|
Mama, haloooo, jel me čuješ?
Čujem te mila, nego imam rukavice, pa mi je telefon daleko...
Glas skoro neprepoznatljiv i udaljen. Zamišljam da je stavila bokserske rukavice, zbog gabarita...ali nije, ona štedi struju, sjedi u svojoj sobi umotana u ćebad gleda serije, dok tata u svojoj gleda u televizor.
Dobro ste pročitali, gleda u televizor, ali ne prati ništa...on je pak obučen u elegantni somotski kućni ogrtač, a ispod nosi zimsku jaknu, nisam sasvim sigurna, jer mi je bolno da detaljnije pogledam.
Nemojte da ih žalite, imaju limitirane penzije, samo su pod stare dane postali štedljivi, da uporijebim najblaži izraz.
Ponekad tata i ja igramo karte, ...baci kartu, sine (kako da mu kažem da mi se zalijepila za ruke...kako?)...da ti nije hladno sine?...ne tata, da je samo jedan stepen iznad nule, izgoreli bi ovdje...
Ako zima potraje, mislim da će postati nepokretni, onemogućeni velikom količinom tople robe za bilo kakav pokret.
Imaju uredne tabele, svako za sebe, u koje upisuju iz časa u čas promjene sledećih parametara: šećer, pritisak, puls...
Mama, jel misliš da će kad vi umrete ove studije moći da iskoristi neka klinika u Hjustonu, za dobrobit čovječanstva?
Ne budi bezobrazna, mi to pišemo da ne zaboravimo...(a zaborav da su bolesni je za njih jedini spas, eto zašto im nema spasa)
Eh, da atmosfera neodoljivo podsjeća na "Let iznad kukavičjeg gnijezda"...
Kad im oprezno saopštim da je umro neko, za koga znam da im je drag, na iznenađenje dobijem odgovor: neka je, zaslužio(la) je...nikad nam nije vratio(la) 15 knjiga iz kompleta...
Opet, kad umre neko nebitan, nervni slom od suza...
Vratila sam sve posuđene knjige, prvo mami, pa ostalima, za svaki slučaj, ako umrem, da bar neko pusti suzu zamnom, nisam ni znala koliko je to bitno 
|
hajde slusaj ovu lepu pesmicu... 
Jo Dee Messina - Because You Love Me
, a kamoli da me upoređuješ sa njim, sad ću da se uobrazim, pa ste nagrabusili od mojih blogova 
