MyCity

Fotografija :: Re: Amaterska fotografija

nobody@mycity.rs (dolinalima) — Tue, 25 Aug 2026 10:53:52 +0100

Likovne umetnosti :: Re: Slikari Amateri

nobody@mycity.rs (Boki X) — Thu, 13 Aug 2026 15:06:46 +0100

----------- Napisano: 17 Sep 2024 14:02 ---------

ulje, lesonit
50 x 40 cm

----------- Dopuna: 13 Avg 2026 15:06 ---------

Brzopotezni akvarel�i�i
40 x 30 cm

Kultura i umetnost :: Re: Zanati koji (Ne)umiru

nobody@mycity.rs (amstel2) — Sat, 08 Aug 2026 20:42:36 +0100

У радионици Тибора Апроа у Бачкој Тополи, мирис дрвета и метала меша се са звуком алата. Свака цев, дирка и механизам пролазе кроз његове руке, у процесу који старим, заборављеним оргуљама враћа живот и звук. Он је један од малобројних, ако не и једини активни градитељ и рестауратор "краљице инструмената" у Србији...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kultura i umetnost :: Re: Dilucida intervalla Srbije

nobody@mycity.rs (amstel2) — Fri, 07 Aug 2026 21:31:29 +0100

У току су радови на обнови Варошког бедема Смедеревске тврђаве између кула 10 и 11 коју спроводи Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kultura i umetnost :: Re: Festivali,sve�anosti i sabori u Srbiji

nobody@mycity.rs (amstel2) — Fri, 07 Aug 2026 21:28:05 +0100

Почео 9. "Карловци филм фестивал", Штимцу уручена награда "Слободан Цица Перовић"..

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Knji�evnost :: Re: Prevod romana sa srpskog na engleski

nobody@mycity.rs (Sirius) — Wed, 05 Aug 2026 08:35:44 +0100

Поред овог форума не треба ти ''неприродна интелигенција'' , питај нас. У Србији можеш да пребројиш литерарне преводиоце у смеру српски-енглески на прсте једне руке. Можда би ти боље било да потражиш на лондонским сајтовима - е ту такозвана вештачка интелигенција може да ти помогне. Србин који живи у Енглеској, а при том се још бави преводилаштвом или књижевношћу уопште, то ти је добитна комбинација. Наравно, њихове цене су другачије.

ПС
Кад сам у ситуацији да преводим српски-руски, литерарну страницу наплаћујем десет евра. Превод је скупљи од штампе, али то је тако.

Kultura i umetnost :: Re: Njihova dela �ive za sva vremena

nobody@mycity.rs (dolinalima) — Mon, 13 Jul 2026 13:38:25 +0100

IN MEMORIAM

Преминуо редитељ и сценариста Ђорђе Кадијевић

Редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић преминуо је 10. јула у Београду, у 94. години. Вест о његовој смрти објавила је Југословенска кинотека, која је најавила да ће у септембру организовати ретроспективу његових филмова у знак сећања на једног од најзначајнијих аутора домаће кинематографије.

Рођен је 6. јануара 1933. године у Шибенику, а историју уметности дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Професионални пут започео је као ликовни критичар и публициста, да би се крајем шездесетих година у потпуности посветио филму и телевизији.
Кадијевић је оставио дубок траг у југословенској и српској кинематографији својим специфичним приступом филму и темама којима се бавио. Његово стваралаштво обухватало је различите жанрове и теме � од ратних драма и историјских прича до фантастике и хорора.
Најширој публици остао је познат по култном филму "Лептирица" из 1973. године, снимљеном према приповеци Милована Глишића "После деведесет година". Ово остварење сматра се првим српским хорор филмом. Међу његовим најзначајнијим филмовима издвајају се и "Свето место", "Празник", "Чудо", "Дарови моје рођаке Марије" и "Човек који је појео вука".
Велики допринос дао је и телевизији. Режирао је серију "Вук Караџић" (1987�1988), која се сматра једним од најзначајнијих историјских телевизијских пројеката у Србији. За ову серију добио је Гран при за најбољу европску телевизијску серију на међународном телевизијском фестивалу, а остварење и данас заузима посебно место у историји домаће телевизијске продукције.
Поред филмског рада, остао је активан као историчар уметности, есејиста и ликовни критичар, објављујући бројне текстове о филму, сликарству и естетици.
За свој допринос култури добио је велики број домаћих и међународних признања, међу којима су Вукова награда, Сретењски орден Републике Србије, "Златни печат" Југословенске кинотеке, награда "Бела Лугоши" за допринос хорор уметности, као и више награда за животно дело.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Приказ на Јутјуб каналу који редовно пратим.

Kultura i umetnost :: Re: Propadanje i zatiranje istorijske ba�tine

nobody@mycity.rs (Sirius) — Sun, 12 Jul 2026 09:37:51 +0100

Био сам тамо. Фантастично место. Баш су знали да одаберу...

Kultura i umetnost :: Re: Kupovina audio kasete iz Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu

nobody@mycity.rs (Milos ZA) — Mon, 15 Jun 2026 09:26:56 +0100

----------- Napisano: 07 Jun 2026 23:43 ---------

Video sam taj fajl. Mogu�e da nije bilo mesta. Sad samo da na�em kasetu.

----------- Dopuna: 08 Jun 2026 7:11 ---------

Odgovorio mi je Jugoton i rekao da ne dr�e takva izdanja (stara i, obi�no, re�a).

----------- Dopuna: 15 Jun 2026 9:26 ---------

Pitao sam u biblioteci i rekli su mi da ne postoji nikakav na�in da od njih dobijem kasetu.

Kultura i umetnost :: Re: Uli�ni svira�i

nobody@mycity.rs (amstel2) — Sat, 06 Jun 2026 22:06:45 +0100

Обреновићева улица и Трг краља Милана у Нишу били су данас током поподнева велика отворена сцена на којој је организован други Фестивал уличних свирача „Звуци нишке калдрмеˮ. Председница Удружења „Очување српског стаблаˮ Тања Обрадовић казала је да су грађани имали да прилику да чују петнаестак учесника фестивала из Ниша, али и других места у Србији, као и из Русије и Украјине....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kultura i umetnost :: Re: Nacionalna penzija

nobody@mycity.rs (dolinalima) — Mon, 01 Jun 2026 12:49:05 +0100

"Чика Мома" из филма "Национална класа". Он је барем знао да брзину иду у "ха"

Knji�evnost :: Re: Pomoc oko naziva price

nobody@mycity.rs (Milos ZA) — Wed, 27 May 2026 16:40:18 +0100

Mi smo od toga �itali samo roman "Orlovi rano lete". Neki nisu ni �itali, ve� gledali film. Nije to isto iskustvo, ali, hajde, druga pri�a je to.

Ja sam sam sebi bio sme�an sa ovom potragom. Odlomak iz ove, ako se ne varam, televizijske drame smo radili u osnovnoj �koli i ostala mi je u se�anju po tome �to sam stan u�iteljice zami�ljao kao stan mojih dede i babe. To i nije �udno, bar za mene, jer �esto povezujem ono �ta �itam, kada nema previ�e opisa o izgledu, sa nekim meni poznatim mestima. Ta scena mi je ostala u glavi i tokom srednje �kole sam tra�io informaciju o kom delu se radi. Ispitivao profesorku, bibliotekarku i bilo koga ko je iole bio povezan sa knji�evno��u. Pa, evo, i ovde sam pisao o tome mada dosta kasnije. Ve�ta�ka inteligencija i internet mi nisu pomogli. Stvar je bila u tome da sam �ak u uglu mozga sa�uvao informaciju da je to delo Danila Ki�a, ali kasnije kada nisam uspeo da prona�em to delo tra�e�i po imenu pisca po�eo sam da mislim da sam to ipak umislio. Tokom fakulteta, zadnjih pet, �est godina, sam tra�io, ali ipak nisam uspeo da prona�em. Na kraju sam po�eo da mislim da nisam mo�da sanjao tu scenu, jer je ve� i se�anje na se�anje po�elo da bledi. Imao sam i ranije prilike da pitam nastavnicu, ali nisam hteo, nekako mi je kvarilo avanturu . Pre nekoliko dana sam ipak re�io da je pitam, jer ipak skoro da vi�e nisam ni bio siguran da li sam stvarno obra�ivao delo ili ne. Sve u svemu, drago mi je da sam na�ao. Sad samo treba da zavr�im knjigu koju trenutno �itam pa da pro�itam i tu dramu. Iako je kratka, ne volim da �itam vi�e dela u isto vreme ili da gledam dve serije u isto vreme i sli�no. Ose�am se kao da varam ovu koju sam prvu po�eo.

Poezija :: Re: Milos Crnjanski

nobody@mycity.rs (Sirius) — Tue, 26 May 2026 09:30:55 +0100

Da se malo podsetimo najve�eg...

Ovaj tekst posve�ujem na�em dugogodi�njem �lanu, radoznalom i banatski mudrom �oveku, Voji Marinkovu. Zahvaljuju�i njemu imao sam �ta da zapi�em.

Volim Vojvodinu, svu tu ravnicu, аli to ve� znate. Tako bih po�eo svaki tekst koji se na nju ili njene junake odnosi. Kad izgovorim tu re� u njoj smesta po�inju da se obnavljaju zalihe mojih uspomena, imena ljudi i mesta. Sve moje bogatstvo je u se�anju i asocijacijama, pa uzmite �ta kome odgovara: Mika Anti�, Stra�ilovo, �or�e Bala�evi�, �ura Jak�i�, �irok Dunav ravan Srem, osam tambura�a, Petrovaradin, Srpska Crnja i moj Bo�ki�, rokerski unikat iznikao u Banatu; Vr�a�ki breg i Devoja�ki bunar, divlji badem, lepa protina k�i, ko to tamo peva, Pero Zubac, Branko Radi�evi�, fru�kogorski manastiri, Ti�mine �arobne pripovesti, metrovka, otkup, Hitler iz na�eg sokaka, �icer, vlak bez voznog reda, tuga kolonista�

Ponekad sam tra�io razlog da krenem put ravnice, a �e��e je on nalazio mene. Nije va�an cilj, koliko je va�an put. Lepa je i tajanstvena onako otvorena, svima vidljiva dokle god dose�e pogled. Privla�na je i kada se leto stropo�ta na Banat (kako to originalno zapisa dr Milan Mici�, znalac i hroni�ar njene autenti�nosti, dobitnik nagrade �Branko �opi�), kada ni �leposatke�, beskrajni drvoredi koji �tite od vetra ne mogu da za�tite od sun�anih zraka; tada se spas tra�i u debelim zidovima ku�a iz vremena Marije Terezije ili u venjacima velikih dvori�ta. Odbolujem i to kada s pritajenim tugovankama jeseni krenem kroz one magle i poti�tenost, kada svakakve misli dolaze i prolaze kroz glavu; kada shvatim koliko sam prolazan. Dok putujem kroz sela s u�orenom glavnom ulicom dugom po nekoliko kilometara, posmatram bo�ne ulice koje se zavr�avaju u Rumuniji ili teku ka nekom od kanala.
Nekom prilikom, putuju�i ka mom mestu hodo�a��a, Srpskoj Crnji, ugrabio sam mogu�nost i svratio do Srpskog Itebeja, mesta u kome �ivi jedna beskrajno dobra du�a, paor ratni�kog srca � podoficir u penziji Vojislav Marinkov, unuk dvojice solunaca, pa smo i po tome povezani. Jo� jedan internet-saborac s kojim sam virtuelno prijateljstvo preto�io u realnost. Skrenuli smo s glavnog puta u �iti�tu i uputili se u selo na kraju Srbije (ili na po�etku, zavisi odakle ste krenuli), na �ijem obodu je i mali grani�ni prelaz. Tamo me je sa�ekao moj drugar kao da se nikad nismo rastajali i poveo me do svog doma da me ugosti i upozna s porodicom, ali i da se s pravom pohvali svojim dostignu�ima. Vredan �ovek, nezamenjiv, pravi stru�njak kakve je JNA umela da stvori. Enciklopedija prakti�nih znanja, sa ku�nim muzejom za kojim bi svaki veteran duboko uzdahnuo.

Prolaze�i obodom sela pokazao mi je jednu ku�u i kao pravi vodi� i hroni�ar svoga mesta izgovorio nekoliko re�enica koje �uva samo za najbolje goste, kao svoju molitvu:

�Crnjanski su stara sve�teni�ka familija potekla iz Srpske Crnje. Milo�ev ro�eni deda je slu�bovao u Iland�i odakle mu je otac oti�ao na slu�bu u �ongrad gde je Milo� ro�en. U Srpski Itebej se po potrebi slu�be preselio Milo�ev deda-stric najstariji iz loze Crnjanskih, isto sve�tenik pre Milo�evog ro�enja. Tu je izgradio velelepnu ku�u sa dve zasebne celine. Jedna strana ku�e bila je predvi�ena za Milo�evog dedu kad se penzioni�e pa je Milo� raspuste provodio u toj polovini ku�e kod deda strica i baba strine. Elem, u pitanju je kompleks dva dupla spojena placa. Deda-stric koji je prvi do�ao iz Crnje od crkvene op�tine je otkupio dva dupla placa i u centralnom delu sagradio duplu porodi�nu ku�u, a sa obe strane su manje ku�e za mla�u odnosno ostarelu �eljad. Desna ku�a je davno izgubila direktno potomstvo i prosto je zapostavljena, a drve�e je ukrilo da se ne da ni videti. U toj desnoj polovini koja je bila izgra�ena za njegovog dedu je boravio Milo�. Sada tu niko ne stanuje i ku�a polako pada u zaborav. Deca �ika Milana Crnjanskog, poslednjeg iz direktne familije slabo navra�aju.�

Zastao sam i stajao koliko sam mogao du�e. Moje �utanje Voj�e i moj voza� su odli�no razumeli.
Kona�no sam do�iveo, osim knjiga, ne�to opipljivo vezano za najve�eg knji�evnika na�eg jezi�kog i duhovnog prostora. Njegovu veli�inu ne merim po nagradama, tim efemernim produktima dru�tvenih, pa i politi�kih dogovora, ve� po onome kako je umeo da predstavi svet oko sebe. Dovoljno je �to je napisao �Seobe�. Istori�ari mogu da predstave kalvariju srpskih seoba, ali ne mogu da oslikaju njenu tragiku, sunovrat sudbina, onako kako je to uradio Crnjanski. Kad ih ve� spominjem, da ilustrujem kakvo je to delo. Veliki Sa�a Petrovi� nije mogao da ga preto�i, iz mnogo razloga, u pitak film. Nije se dalo. Ina�e, kostimografska baza i mesto okupljanja statista tokom snimanja filma bilo je u na�em Centru za kulturu.

On je jedan od retkih pripoveda�a koji je umeo da poetskim re�nikom oslika svoje zebnje, slutnje i strahove, da zabele�i poetski razu�eno, a diplomatski precizno sve one zemljotrese koje ume i ho�e ljubav da izazove. Ne �tedi nikoga, ne pre�utkuje ni�ta, a najvi�e otkriva sebe: ��uj, pla�e Mesec mlad i �ut. Slu�aj me, draga, poslednji put. Umre�u, pa kad se za�eli� mene, ne vi�i ime moje u smiraj dana�� Testament bez sudskih zapisni�ara.

Anegdota koja se vezuje za njegovo stvarala�tvo je proverena i, na�alost, ta�na. Izvesna nastavnica je u�enicima zadala da opi�u svoje do�ivljaje tokom raspusta. Jedan u�enik je, opisuju�i letnje vru�ine, napisao re�enicu: �Beskrajni, plavi krug. U njemu, zvezda�. Tako mu je bilo lak�e. Dobio je mr�avu dvojku pri �emu se nastavnica okomila ba� na ovaj deo. �Kakav je to krug ako je beskrajan? Kako zvezda mo�e biti u njegovom centru i koja je to zvezda?�. Nije stigla da pro�ita ispitnu literaturu, ili je to bilo davno. Svejedno, nemogu�e je zaboraviti naslov, motiv jednog od poglavlja druge knjige �Seoba�. Eto kako ravnica mo�e lako da prevari �oveka samo ako on ne ume da je dovoljno duboko udahne�Ostalo ve� zavisi od njega i njegovog unutra�njeg bogatstva, a to nije dato svakome. Da se ne la�emo.

Ku�a Crnjanskih u Srpskom Itebeju
fotografije: Vojislav V. Marinkov

Knji�evnost :: Re: Procitali ste skorije i zelite da preporucite?

nobody@mycity.rs (Sirius) — Mon, 18 May 2026 11:45:25 +0100

Добио сам на поклон књигу ''Зашто је петао престао да кукуриче и друге колонистичке приче''. Аутор је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Издање ''Академске књиге''. Језгровито, прецизно па и потресно сведочанство о судбини колониста у Јужном Банату. Ко је залазио у крајеве од Зрењанина ка румунској граници, зна о чему причам. Трагичне судбине људи који су били жртве ''богова који су се играли рата''. За мене је књига посебно вредна јер познајем лично аутора и тај крај, а и у првој генерацији колониста који су после 1918. године (па и и у другој) налазили су се Крајишници из постојбине мога оца.
Свима препоручујем ову књигу. Неке ће за тренутак понека минијатура и засмејати, али - све у свему - изузетна слика страдања српског живља.

Fotografija :: Re: Predivne fotografije prirode

nobody@mycity.rs (dekao) — Sat, 16 May 2026 08:01:12 +0100