Rukopis prirode..

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ernst - 1925.god.progonila ga je jedna vizija..Ona mu se nametnula dok je zurio u podne plocice isaranje hiljadama ogrebotina''..U cilju potkrepljivanja svojih moci meditacije i halucinacije napravio sam citavu seriju slika tih plocica tako sto sa m naumce polagao po njima listove papira ,a potom trljao grafitom preko njih...Kada sam se na kraju zagledao u ono sto sam na taj nacin dobio,zapanjio me je najednom izostren osecaj halucinativne serije oprecnih slika koje su lezale jedna preko druge..Od prvih rezultata dobijenih iz tih ''frotaza'' napravio sam zbirku i nazvao je Histoir Naturelle''..

Slucajem stvorena slika moze biti lepa ili ruzna ,skladna ili neskladna,bogata ili siromasna sadrzajem ,dobro ili lose naslikana..Ovi cinioci odredjuju njenu umetnicku vrednost ,ali one ne mogu zadovoljiti psihologa(cesto na zaljenje umetnika ili bilo koga ko pronalazi neizmerno zadovoljstvo u razmisljanju o formi...)Psiholog ide dalje i pokusava da shvati ''skrivenu sifru ''slucajnog poretka-Broj i forma predmeta koji su nasumice nabacani ,za njih predstavljaju simbole ,koji ne samo da mogu da se osecaju ,vec mogu i da se tumace...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Covek je nesto,ali nije sve...Mislim da ce posustati....jer priroda je sve ...
Ovako cu poceti..recenica iz uvodnog posta...Jos bi trebalo malo pisati o prirodi..nejasnoce su svuda..

Priroda-vrt u kome vlada sklad...jedno od naseg poimanja prirode...
Do nedavnog se cinilo sasvim jasnim,sta je priroda :ona je svet van uticaja ljudi ,svet van dometa ljudske kulture,svet kakav je bio pre nego sto smo mi poceli da ga menjamo..
Ja sam zelela o takvom,nepromenljivom svetu,svetu koji ''nestaje''..(menja se..)...o njegovim porukama,crtezima,slikama ,simbolima ..koji nam pomazu da na ''prirodan'' nacin vidimo stvari i i sa one druge strane ,skoro nevidljive obicnom oku..
Znaci..opet covek..glavni ''osudjeni''..ali ima jos nesto..Priroda ima'' okrvavljene zube i kandze''...znaci ima nas vise zivih...koji skrnavimo vec odavno...
Ali,sta je sa nezivima..sigurna sam da i oni ostavljaju svoje tragove...Kakva raskos vlada prirodom...Kakav cudesan i tajanstven svet...koji ne shvatamo dovoljno...jer iz nje uporno izvlacimo koristi za svoj vestacki svet...

Ko gleda u ogledalo vode ,vidi najpre svoju vlastitu sliku,ko ide k samom sebi,rizikuje susret sa samim sobom...Ogledalo ne zavarava,ne laska,ono verno pokazuje,sta u njega gleda,ono lice koje mi nikada ne pokazujemo svetu,jer ga prekrivamo personom...Ogledalo se ,medjutim,nalazi iza maske i pokazuje pravo lice..Ovo je prva proba hrabrosti na unutarnjem putu ,proba,koja je dovoljna ,da vecinu ljudi zastrasi...

Sta je sa prirodom...gde se ona ogleda?Sta je njeno pravo lice?Ima li ona masku..svoju sopstvenu personu....?Od koga se ona skriva....od koga i cega se pocela skrivati...

Priroda u sopstvenom ogledalu...

• 1Ovo se svidja korisniku: tetka_danuska
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo sto cu napisati ce ici ovde.''da mi ga neko ne ukrade''..ako ga stavim na ''vetrometini''...
Pitala sam se ''Sta se u skrivenom casu zivotnog podneva dogadja''...-obrtanje parabole...rodjenje smrti...Prema tome bi bilo,da zivot druge polovine zivota ne znaci penjanje,razvoj,napredovanje,prosirenje,zivotni polet,vec smrt,jer je njen cilj kraj..Ne hteti svoj vrhunac zivota je isto kao ne hteti svoj kraj..Oboje znaci:Ne hteti ziveti...Ne hteti ziveti je istog znacaja kao i ne hteti umreti...Postojanje i nestajanje je ista krivulja...

Ok..kao sto putanja metka zavrsava u cilju,tako isto zivot u smrti..koja je prema tome cilj celokupnog zivota..(Da li je ?)Poraz i svrha zivota su samo stepeni i sredstvo za tu svrhu ,da se dostigne cilj...naime smrt..
Mladi covek se priprema dvadeset i vise godina za potpuni razvoj svoje pojedinacne egzistencije, zasto se ne bi pripremao dvadeset i vise godina za svoj kraj...?

Mozda zato..i rukopis prirode...sve ostavlja..tragove svaki oblik..i zive i nezive ..prirode...ima poruku..sve je nekako zapisano..

Iz narucja i zagrljaja ,skrivajuci dubine mora istrze se Sunce pobednicki se uspinjuci,ostavljajuci za sobom podnevnu visinu i svo njeno divno delo .opet silazi u materinsko more,u noc koja sve prekriva i sve ponovo radja...

Ova slika bila je sigurno prva ,koja ima najdublje opravdanje ,da postane simbolicnim nosiocem ljudske sudbine...