|
Odgovoran sam i dobrano samokritičan. Ali, ipak, radim i nepromišljene (ne preterano glupe) stvari, UVEK imajući u vidu da sam JA onaj koji ih je prizvao i učinio. Rekoh da sam bio prečesto izolovan, ranije, ali sam posmatrao ljude... ogromna većina je grešila, a greške su ostale iste do danas. Video sam da ratko ko ostaje uz svoje negativne posledice, iako su im uzroci bili dobronamerni... Samo nisam hteo da i sam postanem takav. Evo, na primer - zaista često se posvadjam sa mojima; ne zbog ičeg drugog, već zbog toga što ih ne lažem; znaju sve dobro i loše što radim, tj. da preovladavaju dobri postupci; ali, problem se javlja kada shvate da se ne borim za sebe ili da su ti maniri nedovoljno pogodni za moju budućnost (''imaš mnogo potencijala, ne koristiš ga... bla bla...'') ili su čak i neuticajni - nastali zbog znatiželje i bez koristi...
Kad su drugi po sredi - odlično radim ono što osetim da moram (mnogi ne shvate zašto, ali meni je lakše da zadovoljim druge, samo dok sam ja na nuli); ali, jako sam loš u onome što volim.
Kad se o meni radi - (za svoje dobro) radim ono što volim i što me pokreće, dok ono što moram biva zapostavljeno ili nedovršeno u celini...
P.S. Totalno sam se otvorio... neko će me naterati da priznam nešto što nisam ni uradio... everything for you guys... 
|
