|
kad nes kafa otopi smrz u oku, u osmehu i ispod dzempera...kad mislish da chetvrtak i nije neki dan za razmenu energije, a onda se zavrtish dovoljno jako i skoncenrishesh u jednu tachku, a tamo ringishpil necheg toplog i kremastog shto bash i nije tvoj uobichajeni chetvrtak. Kad dodir nechije kozhe greje vazduh u sobi i ti dishesh i grizesh i dishesh i grizesh, pa prestanesh da dishesh i ne zelish da prestane.Vakum te ne gushi i pulsira u tebi neshto meko i poznato.Igra kose i prstiju bez shuma,bez boja. I ne treba ti svetlo, ni jaffa keks, ni lampioni u novoj godini jer imash sve i nemash nishta.Kad ti je to sasvim dovoljno.Za jedan chetvrtak. Za jednu godinu.Za jedan zhivot.Ili za sve naredne. Trenutak.
u know that familiar feeling?  
|
)... ja svoju "fikciju" ne bih menjala ni za kilo karamele... 
