Delfinov let

• 3Ovo se svidja korisnicima: Brano, mcrule, KlinkaPalacinka
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čitao sam jutros novine, eto kupio sam i ja to parče papira umesto da sedim ispred ove mašinerije prepune štetnih čestica (tako još uvek priča samo moja baba).
Čitao sam samo naslove i iz istih uspeo da zaključim da ne valja. Na yt-u postoji klip (eh da je jedan) kako smo mi loš narod, te kako je naš IQ najniži na svetu (Evropi, gde god) pa i to da su ameri priznali postojanje malih zelenih/ ljubičastih/ šljokicama prekrivenih stvorenja. U dokumentima nigde ne navode brojeve njihovih ličnih karti što me je navelo da ponovo ameri lažu i mažu oči napaćenom narodu. Nemoj mi zameriti. Isti sam kao i ti. Ja sam onog dana birao vlast zajedno sa tobom, ja sam onog dana ćutao kada sam mogao da podignem glas i učinim da bude nam bolje i da, baš ja ću zubima da grizem dok imam snage ako mi neko dirne u ono najsvetije. Ja verujem i nije mi potreban Bog za to, ali mislim da smo ovaj put nadmašili svoj gladan stomak koji je pojurio za koricom hleba (buđavog) koju nam nudi zapad. Na mojim koncertima nećete nikada naći VIP odeljak. E moj stari šta sve stomak svari.
„jer ako ne budeš dobar poješće te vuk, a ako budeš poješće te ovca...“
Kada sam bio vođen glavom što srlja u zid, kada nisam imao budućnost na koju da mislim i da planiram, uvek sam bez ikakvih problema dizao pesnicu i bio kolovođa svakakvih gluposti. Gde je nestao taj žar danas? To mi dođe nakako najviše žao, kao da sam izgubio sebe. Za tvorce videa – Srbi su najveće životinje među ljudima, Srbi imaju najmanji IQ, Srbi ratni (i raznorazni) zločinci. Izvolite drugi prst od palca sa dubokim poštovanjem, ovo je još uvek moj dom, tlo po kome ja gazim i po kome će jednog dana (nadam se uskoro) moje dete ponosno hodati. Neka budem proklet ako ikada prodam ovo svoje parče raja, ma kakvo ono vama delovalo.






Zagledan u ponor slanog doma svog
Delfin je sanjao kako leti svoj čudesni let.
Zaljubljen u nebo, eto takvim se rodio,
Previše tih i skroman da bi njegova priča
Obišla svet.

I uvek kad bi pomislio kako krstari albatros
Sekao je pučinu – k’o adrenalin što seče mu krvotok;
Širio je krila da dohvati Božiji svod,
Al’ ta su krila bila dovoljna tek za po koji kratak skok...

Neki dođu srećni – pa tako i odu,
On je pripao taboru drugom...
I tog je dana smrknut okean
Izneo telo skrhano tugom...

Štepam svoje rane dok provodim dane
Između želja i istine.
Logike ponestaje, rebus ne prestaje
Da mi para vijuge.

Pravila ne važe, moj prijatelj kaže
Da sve više veruje
Da čudne su sile podigle vile
Da nas grešne razonode.

Ja stojim po strani i čekam da vreme
Nacrta put do sna
Al’ kao i delfina bukagije dubina
Sve više me vuku ka veridbi dna...

Da li sam to ja?