Ove godine, par dana nego je uobičajeno, a uobičajeno je izmedju 6.tog i 10.-tog juna, Tamiš je (ponovo) "procvetao" u svoj svojoj lepoti...
Palngenia longicauda je prirodni fenomen, koji osim na reci Tisi u Severnom Banatu i Potsju i Tamišu (u gornjem toku) postoji još u Velikoj žutoj reci u Kini. Ukoliko su vremenski uslovi povoljni, što znači da nivo vode nije previsok, da tih dana nema mnogo kiše ni vetra i da reka nije zagadjena, sredinom juna počinje rojenje. Prva dva dana ciklusa to je sporadična pojava, da bi od trećeg do petog dana dosegla svoj vrhunac, a onda, poslednja dva dana, nad rekom pojavljuje se tek po neki cvet. Ponekad se, dešaval da reka ponovo "procveta" i u julu... Tamiški cvet je insekt sivkasto - beložute boje, vižljastog tela, dužine nekoliko sanitimetara. To je najkrupnija vrsta jednodnevnica, telo mu je dugačko 40 a raspon krila 55 milimetara. Repovi jedinki veći su od dužine tela, čak i dvostruko duži, a čine ovog insekta lepršavim, raskošnim, prosto rečeno, lepim. Mužjaci imaju i srpaste kanže, kojima se kače na ledja ženke dok se pare. Ženke su nešto manje i više sivo-žute boje.
Iako se insekt Palngenia smatra jednodnevnim, on zapravo živi tri godine, od čega skoro sve vreme kao larva na glinovitom dnu reke i to isključivo tamo, jer ga na peskovitom ili muljevitom dnu nema. Prvo izlaze mužjaci. Oni se kao larve u beličastoj čauri pojavljuju na površini vode. Jedan, pa drugi i sve tako više desetina hiljada. U roku od nekoliko minuta, kao podmornice, niotkuda, pojavljuju se ružne larve, od kojih, za samo minut postaju divni leptiri. Mužjaci izranjaju na površinu vode i skidaju svoju ljušturu. Potom uzleću besprekorno, onako vlažnih krila, i odlaze do obližnjih grana stabala na obali, gde se još jednom presvlače i suše. Nekoliko minita posle toga, rojevi cveta vraćaju se ka površini vode gde ih već čekaju ženke koje se samo jednom "presvlače". Tada započinje svadbeni let...
Čitavog svog života ovi insekti se pripremaju da urade samo jednu stvar - da produže svoju vrstu. Oblaci insekata kovitlaju se, a nad mirnom rekom, od lepeta krila desetine hiljada jedinki cveta, ni talasi se ne čuju. Posle ovog ritualnog parenja ženke padaju na vodu i tu opstaju još neko vreme, taman toliko da polože jajašca, a mužjaci iscrpljeni ugibaju ili postaju lak plen lastama, rodama, galebovima i gramzivim ribama. Naime, ovi insekti uopšte nemaju usta, ni organe za varenje i žive dok postoji energija koju su akumulirali još kao larve. Svaka ženka položi oko 6 - 7.000 jajašca, koja padaju na glinovito dno, gde ce naredne tri godine živeti i čekati svoju šansu da produže vrstu.
Oni su inače, omiljena riblja hrana, pa tako kad reka cveta, riba slabo "grize". Ribari ih i danas sakupljaju i suše i koriste kao najkvalitetniji mamac. Kada ima cveta, onda je to najbolji i najsigurniji znak da je reka zdrava i da se obnavlja.
Dusan ::Palngenia longicauda je prirodni fenomen, koji osim na reci Tisi u Severnom Banatu i Potsju i Tamišu (u gornjem toku) postoji još u Velikoj žutoj reci u Kini.
Ova pojava je takođe redovna i na Kolubari i njenim pritokama - znam da sam na reci Peštan to video više puta. Otac mi je pričao da ih je ranije bilo puno, puno više, ali ih i dalje, uprkos trudu EPSa da potpuno ubije Kolubaru i pritoke, ima puno
ranzo ::... Ova pojava je takođe redovna i na Kolubari i njenim pritokama
Voleo bih da si u pravu, ali često ljudi mešaju ove insekte... Moguće da se radi o nekoj jednodnevki koja pripada Ephemeroptera-ma ili Ecdyonurus Venosus-u, Vodenim moljcima... Ephemeroptere se pojavljuju i na Timoku... Razlika je vidljiva, pogotovo u veličini. Npr. vodeni moljci su 1,5 - 2 cm. a Vodeni cvet (Palngenia longicauda) ima impozantnu veličnu, jer je preko dva puta veći (4 - 5 cm.)
Naime, Vodeni cvet "isplivava" najkasnije do 10. - 15. juna - prvi put (retko se, ali dešava da se cvetanje ponovi početkom jula), dok moljci izleću krajem jula (čak do sredine avgusta)...
U svakom slučaju, o kojem god da se radi, treba ih sačuvati za pokolenja...
Dusan ::... Naime, Vodeni cvet "isplivava" najkasnije do 10. - 15. juna...
Očito je da priroda ima svoj časovnik koji retko "greši"
"Cvetanje" tačno na vreme...
Očito je (takodje) da je Tamiš i dalje čista i vrlo "živa" reka
Ove godine, zbog relativno blage, skoro nikakve zime, prognozira se, ukoliko se vreme drastično ne promeni, "Cvetanje Tamiša", možda čak i celu nedelju ranije od uobičajenog...
Ako je verovati M.Smodermenu, profesoru biologije na univerzitetu u Teksasu, mužjaci slepih miševa skloni su romantičnom oglšavanju. Makar kad kucne čas parenje. Jer, šišmiš mora da bude izuzetno brz ukoliko želi da uhvati neku leteću pripadnicu ,,lepšeg pola,,; na raspolaganju ima samo sekundu.
Pošto ženke lete brzinom od devet metara u sekundi mužjak u izuzetno ograničenom vremenskom periodu mora nekako da im privuče pažnju. Ukoliko slepa mišica odgovori na njegov milozvučni zov, mužjak ne sme da umakne, naprotiv. Iz sve snage se trudi da ,,peva,, što ljubavnije ne bi li izabranicu privoleo da pristane na parenje.
Politikin zabavnik, 23.8.2013.
Dopuna: 28 Sep 2013 23:42
Na milost i nemilost moru
Pošto ne mogu da se pomere i tako nadju sebi partnera, korali, poznati kao morski beskičmenjaci istovremeno ispuštaju svoje polne ćelije. U noćima punog meseca u moru se sudaraju milioni jaja i spermatozoida. Roditeljski uspeh zavisi od količine: što se više polnih ćelija oslobodi veće su šanse da se neka od njih pretvori u koral. Nove kolonije korala mogu da se razviju tek nakon što larve prožive svoj kratak vek kao deo planktona.
