Hrast, onaj veliki kakav bi inače i bio. Strašan pogotovo noću kada pusti one njegove stare grane da huje i ulivaju nepoverenje mladim ljudima koji se noću tuda vraćaju iz kafića. Stajao je baš na uglu kod kuće u kojoj sam odrastao. Noćima sam bio budan i slušao ga kako pokušava da otrese lišće sa sebe. Nekada bih otišao kod sestre u krevet i sklupčao se kraj nje ispod toplog ćebeta. I tamo sam ga čuo ali sam verovao da će me ona odbraniti od njega uvek. I uvek bih pretrčavao sobu jako brzo jer sam zamišljao kako baš mene hoće da zgrabi i svojim kandžama uvuče u sebe. Zamišljao sam i šta živi na njemu, ko bi mogao da bude dovoljno hrabar da mu pridje? Jedne noći sam pogledao u prozor i njegove senke su šarale staklo, kao da je granom dozivao nekoga. Ovaj put mi je bio malo tužan huk i dete kakvo može biti nego radoznalo, ustao sam i otišao na terasu. Na terasi sam imao tajni prolaz, jednu šipku smo sestra i ja izvalili kako bi mogli lakše da ulazimo i izlazimo leti iz kuće. Stao sam ispred njega, onako malen i uplašen i čuo da njegov urlik jeste zapravo njegov plač. Pogledao sam gore i pitao – koga dozivaš? Zašto noću ne dozvoljavaš snu da udje u moju sobu? Ništa nije rekao. Začuo se muk i vetar je stao. Onda sam savio glavu i u svom strahu počeo da plačem. Stojim sam na ulici i pričam sa drvetom za koje mi moja mašta govori da će me ubiti. Onda sam začuo – plašiš se? Sam si? Nema nikoga da te zagrli...?
Pogledao sam gore ka granama ali su bile nepomične. Ponovo sam spustio glavu da obrišem suze i samo začuo – sada znaš kako je meni svake noći...
To je bila noć kada sam počeo iskreno da se bojim mraka u isto vreme kada sam počeo neprikosnoveno da ga poštujem...
Ne zameri mi ako malo odem u off posle tvoje lepe priče, ali prosto moram da napišem komentar. Moje prezime u prevodu je "Hrastović" ili "Cerović". Volim drveće i ponešto sadim, pričam sa njim i biljkama, u detinjstvu sam pisala pesme (loše, ali nevermind) o jasenima, topolama i lipama.
Jaoj, znaš da sam se pre neko veče setila ove tvoje priče... Jako je duvalo, presekla sam se bila... Setila sam se kako sam se smejala tebi što se plašiš mraka ... i podvukla se pod ćebe ......
@ Biljana eee sad vidis kako je mojoj dusi...
Ella, jeste... da sam ja tada nesto znao...
@sorelag ne zameram... nikako i ja bih pisao cesce ali malo me plasi sve to jos uvek, 20 godina kasnije...
maxo95 ::Najjace je ono kad udjes u sobu i mislis da ti je nesto ispod kreveta, i onda skaces sa 3 metra daljine na krevet, da te ne bi "ugrabilo".
Hey now, all you children, Leave your lights on, you better leave your lights on, Cause there's a monster living under my bed, Whispering in my ear...........
... i podvukla se pod ćebe ...... 
