|
Poslao: 30 Jan 2008 02:20
|
|
|
Gledate li ga poprijeko, život zna biti jako neprijatan.
Onda... jako je nepredvidiv. Kao stidljiva djevojka. Nikad da skontam šta je naumio i kuda će. Taman ga fiksiram pogledom i predvidim kuda on vodi, život se tad izmigolji i premetne u nešto sasvim drugo.
Upravo ta nepredvidivost daje svemu ukus i miris.
Jednom ću vam ispričati kako sam krenuo na nedeljni roštilj a završio na čaju sa unukom Aleksandra fon Lera
Godinama sam slušao omiljenu radio stanicu, ni sanjao nisam da će me život navesti da postanem voditelj na njoj...
Zamislite da se godinama družite sa nekim, a onda taj neko, sasvim slučajno, postane mnogo više od prijatelja.
Kada sam kao student, sjedio ispred doma bez prebijene pare, kako sam mogao pretpostaviti da ću sledeće godine biti tu na istom mjestu ali ovaj put sa novim autom, neopterećen brigama o novcu.
Jednom sam izašao u grad, na svirku sa društvom. To veče nisam pretpostavio da ću vec sutra ujutro sa istim društvom biti na plaži 600km dalje od mjesta gdje živim.
Prošlo ljeto sam išao na koncert galije. Upoznao sam Neša, zvao nas je na piće. Obećao sam da ćemo se javiti...
E sad, kad saberem sve utiske, shvatam da od života mogu sve da očekujem. Čak i kada vam ide jako loše, ne znači da se ova ljepotica (život) neće okrenuti za 180 stepeni. Nazovite prijatelje, dragu osobu, kupite piće... probajte što kvalitetnije provesti vrijeme. Dok čekate da život okrene novu stranu, čekajte u dobrom društvu i radite stvari koje volite.
Da ne zvučim kao Novak Đoković, ali stvarno nemoguće ne postoji!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Jan 2008 13:09
|
|
Stvarno je tako!
Pored bluziranja, usne harmonike, rada na radiju i odrzavanja informacionog sistema, da li ti je palo na pamet da pocnes da pises? Mislim da si rodjeni talenat (ovo sad zvuci neskromno s moje strane, ali, ako sama nemam taj dar, umem da ga prepoznam kod drugih).
Koga cemo sve sresti na ovom Putu i koga smo sve sreli a da mozda nismo ni znali ni umeli da primimo skrivenu poruku u boci ?
Sinoc sam gledala dokumentarni film o ubistvu Dzona Kenedija i setila se da sam pre 7 godina imala priliku da upoznam coveka koji je bio sef propagandne kampanje Roberta Kenedija za predsednika. On mi je rekao, otprilike: "Da nisu ubili Bobija, Amerika bi danas izgledala mnogo drugacije." Okej, to su reci nekog ko je bio i ostao lojalan iako bi nekome mogle zvucati licemerno ili cinicno u svetlu onoga sto znamo o kontekstu. Ne zelim da ispolitizujem temu, pa se unapred izvinjavam na malom off-course.
Setila sam se i da je isti covek mnogo voleo nasu muziku i da je trazio da mu prevedemo na engleski reci pesme "Ako poludim i podjem za tebe...", jer, kako rece, pitace ga zena kad se vrati kuci, sta mu se posebno dopalo u Jugouslaviji, well, people and music, of course.
|
|
|
Poslao: 30 Jan 2008 13:37
|
|
Citat:Pored bluziranja, usne harmonike, rada na radiju i odrzavanja informacionog sistema, da li ti je palo na pamet da pocnes da pises? Mislim da si rodjeni talenat (ovo sad zvuci neskromno s moje strane, ali, ako sama nemam taj dar, umem da ga prepoznam kod drugih).
Ma, joj, znaš kako kažu ako radiš mnogo stvari onda ni jednu ne radiš kako treba. Što se tiče pisanja, nisam nešto posebno zainteresovana a ni talentovan. To što ti u meni prepoznaš pisca je samo refleksija zanimljivih ljudi sa kojima se družim  Ipak, veliko hvala
Nego da se vratimo na temu. Prije par godina, nekom mladiću je pukla guma ovdje blizu mog gradića. Dođe mu u pomoć moj kolega iz firme koji stanuje blizu i tu se mladić oduševi na nenadanoj pomoći. Sa mladićem su bile i dvije djevojke...
Kasnije se ispostavilo da je to gitarista vlade georgijeva... kada god je moj kolega na moru, onda je počasni gost na svirkama
Eto ti kako ga život navede, a kolega je samo pomogao nepoznatom momku da promjeni gumu.
|
|
