|
Ne znam šta mi je ovo trebalo. Ne mogu da spavam! Ležim i mislim na vodu. Za sutra su najavili kišu u Vojvodini... Čujem bojler iz kupatila. A čujem neko od komšija pustio vodokotlić... Voda, voda, voda.
Naime, za večeru sam sebi spremio kajganu. Dve supene kašike masti, glavica crnog luka na kockice, oveći čen belog luka, kulen, narendao sir, 4 jaja, pa uz to frtalj leba i ljute fafarone. Gorim unutra! Naduo sam se ko vrabac! Sad sam ustao da popijem vode i malo na terasi da se izvetrim u nadi da neću otopiti Arktik i onaj drugi... Komšinica gaji neko cveće na terasi, Bog nek mu se smiluje pošto nema vetra, neće ovo daleko...
Što je najgore, ne može čovek ni da čačka nos posle takve večere. Em od feferona gori nos, em ruke smrde na lukac, a šta me tek sutra u WC čeka ne smem ni da pomislim!!! Nečeg moram da se odreknem! Ili luka ili fafarona ili čačkanja nosa ili WC-a! Ovo neće na dobro izaći... Kad odem na WC izvršiću deratizaciju zgrade!
Aj živeli, voda je najbolje piće na svetu! 
|
