Kiša u Durlanu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa mislim red je bio da konacno svi znaju sta je to DurlanCity

pa danas.rs kaze

Citat:
"Zašto u Durlanu ne pada kiša? Ne sme", jedan je od viceva o ovom gradsko-prigradskom kvartu u opštini Pantelej, koji je, svakako, šampion po broju viceva o bilo kom niškom naselju i njegovim žiteljima. Svi oni tvrde da je baš ovo naselje ruralni deo Niša, u kojem žive nezgodni likovi dizelaškog opredeljenja, zaglavljeni u Srbiji 90-ih, kada su sila, neznanje i narodnjaci bili "zakon". Zbog čega bi, valjda, bilo korisno kloniti ih se.
Vickasti pripovedači vole da ilustruju ruralnost tog dela Niša kroz pitanja i odgovore. Kako je nastao Durlan? Skliznuo Matejevac (obližnje selo, p. a.). Na šta se greju Durlanci, a počinje na Z? Zdrva. A na šta se greju, a počinje na S? Sugalj. Neki su svoje duhovitosti o Durlanu "okačili" i na internet sajtove. Pa se tu može pročitati parola: Srbija do Tokija, Durlan do Kalču (Kalča, tržni centar u centru grada, p.a.), te saznati da je "omiljeni omekšivač rublja u Durlanu - Silan". Pa videti "oglas na banderi u Durlanu" koji glasi: "Spremam đaci iz srpski - s garanciju".
Vicevi o Durlanu su, dakle, postali mejnstrim.

I aktuelna epidemija žutice u Nišu zakačila je Durlan, u stvarnosti i vicu koji kaže da dva Durlanca šetaju svoje pit bulove. Pa jedan predlaže: "Ajmo kod Nišave", a drugi odgovara: "Nemoj, tamo vlada žutica". Na to će prvi: "Ma, ko je, breee, taj Vlada Žutica? Odrobijaću ga". Prethodno je, kaže vic, nezgodnog Durlanca sreo i Beograđanin i bojažljivo mu se obratio: "Izvinite, da vas pitam..." A ovaj se okrene: "Kog će, breee, ti da vaspitaš?".

Vic tvrdi da se Durlanac specifično i šiša. Dolazi u salon i pokazuje da želi frizuru koja je iza ušiju sasvim kratka, a na temenu duža: "Značčči, sa strane mi j..i kevu, a gore me ispoštuj", naređuje. Posle šišanja, kažu vickasti, sreće drugog Durlanca, pa ga pita gde je, tražio ga je, nigde ga nema. Drugi odgovara da je bio na parastosu. "Aaaa, Grčka, brateee. Vrh, ima se može se...".

Budimo realni, nije da u Durlanu nema likova k’o iz vica. Ima onih koji vole "Silan", krimosa, skinhedsa, turbo dizelaša i polusveta.. Ipak, budimo još realniji, takvih je ni više ni manje nego u ostalim delovima Niša i Srbije. Tako da i u Durlanu ima ljudi koji su "skliznuli iz obližnjeg sela", ali i onih koji su tu stigli pravo iz dalekog sveta. I Meraklija (navijača Radničkog) i ljubitelja umetničkog klizanja. I neizlečivih fanova Stoje, Cece i Seke, ali i važnih umetnika ili hip-hopera. Živi tu neki sasvim pristojan svet.
Ono što te ljude, ipak, izdvaja jeste "skroman život". Statistika kaže da stanovnici opštine Pantelej, dakle i Durlana, imaju najniža prosečna primanja u Nišu, uglavnom zbog toga što su na njenoj teritoriji fabrike iz najsiromašnije, tekstilne grane. Uprkos manjim durlanskim (pod)naseljima Vilin grad, Čalije ili Ardija, u kojima političari, sportisti, biznismeni i "snalažljivi" intelektualci imaju reprezentativne kuće, većinu čine ljudi koji žive u običnim porodičnim kućama ili skromnijim stanovima. I (još) se bore za egzistenciju, jer su im to Miloševićeva vremena i tranzicija ostavili u nasleđe.
Sami Durlanci, pak, posebno vole da prozovu gradske čelnike zbog višedecenijskog "nedostatka osećaja" da unaprede i ovaj deo grada. Dok takozvani urbani deo Niša, onaj preko puta Durlana i preko Nišave, "ima skoro sve", Durlan (Pantelej) nema ni jedno pozorište, bioskop, muzej, galeriju, kulturni centar, sportski centar, gradski park ili diskoteku. Nema nijedan fakultet ili srednju školu. Uglavnom nema centralno grejanje. Elektromreža je loša, pa se u kvartu prisilno razvio običaj da se zimi na ulicama pale gume u znak protesta zbog višednevnog mraka...

Dakle, čini se, vicevi o Durlanu umnogome su pogrešni, što i nije retkost u ovoj vrsti duhovne gimnastike. Jer život nije vic. Kiša u Durlanu "sme" da pada, da okaljavi ulice i izazove kolaps krhke energetske mreže. Tu ne žive stvarno "silni" ljudi, oni su na nekim drugim mestima. A Durlan nije do Kalče, kao što ni Srbija nije do Tokija.