|
Znate da ne morate da pročitate ovaj tekst ako ne želite da budete smoreni? Samo podsećam... 
@ posebna :
Ako misliš na onih navodnih 10% mentalnih mogućnosti - to i nije baš tačno. Koristimo mi čitav mozak, tako što svaki deo bude aktiviran/aktivan u vreme u koje je potreban; ali budući da ne možeš u isto vreme i da gledaš pažljivo u nešto, pamtiš detalje, računaš matematičke operacije, crtaš i sviraš pesmu na gitari u isto vreme - ne koristimo sve svoje moždane mogućnosti u isto vreme ili u svakom datom trenutku.
Neko je zapravo tu izračunao da za svaku posebnu operaciju koristimo do 10% umnog kapaciteta; a ne da je onih preostalih 90% misteriozna, zasad neupotrebljiva masa...  Kad govorimo ili slušamo, najaktivniji je temporalni režanj; kad smo uopšte budni i svesni, zdrav nam je frontalni režanj; za vizuelne informacije (čulo vida) je odgovoran oksipitalni režanj koji je zapravo na potiljku itd.
Ali svakako jeste tačno da možemo mnogo više nego što uobičajeno pokazujemo ili uopšte mislimo da možemo.
Prosto, da bi neko mogao da uradi nešto kao ovi momci sa video snimka, najosnovnije što bi morao da uradi je da (ako je normalno razvijen) znatno ojača svoju muskulaturu; tek onda uopšte može da prodje nepovredjen, ali ima bar jedan preduslov za dalje. Umna strana onih poteza/akrobacija je što se mora naučiti bolja orijentacija u prostoru i trenirati osećaj za ravnotežu (angažovanje malog mozga) i stvoriti odredjena 'mišićna memorija'...
Uostalom, skoro svi normalni ljudi mogu trenirati sebe do maltene savršenstva - umnogome bez obzira na ranije stečeno znanje (samo bi to onda duže trajalo, ali ne mora da znači). Ajnštajn ili Tesla 'čuči' u bezmalo svakom mentalno i fizički relativno zdravom pojedincu; ali ono što svakodnevno radimo nas možda sputava u dostizanju cilja koji nam je manje (ili nije) važan. Pored toga, imali su prednost što se godina tiče; kad bi svako od nas svoje dete od vrle mladosti učio racionalnim stvarima i korišćenju logike, dete bi nesumnjivo postepeno izraslo u genijalca (opet, ako je koliko-toliko nesputano i ako mu stvari nisu nametnute; moralo bi i samo da bude bar malo željno/zainteresovano). Svaki dan (kao odredjeni vremenski period) je važan za adaptaciju, za usvajanje nečega novog i neuobičajenog za stalno, kao svakidašnjicu. A ubedljivo se najlakše i najbrže uči do otprilike 12-te godine života... a to, naravno, nikako ne znači da smo kasnije nesposobni za učenje novog - stari čovek koji je proveo veći deo svog života baveći se umnim radom, najčešće ne postaje senilan i itekako može da savladava novo.
A isto tako deluje i fizička adaptacija; vidna i izdefinisana mišićna masa se dobija nakon duuugog perioda odlaska u teretanu. A ne jednom nedeljno dizati triput više nego inače, za vreme stalnog treninga na po npr. dva-tri dana.
Sve u svemu, čovek i razmišlja čitavim svojim telom, ne samo mozgom... Vidimo loptu u vazduhu i pomislimo kako je možemo uhvatiti; osetimo (dodirom) nekog u mraku i znamo da nismo sami; boli nas stomak ili zub i ako je bol jak i okupira nas ne možemo da se koncentrišemo da rešavanje 'ukrštenih reči' itd. Bez jednog, nema ni drugog... 
|
