|
Poslao: 28 Feb 2008 08:42
|
|
|
Cijeli svijet mog djeda se prostirao u tri sela. Nije znao šta se dešava dalje od toga. Neznanje je blagoslov. Mir takođe...
Ako mene pitate, mnogo brzo živimo. Prebrzo za moj ukus.
Ustajem rano, radim dugo, liježem u krevet kasno.
Mnogo brzo se i misli. Pune mi glavu nepotrebnim informacijama, požar u Kongu, zemljotres u Pekingu, ubio tuce ljudi, raste cijena nafte, Era u velikom bratu...
I taj prokleti telefon, uvijek sam dostupan. Na kraju ću izluditi od njega.
A meni treba samo malo vremena. Pustite me sad, dok je sunce, da uživam u njemu. Bojim se da ću vremenom i to zaboraviti.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Feb 2008 10:59
|
|
Tema classica
Od pocetka na ovamo
sve se menja neprestano
zato mnogo snage treba
da se krene sve do neba
Kad ti dusa spusti jedra
kad pegazu klonu bedra
eto meni crne ptice
crne ptice zloslutnice
Soba prepuna knjiga
kutija mala sto svira
gledam kitnjasti ram
na slici prasnjavi lik
Misli lete sve dalje
blistave nestvarnih boja
gledam prastari sloj
u oku olovni san
Carobnim dvorcima zurim
orgulje cujem u tami
pastir u frulu svira
opet novi se radja dan
Zove me nestalo vreme
muzika opojnog vina
cujem i zvuk klavira
nebo prazno je ovaj san
Zena usnulog lika
teska mi otvara vrata
cudni osecam strah
kraj sebe ne cujem njen glas
Mnostvo nestvarnih lica
slike mi stvara iz prica
dok je deciji svet
jos davno sanjao svoj san
Mekani zvuci klavira
ona tu muziku svira
oci joj cudno sjaje
to sa prasnjavih slika znam
Pogled joj uzalud trazim
tuga me muci i slama
oci joj krije tama
sve je nestalo nekud vec
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Feb 2008 14:57
|
|
Dugujem izvinjenje. To je po mom osećaju jedna od najlepših balada u ex yu muzici, sa albuma iz 1975. Asim i Ljuba u jednom od najboljih izdanja (a danas mnogi mladi ljudi nisu ni čuli za njih, to me rastužuje  )
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Feb 2008 18:28
|
|
Ali si ti na fotki, zar ne?  A ne znamo ko je stajao/la iza fotoaparata.
Sve u svemu, ako sam u pravu, ti si ipak nešto iskoristio od sunčanog dana
izležavajući se na travi.
Btw. ima neka narodna umotvorina da ne valja ležati na goloj zemlji i travi, pa me već dugo zanima objašnjenje toga. Da li je neka praznoverica ili stvarno ima neku osnovu?
Par puta sam se osećala veoma iscrpljeno posle ležanja na zemlji...
|
|
|
Poslao: 28 Feb 2008 18:46
|
|
ne nisam ja na fotki niti sam slikao. Nažalost kod mene se još ne može ležati na travi, ovdje je snijeg okopnio samo na ulici.
|
|
|
Poslao: 29 Feb 2008 12:18
|
|
Citat:Btw. ima neka narodna umotvorina da ne valja ležati na goloj zemlji i travi, pa me već dugo zanima objašnjenje toga. Da li je neka praznoverica ili stvarno ima neku osnovu?
Pa kod mene to nije preporucljivo, zemlja je hladna i vlazna, moze se dobiti nazeb 
Odatle ide ona poznata recenica:
"Ajd sto pušu,
ajd što se drogiraju...
AL ŠTO SJEDE NA BETONU?!"
|
|
|
Poslao: 29 Feb 2008 18:22
|
|
Stric me ucio da ne zaspim u orahovom hladu i da ne sjedim na zemlji prije Djurdjevdana. Ne znam da li je praznovjerje. 
Prokleta Nedeljo, ja sam mislila da je promaja narodni neprijatelj broj 1?
|
|
