Ferdinand ipak postoji ...

• 10Ovo se svidja korisnicima: _Sale, smorena, Srki94, Silija, mpman, mcrule, Bobo123, Tamtitam, Skywhaler, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moj skromni doprinos: Ponosni sam vlasnik plakata čije se vreme čuvanja meri decenijama (skenirano kod drugoga)...



i mogućnost avatara

• 3Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Dusan, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja neću o Ferdinandu. Nego o onome možemo li se porediti sa životinjama.

Životinje reaguju iz instinkta, a mi iz potrebe za zaštitom od strane društvene zajednice u kojoj poštujemo uglavnom besmislena pravila. Nedavno sam gledala emisiju o čoveku koji voli da putuje svetom. Izmedju ostalog je živeo u Africi i kaže: Podjem ja u divljinu u lov pred zoru. Stignem na neki brisani prostor, ugledam krda. Lavovi, leopardi, nosorozi, slonovi, antilope. Svi stoje spuštenih glava. Okrenuti suncu. Sledi izlazak suncu i ja prisustvujem Molitvi Suncu. Spustim glavu zajedno sa njima. I tako svi ćutimo. Pa nešto kasnije priča: Bušman antilopu ubija tako što je iscrpi trčanjem. Ona nema mogućnost da se znoji i polako počinje da je savladjuje toplota dok na kraju ne padne. Onda joj on pridje i pre nego što zarije koplje u nju, izvini joj se. Potom se obrati njoj i Bogu, objašnjavajući da je to hrana za decu.

Radila sam sijaset emisija o životinjama, a odgledala sam ih bezbroj. Slon je, naravno, moj favorit. Da mu poredjaš ljude da leže po zemlji, a on ih onako elegantno preskače nijednog da ne nagazi... Medjutim, u sećanju mi je ostao dokumetarac o devojčici rodjenoj u divljinama Afrike. Mama i tata su se otisnuli u te predele i ona je rasla medju zverima. Šeta ona tako sama po toj divljini, sa 4-5 godina, pa naidje na lava. I počne s njim da se mazi kao da je mačka. Da ne veruješ. Naidje na slona, on je obuhvati surlom oko struka i odigne od zemlje. To je bio prvi susret, a posle ju je stavljao na ledja. Slon i lav koji žive u divljini i ne znaju šta je ljudsko biće, a posebno malo ljudsko biće.

Jedna kuca, ulična, koja je živela kod naše zgrade, moju pažnju je pridobila kad sam videla da razume šta govorim. Kažem jednom, ona razume. (Skroz sam bila u šoku, jer malo kom čoveku je dovoljno nešto reći jedanput.) Naučila je da se sa mnom mazi i kad hoću da idem, ne da mi. Ne pomažu priče, ona me vuče za nogavicu od bermuda. Na kraju me grize za nogu. I opet šok. Uopšte ne osećam njene zube. Zna da ne sme da grize, nego me samo uhvatila blago. Naravno, s drugim kučićima se grize kao luda.

Ronald Harvud (britanski pisac) je rekao: Kad bi čovek ratovao samo kada ima nagon za ratovanjem, na svetu bi bi bilo mnogo manje ratova.

Što se, pak, borbe s bikovima tiče, prilično sam neodlučna. Španija spada u zemlje sa jakom tradicijom i ovo jeste njihov simbol. Oni, zaista, uživaju u tome i ne bi valjalo oduzimati im te stvari. Imaju uglavnom pomalo uvrnute običaje, gadjaju se pomorandžama, na primer, za neki praznik i slično. Hoću da kažem, neka im te borbe, ali da se bik ne ubija i ne muči, nego da se izrežira da i on zna da je igra. Pa da i on traži aplauz publike i dobije ga zajedno s toreadorom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jeste li pokušali da počešete mačku po leđima, onako malo "jače"?
Bik sa kopljima zarivenim u veoma osetljiv deo kičme (da bi se probudila i maksimalno pojačala njegova agresivnost) jednostavno ne želi da se bori i potpuno je pitom.
Setih se scene iz crtaća gde 4 ili 5 smešnih likova dolazi da pronađe pravog bika za koridu, ali igrom slučaja su izabrali najmirnijeg.
Pitam se čime li ih je ovaj bik zavarao ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bik prepoznao čoveka koji ga je hranio …

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]