Ljuštim mandarine jer je došla zima u svim svojim oblicima i ponekad kad pogledam kroz prozor čini mi se da je baš čudno što je toliko hladno a nema snega. Zato slušam bossanovu. "baby wont u come over...."
juče sam onako baš propisno prsla jer sam shvatila da imam toliko knjiga u sobi da uopšte više ne mogu da se snađem i da više ne mogu ni da mislim u takvom neredu i haosu i da moram nešto da menjam. i krenulo je. morala sam da iselim mnogo knjiga iz svog ormana. u maminu sobu, sva sreća, pored moje. nije daleko,ali ipak trebalo mi je dve svetlosne godine da se odlučim. kad god selim negde knjige čini mi se kao da se sele neki ljudi iz mog života. No, sad sam ponovo prodisala. I ove knjige koje su ostale su nekako dobile novi oblik, barem u mojoj glavi, sad su slobodnije. Sad sve znam gde mi je. Dobro, skoro sve. Osećam se kao da ponovo vraćam kontrolu nad svojim prostorom i životom. Pre nekog vremena sam bila zatrpana stranicama, papirima, rečima pre svega (onim napisanim, izgovorenim i prećutanim pa zapisanim ili ne zapisanim, ali pre svega bujicama misli), zatim i osećanjima, zagubila sam se u pitanjima i odgovorima, sve je to bilo previše za mene, procesor jednostavno nije bio podešen na takve frekvencije i sve se raspalo. Raspala se ja iznutra, po ko zna koji put. I po zna koji put videla da nije strašno. Tj. jeste,ali sve prođe. I ne, to nije nikakva uteha. Ali stvarno prođe.
Svima nešto smeta ova kiša,a ja se zaljubila po kiši. I nije mi žao što sam pokisla. Volim da se vozim sa njim po gradu.Volim što ćutimo na istom jeziku i što se razumemo,a nismo mentalni blizanci. Baš nismo.Skroz smo različite, odvojene, samostalne ličnosti. nikad mi se pre to nije desilo, da neko bude toliko drugačiji od mene a da me neko tako razume. Baš na taj, jedini pravi /mogući način. I to kad ćutim. I sad vežbam. Da ga slušam.I kad priča i kad ćuti.I vežbam toleranciju, mada mislim da mi ne ide. Uvek će postojati taj jedan deo mene koji neće biti zaista sposoban na kompromise. On kaže da je to zato što sam bila puno puta povređivana,ali ja mislim da je to jer imam slab EQ. Možda sam još uvek nezrela.Malo se plašim zbog toga, užasno se lako zatvorim.
Mada, ni sa kim nisam bila toliko ja. I tako, mislim ne pravim sa njim onoliko drame i buke kao što sam ranije radila. Nekako sam sabrana i tiha, pa mi je čudno. Ali mi je udobrno.
in the corner of my mind....
htela sam jutros da se probudim u njegovoj pidžami
htela sam da popijem kapućino u njegovoj sobi
i da ostanem tu celog dana
ali nije se moglo.
umesto toga crtala sam sunca na marginama i držala nekoj deci časove.
i pokušavala da im kažem zašto je nešto važno.
i tek kad zaista pokušaš da kažeš neke stvari naglas vidiš kako je u stavri neke stvari teško objasniti.i to da moje važno nije i njihovo važno, možda. i još nešto, lakše mi je da predajem gramatiku nego književnost. da, to je paradoks jer ja mnogo više volim književnost.
Inače, mnogo mi se čita nešto novo od Valjarevića. I eto baš tad mi On pošalje Nikolin blog i eto, jedan novi vid čitanja i učitavanja Sebe u V. pesme je tu. svidja mi se, bash.
idem da pravim shejk sa plazmom.... ne mrdam ovih dana. ispod ćebeta je najlepše. sa Njim, naravno. jedna lenja nedelja..... urbana cica ne lakira nokte, ne šminka se i ne ide u provod. provod dolaz kod nje.
ti kao da si preslikana ova moja sto mi bese draga mada je jos no kako ti kazes SVE PRODJE...
a da li je moralo tako ne vredi razmisljati no vreme je najpametnije ono zna sve odgovore tako i ti uzivaj dok traje i carpe diem...
da i ona moja je vise volela knjizevnost od gramatike...a i voleo sam da cutim sa njom....
show must go on....
Lepo je pročitati u ovo kišno tmurno jesenje veče(Ja sam moliću lepo u toploj sobi)pa kolko košta nek košta,ah da lepo je pročitati da si se zaljubila,bravooooooooooooooo.Konačno,pa njegova piđamica,njegova sobica,jao kako je slatko to što si nam napisala.Mislim da sam čula danas na grani dve gugutke,šapuću nešto,mora da su šaputale nešto o ljubavi. E pa sada opušteno,i samo uživaj u svakom trenutku,nemoj nešto da zabrljaš,voli,voli i samo voli
@tagore
slushala i ja i queen, i svashta neshto i bila gore i bila dole i sa strane inisam nigde bila i izgubila se i nashla se i tako nekoliko puta... a gramatika je gramatika, ima oshtre ivice, ja rech gramatika zamishljam kao kocku koja treba da se slozhi,a kad nadjesh sve boje onda ti sve bude jasno.a knjizevnost uopste ne mogu da zamislim kao oblik, ni jedan oblik, pa mi je zato nekako hajde necu reci cudno,ali "drugachije" kad predajem.dakleM, "problem" je u meni,a ne u knjizevnosti:P (:.... problem, no problem! Inache mi se chita neshto novo i svezhe od Sanje Domazet,ako neko chuje da ona sprema neshto novo neka pisne ovde da se radujem.
p.s. shto se devojke tiche koja je "kao ja" ili lichi na mene, ima delicca nas u drugima, samo treba znati gledati i imati hrabrosti nacci. nemoj nikad da prekinesh da tragash. svako laku noc nosi jedno dobro jutro. samo treba "prezhiveti" do ujutru. sa suncem sve bude lakshe.
a ovo shto rekoh za vreme ne mislim da je uteha,daleko od toga. bilo je trenutaka koji su bili tezi nego ceo zhivot,ali opet...zhivi se.
...da podelim sa vama svezhe odgledani
pogledajte, vredi.svidja mi se shto je pored reke.tachno se oseti atmosfera proticanja vremena dok gledate film.
Citat:ipak trebalo mi je dve svetlosne godine da se odlučim. kad god selim negde knjige čini mi se kao da se sele neki ljudi iz mog života....
Ne cini ti se ,nego je to istina...i to je jako drazesno...jedino sto ti treba vise vremena da se svi nanovo smestite kako treba... ...i da i ti i one(KNJIGE)dobijete nove uloge...a,i ljudi ce se ,naravno vec snaci kako treba i vratiti svako na svoje mesto ,u svoje domove....no,ti im nalazis mesta u sopstvenom umu ,dajuci im ipak nekako nova obelezja i nova znacenja...i druzenje se nastavlja..A, TO...sve uz ovu divnu kisu ,koju ja obozavam...samo fali olujni vetar,da rasiri svoje oke i ''grune''iz sve snage najavljujuci svoju vladavinu, a i susnezica bi mogla malo da proviri kroz stakla od prozora ...da lupne ili zapeva svoju divnu harmoniju ,dozivajuci u pomoc tminu i hladnije i krace dane...a vratolomije magicnih ledenih kapi. ...(jaooooo...''ubice me''...zaljubljeni u leta....)...
Ti si pojasnila , kako je ''zaljubitio se'' po kisi...magija prava...
Knjige,ljubav.i ti....nista lepse...i muzika naravno...bez nje nigde i nista nije moguce...da bi krenula niz svoju emocionalnu putanju,note ce ti pokazati kako, i pomoci,narocito ...da savladas ''haos''u dusi(osobina zaljubljenih...) i njega dovedes u red...
Zelim ti svu srecu. .na tom putu...sve uz kisu,po koji grom i silinu vetra (ne brini se...''nebo nece pasti...Zevsov sin Atlas ..je osudjen da ga ledjima pridrzava''...tako da smo mirni...
kindergirl :: Ali stvarno prođe.
Svima nešto smeta ova kiša,a ja se zaljubila po kiši. I nije mi žao što sam pokisla. Volim da se vozim sa njim po gradu.Volim što ćutimo na istom jeziku i što se razumemo,a nismo mentalni blizanci. Baš nismo.Skroz smo različite, odvojene, samostalne ličnosti. nikad mi se pre to nije desilo, da neko bude toliko drugačiji od mene a da me neko tako razume. Baš na taj, jedini pravi /mogući način. I to kad ćutim. I sad vežbam. Da ga slušam.I kad priča i kad ćuti.I vežbam toleranciju, mada mislim da mi ne ide. Uvek će postojati taj jedan deo mene koji neće biti zaista sposoban na kompromise. On kaže da je to zato što sam bila puno puta povređivana,ali ja mislim da je to jer imam slab EQ. Možda sam još uvek nezrela.Malo se plašim zbog toga, užasno se lako zatvorim.
Mada, ni sa kim nisam bila toliko ja.
Možemo li tražiti više od ljubavi? Ja mislim ne. Da budeš sa nekim ko neće tražiti da se mijenjaš, da budeš sa nekim zbog koga nećeš imati potrebu da se mijenjaš...
vecheras slusham kishu. meni dovoljno lepote za jedan dan.
samo....samo...
necu da mi neki dragi ljudi odu odavde. necu da bude sa svima nama "putnici za Sidnej,izlaz taj i taj."necu u Ameriku. tj.hocu,ali turistichki kod Elle i Njegovog brata.ali necu zauvek. hocu da probam ovde. mislim da i on hoce da proba. Ali I.i S.idu.Mislim da su aplicirali vec za vizu.
Zelja je pocetak ... nadam se da ce biti happy ending za tebe i Njega.
A ja gdje god da se (ako se i kad se) preselim, kod mene su turisti uvijek dobrodosli.
"...Kada ste sa nekim u vezi, menjate se. Negde sam pročitala da su dvoje ljudi u vezi kao dve supstance. Kada se izmešaju, ni jedna ne ostane nepromenjena. To lepo zvuči. Nekako poetično. Neki ljudi iz nas izvlače ono najbolje, neki ono najgore. Iz nekih ljudi mi izvalčimo najbolje, a iz nekih najgore bez obzira što nam je namera dobra. To je prosto tako. A neki ljudi su nam mera, početak i kraj i sve ono između. Iz nekih ljudi ne izvučemo ništa sem egoizma i oni su mera, sama sebi dovoljna. Na kraju tog traženja, ostanemo sa nekim sa kim imamo mir, sa nekim ko je naš kompas i kome smo mi kompas. To je tako.Kad sam bila mala mislila sam da je jedina prava ljubav ona jaka, eksplozivna, ona od koje izrastu krila i ona koja zakuca za zemlju, sve u isto vreme. Ona što svaki dan donosi vatromet i za koju vredi život dati, kako to pesnici kažu. Verovala sam da je ona jedna jedina i da su sve ostale utešne. Kad sam porasla, shvatila sam da je prava, u stvari ona pored koje ste spokojni. Ona pored koje ne morate da nosite ključ od kuće i sve kese iz prodavnice. Super je taj vatromet, ali malo zaboli vrat od stalnog gledanja u nebo. Super su i ta krila, ali ne traju dugo.
Dobila sam kompas ove godine, ali sam ga izgubila, pa sam otišla i sama kupila novi. Žao mi je što sam ga izgubila, ali onda sam shvatila da, po nekad, čovek mora sam sebi da bude kompas, pa po cenu i da zaluta na putu.
Dešava se i to da neki kompas kod nas ne radi, a kod nekog drugog radi. To samo znači da nije nama bio namenjen. " @ shtikla
nije daleko,ali ipak trebalo mi je dve svetlosne godine da se odlučim. kad god selim negde knjige čini mi se kao da se sele neki ljudi iz mog života. No, sad sam ponovo prodisala. I ove knjige koje su ostale su nekako dobile novi oblik, barem u mojoj glavi, sad su slobodnije. Sad sve znam gde mi je. Dobro, skoro sve. 
jedna lenja nedelja..... urbana cica ne lakira nokte, ne šminka se i ne ide u provod. provod dolaz kod nje. 
E pa sada opušteno,i samo uživaj u svakom trenutku,nemoj nešto da zabrljaš,voli,voli i samo voli 
a gramatika je gramatika, ima oshtre ivice, ja rech gramatika zamishljam kao kocku koja treba da se slozhi,a kad nadjesh sve boje onda ti sve bude jasno.a knjizevnost uopste ne mogu da zamislim kao oblik, ni jedan oblik, pa mi je zato nekako hajde necu reci cudno,ali "drugachije" kad predajem.dakleM, "problem" je u meni,a ne u knjizevnosti:P (:.... problem, no problem! 
