What I've done...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ti. Ja.
I baš ništa izmedju;
jer svet je posvud oko nas -
toliko smo blizu.

Ne shvataš mi razloge
i dajem ti svoje naočare
da vidiš mojim bojama.

Ljubiš me, i kad ljuta si,
jednako strasno, te biram
da ne gledam druge.

Opraštam ti greške
ma koliko velike
jer i ti si mene trpela
i još uvek želiš me.

Tvoje sitne tajne
bez ijedne reči poštujem,
znajući da čuvaš ih
za trenutke dosade.

Kada strah me obuzme
pomislim na tebe, a tek
onda marim za
na svojoj koži modrice.

I znaš da puštam te
da odeš
kad tvoja sreća prava
od mene je daleko...

''Morfologija toplog dvojca'', M.T.
(za Milenu i Nikolu)

* Drug i drugarica kod kojih sam danas bio (sa još jednim drugom) su se opet posvadjali; po ko-zna-koji-put, ne baš oko iste stvari, ali iz istih razloga... samo što je ova svadja bila ozbiljnija (a kako i ne bi bila, kad se istovetne situacije gomilaju, ne i sprečavaju). Ona, a ni on, ne želi da odustane od svojih stavova i zaista je žalosno gledati, uopšte spoznati, dvoje ljudi u vezi koji pate zbog tako proste stvari.
Ona lako 'plane', a još je i ljubomorna (donekle s pravom), a on je psihički jak, rezervisan, te olako odoleva njenim pokušajima da mu objasni koliko joj sve to smeta i voljno odbija i svoj deo krivice, ponekad cinički je izazivajući... A ona je nešto najbolje što mu se je desilo, možda ikad, vrlo verovatno - nikad više (ukoliko raskinu).
I dalje ne razumem kako ljudi mogu biti tako 'hladni' jedni prema drugima, neumešni i subjektivni, iako se kunu u svoje dobre namere...
Pričali smo s njima, otvoreno, i drug i ja, te se nadamo da smo bar maaalo doprli do njih svojom nepristrasnošću. Jedino što je mene 'ubilo u pojam' je činjenica da se moje mišljenje već prečesto smatra manje značajnim... pod izgovorom da onaj koji nije to proživeo ne može ni biti verodostojni savetodavac i da previše komplikujem stvari. Kako god, em sam prikupio nešto sličnog iskustva, a ionako mi se uglavnom potvrdjuje valjanost misli. Samo, boli to što nikome od njih ne mogu da dokažem da je tako... da zaista mogu da marim, volim, ali i pustim nekog ko nije samovoljno sa mnom. Stara dobra samoća...
Ali nisam tužan ovog puta, ne; čak sam bio inspirisan - i ona pesma je u njihovu čast, iako je sve ono što 'čuči' u meni. I moja je i (podsticajno) njihova.