Jednom davno, stari Čiroki indijanac je svom unuku ispričao jednu životnu istinu:
- U duši svakog čoveka vodi se bitka, kao borba izmedju dva vuka. Jedan uvek pretstavlja zlo, mržnju, bes, zavist, ljubomoru, pohlepu, ozlojedjenost, aroganciju, gordost, samoživost, gramzivost, oholost….
Drugi vuk pretstavlja dobro, ljubav, mir, radost, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrodušnost, velikodušnost, darežljivost, istinu, saosecanje, veru…
Mali indijanac se zamisli.
Sve svoje misli usmeri na dubinu dedinih reči, pa ga zapita:
- Koji vuk na kraju pobedjuje? –
- Pobedjuje uvek onaj koga hraniš!-
"Sve stvari na svetu imaju svoju svrhu, svaka bolest ima biljku koja je leči, i svaki čovek ima svoj poziv.
Šta je život?
To je treptaj svica u noći. To je dah bika na zimskoj hladnoći. To je mala senka koja juri preko trave i nestaje u zalasku sunca."
U srcima svih nas postoji skriveni put kojim se retko putuje, a koji vodi do nepoznatog, tajnog mesta. Stari su ljudi zaista voleli Zemlju i na njoj su sedili i počivali s osećajem da su blizu majčinske snage. Svoje šatore su gradili na Zemlji, a svoje žrtvenike od Zemlje. Zemlja je umirivala, jačala, pročišćavala i lečila. Zbog toga stari Indijanac još uvek sedi na Zemlji, ne ustaje i ne odvaja se od njenih snaga koje život daju.
Za njega sediti ili ležati na Zemlji znači moći razmišljati dublje i osećati snažnije. On može jasnije proniknuti u tajne života i doći u bliži odnos sa životom oko sebe.
Indijanci vide dva puta s kojima se suočava beli čovek: kao put tehnologije i put duhovnosti. Mi osećamo da put tehnologije vodi moderno društvo ranjenoj i sprženoj Zemlji. Može li biti da put tehnologije pretstavlja žurbu u uništenje, dok put duhovnosti pretstavlja sporiji put kojim su Indijanci putovali i koji sada ponovo traže? Zemlja nije spržena na tim tragovima. Trava tamo još uvek raste.
Ponašajte se dobro prema Zemlji, ona vam nije data od vaših roditelja, nego je pozajmljena od vaše dece. Ne nasleđujemo Zemlju od naših predaka, pozajmljujemo je od naše dece.
Nikada ne govori loše o drugome. Negativna energija koju time odašilješ u univerzum vratiće ti se višestruko.
Budi prvenstveno iskren prema sebi.
Ne možeš biti pažljiv i pomoći drugima ako nisi prvo pažljiv prema sebi i ne pomažeš sebi.
Deca su seme budućnosti. Usadi ljubav u njihova srca i zalivaj ih mudrošću i životnim lekcijama. Dok odrastaju, daj im prostor da rastu.
Deci treba dati korene i krila.
Pravi mir, koji je najvažniji, je onaj koji dolazi u dušu čoveka kad shvati svoju vezu, svoje jedinstvo s univerzumom i svim njegovim moćima, i kad shvati da se u središtu univerzuma nalazi Veliki Duh i da je to središte svugde, da se nalazi u svakom od nas.
Bio sam na kraju zemlje. Bio sam na kraju voda. Bio sam na kraju neba. Bio sam na kraju planina. Nisam pronašao ništa što mi nije prijatelj.
Mnogo je stvari za podeliti sa četiri boje čovečanstva u našoj zajednickoj sudbini sjedinjenoj sa Majkom Zemljom. Ovo deljenje mora biti razmotreno sa velikom pažnjom od strane mudrih i vračeva koji cuvaju sveto poverenje, da ne bi došlo do štete od ljudi kroz neznanje ili zloupotrebu ovih mocnih sila.
Kada ujutro ustaneš, zahvali se za hranu i radost življenja. Ako tome ne vidis razloga, greška je jedino u tebi. Ne iskorišcavaj nikoga i ništa, jer to pretvara mudrace u budale i zarobljava duh vizije.
"Da bi o nekome mogao suditi moraš barem mesec dana hodati u njegovim mokasinama."
Živi svoj život tako da strah od smrti nikad ne uđe u tvoje srce. Ne opterećuj nikoga zbog njegove vere, poštuj tuđe mišljenje i traži da oni poštuju tvoje. Voli svoj život, usavršavaj ga i ulepšavaj sve oko sebe. Nastoj živeti dugo i u službi svog naroda. Pripremi uzvišenu pesmu smrti za dan kad ćeš preći na drugu stranu.
Svet je stvoren uz pomoć sunca i treba da ostane takav kakav je oduvek bio.....Ova zemlja stvorena je bez graničnih linija i nije čovekovo da je deli...... Ja vidim kako se belci bogate u celoj zemlji i
vidim kako žude da nam dodele golu neplodnu zemlju..... Zemlja i ja smo jedno. Mera zemlje i mera naših tela je ista mera. Dokažite nam, ako možete, da Vas je ovamo poslao Tvorac. Možda Vi samo mislite da vas je On poslao ovamo da sa nama radite šta hoćete. Da i ja verujem da Vas šalje Tvorac, možda bih poverovao u vaše pravo da raspolažete mnome. Ne bih želeo da me pogrešno razumete, ja ovako govorim zato što volim zemlju. I nikad nisam reko da je zemlja moja i da sa njom mogu da radim šta hoću. Pravo da zemljom raspolaže ima samo onaj ko je tu zemlju stvorio. Ja tražim pravo da živim na svojoj zemlji, a Vama dajem pravo da živite na svojoj.
Carlos Nakai:
Earth Spirit
Neka vam Sunce svakoga dana donosi novu energiju.
Neka vas Mesec nežno oporavlja preko noći.
Neka kiša spere vaše brige.
Neka povetarac donese novu snagu vašem biću.
Nežno hodajte svetom i budite svesni njegove lepote
svakoga dana vašeg života!
Sve na svetu je u paru. U našim mislima mi smo dvoje, dobri i zli. Svojim očima vidimo dvoje, ono što je lepo, i ono što je ružno. Imamo desnu ruku koja udara i čini zlo, i levu koja je bliže srcu, punu dobrote. Jedna noga može nas voditi lošim putem, a druga dobrim. Dakle, sve na svetu je u paru.
Pohvala, laskanje, prenemaganje i prazne reči nisu bile deo uljudnosti Lakota Indijanaca. Prenemaganje se smatralo neiskrenim, a onaj ko neprestano govori, nepristojnim i lakomislenim. Razgovor se nikad nije započinjao odjednom niti užurbano. Niko nije ishitreno postavljao pitanje, ma koliko važno ono bilo, i niko se nije požurivao na odgovor. Pauza u razmišljanju bila je uistinu uljudan način razgovaranja. Tišina je kod Lakota Indijanca imala značenje, a poklanjanje trenutka tišine
sagovorniku i vlastiti trenutak tišine pre govora bili su izraz istinskog uvažavanja pravila da misao
dolazi pre govora.
