|
Znam da će pojedinci biti zaboravljeni, ma koliko bili pamćeni... Zato mislim da možemo (a već i jesmo) ostaviti tragove kroz vreme - ne u vremenu (ovo drugo je prolazno). Kako? Uvek bih se žrtvovao za dobrobit što više ljudi. A sve ono što danas radimo, to su postupci vekovima ispravljani i milenijumima istraživani - ljudi prenose univerzalnost na druge ljude. Onaj pojedinac koji je razbio led i pronašao novost, on sklizne s' naših umova kad ta novost postane opšta prihvaćenost. Ali, to ne mora značiti da se opšta prihvaćenost ne može nadograditi i poboljšati - naprotiv!
Zato bih to ovako sklopio - ukoliko poželimo da budemo upamćeni, podižimo svoje potomke (pa i one koji to nisu, a zaslužuju da budu) na blago drugačiji, hajde - bolji - način... I neka i oni to rade sa svojima... Nastaje loza sa redjim karakteristikama, zar ne?
Ali, rekoh, radije bih da svima pomognem, nego da ubiram plodove za sebe i svoje... (kad/ako dobijem decu, promeniću, možda, mišljenje)
P.S. Shvatićete da mene okupira činjenica da sam sam, stoga drugima ovo sve može biti prosto i pogrešno........
|
