Vera u Boga ...

• 5Ovo se svidja korisnicima: SlobaBgd, mpman, RIA, ThePhilosopher, ucenik32
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sat zvoni , otkucava 8h sati ujutru , moja malaksala ruka ga gasi , muceci se pritom da ono malo , za mene pospanu , suvise sitno dugme prebaci sa on na off kako ne bih probudila ostale ukucane . Okrecem se na drugu stranu jastuka , san mi opet dolazi na oci , ali ne , ne dam se ja tako lako , ima da se izborim sa tim malim cudovistem - snom ...Idemo polako , izdizem se u krevetu , zatim jedna noga lagano pada na pod , evo je i druga ... U tom trenutku moj mladji bratic upada u sobu i skace na mene.Oh , ne , koje budjenje ! Vazno da je on veseo i razdragan Pospano proveram telefon da li imam novih poruka , a zatim se teturam i vucem do kupatila pritom se trudeci da stvaram sto manju buku . Brrrr , hladne plocice . Ah , sreca moja pa su mi papuce u blizini , toploooo , o daaaa Voda iz tusa tako prija ,lagano me razbudjuje dodir na izgled hladne , a u stvari nenormalno tople vode na mojoj zagrejanoj,goloj kozi . Perem zube , sredjujem se , jedna noga u farmerke, druga , jedna ruka u.... Zrrrrrrrrrrrrrr !!!!!!! Zar taj fixni mora da bude toliko glasan ?!?! Probudice ostatak ukucana :/
- Halo
- Ej Anjci!! Sreco si ustala?!
- Aham -.-' Eo spremam se
- Aj u 15 do budi na stanici
- Okej , ljubim te
- i ja tebe
Odlazim do kuhinje. Spremam sendvic , margarin na hrskavom , a iznutra mekom hlebu , paradajiz , sunka .. Treba napuniti baterije , ceka me jakoo dug dan ...
Proveravam torbicu, sve je tu , javljam se mami i odlazim . Vetar ! Ah , taj vetar u kosi i onaj neverovatan osecaj dok hodas, a on te rashladjuje i skoro pa neprimetno te miluje stvarajuci utisak da ti neko nezno i srdacno pipa i dodiruje vrat , bas ono sto mi treba ..
Stanica, autobus odmah nailazi , na sledecoj ulazi i moja drugarica ... Stanice se redjaju i evo nas ..
Ubrzanim korakom se opucujemo ka sumi u kojoj se nalazi crkva , iz daljine vidimo ljude oko nje , a kako se priblizavamo razaznajemo i crte svih tih lica od kojih nam je vecina poznata .
Valja se prekrstiti . Ulazimo . Svestenik ocitava molitve, delove iz Biblije i jevandjelja , mladi pomocnik sa strane peva , iskusno , grubim ali prijatnim glasom .
I najednom se namece pitanje u sta ja to verujem , sta to sledim , cemu se klanjam? Posmatram pospana lica oko mene , traze spas , pogresili su , potrebna im je uteha , ljubav , vera , nada ... To su potrazili ovde, u crkvi . Al dal su dosli na pravo mesto? Nisu sigurni , samo znaju da su dosli na mesto gde im je receno da dolaze, na mesto o kojem su nasi stari pricali , gde Bog dolazi u susret sa nama , obicnim smrtnicima i onima koji su se pokajali oprasta ovozemaljske grehove i nakon smrti ih salje u raj. Al pitanje je dal je sve to istina? Kako to znamo ? Biblija , Isus, Bog , sve too .. Ne, necu o tome da razmisljam ipak se nalazim u svetoj kuci , takve misli su zabranjene , Bog postoji i tacka ! Zatim zvona ,propracena molitvom koju u horu pevaju svi , stari , mladi , deca , muskarci s desne i zene s leve strane ... Sve to me je prekinulo u mom razmisljanju . I tako stojim tamo , ne mislim nista , u glavi , mislima velika praznina . Gledam napred u svestenika koji se priblizava nama , grupici gresnika , i pokretima ruke nas blagosilja. Zatim mi paznju odvlaci svestenikov pomocnik koji mirno stoji sa strane i neverovatno jako peva . Njegov glas odzvanja , a eho se rasprostire u i oko nase nedovrsene crkve . Nemo stojim , pognute glave , cak i ne osecam kako mi noge trnu . Prepustila sam se , sasvim sam odlutala . Neverovatan osecaj , nema briga , nema nicega i onda odjednom eko me vuce za rukav , moja drugarica , lose joj je . I onda osecanja , misli, sve mi se ponovo vraca , sve to mi je poznato . To mi se bas uvek desava kad odem u crkvu . I onda se zapitam ima li necega ? U stvari znam da ima . Bog , onaj eho , svestenik , horda ljudi koja moli za oprostaj , ma ima necega..