naličja života...

• 3Ovo se svidja korisnicima: mcrule, blog 25, tetka_danuska
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"....Ali, svako vodi svoju borbu na svoj način. Ja idem na posao i pravim se da me ništa ne boli, idem na probu posle toga, i kao da je sve to normalno. Posle ti sve što si se pravio zakuca na vrata. Ti nećeš da otvoriš, ali to samo razvali vrata. Zato razumem zašto raspale, usamljene, sjebane, izmučene, zabrinute, anksiozne, treperave duše izjedene prazninom i nemogućnošću da skapira svet (a ni jedan stvaralac nije ništa drugo nego to) pribegavaju rešenjima za instant sreću. Celog života imam prećutno razumevanje za sjebane i istovremenu želju da se menjam sa normalnima koji spavaju duže od 4 sata, ne ustaju u pola noći vođeni nagonima za stvaranjem, ne podrede čitav svoj život tome što rade, ne toliko jer žele da ga sjebu nego jer nemaju izbora, jače je od svega...Toliko mi je žao..

Znam da je Marku svejedno da li ga ja razumem ili ne, ali razumem ga. U jednom intervjuu, gde je pričao o kliničkoj smrti koju je doživeo usled overdoziranja, rekao je da je jedino bio zabrinut da više neće moći da piše pesme (parafraziram). Neko misli na porodicu, decu, neko misli na pesme. I tu niko nije u pravu sem mene kad kažem da bi svi voleli da su neki umetnici, a zapravo niko ne bi voleo. To je samo život sa više bola."

sa:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]