|
Poslao: 04 Maj 2009 08:23
|
offline
- dva lica
- Građanin
- Pridružio: 27 Avg 2008
- Poruke: 233
|
- Ćao (već vidim da je ovo ćao bilo neprimjereno glasno, svi su se okrenulu od rafova sa knjigama i pogledali me) Skidam slušlice od iPod-a iz kojih se čuje neartikulisano čekićanje, obučena sam u baletanke, helanke i jednu od onih modernih tunika koje su skupljene lastišem ispod koje vire ludi providni rukavi i mislim kako sebi ličim na Dubrovačke trubadure.
- Dobar dan (mladić za pultom)
- Uh, mhm, potrebna mi je jedna knjiga (kez, moj najumjetniji i najljepši, jer ne znam kako dalje, upravo sam shvatila)
- Da???
- Ne znam, trenutno, ni kako se zove autor, niti se mogu sjetiti ijednog naslova 
- 
- Strašno mi se sviđa, znaš, srednja generacija pisaca, Novobeograđanin (kao da je to link za sve što je napisao)...Panić...tako nekako
- Mislite Milorad Pavić  
- Neeeee, pretvaram se u uobraženog poznavaoca literature, uvrijeđena što misli da se ne mogu sjetiti Pavića...neeee...vrlo slično ime i prezime...znaš...preko ineterneta sam...glb...kinder...glb i nastavljam da gledam u njega kao da će mu se na čelu otvoriti prozorče za Google pretragu i ja ću biti spašena daljnje blamaže.
- (Tup pogled) Ne znam, stvarno...(misli sigurno je imala moždani udar ili ima ranog Alchajmera, ali NEKAKO osjećam da ne želi da odustane ...)
- Ništa...užasno mi se to čita danas, ali šta da se radi...odoh...ćao.
Vraćam slušalice na uši, izlazim iz tržnog centra, nekako malo više tužna što nisam došla do knjige, nego izblamirana, kad osjećam nečiju ruku na ramenu...zajapureni mladić je trčao zamnom, skoro do izlaza...
Scena kao iz filmova, ozaren je i govori Mihajlo Pantić 
- Da, da, da...
- Imamo samo jednu njegovu knjigu, trenutno
- Daaaaj....nema veze bilo šta, drhtavim glasom ipak pitam, koju?
- "Ovoga puta o bolu".
- Too, ajeeee,  kako si se samo sjetio?
- Pa i ja ga obožavam...imali ste sreće danas, dosta je teško bilo ukapirati šta Vam treba 
- Ne, imala sam želju...kad nešto jako želim, ja to i dobijem 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Maj 2009 10:17
|
|
Mnogo mi se svidjelo ovo!
Imala sam i ja slicnih situacija..slusalice u usima, potraga za knjigom na osnovu par bijednih podataka, zelja za google-ovim prozorcetom... 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2009 08:14
|
|
tetka_danuska :: @dva lica,vesela sam,[kad mogu da]pročitam ovako iskreno jednostavno napisan blog,sa slatkim rečicama,  citatima(kako te samo ne mrzi),mislim da citiraš.Ah znam to je u opisu tvoga posla,obavezno.  A sad zadovoljna odoh u spavanjac   [/b]
tetka danuška , nemate pojma kako mi je drago da Vam se dopalo , znate uopšte me ne mrzi da pišem, naprotiv, da se ne kontrolišem, moji bi blogovi bili dugački kao ... kao ... Rat i Mir, ali to, već, sigurno NIKO ne bi čitao
Znate, u opisu mog posla su brojke...što veće to bolje , a riječi, šture i u formi ugovora... jao...e sad zamislite koja mi je tortura da se izražavam brojevima, a ja sam verbalni tip  i nikad nisam savladala tablicu množenja kako treba (imala sam upalu pluća kad se ona učila )
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2009 12:09
|
|
tetka_danuska ::Okani se onoga što je golemo za sve duše na MC,i piši samo tako kako u trenutku osećaš,baš mi je godilo ....jes da je bilo kasno al ima dana za megdana.
Išla bi ja kod drage mi @Danke u posetu njenim temama,al nemere mnogo je je komplikejšen nisam ja više za gosn.Junga,al njoj svaka čast.probala malo pa neide
Jao, u pravu ste...nikako da se okanem ni golemog ni malenog, a moj doprinos skroman, najskromniji raspon mojih interesovanja je veliki, od genetskog inženjeringa do cijene aluminijuma na svjetskoj berzi
Meni je izvjesni Skot Pek objasnio sve nejasnoće vezano za komplikovana pitanja, naravno, nisam ga poslušala , nego idem ( nije se obraćao direktno meni, da se razumijemo, već preko knjige "Put kojim se rjeđe ide"milionima čitalaca) tako da poslije njega teško da mogu nešto suvislo reći, osim da ga citiram.
Ohrabrena vašim riječima...jao...sad se smijem šta bih sve pisala...
a smijali biste se i vi
|
|
|
|
