Ne znam da li vi to radite, ali nas dvoje često ležimo na četvrtom spratu i slušamo muziku.
"Ja sam još studirao, a ona je radila."
---
-On je sigurno iz neke ugledne beogradske porodice koja je imala onaj porcelan što se kod Kiša u "Bašti, pepelu" presijava na suncu kad majka otvori prozor. Njih dvoje leže na četvrtom spratu nekog salonca na Dorćolu. On studira na Filološkom, verovatno svetsku.
- Garant ona radi u pekari, ustaje rano, u 6 sati i miriše na kvasac i maglu. Kad duva košava, ona prezire svoj posao, a u leto voli što se budi sa suncem i putuje preko mosta, možda čak na Novi Beograd.
-Ona je poetična na neki običan način. Nije imala prilike da čita, ali zato zna da oseti stvari. Zato je on sa njom. Kažem ti, sto posto.
- Možda ona ima nečeg majčinskog u sebi, nešto što je nasledila od Petrije i onda mu stalno pred spavanje govori: " Nemoj da čitaš, previše se zamaraš" i on je sluša.
- A nova godina im ništa nije donela jer je još uvek 15. januar. On je usred ispitnog roka, a ona se trudi da ga razume.
-Stan sigurno ima visoke plafone i one baršunaste zavese što šušte. A sa prozora se vidi mali plato i ulična svetiljka.
-Čuje se tramvaj kod okretnice i onaj zvuk te mami da sedneš u zelenu mašinu i otputuješ u noć.
---
i tako mi pričamo na jednom drugom četvrtom spratu na Bogojavljenje.
Pojma nemam da li vi nekad radite tako nešto sa nekim.
Za mene je to bliskost.
Kad izmišljamo priče.
---
a o stvarnim značenjima:
"Tek na kraju, dakle, dolazi ta pesma: bas linija koja zvuči kao da je puštena unatrag, mnoštvo zvukova i zvrkova koji pesmi daju neozbiljan ton bez obzira na njen tempo i taj zvuk tramvaja na polovini pesme, koji će za mene uvek biti zvuk skretanja pod Kalemegdanom, prekoputa francuske ambasade, gde šina zavija a zatim ispravlja, tako da vozač konačno može da nagazi papučicu uz Parisku ulicu, ka Biblioteci. No, tu se krug zatvara - i priče se ponovo uliju u jednu: koliko je gotovo nemoguće da je taj zvuk za pesmu snimljen upravo na tom ćošku, toliko je te 1982. bilo neverovatno da će taj tramvaj voziti baš Zdenko, basista Idola, svega nekoliko godina nakon objave „Odbrane“.
Toliko pritoka, a pesma teče.
Toliko značenja, koliko tumačenja, a sve na jednom vinilu, u čiju unutrašnju rilnu je utisnuto da je štampanje ploče počelo u martu, a završeno 6. aprila 1982. godine. Za koji dan će, dakle, biti okruglo 30 godina."
