to pitanje odlo�i za narednu sednicu, da se prou�i i stvori odre�eno gledi�te po njemu. Ako bi, pak, bilo nemogu�e odlo�iti takvo jedno pitanje i odbornici se ne mogu sporazumeti o gledi�tu koje treba zauzeti, odbornici se uzdr�avaju od glasanja. Uzdr�avanje od glasanja treba na svaki na�in izbegavati i njemu pribe�i samo u sasvim izuzetnom i izvanrednom slu�aju.
U op�tinama, �ija uprava nije u na�im rukama, na�i odbornici ne mogu u�estvovati ni u kakvim komisijama, delegacijama, odborima, i t.d., kad te komisije, delegacije, odbori, itd. imaju upravne ili izvr�ne funkcije. Naravno, kad komisije, delegacije, odbori i t. d. imaju za cilj da izvr�e izvesnu kontrolu, ili da prou�e kakvo pitanje, komunisti�ki predstavnici treba uvek da tra�e da u njima budu zastupljeni. To je n. pr., slu�aj sa komisijom za bud�et, sanitarnom komisijom itd.
Odbornici potpisuju zapisnike odborskih sednica uvek sa odvojenim mi�ljenjem po svima onim pitanjima po kojima su na�i predlozi odbijeni.
Nijedan odbornik ne mo�e izostati ni sa jedne sednice bez opravdanih razloga, o kojima treba da bude blagovremeno obave�ten i koje treba da odobri Izvr�ni Odbor Kluba.
Nijedan komunisti�ki predstavnik u op�tini ne mo�e po svojoj volji dati ostavku bez odobrenja nadle�nih partiskih instanca. Svaki je, me�utim, du�an polo�iti ostavku kad to partija odlu�i.
Odborske sednice moraju biti uvek javne i dr�ane u lokalu koji mo�e da primi �to vi�e publike. Du�nost je partiskih �lanova da u �to ve�em broju pose�uju svaku odborsku sednicu i na taj na�in budu uvek budna kontrola nad radom svojih predstavnika u op�tini.
Sva va�nija pitanja, kao bud�et, zatim snabdevanje �ivotnim namirnicama i ostalim potrebama, pa onda kakva ve�a preduze�a, i t. d., pre no �to do�u na dnevni red na odborske sednice, moraju se raspravljati na konferencijama i javnim zborovima, da i naj�ire mase radnog naroda imaju uvek prilike i da ka�u po svima tim pitanjima svoju re�, a i da budu ta�no obave�tene kako o na�em tako i protivni�kim mi�ljenjima. Mase treba �to ja�e zainteresovati za sva va�nija pitanja i odr�avati kod njih naj�ivlji interes, kako bi se one mogle uvek pokrenuti i u akcije, da se tako na� rad unutra podupre i pritiskom masa spolja.
Kadgod nadzorna dr�avna vlast poni�ti svoje re�enje na�e op�tinske uprave, o tome treba odmah obavestiti naj�iru javnost. U svakom takvom slu�aju treba alarmirati mase i pokazati im na tim konkretnim primerima da je dana�nja dr�ava organizacija kapitalisti�ke klase i da je za ostvarenje na�eg programa potrebno, pre svega, osvojiti celokupnu dr�avnu vlast
Op�tinske uprave moraju obratiti najve�u pa�nju na izbor �inovnika i slu�benika, kako stru�njaka tako i onih koji treba da budu samo izvr�ni organi. �inovnike i slu�benike bira uprava u sporazumu sa odborom i Mesnim Ve�em. Za �inovnike i slu�benike valja birati iskusna, sposobna i po�tena lica, koja u�ivaju op�te poverenje. �eleti je da va�nija mesta budu poverena licima koja su u isto vreme i dobri poznavaoci slu�be i dobri partiski radnici. Ali valja naglasiti da se partiski ljudi samo pri ina�e istim uslovima mogu pretpostavljati drugim kandidatima, naro�ito kad je re� o stru�njacima.
Od svih �inovnika i slu�benika mora se tra�iti stroga disciplina, ta�nost i revnost u vr�enju slu�be. Pri op�tenju sa publikom �inovnici i slu�benici moraju biti u�tivi, pa�ljivi i uslu�ni. Svi poslovi, koji se mogu svr�iti bez odlaganja, moraju se svr�iti odmah. Partiski drugovi moraju u tom pogledu prednja�iti. Njihov rad mora slu�iti kao primer svima ostalim.
Prema svima onima koji prekr�e disciplinu u radu i redu treba postupati sa najve�om strogo��u. Prema partiskim drugovima, osim zakonskih mera, preduzimati i mere koje predvi�a partiski statut.
II

BUD�ET

Bud�et, godi�nji prora�un prihoda i rashoda u op�tini, treba da bude najbolje ogledalo celokupne politike jedne op�tinske uprave. Ali, kao i u svima drugim pitanjima, i u pitanju bud�eta op�tini su vezane ruke. �lanovi 128. i 129. Zakona o op�tinama unapred utvr�uju sve glavne partije kako u bud�etu prihoda tako i u bud�etu rashoda. Zakon o op�tinama obele�ava, dakle, unapred granice u kojima se mo�e kretati finansiranje u jednoj op�tini. Op�ti princip bur�oaskog finansiskog zakonodavstva, po kome se najve�i deo tereta za izdr�avanje svih bur�oaskih klasnih institucija, uvek svaljuje, u obliku neposrednih poreza: tro�arine, taksa i t. d., na le�a siroma�nih slojeva gra�anstva, sproveden je dosledno i zakonskim odredbama koje reguli�u op�tu finansisku politiku. Pa ipak, i u tesnom okviru, koje postavlja bur�oasko zakonodavstvo, bud�et jedne op�tine, �ija je uprava u rukama Komunisti�ke Partije, mora se znatno razlikovati od bud�eta op�tinskih bur�oaskih uprava. I u pitanju raznih taksa, u koliko se one ne mogu izbe�i, i u pitanju tro�arine, dok ona postoji, ba� kao i u pitanju prireza, koji je u dana�nje vreme skoro u svim op�tinama neizbe�an, mora se jasno osetiti tendencija da se najve�i deo tereta prebaci na imu�ne slojeve gra�anstva, srazmerno njihovom imanju, kapitalu i prihodima. Tako, na pr., takse na luksuz treba da budu �to ve�e, ali zato mnogih taksa (za vodu, osvetljenje i t. d.) treba siroma�ne gra�ane ili uop�te osloboditi ili ih svesti na najmanju meru. One tro�arinske stavove, koji optere�uju artikle koje naj�iri slojevi siroma�nog gra�anstva tro�e, treba reducirati na �to je mogu�e manju meru. Op�tinski prirez treba da bude progresivan. Kako se on, po Zakonu o Op�tinama, razrezuje po neposrednoj porezi, njega treba razrezati po stopi koja �e biti u toliko ve�a u koliko je neposredni porez ve�i. Treba, dakle, u celokupnoj op�tinskoj finansijskoj politici te�iti da se imanja, kapitali i prihodi kapitalisti�ke klase opterete progresivno.
Komunisti�ke op�tinske uprave moraju u slu�ajevima krajnje nu�de, pribe�i i zaklju�ivanju zajmova pod uslovom da se tereti tih zajmova prenesu na imu�ne gra�ane. Komunisti�ki predstavnici me�utim, u op�tinama koje nisu u na�im rukama, ne smeju ni u kom slu�aju glasati ni za kakav zajam, koji tra�i jedna bur�oaska op�tinska uprava.
U slu�aju da nadzorna vlast odbije predlo�eni bud�et, treba, iskori��uju�i i dalje sve zakonske mogu�nosti, postupiti i po paragrafu 10 ovih upustava.
Komunisti�ki predstavnici u op�tinama koje nisu u na�im rukama, glasaju uvek, u principu, protiv bud�eta koji predla�u bur�oaske op�tinske uprave. Ali, nezavisno od toga, u specijalnoj debati o bud�etu, na�i predstavnici �ini�e konkretne predloge po svima pozicijama, i glasa�e uvek jednodu�no za te predloge. Na�i predstavnici mogu glasati i za predloge koji poti�u i sa kakve druge strane, ako ti predlozi odgovaraju interesima radnog naroda i nisu u protivre�nosti s duhom na�eg programa.
III

PRIVREDNA POLITIKA

Komunisti�ka op�tinska uprava mora obratiti najve�u pa�nju na privrednu politiku. To je jedno od najzna�ajnijih ali u isto vreme i najte�ih strana rada u op�tini. Organizovanje op�tinske privrede predstavlja polje na kome se mo�e povu�i vrlo jasna brazda izme�u komunisti�kog i bur�oaskog gazdovanja u op�tini. Taj posao mo�e doneti dvostruke koristi: on mo�e donekle olak�ati te�ki polo�aj siroma�nog gra�anstva, u isto vreme, jedan od najbogatijih izvora op�tinskih prihoda. Osim toga, taj posao pru�a mogu�nost da se na�i partijski drugovi upoznaju, makar i u miniaturi, sa problemom organizacije i uprave budu�e socijalisti�ke proizvodnje. A to vaspitno dejstvo organizovanja op�tinske privrede, organizovanje rada u op�tinskim preduze�ima, za njih je danas od vrlo velikog zna�aja. U tom cilju:
Op�tinska uprava �e u svojoj re�iji racionalno iskori��avati sva svoja imanja: njive, livade, ba�te, vo�njake, �ume, vodu, zgrade i t.d. Sistem koncesija treba sasvim ukinuti.
Op�tinske uprave �e u svojoj re�iji, instalirati vodovode, elektri�ne centrale, kanalizaciju i t.d.
Op�tinske uprave �e stvarati svoja preduze�a: pekarska, mlekarska, mesarska, obu�arska, �iva�ka, drvodeljska, mlinarska i t.d.
Samo u krajnjem slu�aju, kad su u nemogu�nosti da same iskori��uju op�tinska imanja, op�tinske uprave mogu dati imanja pod najam i to u prvom redu radnicima ili sitnim sopstvenicima s tim da ih oni kolektivno obra�uju, dok se ne stvore uslovi da iskori��avanje svih tih imanja pre�e direktno u op�tinske ruke.
U svim gornjim poslovima sindikalne organizacije treba da uzmu aktivna u�e��a. One �e u svima preduze�ima formirati kontrolne radni�ke odbore.
IV

APROVIZACIJA (SNABDEVANJE)

U svakoj op�tini, gde god je to mogu�e, treba odmah obrazovati naro�ito odeljenje za snabdevanje. To odeljenje stvara centralni op�tinski magacin sa zadatkom da se iz toga magacina snabdeva, u prvom redu siroma�no, a po mogu�stvu i celokupno stanovni�tvo ne samo �ivotnim namirnicama (bra�no, meso, mleko, jaja, mast, so �e�er i t.d.) nego i svim ostalim �ivotnim potrebama (drva, ugalj, obu�a, odelo, gas, name�taj itd.). U ve�im varo�ima radi lak�e i br�e raspodele dobara odeljenje za snabdevanje otvara u svakom kraju varo�i svoje prodavnice.
Op�tinski magacin, u koliko ne mo�e da se snabdeva iz op�tinskih radionica i preduze�a stupa u stalnu vezu sa radni�kim i zemljoradni�kim proizvo�a�kim i potro�a�kim zadrugama. Uzajamne veze i uzajamno snabdevanje izme�u centralnog op�tinskog magazina i zemljoradni�kih zadruga pokazuju put kako se i radnici u varo�i i radnici na selu mogu spasti posrednika-parazita koji danas tako bogato �ive na ra�un i jednih i drugih. Ove veze pru�aju, osim toga, prilike partiskim drugovima da se u izvesnoj meri upoznaju sa problemom organizacije razmene dobara, a taj problem, kao �to je poznato, u vezi sa organizacijom proizvodnje, predstavlja osnovni problem organizacije socijalisti�kog dru�tva.
V

PITANJE STANOVA

Op�tinske uprave obrazova�e odmah pri statisti�kom odeljenju komisiju koja �e izvr�iti popis svih stanova i prikupiti, u obliku naro�ito za to izra�enih formulara, sve najpotrebnije podatke u vezi sa pitanjem stanova.
Op�tinske uprave uze�e inicijativu za izbor kirajd�iskih odbora, koji �e na osnovu prikupljenih statisti�kih podataka predlagati kako treba izvr�iti razme�taj stanovni�tva po stanovima, da bi se koliko toliko jo� odmah umanjile strahovite patnje, kojima je siroma�no stanovni�tvo, naro�ito u ve�im varo�ima, izlo�eno usled oskudice u stanovima. Op�tinske uprave su du�ne zalo�iti se svom silom na nadle�nim mestima da se ti predlozi, u interesu radnika i siroma�nih gra�ana, prevedu i u delo.
Op�tinske uprave moraju preduzeti sve mere da se vla�ni i padu skloni stanovi, u interesu narodnog zdravlja, poru�e.
Op�tinska uprava �e predvideti u bud�etu potrebnu sumu za izgradnju higijenskih stanova, koji bi se davali pod jevtin najam radnicima i siroma�nim gra�anima.
VI

SANITETSKA SLU�BA

Op�tina je du�na obezbediti besplatno le�enje i besplatne lekove svima radnicima i siroma�nim gra�anima. Siroma�ne porodilje imaju prava na besplatnu babi�ku pomo�.
Op�tina mora obratiti najve�u pa�nju na �istotu. U tom cilju, najbolje je da op�tina, u svojoj re�iji, organizuje �i��enje ulica, �i��enje nu�nika i izbacivanje �ubreta. Taj posao, ako se dobro organizuje i stavi pod strogu kontrolu, mo�e dati i lepe prihode op�tini.
Op�tina je du�na stvoriti bar jedno narodno kupatilo, u kome bi se radnici, siroma�ni gra�ani i �aci kupali ili besplatno ili po vrlo nisku cenu.
Op�tina se mora postarati da se gra�anstvo snabde dobrom vodom za pi�e. Pre no �to se instalira vodovod, bunari se moraju �to �e��e pregledati i �istiti. Na kanalizaciju, regulaciju i kaldrmisanje ulica, naro�ito u radni�kim krajevima, mora se obratiti najve�a pa�nja.
Op�tina je du�na organizovati pored finansiske i stalnu sanitetsku kontrolu nad prodajom �ivotnih namirnica. Ona vodi stalan nadzor nad kafanama, restoranima, gostionicama, piljarnicama, kasapnicama itd.
VII

SOCIJALNA POLITIKA

Pri svakoj op�tini se mora ustanoviti statisti�ko odeljenje koje bi imalo za zadatak da prikuplja statisti�ke podatke iz oblasti privrednog, finansiskog, prosvetnog, kulturnog i t. d. �ivota. Naro�itu pa�nju valja obratiti na prikupljanje statisti�kog materijala koji je od najpre�e potrebe za na�u partisku i sindikalnu politiku.
Pri svakoj ve�oj op�tini treba ustanoviti, u sporazumu sa sindikalnim organizacijama, berzu rada. Ona treba da je u vezi sa Inspekcijom Rada i da neprekidno pokre�e pitanje �to bolje za�tite i �to potpunijeg osiguranja radni�ke klase.
Op�tina je du�na predvideti u bud�etu potrebnu sumu za pomo� radnicima u besposlici. Ta pomo� se daje preko sindikata.
U svakoj op�tini treba otvoriti azil za preno�i�te radnika koji putuju tra�e�i posla.
U svakoj op�tini treba otvoriti i azil za siroma�nu i napu�tenu decu, za ratnu siro�ad.Isto tako treba otvoriti i domove za iznemogle starce i starice, invalide, i tako dalje.
Treba organizovati narodne kujne u kojima bi sirotinja dobijala besplatno hranu; za radnike i �ake organizovati jevtine kujne.
Zimi treba prite�i u pomo� sirotinji i besplatnim ogrevom (drva, ugalj).
U principu, treba uvek pomo� u naturi pretpostaviti nov�anoj pomo�i.
Treba izbegavati davanje pomo�i raznim bur�oaskim humanim ustanovama. U slu�aju da se takva pomo� ipak da, treba je dati sa specijalnom namerom i pravom kontrole da �e se ona odista za namenjenu svrhu i utro�iti.
Op�tine su du�ne postarati se da radnici i siroma�ni gra�ani mogu kod stru�nog lica dobiti uvek besplatnu pravnu pomo� po svim pitanjima koja zasecaju u njihove interese.
VIII

PROSVETNA POLITIKA

Op�tina �e obratiti naro�itu pa�nju na siroma�nu �kolsku decu. Njih treba snabdeti i obu�om, i odelom, i knjigama i svim ostalim �kolskim potrebama. U �koli treba po mogu�stvu, organizovati besplatan doru�ak i besplatnu u�inu.
Treba otvarati, naro�ito u radni�kim krajevima, obdani�ta, u kojima bi mala radni�ka deca, dok su im roditelji na radu, bili stalno pod pedago�kom kontrolom, pored fizi�ke nege koja bi im se redovno ukazivala.
Od de�jih azila, koje treba otvoriti po ta�. 39, valja stvoriti �kole rada, u kojima �e deca, rade�i, proizvode�i, harmoni�no razvijati svoje duhovne i fizi�ke osobine.
Op�tina �e organizovati narodne univerzitete, na kojima �e se dr�ati besplatna popularna predavanja iz oblasti svih nauka. Organizaciju narodnih univerziteta treba poveriti naro�itom odboru, u koji mogu u�i i stru�na lica van na�e Partije. Celokupan rad toga odbora podle�i, me�utim, sankciji i kontroli op�tinske uprave, odnosno Mesnog Ve�a.
Napomena. Mesna ve�a treba za obave�tenja po svim va�nijim pitanjima, koja u ovim upustvima ne bi bila sadr�ana, da se obra�aju uvek Centralnom Izvr�nom Odboru.

Beograd, Septembra 1920.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Istorija :: De�avanja na Beogradskom univerzitetu u me�uratnom periodu

nobody@mycity.rs (VJ) — Sun, 01 Jun 2025 02:37:06 +0100

Citat:Београдски студенти и политичке
организације 1935�1941.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Istorija :: Nikola Pa�i�

nobody@mycity.rs (VJ) — Wed, 21 May 2025 20:28:16 +0100

Citat:Prof. dr Mira Radojevi� � Uloga Nikole Pa�i�a u razvoju parlamentarizma u Srbiji

Pravo :: rehabilitacija kazne

nobody@mycity.rs (Batman1987) — Wed, 26 Feb 2025 01:21:27 +0100

Delo iz clana 246 stav1 - 2010 godine
Presuda zatvorska kazna 4 godine-izvrsna ,odlazak na kaznu 10.10 2013 godine
Uslovna zbog dobrog vladanja i izlazak 1 februara 2017 godine
Bez dela do sada,pa me zanima nesto.Da li je istina da ne mogu da pisem brisanje iz evidencije sve dok ne prodje 10 godina od isteka kazne/oprostaja kazne? Da li postoji opcija svakako pisati ?
da li se u mom slucaju pravo na pisanje rehabilitacije stice onda 1 februara 2027 ili 10.10 2027?

Jezici :: Znacenje grckih reci iz pesme "Hvala Grkinjo", Mikija Jevremovica

nobody@mycity.rs (Milos ZA) — Mon, 13 Jan 2025 17:51:17 +0100

Pozdrav svima,

Da li postoji neko voljan da pogleda tekst pesme iz naslova. Ima par re�i koje su na gr�kom, pa ne znam da li sam ih dobro napisao. Da li mo�e neko da mi prevede te re�i ili da me uputi na neki forum ili nesto sli�no gde bih mogao da potra�im pomo�? Evo i teksta:

Leta, prolaze i zime
ja jos pamtim tvoje ime
jos treperis kao rosa
devojcice iz Stavrosa

Pokraj tebe kad sam stao
zadivljen ja rekoh, zdravo
s tvog se lica osmeh rasu
stidljivo si rekla, jasu (ovo koliko znam znaci "zdravo")

Ref.
Hvala, Grkinjo moja mala
hvala, mnogo si meni dala
na rastanku rekla si mi isto
efharisto, efharisto (ovo koliko znam znaci "hvala")

Hvala, Grkinjo moja mala
hvala, mnogo si meni dala
na zaborav nikad nisam prist'o
efharisto, efharisto

Leta, prolaze i zime
ja jos sapcem tvoje ime
jos treperis kao rosa
devojcice iz Stavrosa

Kad sam pos'o ja, kerefte (ovo ne znam sta znaci, mozda "nema na cemu" ili nesto slicno)
rekoh tebi s puno sete
dovidjenja, ti si rekla
i suza je tad potekla

Ref.

Evo je i pesma:

Unapred hvala svakome ko pomogne.

Pozdrav i svako dobro.

Srpski jezik :: Elohim ili Elohimi

nobody@mycity.rs (Milo� Popadi�) — Sat, 31 Aug 2024 08:50:43 +0100

Kada je neka strana imenica gramati�ki u obliku mno�ine na izvornom jeziku, u ovo slu�aju hebrejskom, kao �to je recimo ime ili titula ''Elohim'' iz Biblije, a �elimo da je zadr�imo neprevedenu, jer nije poznato njeno ta�no zna�enje, da li �emo u tom slu�aju upotrebiti oblik ''Elohim'' ili ''Elohimi''?
Naime, da li �emo prevesti recimo ovako:

''I Elohim stvori Adama po svom sopstvenom liku, po liku Elohim ga stvori, mu�ko i �ensko stvori ih.''
ili mo�da ovako:
''Stvori�e Elohimi �oveka po obli�ju svom, po obli�ju Elohima stvori ga; mu�ko i �ensko stvori ih.''

Ovaj drugi po redu prevod mi deluje kao da sam na hebrejsku mno�inu dodao srpsku gramati�ku mno�inu.�To jest, kao da sam dva puta upotrebio mno�inu u jednoj re�i, a dvostruka mno�ina ne postoji.

Nauka :: Vesti iz nauke

nobody@mycity.rs (Pra�inar) — Sun, 18 Aug 2024 21:12:34 +0100

Поставио сам нову тему, јер нема сличне за објављивање вести из науке.
Па да почнемо са једном уобичајено добром:

Ученик другог разреда Математичке гимназије у Београду Андреј Дробњаковић освојио је пет златних медаља (математика, физика, хемија, биологија и инжењерство) на Научној олимпијади StemCo у Сингапуру (1-7 јуни 2024. године).

Андреј је (као једини представник Србије у Сингапуру!), успео да буде петоструки шампион Олимпијаде у конкуренцији од 12.000 такмичара из преко 40 земаља света!

За Андреја поводом овог ретког и великог достигнућа НИЈЕ УПРИЛИЧЕН пријем код Председника Републике након повратка у земљу (два месеца је већ прошло!). Влада Србије у међувремену НИЈЕ ДОНЕЛА �уредбу� о новчаној награди ни за једну од пет Андрејевих златних медаља, а камоли за свих пет.

Srpski jezik :: Srpski (Srbski ) jezik

nobody@mycity.rs (Jovan�e) — Wed, 10 Apr 2024 20:28:56 +0100

Pozdrav svima. Ja sam nov . �ivim ve� dosta godina u nema�koj . Zavr�io sam 8 razreda u Beogradu.
Ranije sam mislio da je srpski jezik super ali vremenom sa uvideo da je srpski jezik jedna velika mu�kalica . Mnogo nema�kih , turskih i engleskih re�i. I u dana�nje vreme sve vi�e se uvoze re�i iz nema�ke . Nekako je srbima lep�e i lak�e ne�to strano nego da sami nalaze re�i.
Smeju se hrvatima na nekim re�ima ali oni bar se trude da nalaze svoje izraze.
Kod nas postoji rukomet ali za nogomet ka�emo fudbal ? Tako to.
A mnogo je i komplikovan jezik, previ�e glagola, i od Predraga na Predra�e ,iako mo�e i Predrage .
Nema�ki jezik je jednostavniji iako i nemci imaju blesave jezi�ke zakone .
Mo�da nam treba neki novi bolji vuk .

Jezici :: Srpski znakovni jezik

nobody@mycity.rs (Milos ZA) — Sat, 06 Apr 2024 23:59:05 +0100

Pozdrav!

Da li znate za neki izvor odakle je mogu�e nau�iti srpski znakovni jezik? Ono �to sam ja prona�ao je aplikacija za mobilni SZJ za decu i po�etnike. Pored toga, na�ao sam i jutjub kanal Kris Kris Stojanovic. Ni jedno od ta dva nije sistemati�an izvor, a ni ne�to op�iran.

Ne tra�im znakove za pojedina�na slova, ve� za re�i/fraze.

Pravo :: Razlika izme�u putnih isprava (paso�a)

nobody@mycity.rs (boki199777) — Tue, 02 Apr 2024 21:43:55 +0100

Zdravo narode,
Kako �ivim u Crnoj Gori, a imam dr�avljanstvo R. Srbije, hteo sam da preko ambasade R. Srbije izvadim novi paso� (jer je prethodni istekao). Me�utim, kroz razgovor sa prijateljima, do�ao sam do informacije koja glasi ovako "Ako izvadi� takav paso�, na njemu pi�e da ga je izdala ambasada (konzularno odeljenje) i sa njim mo�e� slobodno putovati samo ka Srbiji, za svaku drugu dr�avu, bilo EU ili izvan EU ti treba viza."

1. Mene sada zanima da li je neko nekada putem ambasade obnavljao paso�?
2. Da li postoji neka razlika izme�u paso�a dobijenog na ovaj na�in u odnosu na paso� koji bih dobio u MUP-u kada bih do�ao u Srbiju i sve to odradio tamo?
3. Da li je izjava koja je gore citirana ta�na?

U mejl prepisci sa konzularnim odeljenjem ambasade re�eno mi je da i zahteve koji se podnose preko njih obra�uje MUP u Srbiji, iako je moje pitanje bilo jasno, kao ovo pod brojem 2.