O zivotu i smrti..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad slušam izvinte me što kažem naše uzvišeno Sveštenstvo,kako se tuku i svađaju,i da nespominjem dalje kakve se strahote čine meni sada od @SMRTI, i teme dečaka od 8 god.dođe nestanem.Čoveče mladi ako si već bio na moru zar nisi ima pametnija posla nego da slušaš nebulozne razgovore dece u tvome okruženju.I sada nama stavljaš u zadatak ,šta mi o tome mislimo.Ja sam baka ,imam uhuku 6 god.pa oni gledaju razne reklame,grozne filmove(moja unuka gleda samo diznijeve crtaće,jer ja drugo nedam) i ko zna gde taj dečak Voja živi kod koga živi,i od silnih groznih filmova,jer roditelji (čast izuzecima)vrlo malo posvećuju vremena deci.Pa Voji sinula ideja da i on bude Đek. Čoveče ,otiđi ponovo na more i nađi drugog Voju koji skida devojčici gaćice i hoće da je poljubi .Okani se takvih tema.Izvini možda sam bila malo gruba ali ja sam samo BAKA,KOJA OBOŽAVA SVOJU UNUKU, i koja se namučila sa njom od rođenja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zao mi je sto je, eto neko to shvatio i na pogresan nacin, ili sam ga ja zaista tako ispricao ovde..
Gore pomenuti Voja je dobro dete i ne zanima se horor filmovima, niti slicnim budalastinama. To mu je verovarno bila prva asocijacija na zivot - ja zivim; smrt - ja ne postojim vise. Sto kad povezes u pricu - bio si, pa vise nisi, i u trenutku sklopis pricu kako bi je deca shvatila; ziveo si, pa si umro, samo u prvom licu. Na posletku logican tok stvari. Verovatno bih, da mi je palo na pamet i ja tako razmisljao u njegovim godinama, kao i vecina dece. Voja na posletku, nije nista lose hteo reci.
A da sam stavio ovu pricu nekome u zadatak da je komentarise, nisam. A jos manje da provociram. Izvinite ako tudji blog tako dozivljavate.
Ovo je na posletku samo jedno razmisljanje sastavljeno u malu pricicu sa ciljem da se pisac iste podseti na to posle nekog vremena. Nazovimo to dnevnikom, s' tim sto je javan..
A baki sve cestitke na trudu i upornosti oko svoje voljene unuke!
Hvala takodje na savetu koji cu rado poslusati, okanucu se ovakvih tema, u zivotu postoji mnogo lepsih stvari.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam koliko imate godina..ali strasno me zanima zasto bi sfera vaseg interesovanja bila tako jedna morbidna i ne samo degutantna ,vec izvinite pomalo licemerna provokativna prica u sve destruktivnijem demonizovanom poimanju stvarnosti savremenog sveta ciji smo i mi aktivni ucesnici..
Vec samo po sebi ,dete, ne bi trebalo da bude ucesnik nikakvih prica ovde,a pogotovo ne tako mracnih. i ja prosto imam utisak ,izvinite. sto cu reci da ovde ima pomalo i .. odobravanja za tako nesto,verov.onih koji zavideci detinjstvu pozuruju da obelodane nesto sto ce doci...sto svakome dolazi jednom.. ..no, ja sam narocito zainteresovana da saznam, sta je to sto je vas nateralo da najpre mali covek..a zatim smrt bude nesto sto vas zaokuplja do te mere da su vam pored vase ocigledne male satisfakcije, potrebni jos i tudji komentari...u ovom slucaju satisfakcija predstavlja zainteresovanost za jednu takvu mracnu pricicu.
pozzzzzzzzz danka-

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Heh, danka i tetka danushka... Lepo je to, bežati od istine i prikrivati je do neizbežnog diznijevim crtaćima. Ne kažem da treba da deca od 8 godina gledaju horore i pričaju o smrti ili tome slično. Ali istina je da se svima nešto vrzma po glavi. Možda je to morbidno, neuobičajeno, neshvatljivo, da se detetu od 8 godina rađa ta ideja u glavi. Ali stvarno nije ništa neobično. Ne bih da filozofiram, pa ću izneti svoj slučaj. Odavno sam ga preboleo, pa mi nije teško pričati o njemu. A i nikad nisam na OVOM forumu, kad mi je bilo teško, bar mislim da nisam. Jer ovaj forum je sklon zezancijama i otišao sam na jedan, gde me ljudi mnogo bolje razumeju. Odnosno, razumeli su. Ne posećujem ga već par godina.

Ja sam mlad, recimo, punim 24 godine. Ali pre 2-3 godine sam imao najgore iskustvo u životu, koje nikome ne želim. Panični poremećaj. Panični strah od smrti i dva meseca sam živeo u ogromnom strahu od smrti. Imao sam sve simptome istog: strah od smrti, lupanje srca, preznojavanje, groznice, stalno sam obraćao pažnju na svaki bol, svaki otkucaj srca (hipohondrija) itd... Legao sam u krevet, ali sam se bojao da zaspim, da se neću probuditi. Legao sam u stilu mrtvaca, jer ako umrem, da se lepo "ukočim". Izbegavao sam samoću, jer sam se bojao, ako nešto krene naopako, da neće biti nikoga da mi pomogne. Bio sam na ultrazvuku srca i EKG, jer mi je srce bilo "problem". Sve je ok, zdrav sam. Onda sam otišao psihologu i odmah sam dobio dijagnozu, nakon ispričane priče. 90% se poklapaju simptomi, nema greške. Dobio sam antidepresive (da živim preko dana, koji se svodio na ležanje i čekanje smrti) i sedative (da spavam). I tako, posle pola godine je prošlo. Rekli su mi da postoji "halo" efekat u mom slučaju, da će se vratiti. Moj mozak je bio rob samog sebe. Jer se sve tu dešavalo, u mozgu. Ja sam zdrav mladić, ali mozak se zainatio. Prestao sam sa lekovima, postepeno, pošto izazivaju zavisnost. Našao devojku, kako su mi rekli. Bavio se sportom. Sve je krenulo OK. A onda je počelo da se vraća. I opet, lupanje srca, strah od smrti, sve redom. Gadno. Ako posegnem za lekovima - moram da nastavim, jer od jedne pilule neće proći. Mora da se pije bar nedelju dana da ima efekta. Posegnuo sam za alkoholom, koji mi je dao trenutno olakšanje. I tako je to funkcionisalo, dok nije nešto puklo u mojoj glavi. Od tog trenutka, mogu da pričam o smrti. Mogu da zamislim sebe mrtvog, kako ne postojim više. Možda odem u raj ili pakao, možda samo istrulim u zemlji. Kako sam zaključio - moj mozak se zasitio straha. Sad mi je stvarno sve jedno. Pre sam se bojao svega i svačega, da se ne povredim, ne daj Bože budem ubijen ili sl... Sada... Sve mi je ravno. Sada se više ne bojim za mene, borim se za sebe, ali možda više za svoje bližnje koji toliko nade ulažu u mene i voljenu osobu, kad je imam...

Elem, sad sam stvarno odužio post i izbacio to iz sebe pred svima vama. Teško je bilo, tih godinu dana nikada, ali nikada, neću zaboraviti. I nemojte učiti ko ludi, ja sam to uradio, pa mi je to bio okidač za to stanje, tako su mi rekli... A dobro kažu, šta te ne ojača, učini te jačim! I jeste! Sad i ako dobijem neke slične simptome i pomislim, možda je ovo kraj (početak kraja) - sve mi je jedno. Jednostavno, raščistio sam to u glavi i gotovo. Pa neka je kako mora.

Sad, ja sam se raspisao malo, izneo sve i svašta, ne znam koliko je u skladu sa temom, ali nadam se da neće niko obrisati, jer sam puno pisao (bar izdvojite kao temu, pliz)! Ali, razumem te priče kod mladih ljudi. Nikada nisam mislio, pre ove "nezgode", da ću sa 20+ godina misliti i bojati se smrti. A ono...

Šta je tu je. Sve nas TO čeka. Bilo je jedno pametno pitanje u filmu "the bucket list" - da li stvarno želimo da znamo dan našeg umiranja? Kako kaže film 96% ljudi ne želi da zna. A i da znamo, šta bi smo radili u preostalom vremenu?

Možda sam ovim i podigo priču na viši nivo. Ali haj, dobra je prilika, da pričamo o životu i smrti. Možda ima još neko takvih problema. Ja sam raspoložen, osećam se dobro, možda moje iskustvo pomogne nekom da reši neke dileme... Neka kaže.

Ljudi moji, ne bojite se smrti, ona dođe i prođe, ne boli, samo odemo. A posle toga - koga briga. Bili smo tu, videli smo, odlazimo. Bilo to dete od par godina, bio to starac od 90 godina, apsulutno je sve jedno. Da, znam, ne ide nam se, ali... Da li će iko mariti posle par godina? Posle par desetina godina? Posle 100 godina? Teško. Možda se pomenemo, negde, nešto. Ali pogledajte samo te životinje, da li će se iko sećati nekog Lava, kralja džungle? Vreme, ma koliko veštački izmišljeno, ide dalje. Sa nama ili bez nas, hiljadama godina, u svemiru, na Zemlji, dešavaće se nešto. U tom "vremenu".

I za kraj: "Živi kao da ti je svaki dan poslednji, jednom ćeš biti u pravu".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja verujem da zivot u ovom nasem fizickom telu nije kraj postojanja..tako da onda nemam previse problema sa razmisljanjem o starenju, umiranju..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zivot i smrt...hm, kako god nekima izgledalo morbidno i degutantno razmisljati i raspravljati o tome (narocito o smrti, a pogotovo sa stanovista djeteta od osam godina), ipak je realnost od koje ne mozemo pobjeci.

Ne zelim da kazem da treba nametnuti djetetu razmisljanje o smrti-nikako, ali postoje situacije u kojima i djeca budu potaknuta na to.
Desi se, ne daj boze, da i osmogodisnjaku neko umre...roditelj, prijatelj, komsija, kucni ljubimac...Tada se ono suoci i sa cinjenicom da postoji nesto tako strasno kao sto je smrt, a okolina-narocito roditelji, tada budu ''bombardovani'' pitanjima: sta je to smrt, zasto neko umre, kuda ode tada, je l' se vrati ikada itd. itd.
Treba biti veoma spretan, pa djetetu dati prikladne odgovore na takva pitanja, a da ne ispadne morbidno, te da dijete ne formira neke pogresne predstave o svemu.

Licno, imala sam iskustvo da svom petogodisnjem sinu moram objasniti ''zasto i kako je to teta Mara (komsinica s kojom smo bili bliski) umrla, sta to znaci, hoce li opet doci i sl. Obzirom da mislim da bi bilo roditeljski neodgovorno ostaviti ga bez odgovora na takvo pitanje, pokusala sam, u kratkim crtama, i koliko je bilo moguce jednostavnije, objasniti. Cini mi se da je neke cinjenice o tome shvatio i vise se, naravno, nismo vracali na tu temu.

Jos nesto, cak i u Diznijevim crtacima i bajkama djeca se susrecu sa pojmom smrti-zar nije i Snezanina majka umrla, a ona zivjela sa macehom i ocem...?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Panonian,dragi prijatelju,mesate babe i zabe i sve ste strpali u jedan kos..a ako ste moj komen. analizirali ,niste ga razumeli...ja sam pisala o necemu sasvim drugom...kratko..u ovom jako surovom i destruktivnom svetu nije potrebno da i i price o deci svodimo na raspravu o smrti. sa njohove tacke gledista...mislite da je u redu da decak vec u osam god razmislja o tome...a jos vise da nas dragi prijatelj koji je postavio blog bude time zaokupiran..
A,vi poredite sebe u 24 sa decakom od 8..potpuna besmislica...vasi problemi nisu lagani..i strah od panicnog osecaja nestanka ...koji ste imali..
inace smrt je deo zivota po mnogim tumacenjima..u redu je da i deci mi ponekad moramo mnogo toga objasnjavati...ali je potrebno uloziti truda da bas ne mora to da bude tema njihove zainteresovanosti. i preokupacije..jer kako god, smrt je mracna stvar., a ..o tome i o pitanju odnosa zivota i smrti mozemo pricati i pisati danima..pozzzzzzz

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ko nam govori i dobro je.

• 2Ovo se svidja korisnicima: E.L.I.T.E., angelika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bogtemazo, al je ovo matora tema! Tad sam još i pisao nešto iole pametno.