|
Ponekad
Ponekad, kad nemaš ništa pametnije,
ti mi dođes u sećanje
i vrata razvališ.
Ponekad, kao stena od kamena,
pustim plimu da pobedi
i da me s tobom povredi.
Ponekad i nikad više,
setim se, al' vreme briše
sve što je bilo između nas.
Ponekad, samo kroz snove,
došetaš u dane nove
podsetiš da jedini si spas.
Konobar, donesi cugu za ovaj sto,
proveri lager pića mog,
noćas ću da se napijem.
Konobar, donesi uvek čaše dve,
jer tako mnogo lakšće će,
tuga noge da dobije.
Ponekad i nikad više
setim se, al' vreme briše
sve što je bilo između nas.
Ponekad, samo kroz snove,
doštaš u dane nove
i podsetiš da jedini si spas.
Ponekad, kada se za sobom okrenem,
lavina suza se pokrene,
zbog svega i zbog svih.
Ponekad i Dunav se zaustavi,
neslana šala sudbine,
čini se da smo bili mi.
Ponekad i nikad više setim se,
al' vreme briše
sve što je bilo između nas.
Ponekad, samo kroz snove,
dosetaš u dane nove
i podsetiš da jedini si spas.
Garavi sokak
|
