Blog korisnika kirin
| Ljetni problem | |
|---|---|
| 04 Nov 2009 16:01 | Idi na vrh |
| Desila se smiješna situacija u subotu. Momak upoznao curu i razgovor je tekao ovako:
"Ćao, kako se zoveš ako se smije znati?" "Kako da ne, zovem se isto kao i moja mati." "Daj nemoj srati...znači...zoveš se Kati." "Kako si znao? Ti znaš moju mamu?" "Pa ja sam neki dan pozajmio od nje šećerlamu i pomogao joj pokupiti slamu." "Jesi vidio ti te slučajnosti, i to ste radili meni iza leđa, u tajnosti." "Mislio sam ja odmah tebe tad nešto upitati ali ti si bila u Wc-u pa nisam htio smetati." "Ma šta ćeš smetati, ja bila kupila depilacijsku kremu i krenula se malo urediti." "Pa vidim...eto promašila si tu jedno mjesto." "Uh fakat. Taj čuperak se nije dao, kako je je to teško raditi kad bi samo znao." "Pa da...ovaj...hoćeš šta piti?" "Ne znam, mogla bih jednu kolu." Ode mamak do konobara i naruči im piće. "Nema...ali naručio sam ti solu." "Može i to, samo neka je sok, jer ja alkoholu uvijek kažem...JOK." Raspričali se oni ali momak ima skriveni plan. Hoće da bude s njom i kad prođe ovaj dan i neće noć da provede sam pa reče: "Uh...vidi kako je kasno. Hoćemo ići kući?" "Pa mogli smo. Šta sam popila soka, stomak će mi pući." Idu oni polako i bliže se njenoj kući, kad cura reče: "Mojih nema pa možeš ući ako želiš i nešto ću ti pokazati a ti ne smiješ da bježiš." Momak se malo prepao jer ne zna šta je u pitanju ali želi biti pored nje u ranom svitanju. Sad sjedi na krevetu i čeka šta će biti... "Ja ti neću ništa kriti i nema čega da se bojiš, kreme više nije bilo... ne znam koliko čupavo voliš." Momak ustade sa kreveta. "Mislio sam da mi to neće biti problem ali gledam te i...sa jednom tvojom dlakom bi mogao da ispletem goblem." Cura spusti glavu na jedan čas a momak je prema vratima vidio svoj spas. Cura ostala tužna i čupava a momak otišao kući izraza glupava..... Šećerlamu nikad nije vratio. Copyright by Nedim |
|
| Momak na mukama hahah | |
|---|---|
| 04 Nov 2009 13:50 | Idi na vrh |
| Momak je sjedio mirno i čitao tabloid, kad odjednom kriknu: "AAAAJJJ...to mora da je hemeroid?"
Bojao se za svoj život, bojao se da više neće biti pivot. U sportu je važno biti zdrav a zbog hemeroida sport za njega može biti zaborav. Momak je bio čvrste volje i mislio je samo kako će mu biti bolje. Morao je da ide u bolnicu ali baš tad je dobio tvrdu stolicu pa je morao prvo to da riješi ali pomisao na to da ima hemeroide počeo je da se ježi. Znao je da će da ga boli pa je počeo da se moli. Izdržao je nekako. Završetak je bio gadan...sad momak sjedi jadan...mrtav hladan. Morao je da se sabere i krene po svom planu i pomisli: "Kako sve grozote mogu da se dese u jednom danu?" Sad momak stoji u stanu i gleda kroz prozor. Vani se igraju djeca a njemu srce jeca jer bi i on sad volio da se igra En ten tini savaraka tini savaraka tika taka bija baja buf. Napokon se uputio prema bolnici i kad je stigao doktor ga pregleda i reče: "Vi momak imate teži slučaj hemeroida, što čak može dovesti do oštećenje vida. Kažete da igrate rukomet...pa...dat ću vam nešto da vam uspori hemeroidni rast, u apoteci sebi kupite ovaj lijek...zove se Hemo-mast." Reći ću vam nešto momak...težak i čudan je ovaj život...ali...vi više nikad nećete biti pivot." Suze su krenule istog trena ali bez obzira momak je zauvijek odstranjen sa terena. Poslije nekog vremena ostavila ga je i njegova žena jer nije željela da preživi s njim teška vremena. Nekad je sve imao sad nema ništa. Eto kako jedan obični hemeroid vam može uništiti život a vi i dalje vozite biciklo sa uskim sjedalom. Copyright by Nedim |
|
| Jesti ili ne...je pitanje | |
|---|---|
| 04 Nov 2009 12:18 | Idi na vrh |
| Mlada dama, usamljena sama, trazila je savrsenog hajvana. Da ima para, da po carsiji ne hara. Da ima dobru kuću, da joj servira svako jutro čokoladu vruću. Da ima dobro tijelo, da bude s njom kad god joj se bude htjelo...čak i nekad kad se to ne bi smjelo. Imala je plan, imala je snove, sad još samo treba da kupi cipele nove. Kontala je da kupi sebi sandalice skupe, došla je do pijace i rekla: „Ciao ja se zovem Guadalupe. Kupila bih sebi ove sandale ali bojim se da mi nebi bile male.“ Odmjeri je prodavačica i reče: „Pa da ste malo mršaviji bile bi vam prave.“ Guadalupe se uvrijedi i reče: „ Ja nisam debela, ja imam krupne kosti i ako mi još šta slično kažete mogla bih vas ubosti.“ Okrenu se Guadalupe i sjede u park na klupe....“AAAA prodavačice glupe, mogla bih joj po tijelu napraviti rupe!!“ Nasmija se grozotno HIHIHI. Krenu ona polako iz parka da bi stigla svojoj kući prije mraka. „Ta čistog li zraka.“ Pomisli u sebi. „Ko sad po sijenu sa momkom se valjao ne bi, ja bih.“ Opet se grozotno nasmija HIHIHI. Došla je kući i mama je dočeka sa rečenicom: „Ćerce draga, kako je bilo na pijaci? Jesi našla momka? Hajde reci majci.“ Guadalupe se razljuti i odgovori svojoj mami: „ Nisam jer sam debela. A sve si ti kriva jer si me navlačila da bih ja jela. Kuhala si uvijek graha a znaš da mu nikad nisam mogla odoljeti jer je straha!! Na stolu je uvijek bila pita od koje se nikad ne bih osječala sita! Sad imam sto kila pa me momci neće....MAJKO MILA!!“ Guadalupe je izgubila nadu da će naći ono šta je tražila pa je stala ispred stola i usne vlažila. Na stolu je bila zloglasna pita a majka je iza njenih leđa upita: „Ćerce draga, hoćeš ti to sve pojesti?“ „Huću mama i nije me sram,pojest ću sve što ima, čak i onaj tvoj flam.“ Tako je Guadalupe jela i jela, iako je znala da to nije smjela. Sad Guadalupe ima preko 200 kila i znoji se svakih 5 minuta, u wc dnevno ide bezbroj puta. Soba...wc...kuhinja joj je jedina ruta. Sudbina je prema Guadalupe bila gruba i dovela je do samog životnog ruba. Hraniti se mora ali za nju je to postala noćna mora. Nije našla muža, ostala je sama kod svoji,a vi sad poslije ove priče...Kud Koji Mili Moji. Danke
Copyright by Nedim |
|
| Smijesne price | |
|---|---|
| 03 Nov 2009 13:27 | Idi na vrh |
| Vidim da ovdje svi pricaju o smijesnim pricama...pa evo i nesto sto ja pisem
Nadam se da ce vam se svidjeti U školu dok sam išao bilo je super. Prijatelja mnogo imao, gitaru sam svirao, pjesme razne pjevao, na časovima drijemao, cure zadirkivao, sa časova markirao...ali se nisam drogirao. Sjećam se, u zadnjoj klupi sjedim i profesorica reče: "Neka ustane Topić Nedim." Ja ustao i ne znam šta mi se sprema, profesorica opet reče: "Djeco, Nedim nam na času drijema. Izađi ispred table i napiši nam diferencijalne varijable." Po mojoj glavi sad se svašta mota, prva stvar: "Ako dodam Milan to bi bila 49 kvota. Stavim 2 marke i izbjegnem porez." Kad odjednom zape za ekser i na hlačama mi napravi prorez. Došao sam do table, uzimam kredu, i govorim sam sebi: "Pa dobitak 98 KM je sasvim u redu." "Varijablu napiši Nedimu! Što si se ukočio?" "Profesorice, spužva je malo suha, ja bih njuke zamočio." "Što će ti špužva, još ništa nisi napisao?" "Ali profesorice, vidi table...ja bih nju prvo obrisao." "Hajde, uzmi spužvu i dobro je namoči ali Nedime, ovo ovako više neće moći. Kad će ti mama u školu doći?" "Ne znam, kad ona sada radi ali možda će doći kasnije kada malo zahladi." Ja sam se izvukao i sada gledam kad će da zvoni. U hodniku stojim i čekam...koja patnja ljudi moji. Još 10 min ima do kraja časa. Ipak moram nazad u razred, nema meni spasa. Sad brišem tablu polako samo da prođe vrijeme ali profesorica uporno gleda samo u mene. "A žene!!" "Jeste probali one nove kreme?" upitah je. "Kakve kreme, ja se ne mažem. Da vam ja djeco nešto kažem. Kreme sve nisu dobre za vaše tijelo, svi svašta koriste a to se nebi smjelo..." U sebi mislim kako sam joj našao žicu, zbog kreme prolazi mi vrijeme, dok ona priča priču. Hehehe Napokon zvoni. Zeznuo sam profesoricu. "Nedime, nazad na svoju stolicu." Ja se smijem hehehe. "Što se smiješ Nedime, čujem ti glas. Imaš 5 min da se pripremiš, pa ovo je dvočaš." Copyright by Nedim |
|
