..ceznja.... za necim sto ne mozemo imati, culima osetiti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

platonska ljubav je u osnovi fikcija kojoj mi sami rastezemo granice i oblikujemo je bas onako kako bi sami hteli da izgleda...naravno ona moze iz trena u tren da raste i dobija oblicje naseg poimanja ideala....
ona moze biti imaginarna i moze odvesti u neurozu, po psiholozima a ima slucajeva i pojave manicne depresije....
sve je dobro dok smo na ti sa samim sobom...
pa evo i mi sami na forumima mastamo o tome ko je kakav i desi se ponekad da se neko nekom svidi i razvija se jedan vid upravo takve platonske ljubavi bez neposrednog kontakta....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

''Moja prva platonska ljubov cista kako solza...''

Vjerujem u platonsku ljubav kao i u njenu jacinu.

Jedino smatram da, ako platonska ljubav predje u onu, kao ti rece, prozivljenu, postoji sansa da se dese razocarenja koja su veca nego sto bi mozda inace bila jer je toj prozivljenoj ljubavi prethodila platonska koja je cesto sklona idealiziranju stvari.

Citat:Postoji nesto ,a to je situacija kada si PRIMORAN da zivis platosnku ljubav. A to je kada su dvoje ljudi na odredjenoj distanci, koja je jedino premostiva duhovnim putem.

Pricaj mi o ovome...

Ja to cesto rjesavam ovako:


When I need you
I just close my eyes and I'm with you
And all that I so want to give you
It's only a heart beat away

When I need love
I hold out my hands and I touch love
I never knew there was so much love
Keeping me warm night and day

Miles and miles of empty space in between us
A telephone can't take the place of your smile
But you know I won't be traveling for ever
It's cold out, but hold out and do like I do

When I need you
Just close my eyes and I'm with you
And all that I so want to give you babe
It's only a heartbeat away

It's not easy when the road is your driver
Honey, that's a heavy load that we bear
But you know I won't be traveling a lifetime
It's cold out but hold out and do like I do
Oh I need you

When I need you
I hold out my hands and I touch love
I never knew there was so much love
Keeping me warm night and day

When I need you
Just close my eyes and I'm with you
And all that I so want to give you
It's only a heart beat away

Celine Dion

• 2Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vjerujem u platonsku ljubav. Veoma ...
Dozivjela i prezivjela. Iskustvo koje ne bih mjenjala ni za koje drugo. Dosta toga naucila o sebi, o "njemu", o ljubavi uopste.
Moze se voljeti iskreno i svim srcem, punim kapacitetom, bez prozdrljive zelje da se nesto (citaj neko) "posjeduje".
Postoji taj nivo ljubavi koji nije dostupan svim smrtnicima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Platonska ljubav, kao kad siroce gleda u izlog slasticarne. Tu je, ali opet nije to to... Velicanje platonske ljubavi mi dodje kao kiselo grozdje, jer, za dodirom svi zudimo.

ili kako bi to moj drug iz Sokoca rekao:
ruka u ruci... ruka na stvari... stvar u ruci....
Ali NIKAD stvar u stvari

• 1Ovo se svidja korisniku: ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"U ljubavi niko nikog ne može da povredi; svako od nas je odgovoran za ono što oseća i ne možemo drugog da krivimo za to.
Već sam iskusila patnju kada sam izgubila osobe u koje sam bila zaljubljena. Danas sam čvrsto ubeđena da niko nikoga ne gubi jer niko nikoga ne poseduje.
To je istinsko iskustvo slobode: imati najvažniju stvar na svetu a ne posedovati je!"

(Paulo Coelho, "11 minutes")
[znam da je ovo vec neko postovao na MC : )]

p.s. platonska ljubav je predvorje bezuslovne ljubavi.
najuzvišenija ljubav je ipak bezuslovna... bila ona moguća ili ne za nas obične smrtnike.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Verujem u platonsku ljubav... i ubedjen sam da može postojati onda kada partneri postignu neki obostrani prećutni dogovor - tj. ako, uslovno rečeno, odluče da je ona/j s kojom/im žele provesti dane tu, već dovoljno blizu...

Sad, nemojte me shvatiti pogrešno; zar ipak na dnu pokretačkih stvari ne stoji upravo lična nesputana odluka o nečemu? (ne bih da detaljišem ovo dalje)

Lepo su Ella i čika Coelho nagovestili da ipak ne može svako osetiti ovakvu Ljubav - ne mogu svi uraditi/imati/doživeti premnogo stvari (materijalnih, a kamoli ideoloških, mentalnih), još manje njih i biti sposobno da se potpuno duhovno posveti, preda nekome..!
A duh je, znate već, razlog iza kojeg nema prethodnika; koliko god škakljivo sledeća tvrdnja zvuči - uvek će mi biti draže ako poljubim nekog baš onda kada sâm to, jasno i smisaono, poželim, nego ako me nešto povuče ka tome tj. ako to uradim nagonski... Onda ću znati da imam kontrolu nad tim, da sam odao sve ono što osećam; ostao iskren i zaista predvidljiv u svojoj nameri. Onda ću znati da je nevino volim i reći ću joj to, reći sve što mi se zbilo u glavi uvek kada pomislim na nju (dakle, to će biti jednostavno - uvek! )...

I radiću sve polako. Znam da je ljubavni zanos, oni impulsivni potezi, dovoljno dobar dokaz trenutnog stanja nečije naklonosti, ali samo to... nije prožet sa mnogo pameću; nije dalekosežan, trajan aspekt budućnosti Nje i Njega. To je, manje-više, sirov način davanja sebe nekome. A čovek stalno teži da bude više od toga - i kad je gladan, ne mora da jede; kad poželi da šefu razbije nos, neće to uraditi iz odredjenog razloga; svojoj deci će kupiti istovetne šolje za mleko, kako se ne bi prepirala zbog 'drugačijeg tretmana' (eto, sve manje, kako vreme odmiče, ostajemo deca; prirodno izrastamo u Čoveka)...

I veliki Platon je, iako opisavši savršen skelet ultimativne, idealističke ljubavi, voleo dečake... Da, učenike, školarce.
Što onda danas zakon štiti maloletnike i mnogo starije od tih klinaca? Zašto uvek kada želimo da označimo neiskustvo, neznanje ili šaljivost, naivnost, potežemo frazu ''Ponašaš se kao dete'' ili ''K'o da imaš 5 godina''..?

Koliko god nesavršen ovaj svet bivao (sve više i više) dok ga Ljudi preuzimaju i oblikuju za sebe, većina prostih, osnovnih stvari je ipak 'normalna', pogodna i dobra za većinu.
Rekoh već negde - zato ćete dobiti pljeskavicu baš pre nego da je platite (iako možete svakog časa pobeći s parama u džepu i pljekom u rukama) i tako dalje... da ne preterujem i bežim od teme.

Ove stvari jesu banalne u ovom obliku u kojem ih predstavljam, znam da ćete se čuditi što 'spajam nespojivo' i odlazim sve dalje od teme; ali upravo je u tome i poenta - ne sme se, Čovek, previše udaljiti od svega što mu preostaje (i ostaje da postoji, koliko god se on otudji!), jer onakav si kako reaguješ na SVE sa čim dolaziš u kontakt, ne samo takav kako se ponašaš prema Nekima (onima koji ti puno znače, onima kojima želiš da se dopadneš), jer se u celinu nikad ne ubrajaju samo odredjeni birani elementi, već apsolutno mnoštvo koje nosiš u sebi, kako god da ga kome prikazuješ...

P.S. delila je neznatno zamerila idealiziranju stvari u sklopu platonske ljubavi.
Mislim, kao i ti, da ljudi više stradaju ako se drže svojih ideala konstantno (biti pošten kad svi oko tebe varaju, oprostiti partneru koji te je prevario znajući da prevara nije nimalo jači razlog od onoga što osećaš prema partneru itd.), ali mislim da bi sve to bilo mnogo podnošljivije - onda kada bi svi iznenadni detalji na putu do cilja (ideala) izgubili delimičnu važnost; ništa ne mora da bude toliko pogubno ili preteće, ali jeste samo onda kada ga sami prihvatimo kao takvo..!

Za one ciljeve koji su nedvosmisleno ispravni i univerzalno dobri - žrtva se isplati; na cilj ću stići nekako, i pocepan i povredjen, ali ću na kraju biti tamo - zato će moj cilj biti postignut i ako na njegovom putu umrem...

P.P.S. Aj' sad, nazovite me bezosećajnim. Šta god da sam, to nisam...

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MladjaVR ::većina prostih, osnovnih stvari je ipak 'normalna', pogodna i dobra za većinu.


ali vecina zivi u opakoj zabludi, njima ta zabluda mozda i jeste dobra, ali je u osnovi vrlo kriva.
kada coveku kazes 'ljubav' - prva asocijacija mu je veza izmedju muskarca i zene, i jedino sto prosecan covek moze da razume je ta 'uslovljena ljubav'.
ljudski mozak tesko moze da shvati neuslovljenu ljubav.
od malena nas i sami roditelji ponekad uce da moramo da budemo dobri prema njima da bi nas oni voleli.
oduvek nas uce da je ljubav uslovljena.
celo drustvo je na toj osnovi izgradjeno.
ljudi cak postaju i zli kada neko prestane da ih voli.
odmah rushe sve, povredjuju, uzimaju, uskracuju - kada neko prestane da ih voli.

ljudi su nauceni da moraju prvo da daju ljubav - da bi je dobili za uzvrat.
da li shvatas koliko je uslovljenost i u ljubavi prisutna?
i ljudi su na to navikli...
tako zive...

neki ljudi daju ljubav samo da bi je dobili.
i ne shvataju da postoji mnogo cistija ljubav, koja nije uslovljena nicim!

ljubav je usnovi bezuslovna [barem bi trebala da bude takva i u nama].
sada ce se ispod mog posta naredjati njih petoro koji ce me pitati 'pa kakva ti je to onda ljubav'.
ponavljam - ljudi cak ne mogu ni da je shvate
zato necu ni da im crtam, jer ni tad nece da shvate

dakle, zivis u svetu gde svako gleda samo sebe, i svoje interese.
kada prestanes da volis nekog - on uzme pa se naljuti na tebe.
ne odgovaras mu vise, nema korist od tebe

ljudi su nauceni da daju samo onima od kojih mogu i da dobiju nesto.

sebicnost, sebicnost, sebicnost.
u 99.99% ljudi, u osnovi.
kod nekog izrazenija, kod nekog skrivena.

i mi onda pricamo o platonskoj ljubavi?
i platonska ljubav je cesto zasnovana na nekom uslovu.
tipa - volecemo se ovako dok se ne steknu uslovi da se kresnemo
i to odrzava tu vezu, i to oni nazivaju platonskom ljubavlju
ili - volimo se ovako jer je i meni i njemu ovako 'toplo'.
opet uslov i koristoljublje
kada neko od njih dvoje prestane da oseca tu 'toplotu' - raskantace se

samo cista bezuslovna ljubav je pravi i cisti oblik ljubavi.
pa dok traje - traje.
kada dodju neke druge okolnosti - ljubav promeni svoj oblik, ne mora vise da bude onako strastvena.
ali to ostaje ljubav.
ne nestaje, i ne pretvara se u nesto lose, kao kod uslovljene, gde ljudi misle da poseduju drugu osobu.

bezuslovna ljubav je naprosto najcistija i najiskrenija.
da li mi mozemo da je dozivimo - to je vec pitanje, i verovatno svako ima svoj individualni odgovor.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Peca ::

ljudi su nauceni da moraju prvo da daju ljubav - da bi je dobili za uzvrat.
da li shvatas koliko je uslovljenost i u ljubavi prisutna?
i ljudi su na to navikli...
tako zive...

neki ljudi daju ljubav samo da bi je dobili.
i ne shvataju da postoji mnogo cistija ljubav, koja nije uslovljena nicim!

ljubav je usnovi bezuslovna [barem bi trebala da bude takva i u nama].
sada ce se ispod mog posta naredjati njih petoro koji ce me pitati 'pa kakva ti je to onda ljubav'.
ponavljam - ljudi cak ne mogu ni da je shvate
zato necu ni da im crtam, jer ni tad nece da shvate

dakle, zivis u svetu gde svako gleda samo sebe, i svoje interese.
kada prestanes da volis nekog - on uzme pa se naljuti na tebe.
ne odgovaras mu vise, nema korist od tebe


Jbga, koliko god bismo i da forsiramo drugačije mišljenje, istina će, izgleda uvek, biti bliža Peci...

Znam, prijatelju dobri, da si sasvim u pravu... ali sam ipak bio koncentrisan na udovoljavanje pitanju iz teme ovog blog-a...
A i ti me već poznaješ, bar toliko da možda već znaš kakav sam.

Samo pišem o onome što me i inače okupira, a ne zavaravam vas nimalo o onome što zaista osećam.
Već sam dvaput u životu pružio mogućnost bezuslovne vezanosti... i one su bile te koje su se povukle - iz neverovatno glupih razloga; a razlozi su već deo Pecinog malopredjašnjeg komentara.
Kad malo bolje razmislim, skoro sve što pomislim da pružim nekome (posebno onima koje ne poznajem) dajem apsolutno jedostrano... Ne treba mi ni tudji osmeh, ni ''hvala'', nit' išta drugo zauzvrat; nisam 'hladan' ili malodušan, a ni umišljeni skot koji izigrava pametnjakovića... samo otprilike znam isto što i Peca...