Blog korisnika Max
| Alternativni izvori energije - Biodizel | |
|---|---|
| 22 Okt 2007 14:15 | Idi na vrh |
| Potrebe za smanjenjem upotrebe fosilnih goriva
Evropa i svet nalaze se pred teškim problemom: kako smanjiti zagađenje i emisije čađi u atmosferi zbog čega nastaje globalno zagrevanje, ozonske rupe, kisele kiše itd.? U poslednje vreme visoka cena sirove nafte dodatno aktulizuje problem alternativne energije. Na žalost, ekološki najčistija goriva i energenti su još uvek najskuplji izvori energije. Takođe izvori fosilnih goriva nisu nepresušivi, što je dodatan razlog zbog čega se traga za novim vrstama pogonskih energenata.  
Alternative fosilnim gorivima Velika prednost izvora alternativne energije je da drastično smanjuju štetne emisije automobila koji ih koriste. Ipak, kako većina tehnologija još nije potpuno zrela za upotrebu i kako su i dalje previše skupe za ugradnju u širi dijapazon vozila, one zahtevaju dodatna istraživanja i razvoj pre izlaska na tržište. Jedno od rešenja kojim se mogu ostvariti ciljevi u transportu je upotreba biodizela, uz istovremeno zadovoljavanje ekološkoih propisa I normi vezano za emisiju štetnih gasova. 
Šta je to biodizel ? Biodizel je tečno bio gorivo, proizvedeno iz biljnih ulja ili upotrebljenih ulja i masti. Dobija se procesom esterifikacije masti I biljnih ulja. Kao osnovna sirovina se najcešce upotrebljava zrno uljane repice, soje i suncokreta. Po hemijskom sastavu biodizel je mešavina metil estara masnih kiselina (FAME). Biodizel je, tehnički, idealni supstitut za dizel od fosilnih rezervi i nikakve značajne modifikacije dizel motora nisu potrebne. Karakteristike biodizela su slične običnom dizelu a poboljšanje proizilazi iz sadržaja kiseonika u biodizelu, koji obezbeđuje bolji proces sagorevanje i poboljšava podmazivanje, što delom kompenzuje uticaj nižeg energetskog sadržaja. Biodizel može da se koristi nezavisno ili pomešan sa dizelom fosilnog porekla (B100, B20, B5 ili B2 – broj označava procentualno učešce biodizela u mešavini). 
Zašto Biodizel ? Biodizel povećava sigurnost u snabdevanju tečnim gorivom za transportni sektor i poljoprivredu pomoću obnovljivog izvora. Koristi se kao gorivo u dizel motorima koje manje zagaduje okolinu, a istovremeno ne zahteva prepravke na motorima i može se mešati sa fosilnim dizelom. Obezbeđuje korisniku pouzdano gorivo po nižoj ceni. Biodizelom smanjuje se emisija gasova (pogotovo CO2) koji učestvuju u efektu staklene bašte i njihov uticaj na globalnu klimu. 
Tehnologija dobijanja biodizela Tehnoloski postupak proizvodnje biodizela zasniva se na transesterifikaciji -hemijskoj reakciji triglicerida sa metanolom u prisustvu Na-metilata kao katalizatora, pri cemu nastaju metil estri i glicerin. Reakcija se odvija dvostepeno u dva reaktora, svaki sa unakrsnim tokom reaktanata. Razdvajanje estarske – lakse faze i glicerinske – teze faze vrsi se u uredjajima za talozenje, prakticno na granici rastvorljivosti ovih faza. Dobijena estarska faza se dalje ispira sa vodom radi uklanjanja zaostalog metanola, glicerina, katalizatora i sapuna. Isprani estri suse se pod vakuumom i hlade. U biodizel se dodaju aditivi za niskotemperaturne karakteristike (depresanti) i stabilizatori (antioksidansi). Glicerinska faza (glicerin, metanol i katalizator) mesa se sa vodom iz procesa pranja metil estara. Zakiseljavanjem sa HCl, katalizator se razlaze na rastvor kausticne sode i metanola. Frakcionisanje metanola i glicerinske vode vrsi se u rektifikacionoj koloni. Dobijeni metanol, cistoce 99,99% vraca se u proces transesterifikacije. Glicerinska voda se dalje preradjuje do tehnickog glicerina. Glicerin se takodje moze preradjivati do nivoa farmaceutske cistoce.  
Prednosti i mane biodizela u odnosu na dizel Prednosti Tehnicki aspekti: • Obezbeduje bolje paljenje i mazivost motora što znaci vecu efikasnost i trajnost • Bolje cuvanje i rukovanje: tacka kjucanja oko 150 °C – fosilni dizel oko 70 °C • Ne zahteva prepravke na motorima • Nije potrebno menjati transportne i skladišne sisteme radi korišcenja biodizela Ekološki aspekti: • Smanjena emisija gasova staklene bašte, cestica i aromata: CO2, CO, SO2, NO2, cad, benzol, toluol • Netoksican • Bio-degradabilan Energetski aspekti: • Osnovne sirovine obnovljive • Umanjuje potrebe za uvozom nafte i rizik u snabdevanju Ekonomski aspekti: Na makroekonomskom nivou, razvoj proizvodnje biodizela utice na sledece indikatore: • Zaposlenost; • Povecanje industrijske proizvodnje; • Dodatno prelivanje sredstava ka poljoprivredi; • Doprinos ekonomskom razvoju ruralnih sredina; • Povecanje deviznih rezervi; • Smanjenje zavisnosti makroekonomskih parametara od spoljnih faktora. Mane – Negativna strana mu je što kao gorivoima nešto manju energetsku vrednost od fosilnog dizela, pa je I potrošnja nešto viša. Po rečima proizvođača, njihovi testovi su pokazali da ovo povećanje u realnim uslovimanije veće od 5 odsto. Osim toga, negativno je što ovo gorivo ima nižu tačku zgušnjavanja u odnosu na klasični evrodizel, I to na oko -10 stepeni Celzijusa Zahtevi Evropske unije Evropska unija donela je odluku po kojoj zemlje članice moraju da obezbede minimalne proporcije biodizela i ostalih obnovljivih goriva na svojim tržištima. Referentna vrednost postavljenih ciljeva odredjena je u direktivi 2003/30/EC (izračunata na osnovu energetskog sadržaja za ukupan benzin i dizel gorivo). Unija je postavila ciljeve da do 31. decembra 2005. godine biodizel učestvuje na tržištu sa 2% a da do 31. decembra 2010. godine taj procenat bude ne manji od 5,75. 
Testiranje Biodizela u Srbiji Biodizel je isproban u vozilima gradskog prevoza u Beogradu i Somboru. U Beogradu, na linijama 55 i 511 utrošeno je deset tona biodizela radi realizacije ovog eksperimenta.Eksperiment je pokazao da ovo gorivo u najtežim uslovima eksploatacije, u gradskom saobraćaju, ni po čemu ne zaostaje za klasičnim dizelom, a uz to znatno manje zagadjuje sredinu. Po završetku eksperimenta napravljen je elaborat o karakteristikama biodizela i njegovom uticaju na vozila. Gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu mesečno troši 200 miliona dinara za kupovinu dizela, upotrebom biodizela taj broj bi se smanjio za 20 miliona. 
Mogućnosti Srbije u proizvodnji biodizela Otvaranjem pogona za proizvodnju biodizela u Šidu, Srbija je dobila priliku da postane svojevrsna Saudijska Arabija u proizvodnji dizel goriva iz biljnog ulja. Time će velika količina para namenjena uvozu ostati u zemlji, domaći kupci će dobiti kvalitetno gorivo po nižim cenama, a poljoprivreda novu perspektivu. Uvidevši prednost samostalne proizvodnje goriva, država je reagovala oslobađanjem biodizela od akciza. Time je dat veliki podsticaj proizvodnji, jer ovo gorivo zbog početnih visokih troškova proizvodnje, ne bi bilo konkurentno na tržištu, pa bi, samim tim, bilo bi neisplativo za proizvodnju. Iako snižava državne prihode, ukidanje akciza indirektno smanjuje deficit koji se stvara uvozom goriva, daje podsticaj domaćoj poljoprivredi, a u perspektivi, kada se proizvodnja ustali i poveća, stvara i šansu za izvoz biodizela kao domaćeg preizvoda. Kapacitet izgrađene fabrike u Šidu, koja je u vlasništvu kompanije VictoriaOil, je 100 000 tona biodizela godišnje. Tom proizvodnjom Srbija se nalazi na petom mestu u Evropi po proizvodnji biodizela. U planu je izgradnja još jednog postrojenja za proizvodnju biodizela u Prahovu kod Negotina, čime bi se Srbija još bolje kotirala u Evropi po proizvodnji ovog alternativnog goriva. 
Tekst je nastao na osnovu objavljenih radova kompanije Victoria Group i SAT media grupe. Autor: Marko Milić, student saobraćajnog fakulteta u Beogradu |
|
| Vozila na hibridni pogon. | |
|---|---|
| 04 Okt 2007 17:05 | Idi na vrh |
| Automobili na hibridni pogon - sadasnjost ili buducnost ?
Već nekoliko godina unazad aktuelna je naftna kriza kao i sve češća poskupljenja naftnih derivata. Uz to aktuelni su trendovi da se zagađenje koje stvaraju automobili svede na minimum. Kao prelazno rešenje nameće se koncept hibridnog automobila (“Hybrid car”), koji bi mogao da smanji emisiju štetnih gasova kao i da ucini vožnju jeftinijom 
Šta je to hibridni automobil? Koncept hibridnog automobila predstavlja jedno vozilo sa dva motora. Jedan motor je sa unutrašnjim sagorevanjem dok je drugi elektromotor, koji se napaja iz baterije smeštene u zadnjem delu automobila. Svaki od motora radi prema potrebi odnosno zavisno od uslova vožnje u kojem se nalazi auto, dok postoje trenuci kada su oba motora u funkciji. Ovakav koncept omogućava mnogo veću uštedu energije uz mnogo manje zagađenje eko-sistema. U čemu je razlika? Ono sto razlikuje “hibridca” od “običnog” automobila je njegov dualni pogon.U osnovi je i dalje motor sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS) podpomognut elektromotorom. Kada je aktivan motor SUS ,generator koga on pokrece stvara elektricnu sruju i puni bateriju iz koje se kasnije napaja elektro motor.U celom sklopu bitan je jos jedan element a to je razdelnik koji ima ulogu prenosnika obrtnog momenta sa motora SUS ili elektro motora. Ceo sistem prati i kontrolise mikroprocesor. 
Kada koristiti el. pogon? Elektricni pogon je pogodan za korišćenje u gradskim sredinama, na kraćim relacijama pri malim brzinama. On ne stvara buku i ne zagađuje okolinu tako da je pogodan za uže gradske centre. Tojota je u svom hibridu Priusu ugradila “EV“ dugme koje aktivira samo elektro pogon. U trenutku kada se baterija istroši automatski se aktivira motor SUS . Takav sistem omogućava duplo veću uštedu energije od klasičnog automobila. 
Pametno iskorišćavanje energije Prilikom usporavanja tj kočenja gubi se energija koju automobil poseduje u toku kretanja(takozvana kinetička energija). Medjutim hibridni automobil tu energiju pretvara u elektricnu I tako postiže veći stepen korisnog dejstva tj ostvaruje veću uštedu goriva. (Ovde je najbolje iskorisćena formula F=m*a .) 
Baterije Elekromotor se napaja iz baterije koja je najčešće smeštena u zadnjem delu automobila. Nekada su baterije bile prilično teške, što je predstavljalo problem. Međutim od kad su se pojavile Litijumske baterije taj problem je delimično ublažen jer su one znatno lakše od starih baterija pravljenih od nikla. Litijumske baterije prvo je počela koristiti Tojota. Baterija koju koristi Volvo u svom hibridcu sastoji se od 3000 AA baterija dajući tako snagu od 105 konjske snage. 
Bezbednost Sto se tiče bezbednosti, hibridni automobili su jednako bezbedni kao I obični automobili (nažalost važi I obratno). Oni u potpunosti trebaju ispunjavati uslove u pogledu kostrukcije koja obezbeđuje maksimalnu sigurnost putnika. 
Autor: Marko Milic, student saobracajnog fakulteta |
|
