O Ljubavi i Vatri

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:O Ljubavi i Vatri-in memoriam Darko Todorovic
Neke ljubavi su kao šumski požar u leto. Iznenada izbiju, od vazduha se zapale, čini se. Brzo se razgore, bukte jakim plamenom i brzo izgore da od njih ništa ne ostane, ni kao trag u pepelu. Teško ih je obuzdati ili se protiv njih boriti i niko ne zna kojim će pravcem krenuti. Najpametnije je glavom bez obzira bežati ali teško je vatrenoj stihiji uteći. Jedina im je prepreka kakva velika voda, jezero ili reka i gole čistine preko kojih je i ptici teško preleteti. Posle takvih ljubavi spaljena pustoš ostaje ali već posle prvih kiša osećamo cvetanje u vazduhu i plodovi neki zeleni opet niču, kao da ništa bivalo nije. S godinama se ožiljak taj tanji i jednom se ne da poznati ni traga vatri ali ni predelu pre požara.
U nekim ljubavima toliko vatre i snage ima, da oganj njin sažiže gvožđe i kamen strahovitom jarom, poput vulkana što Zemljinu utrobu bljuje. Takve ljubavi se porađaju strahovitim praskom i eksplozijama i niko nije siguran pored njih, niti se zna kad mogu izbiti. Kao i zemljotrese mnogi znaci ih najavljuju ali nijedan ne mora biti pravi.Ima ljubavi kojima kao i zimskim vatrama treba vremena, pa isprva tinjaju dugo, a kad se razgore retka su uteha u hladnim danima i časovima i ljudi se nerado odmiču od njih, težeći da ne odu daleko i da im se što pre vrate. Kad ih napušta, čovek to čini stoga što mora nastaviti put i sa sobom ih nosi u džepovima kaputa i često mu se priviđaju u mrklim noćima. To su ljubavi i vatre na koje proleće i toplota nikad sasvim uspomenu ne izbrišu.
S jeseni, kad vreme ovlaži i ljubav i vatru teško je pripaliti. I kao što se nevičan zna mučiti sa mokrim drvima tako i za ljubav treba znati odabrati mesto, zaštititi ga spočetka od kiše i vetra svojim telom, i dodavati po malo na plamen, duvati dok se ne zažari i ne sklanjati oči od dima. Od takvih vatri često kreću suze, a ne sklanja nam se od njih, jer obuzima nas želja da ih vidimo kako plamsaju. Jesenje vatre, kao i ljubavi dugo tinjaju i teško se gase jer se rađaju kao potreba za toplinom i ako igda u ljubavi ima razuma i kompromisa ima ih u ovim ljubavima. Ne znači to da one nisu strasne jer vatra se eto, da načiniti od vlažnih i satrulih drva, od piljevine i otpada, pa ako joj dodamo nešto veliko i zdravo što će goreti dugo, lako joj se prepustimo uživajući i zaboravljajući od čega je krenula. Ima ljubavi koje vidimo daleko u tamnim noćima, koje pucketaju jako i bacaju iskrace u širokom luku od sebe. To su vatre na kojima se greju mnogi i koje privlače ljude oko sebe da sede i ćuteći zure u plamen.
Ima plamenova varljivih, kao sa slike, na kojima se ne može jelo zgotoviti ni ruka na njima opeći i niko se na njima ogrejao nije.
Neke ljubavi ne možete primetiti dok na njih ne nabasate u tmini, kao malu vatricu koja postojano gori i posle se čudite kako je ranije niste zapazili gde u daljini žmirka kao prijateljska zvezda putnicima namernicima.
Od nekih ljubavi bi najradije pobegli kao od vatre koja vas ujeda za oči i obraze, pali vam odeću ako ste joj stopu bliže, a stopu dalje samo ne može razbiti mrazne okove koje zima stegne i dugo se čovek muči premišljajući se da li da ide od jalovog ognjišta ili se zavarava sigurnišću i ostaje dok se ne opeče.
I kao i ljubavi što nisu iste tako se i vatre razlikuju. Drugačije miriše vatra od jelovine ili borovine, jer jedna je ženska a druga muška.
I kao što ima vatri za različita pečenja i nije ista kad ćemo bika ili ovna peći, tako su i ljubavi razne za ljude. Za neku je divljač vatra od cerovih i hrastovih glavnji kao gradovi kad se opsađuju a neka se mesa suše na šljivovoj i javorovoj vatri.
Rakije se peku kad plamsa trešnjevak i jabuka, a heroji i brodovi gore kao sandalovina.
Neke vatre i neke ljubavi je greh paliti kao palmovu ili maslinovu a neke su blagoslovene kao dim tamjana.
Tamo gde mnogo ljudi ima i dolazi i odlazi, kao u krčmama i svratištima, u pristaništima i tamo gde je pesma i igra ni vatra ni ljubav nisu samo za jednog čoveka.
Tamo gde je natecanje i pir, i vatri i ljubavi nešto se žrtvovati mora.
Kao i vatra i ljubav od žrtve samo pepeo ostavi.I ljubav može kao i žar u pepelu zapretena počivati da je tek vetar docnije rasplamsa, dugo pošto je vatra zažarena ili da se slučajnom varnicom razgori.
Ni u ljubavi neke kao ni u ognjišta ne možete udarati a da vatrenom kišom ne odgovore.
I kao uz vatru i uz ljubav ide vino i piće i muzika i mnoge priče što se šapuću i one što se kazuju zvonkim glasom.
I uz vatru i uz ljubav se sanja, nekad i otvorenih očiju i mnoga intriga, spletka i svaka laž je moguća.
I uvek ima ljudi što zavide na vatri kao i na ljubavi.
I skitnice i moreplovci sanjaju o njoj. I pesnici i mudri ispričaše mnogo ali ne rekoše više od neukih što željno uživaju u njoj.I jednako je rad gost u pećini pustinjaka ili kakvoj izbi siromaha kao i u kraljevskoj gozbenoj dvorani.
I niko ne zna kad je prva planula pod nebom ali osećamo da nam je saputnik vazda i da pre nje nešto ako je bilo to beše mračno i studeno do bola i tužno.
I dok nas je jedna ogrejala znamo da i druga postoji i da nas čeka negde. I slutimo negda da kao i bez vatre i bez ljubavi života za nas nema i nema nas.
Senchy