|
Evo mojih ljubimaca 
Citat: Amarilis ima lukovicu, dugo uzano lišće i čvrstu uspravnu stabljiku koja nosi krupne i veoma lepe cvetove. U Evropu je donet iz Južne Amerike pod imenom Amaryllis aulicum posle prvog svetskog rata. Cvet mu je veoma lep i liči na trubu. Cvetovi mogu biti crveni, krem, roza, beli i prugasti. Cveta u aprilu ili maju. Nega i gajenje Amarilisa je laka i jednostavna. U zimu ili u rano proleće se zasadi plitko (tako da samo pola lukovice bude u zemlji) u saksiju, u laku zemlju, najbolje klijališnu, sa 1/3 listovke, malo strugotine od rogovine i dosta peska, i stavi se na toplo mesto (20-25C). Pri tim uslovima počinje da klija. Kad malo izraste treba početi sa zalivanjem (nikako pre), i to na taj način što se ispod saksije stavi tacna u koju se naliva voda. Saksija se stavlja na svetlo mesto, gde prvo istera cvet, pa onda lišće. Što više raste treba ga više zalivati i češće prihranjivati đubrevitom osokom.
Naročito je važan postupak sa biljkom posle precvetavanja. Tada treba umerenim zalivanjem održati listove svežim da lukovice mogu nakupiti što više rezervne hrane za naredno cvetanje. Biljku treba i dalje držati na svetlom mestu (na prozoru), a dobro će joj koristiti i zalivanje đubrevitim rastvorom od rožnog brašna i kalijumove soli. Kada se listovi prestanu razvijati, tada treba zalivati sve manje i manje. U fazi početka sušenja listova sa zalivanjem treba prestati. Sasušene listove treba odstraniti, a saksiju sa lukovicom staviti preko zime na suvo mesto gde je ujednačena temperatura od 10 do 12 C.
Amarilis je poreklom iz Meksika. Ima ga više vrsta. Amaryllis vallota purpureai Amaryllis robusta odlikuju se time da im lišće ne opada u jesen, već ga i zimi zadrže. Njih treba umereno zalivati i držati na svetlom i toplom mestu, pri temperaturi od 10 do 12 C, a kada se želi izazvati cvetanje, onda se stave na toplije mesto i češće se zalivaju.
Razmnožava se deljenjem mladih lukovica od starih i semenom. Mlade lukovice treba što duže ostaviti uz staru lukovicu od koje su izrasle, da što bolje ojačaju. Sade se najpre u male saksije, čiji gornji otvor ima u prečniku 7x7 cm, a kad se dobro ožile presađuju se u veće saksije.
Prilikom presađivanja lukovice se stave samo do pola u zemlju i zalivaju umereno. Ne zahtevaju veliku saksiju, ali im treba jaka, plodna zemlja.
tekst preuzet sa http://www.poljoprivreda.info/?oid=7&id=128
|
