|
Za svakog od nas u zivotu postoje momenti,trenuci kada mislimo da sve se rusi,dolazi Apokalipsa a mi sami , daleko od svega , u sredini nicega cekamo da dodje, da nas unisti i tako spreci dalji niz patnje,tuge i bola, tako spreci ovu farsu koju nazivamo zivotom. I onda, u jednom trenutku rasejanosti, placa i usamljenosti sa neba , tamnog i neprivlacnog, padne cvet ! Cvet nade i ljubavi , zracak svetlosti , u nasem zivotu jedino pozitivno i dobro . Zatim se siri, nebo dobija boju , sunce opet sija , a nas pesimizam odlazi da spava. Minuti , dani ponekad i meseci,godine prolaze bezbrizno u najvecem miru i tisini , harmoniji Bozanskoj , a onda nakon nekog vremena on se budi , budi se i tuga, bol , patnja i tako u krug. Haotican niz suza i srece, radosti i bola, lanac koji se nikad ne prekida , nova poglavlja,nove stranice, uvek ista knjiga ... I tako u krug sve dok se nesto ne desi , lanac se ne prekine , knjiga ne zatvori , a smrt nastupi! Al' sta posle? Sta sledi?! To niko nezna...
|
