|
@Stane
Tako mu dodje.
@ljubicasta
Citat:ako tako odaberes, onda jeste. ali ako te to cini tuznim, zasto bi bio?
Nemam sta da biram, tako je  .
Tuzan smajli na kraju ovog posta je rezultat mog trenutnog stanja, ali misao nije ni tuzna(+) ni vesela(-) samo realna, moja filozofija zivota. Zar nije tako...
Celog zivota, sve nesto udesavamo, borimo se hitamo jurimo jer nam je cilj da oblikujemo stvari, pojave, probleme tako da bi nama bilo lakse, lepse, ugodnije. A sve to prolazi (prolazna stvarnost)
npr. Roditelj sve cini za dete, radi muci se, trci vamo-tamo, izdvaja sredstva, trpi nekog ili nesto, jer oseca potrebu (sto ga cini covekom, humanim) da bi ugodio bliznjem - detetu, porodici, pa na kraju i samom sebi.
Finoca zivljenja, je sve ono lepo, sto mi udesimo, napravimo, oblikujemo, stvorimo od zivota.
Prvi poljubac, prva ljubav, trenutak kada polozis ispit, kada tata prvi put ugleda svoje tek rodjeno dete, proslave itd.
To su sve momenti (prolazni) u kojima covek uziva - odnosno, kad vec zivi, pokusava da od svog zivota napravi sto je bolje mogucu sredinu, i dozivljaj. Neki taj dozivljaj (ugodjaj) rade zavrsavajuci studije, neki glume (film-za-odrasle)-o glumce, neki su sluge princa od Bruneja, neke ispunjava pljacka banki i sl.
Ali non stop se radi u borbi za nekakvim oblikovanjem, radi spokoja bliznjih (primer tate) i sopstvenog ugodjaja, hira i sl.
Kada bi covekov zivot pogledao, kao jedan film, koliko bi to nekom neutralnom obliku zivota izgledalo... ne znam ni ja kako?
Neshvatljivo cudo, ko sto rece Andric, eto to je ljudski zivot.
@rapha
nadam se da sam se objasnio  NIsam ja bas toliko tuzan... 
|
