kako misli tinejdzer 6

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovde sam se bas raspisao (sta cu kad volim da pisem). Koga mrzi da cita neka odmah stane
Svi ljudi na ovom forumu su mogli da isprate dobar deo promena koje su me zadesile.
I evo kako to izgleda u mojim ocima:

Smatram da je najbitniji proces zapocet pre 2 godine. Krenuo sam jedno vece da spavam i poceo sam da mislim o tome kako cu sutra da uradim nesto a zavrsio sam budan do kasno u noc razmisljajuci o svemu i svacemu. Te ovo, te ono i tako sam poceo da przim mozak. To je trajalo jakooooo dugo (da vam ne pricam kako izgleda "spavati" sa takvim mislima). Svaki dan sam gubio tako sto sam isao okolo kao les, kezio se na svakavu glupost, lupetao sam iste i nikako nisam bio uspesan u svemu u vecini stvari koje sam radio. Malo zvuci mracno ali je zaista tako (ko se druzi samnom duze vreme ce da potvrdi sve sto sam rekao). I tako sam ja sebe gnjavio i mucio medjutim jedan dan mi je drugarica rekla da dodjem na njihov trening...

Nemam pojma kada ali otisao sam na trening i tamo sam video nesto sto mi se svidja: Wing Tsun kung fu. Nije fora u tome sto je to lepo na oko (inace nije lepo na oko, sve poze i potezi su vrlo "rahiticni" da je to smesno. "Ji dzi kin jin ma" je vrhunac kada su smesni potezi u pitanju (ne zovu ga dzabe "magareci stav" (ili tako nesto)) vec sam u tome video nesto... NEcime je cela ta prostorija zracila a buduci da ja nisam nesto mnogo izlazio bilo mi je sve to interesantno. I nista! Dodje drugarica i pita me da li cu da krenem a ja bih medjutim vidim da su treninzi naporni (da vam ne pricam kako mi je ci kung (qi gong (valjda se ovako pise)) bio strasan buduci da ste u jednoj pozi neko vreme i ta vam svi misici rade... ma strasno je to videti pogotovo ako se uzme u obzir da nisam nikada uradio 20 sklekova) pa reko necu. Znate ja sam kao klinac isao na kurs za manekena, na kurs za pravljenje figura od gline, bio sam pomocni igrac u malom fudbalu (ovo je bio potez ocajnog trenera buduci da nije bilo drugih ljudi a na stadionu ne izgleda lepo kada vidite da imate fudbalski tim bez rezervnih igraca. Ne morm da pominjem da nisam umeo da sutnem loptu), pravio sam makete od drveta, crtao grafite po puticima, mlatio se svakih 10 dana (bio sam najsitniji u celoj druzini i najslabiji. Mlatili su me k´o vola no ja budala sam opet isao na mnoge ljude i opet sam dobijao batine redovno (milsim da kao klinja nikada nisam nikoga "pobedio" u fajtu)), isao sam na ritnicku gimnastiku, isao na brejkdens, radio koreografije za manifestacije (oduvek sam umeo da se unesem u ono sto radim pa sam zato i bio jako dobar u ovome), bio sam aktivni ucesnik u predstavama... Ma jbt sve i svasta medjutim NIKADA se nisam bavio sportom. I tako sam ja odlucio da idem u teretanu. Tamo sam izuzetno brzo napredovao (posle 2.5 meseci aktivnog vezbanja sam tezine na vecini sprava za x3 podigao (primer: obican bendz: sa 20 na 70)) i ispostavilo se da bih mogao da iskoristim svu onu "drogiranost" u moju korist. O cemu se tu zapravo radi: ja sam (oduvek) bio pun energije, skakao sam kao malo dete sa 15 godina, trckarao itd. Kada smo se kao klinci igrali "Mocnih rendzera" Vlada (drugar iz detinjstva) i ja smo jedini skakali po 3 sata dok bi ostali odustajali ranije. Kao na "ekserima" sam oduvek pa sam tako i krenuo na wt (wing tsun). Ispostavilo se da sam teski vo buduci da nisam kapirao sta su oni meni pricali i sve je bilo vrloooooooooooo komplikovano ali sam davao sve od sebe kada bi trebali da se zagrevamo. I dan danas je tako: ne kapiram iz prve ono sto mi pricaju. Neki mi kazu da je to zbog koncentracije koju ne umem da usmerim u dobrom pravcu no nema veze. I tako sam se nervirao sve dok jednog dana nisam primetio: nema onog nemira pre spavanja, nema nervoze (pre sam redovno "mrdao" nogom dok sedim, stojim i sl. (znate svi na sta mislim)), mnogo sam mirniji ali opet vrlo aktivan i sl. VAU pa ovo je mnogo dobro. Tako mi je vremenom sve pocelo da leze pa sam na treninzima mnogo brze i shvatao ono sto mi pricaju i sve je pocelo da dolazi na svoje mesto. No...

Primetio sam da ipak nije sve bilo svoje buduci da sam postao bas miran. Previse miran i nisam se nervirao oko stvari oko mene, sve sto mi se desi sam prihvatao onako kako jeste i pocela je na povrsinu da isplivava jedna osobina: BOLNA iskrenost prema drugim ljudima. Sve to je pratila i drcnost (kada je velika iskrenost u pitanju drcnost cesto nadje svoje mesto u svojt toj prici). No izlazio sam, upoznavao nove ljude, i poceo sam da se osecam kao covek a ne kao rahiticni krele koji ce da istruli pored racunara (mada ima i jedna zanimljivost: ja sam prvo dete (inace nas ima 3 i to sve muski) i kao takav sam najvise i bio ogranicen, sve mi je bilo davano na kasicicu i sva zadovoljstva su bila redukovana zato sto su moji roditelji mislili da je tako najbolje. Ovo kazem zato sto sam prilicno sporo dobijao dozvolu mojih da "unosim nove stvari u zivot" pa je i pc dosao mnogo kasno). I tako sve do pocetka 4-te godine (prosla godina) srednje kada sam jednostavno znao da sam svoj. Nekako mi je tada sve izgledalo ok medjutim sada vidim da mi je tu falilo mnogo toga no buduci da tezim redovnom unapredjenju sebe ja nikada nisam ni zadovoljan onim sto sam bio buduci da smatram da sam sa sadasnjim znanjem mogao biti bolji no mene ne muci to pitanje. Bio sam srecan, imao sam sve sto sam zeleo ali je pocelo sve da postaje previse linearno. Radio sam sve sto i danasnja omladina: izlazio, zezao se, druzio se i bolelo me je uvo za sve... Sta je sada tu bio problem? Pa ja volim nove stvari i volim "da znam" (bice objasnjeno) a da ne pominjem kako me jedan dan udarilo u glavo to da na svetu uvek ima necega zanimljivog... Ne moze da coveku bude dosadno. I tako sam krenuo da svasta radim, pokusavam, pravim bla bla bla... Misljenje mi se nije radikalno menjalo vec sam samo dodavao nove stvari. I tako je sve bilo interesantno i svasta se desavalo i jednom recju: bio sam sasvim normalan a krenuo sam da "istrazujem svet". Dakle osecao sam se kao prihvacen covek i kao neko ko ima "svoj status" u mom drustvu. A onda je dosao drugar...

"Odakle takva promena?", pitao me je drugar kada sam uzeo da jedem sendvic koji sam poneo od kuce. E sad smesno je to zbog 2 stvari:
1. Taj decko je izuzetno inteligentan lik, ima izuzetnu moc percepcije i jednostavno zraci necim pametnim;
2. Ja sam taj sendvic doneo od kuce a to nikada pre nisam radio.
"Auuu bre, kao da sam doneo svezanj blaga a ne sendvic od kuce", kazem mu ja i nastavljam da jedem svoj sendvic... Provalim da me lik gleda kao da jedem nesto sto on nikada u zivotu nije video medjutim tada mi je rekao nesto krajnje zanimljivo. Rekao mi je da je jako zapanjen mojojm promenom u odnosu na osnovnu skolu i pitao me je odakle takva promena. Ja se sve pitam u cemu je fora buduci da me taj lik nije znao u osnovnom medjutim ispostavi se da je naleteo na nekog mog drugara iz osnovne koji mu je sve zivo ispricao. Ja sam u osnovnoj bio "fensi" i sasvim suprotno od onoga sto sam sada pa mu je bilo cudno. Tada mi je rekao da mu nije jasno kako lik koji je takva gluperda bio u osnovnoj moze da se toliko promeni i postane normalan!? Rekao mi je da sam ja brutalno iskren i da sam vrlo racionalan sto mi je znacilo. Ne zbog toga sto je on nabrojao moje osobine vec zbog toga sto sam bio zapanjen njegovom analizom ali i cinjenicom da neko ko je toliko inteligentan moze da ima vrlo visoko misljenje o meni. Tada je sve pocelo da dolazi na svoje mesto. Vremenom sam poceo da verujem u sebe, znao sam da cinim prave odluke, znao sam da pocinjem da funkcionisem kao covek. To je bilo pre 10-11 meseci. No tek me je cekao pakao...

Ove godine sam prvi put bio stavljen na prave testove na kojima bi se ogledali sve ono sto mislim "da jeste" tj. sve ono u sta verujem, praktikujem i sto cuvam kao deo sebe. Ne bih da duzim oko toga kako se sve to desilo pa cu da sumiram: malo je zeznuto kada ste osoba kao sto sam ja. Ja sam (kratko): vrlo iskren i zbog toga sam povremeno jako drcan (no ucim kako da iskrenost "upakujem u sweet talk" pa je malo i lakse), vrlo racionalan ali ostavljam sebi mnogo prostora za zabavu u svemu tome, tvrdoglav sam, ne dozvoljavam ulazak u licni prostor (ovo ima visestruko znacenje medjutim licni prostor predstavlja ono sto ja smatram samo mojim i nekakavom svojom oazom u kojoj ja umem bas da uzivam) medjutim ako neko narusi taj prostor ja ga momentalno "spustim" i vrlo sam ostar i ne biram reci koje govorim, izuzetno energican, volim da znam svasta i probam svasta (ovo je zapravo zlo buduci da mnogo pocnem a malo teze zavrsavam buduci da usred jedne obaveze uvek naletim na nesto jos zanimljivije...), smaraju me autoriteti ali znam da bez njih ne mozemo, vrlo sam otvorenog misljenja i nema stvari o kojoj ne mogu da pricam i da analiziram, cesto volim da gledam unapred i da tezim ka unapredjenju pa se povremeno "saplicem" o male stvari koje su meni ispred nosa, smatram da za skoro sve probleme postoji resenje i da ne postoji samo 1 izbor, smatram da treba uvek biti otvorem za nove mogucnost, ne vezujem se mnogo za jednu stvar buduci da to ume da zaslepi pogled na sve ostalo oko mene, lenj sam i ne volim da sebi postavljam ciljeve (strasno sr*nje od osobine), nisam uporan i volim liniju manjeg otpora mada ponekad umem da se zainatim i da idem linijom tezeg otpora samo da bih isterao svoj inat (ovo vazi samo kada mi od necega nije stvaro stalo. Kada mi je stalo do necega cesto bih trcao bos po zaru da to izvedem do kraja), ne volim da me sputavaju (kada me sputavaju ja to vracam lepim (ma jos lepsim) i cenim kada neko razume (sta god)), impulsivan sam povremeno )no kada se to desi ja isteram sr*nje do kraja), ne volim da se smaram sa drzanjem situacija pod kontrolom (podsvesno ovo radim kako ne bih sebi sve komplikovao ali svesno manje vise i ne marim) i volim da pustim da stvari "klize same od sebe", imam percepciju deteta od 7 godina: sve bih da vidim, pipnem, probam, promenim, istrazim... Ova poslednja je zapravo najinteresantnija a moja devojka kaze da je i vrlo zabavna osobina. I jako sam srecan i vrlo sam veseo.

Danas sam student (ne tako dobar (da ne kazem ocajan) buduci da nisam shvatao da je sve trebalo da ucim od prvog dana no nema veze idemo do kraja a ako bas bude bilo lose idemo ponovo. Nije smak sveta jel?), imam zensku (koja je starija od mene no to me ne brine previse buduci da se lako uzdizem na njen nivo ( u svakom pogledu) tako da se ne osecam ugrozenim), nemam psa niti macku ili hrcka (lol), bavim se raznim stvarima i redovno sam hepi. Bas mi je lepo i ne opterecujem se malim problemcicima koji me povremeno pogadjaju buduci daje resenje uglavnom jednostavno a pored svega toga znam da je cesto nekome teze od mene pa mi malo glupo dodje da se ja zalim za moje gluposti (na koje, opet ponavljam, uvek nadjem jednostavno i funkcionalno resenje). Treniram kapoeru i bavim se malo yogom, meditacijom i izlezavanjem . Sve u svemu mogu da konstatujem da je ovo stanje vise od 5 meseci "aktuelno" (izuzev devojke koja je "malo novija" ) pa se smatram srecnikom. I sve se vise pridrzavam jedne poznate stvari iz Busida: "Zivi zivot u svakom dahu".

Jbt na sta lici ovaj post... Blog je zapravo sredstvo za izrazavanje svojeg misljenja pa ja to i cinim. Malo je haoticno ali je razumljivo i citko (mada kada pisem neki tekst na racunaru ne obracam paznju na znakove interpunkcije sto je malo trulo no...).

Ono sto bih da napomenem za kraj jeste svrha ovog teksta (kao i svih predhodnih koji su vezani za "misljenja jednog tinejdzera): cisto da neki ljudi vide kako ume sve to da bude zaniljivo, dosadno, smesno, glupo... A za roditelje su ovakvi tekstovi zlato buduci da cesto mogu da pruzaju roditeljima informacije o tome sta bi mozda moglo da muci njihovu decu i da vide da ne mora to sve da bude glupavo. U svakom postupku postoje 2 uzrocnika: ocigledni i onaj koji nije toliko ocigledan