|
Premracna slika,na kojoj sam I ja nacrtana …cigani prose na ulici,sirotinja spava na kartonu,jedna baka se spotakla na sred ulice I ljudi je bukvalno gaze?!Svi svuda negde zure,guraju se,sudaraju se..Boze,da li su nekome uputili osmeh danas ?!
Greh je bezati od strahova koji nas salecu svakog dana I okrenuti se tudjim problemima I diskusijama a ne svojim.Ne tolerancija,ne ljubaznost…gde je ljubav ? Da li je negde visoko medju zvezdama,da li je negde zatrpana metrima u zemlji,ili cak negde I dalje ? Ili je,sto je najcrnje,uopste I nema?
Gde su sva ta osecanja I topline, koju mozemo samo na filmu videti… zivim u svetu gde nema emocija.Gde se ratuje,gde ne vlada sloga I tolerancija. Zivim u svetu, gde je sve izopaceno I hladno,tuzno I zabibereno zlim ljudima.
Grade se tolike zgrade,soliteri,oblakoderi,ljudi zaboravljaju na prirodu,na svet oko sebe,na male stvari koje zivot znace…
Kaze se:”Kasika je ubila coveka”, a isto tako ce se govoriti:”Pare su ubile ljude”
Da li postoji smisao zivota?
Moj smisao zivota nije luksuz,krpice,nova kola,nov telefon,ogromna kuca sa bazenom,nadogradnja kose,ugradjivanje silikona,I zrtvovanje svega radi para!
Moj smisao zivota je jedna klupa u tisini,gde se cuju najlepse pesme ptica I njegov dah kod mog uha.I tada osecam da ljubav nije izgubljena.Ne.Ona postoji.
 
|
