|
Pogledaj,
stalo je vreme;
i ništa pre
i ništa nakon Tvojih poljubaca ne postoji.
U kutu Tvojih usana
smeši mi se izgubljena sreća.
Raspoređujem snagu, delim je na atome dostatne za još jedan dan,
dovoljne za sutra. Prazna sam i pusta, skučena u nepreglednim
prostranstvima ljubavi.
Pogledaj,
prevarila sam prolaznost,
i ništa pre
i ništa nakon Tvojih dodira ne postoji.
Na vrhovima Tvojih prstiju
kapljice života potekle su rekom.
Tebi se smešim, govorim veselim glasom da ne prepoznaš setu, da
ne osetiš koliko Te trebam, da ne zagrliš prazninu umesto sreće.
Zadrži me u sebi još malo, još koji nemir, još koju sreću... još koju
večnost.
Pogledaj,
začarala sam zaborav,
i ništa prije
i ništa nakon ove ljubavi ne postoji.
Pred čudesnim njenjim pogledom
nestaje umor nakupljen na trepavicama.
http://bojajeseni.blog.hr
 
|
