Red je da i ja kažem 'Fantastično' a da nije sakrastično...

• 7Ovo se svidja korisnicima: Sorelag, NoOneEver Dreams, Simke, Ričard, Tamtitam, aleksandar996, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovih nekoliko dana su zaista bili fantastični i to u onom iskrenom, anti-sakrastičnom smislu. Ne sećam se kada sam poslednji put izviknula neki pozitivni usklik a da nisam bila - sarkastična.
Mojoj sreći nema kraja. Prvo, jednog jutra sam se usudila da stanem na vagu, posle svih ovih slava i rođendana i svadbi i praznika (ni ja više ne znam čemu sam sve prisustvovala ovih dana) i umesto da mi vaga pakosno pokaže neki broj, pokazala je 3 kilograma manje. Pesimistično okrivljujući činjenicu da je vaga starija od mene x 2, pohitala sam u bolnicu kod svoje doktorke i uletela u ordinaciju sa izrazom lica kao da sam dobila rak. Kada sam stala na ambulantsku vagu i potvrdila činjenicu da imam 58 kg na visinu od 167 cm, vristnula sam od radosti i uskliknuta: "Fantastično!"
A onda sam se vratila kući i očekivala da se desi nešto užasno.
Tako to ide kod mene - kada mi se nešto lepo desi, obično se odmah potom desi neka tragedija. toliko sam očekivala da se nešto loše desi da sam gledala u nebo očekujući da na mene padne klavir kao u crtanim filmovima.
Ali nije
Onda, stižem kući iz privatne škole jezika i zatičem paket na stolu - dugo očekivani, noutbuk računar, HP-mini-nešto-nešto-svašta-i-još-po-nešto računar na kom pišem ovaj blog.
Ovo zvuči patetično, ali svet ima više boja od kada sam dobila ovaj kompjuter (juče )
Moj mali ugao, zimi najhladniji a leti najtopliji kutak u kući iz kog moj stari desktom računar bespomoćno kidiše na novi laptoš me je bacao u depresiju. Pisala sam, komunicirala i provodila mnogo vremena u tom prokletom kutku, i svakim danom sam sve više i više mrzela svoju ograničenost na mali prostor u svojoj sobi.
I, da, trenutno sedim u kuhinjici i čas kuckam čas okrećem palačinke. Nije ni čudo što osećam radost... Svaka moja rečenica otkucana na ovom maleckom crnom anđelu je...fanstastična. Promena okruženja utiče na brzinu razvitka mog romana. Onoza šta mi je trebalo po nedelju dana, na ovom lučetu sam završila za dan! Fantastično!

A da ni ne spominjem fantastičnog momka kog... ehm... nebitno :blush:

Jedina loša strana je što sam jutros imala glavobolju koja bi sigurno mogla da se poredi sa Zevsovom dok mu je Atina bila u glavi.
Moja izopačena karma koja postoji samo u mom životu, a koja glasi "Ako ti se desi nešto lepo tresnuću te u glavu" je ipak uzela maha, srećom, samo na nekoliko sati.
Ali, vredelo je