|
Poslao: 05 Jan 2009 18:10
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
I tako, ponekad, u trenucima dosade, ili kada baš nikog nema, uhvatim sebe kako čitam stare postove... Pa onda, što je još gore, analiziram, kako sam pisala, da li je možda moglo da bude napisano drugačije... Heh... Nije, i sad kada bi me neko pitao mislim da bih napisala isto tako... Čini mi se da sam za ovih 454 posta koje sam otkucala u toku ovih godinu dana boravka u ovom mom gradu, malo zrelija nego što sam bila... I dalje sam ja ona ista, ali postovi koje pišem odišu drugačijim tonovima... Menjaju se ljudi, ne kažem... Opet, pak, čitala sam i kritike i pohvale upućene na moj račun... Kritike su me spuštale na zemlju, i na osnovu njih sam uvek imala realnu predstavu o sebi, pohvale sam sa slatkim osmehom prihvatala... Stekla iskrene prijatelje, kojima sam zahvalna baš na tim kritikama i pohvalama...
Sećam se da sam u početku sa nesigurnošću pisala postove, nisam imala utisak da pripadam ovde... Pa eto, sad nakon tačno godinu dana, mogu slobodno da kažem da sam gradjanin jednog ovakvog grada...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Jan 2009 19:40
|
|
Citat:uhvatim sebe kako čitam stare postove... Pa onda, što je još gore, analiziram, kako sam pisala, da li je možda moglo da bude napisano drugačije...
uh..same here...i uvek nadjem u tim postovima (i svojim i tudjim) josh poneshto, neshto shto mi se chini da mi je promaklo ili jednostavno taj sloj nisam tada ni mogla da "razumem" /"prihvatim".. i uvek se iznova zapitam... no ja mislim da je to dobro. s vremena na vreme. 
"we have changed but we are still the same".
|
|
|
Poslao: 05 Jan 2009 19:46
|
|
zamisli, ja ponekad ne mogu da prepoznam svoje postove, kao da ih je pisao neko drugi (možda neko moje "drugo" lice, hehehe).
Tek "s vremena na vrijeme" prepoznam sebe...
|
|
|
Poslao: 05 Jan 2009 20:27
|
|
Obradovah se, kad videh da ima još nekoga kao ja...  Šalu na stranu, stvarno jeste tako, ne znam šta će tek reći neko ko ima 5000 postova, ako ja sa svojih 494 sve to primećujem... 
|
|
|
Poslao: 22 Maj 2014 22:01
|
|
Kako je to davno bilo.I ja se naravno sećam često,baš često moga početka i pisanja postova.Ma ja ništa nisam znala pojma nisam imala gde šta treba da kliknem,a moj blog prvi i zbog kojeg sam došla ovamo je za mene bio jako važan.
I vraćala sam se često na taj moj prvi blog i sva sreća što postoji opcija izmeni,tako da budem iskrena morala sam da ispravljam rečenice da ipak imaju zadovoljavajući kvalitet.
Moglo bi se još pisati ali ja eto toliko,slučajno sretoh opet čitajući stare postove ovu temu.  pa ko velim ajd da reknem koju baš mi je falila da kažem jer često mislim na moj početak.
|
|
|
Poslao: 22 Maj 2014 22:40
|
|
Sad pročitah Danin post i pomislih da nikog nisam poznavala na forumu kada sam "došla", tačnije zalutala i ... ostala na njemu do dana današnjeg, uprkos povremenim kraćim ili dužim pauzama. A toliko toga se izdešavalo u međuvremenu u našim životima.
Neke ljude sam srela i upoznala. Na primer, jednu krasnu devojku sa nadimkom kindergirl. I uvek je ona ta koja se prva javi, meni često zabludeloj, odsutnoj ili previše ozbiljnoj, dok čekam na pešačkom prelazu ili hodam ulicama naših gradova. Uvek tako srdačna i raspoložena.
Završila je fakultet, počela da radi, upisala master studije. 
|
|
|
Poslao: 22 Maj 2014 23:02
|
|
I sama sam bila u sličnoj situaciji. Kako sam došla ovde , verujte više i ne znam, jer skoro da nisam znala niti šta je forum 
Moji prvi postovi su bili pomalo recimo ,,pravdanje,, vrlo često sam završavala sa onim ,, znam da sam starija generacija,, nije to bio stid, niti nesigurnost, jednostavno verovatno me nova sredina za koju sam verovala da sam zalutala, da je ovde samo mladost, pomalo zbunila. Hvala Bogu, pogrešila sam. Pisala sam, možda sada i ne bih baš sve, ali kada sam shvatila da nisam jedina iz pedeset i neke pomalo sam se opuštala.
Mislim da ste me ,,narode,, puno promenili 
Eto kako me je, ulazak na velika vrata u MC,, uspeo da promeni. Postala sam opuštenija, raspoloženija, pa i srećnija i verujte svi vi i vaši postovi su tome doprineli.
Tema koju sam otvorila ,,Tamo gde me uvek neko čeka,, je velika istina i važi i za MC kome sam beskrajno zahvalna. Za strpljenje zbog postova koji su imali negativan naboj, za postove koji su za kratko vreme već zračili. Zahvalna nekima koje sam i upoznala i možda tada shvatila kvalitet ljudi koji su ovde 
|
|
|
Poslao: 22 Maj 2014 23:27
|
|
Sutra će biti dve godine od kako sam se registrovao na ovaj forum. Prirastao mi je za srce jer je drugačiji, izdvaja se iz gomile. Prvo što uradim ujutru kad sednem za računar je poseta MC-u.
Što se tiče postova; ako bi uporedili moje postove iz 2012. i ove sada, pomislili bi da se radi o dve različite osobe. Nemam običaj da ih čitam jer me je pomalo blam kad vidim šta sam sve pisao  Neverovatno je koliko se čovek promeni za godinu/dve, na toliko pitanja sam pronašao odgovor, a istovremeno su se pojavila nova oko kojih se borim...
|
|
|
Poslao: 23 Maj 2014 18:44
|
|
Hahaaaaaaaa,al sam vas razdrmala,i radujem se.I smejem se sama sa sobom,setivši se svoga početka,muke ti ježeve, Sole moja draga sećas se kada si mi opisala sve smajlije koji šta znači,evo još uvek stoji papirče.(Naravno još toga si mi objasnila)
I ja sam upoznala neke mlade ljude "onomad" kada smo se našli u N.Sadu.Eto nesećam se.I ja nakratko dođem tek da nezaboravim kako to radi.Skomolela sam,zašla u sedmu deceniju,zaboravljam i još me snašlo svašta nešto,al volim da skoknem ovde da vas, sa kojima sam se baš družila posetim na vašim postovima.Jelkica7,htedoh sa njom da se nađem al nije uspelo.I sada vidim da je nema.Pa moja draga @posebna koja mi je bila velika podrška u mome blogu i ona nedolazi.
Da ostavim nešto i za drugi put
|
|
|
Poslao: 25 Maj 2014 17:05
|
|
Juh, kad je ovo bilo. Možda najbolje od svega je što mi ponekada i odemo iz ovog grada, na neko vreme i nekako, nekom čudnom magijom uvek mu se vratimo. Iznova.
|
|
