Riblja Corba & Azra

Riblja Corba & Azra

offline
  • Pridružio: 15 Okt 2005
  • Poruke: 1235
  • Gde živiš: Shta je bilo?!

RIBLJA CORBA

Borislav Djordjevic rodjen je 1. novembra 1952. godine u Cacku. Muzikom je poceo da se bavi vrlo rano na uobicajen nacin. Roditelji su ga naucili nekoliko pesmica, od kojih su neke spadale u bezobraznije, pa kad se okupi komsiluk, mali Bora se peo na sto i zabavljao okupljene. U nizim razredima osnovne skole pevao je na skolskim priredbama hitove kao "Zvizduk u osam" Djordja Marjanovica. U to vreme Bora se lomio izmedju muzike i crtanja. Na decjoj izlozbi u Novom Sadu osvojio je nagradu za kolaze. Cak je hteo da se posle osnovne skole upise u srednju slikarsku koja je postojala u Zagrebu, ali mu roditelji to nisu dozvolili, vec je upisao gimnaziju. Sa trinaest godina Bora je u Cacku sa tri skolska druga oformio svoju prvu grupu Hermelini koja je pravila muziku pod uticajem zagrebackih Robota.. Vec u to vreme je poceo da komponuje, pa mu je druga pesma koju je u zivotu napravio "Moje tuge" koja se kasnije našla na albumu grupe Suncokret. Zatim se Bora seli po grupama: Vesnici ljubavi, Safiri, Decaci sa Morave, Cacanski plemici. U grupi PORS (Poslednji Ostatak Romanticnog Sveta) bio je i R.M.Tocak koji je svirao gitaru i pevao drugi vokal .

Burne godine odrastanja donosile su i prve nevolje. Bora je sa drustvom u to vreme upadao u tudje stanove. Od tako stecenog novca u Beogradu su kupovali instrumente. Posle tri godine podzemnih aktivnosti, uhvaceni su i proglaseni za maloletne delikvente. Bora je sedam dana bio u istraznom zatvoru, zatim je pušten da se brani sa slobode i odmah je izbacen iz gimnazije. Konacna presuda je glasila: olobodjen uz pojacan nadzor roditelja i povremenu kontrolu organa starateljstva. Za mali Cacak to je bila velika bruka i roditelji odlucuju da se presele u Beograd. Bora upisuje prilicno strogu Petu beogradsku gimnaziju kod Tasmajdana. U zelji da se iskupi za stare grehe, krenuo je ambiciozno, naredjao petice, ali cim je za njim stigla prica iz Cacka, profesori skloni starinskoj pedagogiji poceli su da mu dele trojke. Do mature je uglavnom bio miran, a onda kao da je stiglo oslobodjenje. Tvrdi da mu je tada pukao film, pa je odmah otisao na audiiju za rock operu "Isus Hrist Superstar" koja se u to vreme pripremala u Ateljeu 212. Dobio je ulogu jednog od apostola tako da je imao neke horske pevacke zadatke. Tada upoznaje Zorana Radmilovica, Dragana Nikolica, Dusana Prelevica, nastavlja da glumi, pojavljuje se u predstavama "Purpurno ostrvo", "Tom Pejn", "Caca u metrou". Bora je pokusao da upise glumu na Akademiji, ali su ga odbili pa se odlucuje za odsek pozorisne organizacije.

Pocetkom sedamdesetih formira akusticarsku grupu Zajedno u kojoj su pevale sestre bliznakinje Vukica i Gordana Stefanovic, Ivan Kacunkoic, klavijature je svirao Djordje Petrovic, a povremeno je sa njima pevao Nenad Stekic, tadašnji evropski rekorder u skoku udalj. Prvi singl sa pesmama "Vizija", "Goro moja" (PGP RTB 1974.) doneo im je sasvim solidnu popularnost.Bora je snimio reklamni singl za Ostrvo cveca. Singl je objavio Studio B. Na A-strani je bila pesma "Ostrvo cveca", a na B "The Island Of Flowers" - ista kompozicija, ali na engleskom. Grupu "Zajedno" Bora je napustio kajem 1974. godine. Vec januara 1975. oformio je akusticarsku grupu Suncokret. Paznju su izazvali pesmama u stilu folk rocka, Borinim duhovitim tekstovima i viseglasnim pevanjem. Sa radijskom zvezdom Zoranom Modlijem, pod firmom Hajduk Stanko i jataci snmali su i objavili singl sa pesmama "Na putu za Stambol"/"Andjelija, cuvaj se Turaka" (PGP RTB 1975.) a i pod firmom Zoran Modli i Suncokret singl "Rock and roll duku duku" i "Gili gili bluz" (Diskos 1976.). Druzenje Bore i Modlija datira jos iz vremena grupe Zajedno, kada je popularni disk dzokej producirao njihov prvi singl. Za potrebe grupe Hajduk Stanko i jataci, bas je svirao Robert Nemecek (Pop masina), a gitaru Ljuba Sedlar, dok je Modli pevao. Do razlaza Bore i Suncokreta dolazi kada je na probu doneo svoju novu pesmu "Lutka sa naslovne strane". Clanovi grupe su je odbili smatrajuci da ne odgovara senzibilitetu koji su izgradili. Besan i ljut, Bora odlazi juna 1978. godine rešen da napusti muziku.

Ipak, prihvata poziv za najcudniju kombinaciju u svojoj karijeri. Sa Biljom Krstic postaje clan akusticarske grupe Rani mraz u kojoj su vec bili Verica Todorovic i Djordje Balasevic sveze posvadjani sa sastavom Zetva. Njih dvojica udruzuju snage izjavljujuci kako Rani mraz moze lako da unisti svaku zetvu i suncokrete. Iako je bilo jasno da Bora sve vise naginje ostrijem rock senzibilitetu, jos uvek nije bio spreman da se oslobodi akusticarskih repova. Leta 1978. godine Rani mraz je odrzao desetak pretponocnih nasupa u Domu omladine u okviru Beogradskog leta. Bora je tada svirao svoj novi materijal "Lutku", "Mirno spavaj", "Zvezda potkrovlja i suterena", dakle ono sto ce biti okosnica prve faze Riblje corbe, a Balasevic je publiku zabavljao petnaestominutnim verzijama o snasama i salasima. Njih cetvoro zatim snimaju tadasnju generacijsku himnu "Racunajte na nas". Na B-strani se nasla pesma "Strasan zulj" posvecena radnim akcijama. Pored toga, snimili su i singl sa pesmama "Oprosti mi Katrin" i "Zivot je more". Svestan kompromisa koje cini, posle nastupa na festivalu u Splitu jula 1978. godine i cetrdeset pet dana provedenih u grupi, Bora odlucuje da napusti Rani mraz. Po povratku u Beograd Bora za nove saradnike bira dugogodisnje trkace u mestu, clanove grupe SOS. Oni su godinama figurirali na sceni ne uspevajuci da se maknu od statusa uvezbane ekipe koja dobro svira standarde. . Leta 1978. godine SOS su pored Mise cinili gitarista Rajko Kojic (rodjen 12. aprila 1956., selo Jarkovac) i bubnjar Miroslav Milatovic Vicko (rodjen 9. maja 1959.)

Riblja corba je zvanicno nastala u beogradskom restoranu Sumatovac 15. avgusta 1978. godine i u njoj je Bora bio sef, glavni autor, pevac, a svirao je i akusticnu gitaru. Oko imena su se premisljali. Grupa je prvo trebalo da se zove Bora i Ratnici, a onda su se odlucili za Riblja corba. Bio je to beogradski sleng za menstruaciju i slikovito je predstavio direktnu liricnost grupe. Njihova saradnja bila je logican nastavak svih godina provedenih na sceni. Ono što nije imao Bora, cvrst i energican sastav, doneo je SOS. Ono što nisu imali oni, besnog autora koji ume da usmeri i ima dovoljno pesama, predstavljao je Bora. Naizgled preko noci, Bora je prekinuo sve veze koje su ga drzale za umivenu akusticarsku proslost, isprljao se i progovorio sasvim drugacijim recnikom. Prvi koncert Corba je odrzala u vojvodjanskom mestu Elemir 8. septembra 1978. godine. Zatim su usledile vece svirke. Novembra iste godine emisija "Vece uz radio" slavila je rodjendan koncertom u subotickoj sportskoj hali. Riblja corba je odsvirala samo dve pesme i zapalila okupljene. Nove poklonije regrutovali su na dobrotvornom koncertu u Sarajevu i novosadskom BOOM festivalu odrzanom pocetkom decembra. Prvi potez ucinjen je kada su 22. decembra objavili singl sa pesmama "Lutka sa naslovne strane" i "On i njegov BMW". U "Lutki" klavir je svirao poznati jazz trubac Stjepko Gut a pesma, iako tanko snimljena, odmh je postala omiljena na radio programima. Vec u to vreme Bora je planirao da se oslobodi akusticne gitare i posveti se pevanju. Prvobitno je imao plan da dovede klavijaturistu, ali se ipak odlucio za jos jednog gitaristu.

Posle nekoliko muzicara koje su imali na umu, odlucuju se da prihvate predlog Rajka Kojica i kao ritam gitaristu dovode maturanta Momcila Bajagica Bajagu, koji je sa Rajkom ranije svirao u sastavu Glogov kolac. Prvi koncert u novoj postavi odrzali su 7. januara 1979. godine u Jarkovcu. Svirka je trajla tri sata. Rajko, Misa i Vicko prvo su svirali strane hitove, zatim je na binu stupio Bora. Bajaga je svirao samo u trecem delu kada su isle Corbine pesme. U Domu omladine odrzali su 28. februara prvi beogradski koncert gromoglasno najavljivan u medijima. Tokom izvodjenja "Lutke" Bora je polomio jednu od onih plasticnih lutki iz izloga, a koreografiju su dopunile balerine Minke Kamberovic. Te veceri su odsvirali veci deo materijala za prvu plocu sto je publika toplo primila. Vec pocetkom marta odlaze da odsviraju dvadesetak koncerata po Makedonoji. Klinci su ih naprecac zavoleli, ali je turneja bila fijasko sto se tice zarade. Te svirke su mogle da budu prilicno nezgodne i za Bajagu. On je u skoli slago da ide na operaciju slepog creva i dok su ga nastavnici sazaljevali, on se zezao po Makedoniji. Frka je nastala kada se na Hit strani "Politikinog Zabavnika" pojavila slika benda i tekst o turneji. Ipak, sve su mu oprostili, tako da je odsustvovanje iz skole proslo bez problema. Na koncertu u Dalovu, Misa je u zanosu svirke promasio binu, pao je i slomio nogu, pa ga je na svirkma po Sandzaku menjao Miroslav Cvetkovic (kasnije u Bajaginim Instruktorima) koji je imao dodatni zadatak da peva u bloku stranih standarda.

Drugi singl sa pesmama "Rock'n'roll za kucni savet" i "Valentino iz restorana" objavljuju 19. marta 1979. godine. "Valentina" je komponovao Rajko, a koautor teksta bila je Marina Tucakovic. To je bio jedini put da su za tekstove trazili nekog sa strane. Pesmu su izveli i na veceri slobodnih formi festivala zabavne muzike u Opatiji. Leto su proveli u kampu Goran Savinja u Makarskoj gde su se na redovnim svirkama uvezbavali za promociju debi ploce zakazanu za 1. septembar na Tasmajdanu. Zeleci da napravi narodsku zabavu, Bora je taj koncert najavljivao pod parolom "Riblja corba nece da vam otima lovu-ulaz dva soma" sto je u to vreme zaista bila popularna cena. Iako je ploca objavljena tek desetak dana posle koncerta, termin za nastup bio je odlicno tempiran. Pocetak skolske godine, jos uvek lepo vreme, niska cena ulaznica i velika fama koj je oko grupe stvorena, uslovili su da Tasmajdan bude rasprodat, a dosta zainteresovanih je ostalo napolju. Kao predgrupa nastupile su grupe Bulevar u kome je tada pevao Dejan Cukic, a gitaru svirao Nele Stamatovic i Formula 4 iz Sarajeva. Najvece iznenadjenje za Corbu predstavljala je publika koja je, iako LP jos nije izasao, znala sve tekstove novih pesama. Verni svojoj novoj ljubavi, pedantno su sa radija snimali pesme koje je Bora povremeno pustao uz intervjue i odmah su ih prisvajali...

Da bi rock cirkus bio jos veci, Bora je pozvao antibaletsku grupu Ribetine koju je predvodila komicna osoba iz Sumatovca Meri Cakic. Za nju su mnogi u to vreme tvrdili da je inspirisala Boru za "Lutku sa naslovne strane". U erotskom donjem vesu, sa podvezicama, ona se muvala po bini opravdavajuci prefiks antibaletska. Bora je vec tada izmedju pesma imao serijal svojih prica koje su dobro došle da smiruju egzaltiranu publiku. Za kuliranje su bili zaduzeni redari i milicija, koji su s mukom drzali klince na kakvom-takvom odstojanju od bine. Srecom, citava svirka je zavrsena bez incidenata, a Bora je svoj autoritet dokazao umirujuci publiku u momentima kada je izgledalo da ce odusevljenje prerasti u eksploziju. Tada je zaradio koncertni nadimak Bora Majstor. Te veceri Corba je odsvirala sve pesme sa singlova i LP-a uz "The Letter" iz repertoara Dzoa Kokera (Joe Cocker, inace omiljeni Borin pevac) i "Jumpin' Jack Flash" The Rolling Stonesa. Kako su u to vreme imali malo svojih pesma, na bis su izveli "Rock'n'roll za kucni savet" i "Ostani djubre do kraja" koja je ubrzo postala hit. Desetak dana kasnije, Bora je otisao na odsluzenje vojnog roka u Doboj, Rajko Kojic se po istom zadatku preselio u Sarajevo. Grupa nije odmah pogasila pojacala, tako da su 28. novembra 1979. godien svirali na maratonskom koncertu u Sarajevu. Nastupali su bez Bore, Rajko je svirao u uniformi, a Misa je, buduci da nije znao sve tekstove, inicijativu prepustao publici.

Ubrzo je i on otisao u vojsku u Koprivnicu, pa su reakcije na LP "Kost u grlu" pratili iz daljine. Riblja corba je debi LP snimila tokom juna i jula 1979. godine u Beogradu i tada je Bajaga prvi put sa njima radio u studiju. Doduse, zbog efikasnog koriscenja vremena, njegove deonice je odsvirao Rajko Kojic. Plocu je producirao Enco Lesic, a pored Bore kao autori se potpisuju Misa, Rajko i Nenad Bozic iz Suncokreta koji je bio koator muzike za pesmu "Mirno spavaj". Muzika za tu pesmu nastala je jos u vreme Suncokreta, pa je cak bila snimljena na zlosrecnom albumu grupe SOS. Mnogo kasnije Bora se setio te pesme, napisao nov tekst i ona se, znacajno izmenjena, sasvim uklopila u stil Corbe. Sve pesme na ploci nastale su kao plod Borinog novog interesovanja za teme koje obradjuju svakodnevnicu, a neuvijen jezik je u startu izazvao probleme. Tako je u pesmi "Mirno spavaj" sporan bio stih "popij svoje sedative" jer asocira na drogu i zbog njega je izlazak ploce kasnio. Prvi deo tiraza stampan je sa originalnom verzijom pesme, ali je onda sve povuceno iz prodaje. Prvih stotinak prodatih primeraka ploce sa originalnim tekstom dnas imaju status rariteta. Pesmu "Jos jedan usran dan" Bora je preventivno sam prekristio u "Jos jedan sugav dan". U pesmama "Ostani djubre do kraja", "Zvezda potkrovlja i suterena", "Pozajmila je pare, poludela je skroz, kupila je kartu i sela na voz", Bora se bavi analizom razlicitih zenskih oblika zivota..

Po ocekivanju, ploca je docekana sa odusevljenjem. Postoje informacije da je vec prvog dana prodato 12000 primeraka, a konacni tiraz se zaustavio na oko 120000 prodatih kopija. U muzickim novinama Boru su proglasavali za rock licnost godine, a njihov hard rock zvuk sa blues elementima nije smetao iako su na vrata uveliko kucali punk i novi talas. Krajem jula 1980. godine Bora se, zahvaljujuci primernom ponasanju u vojsci, pojavio u Beogradu na nagradnom odsustvu koje je radno iskoristio. Uz Rajka Kojica koji je kidnuo iz sarajevske kasarne. Bajagu i Vicka za jednu noc su snimili pesmu "Nazad u veliki prljavi grad". Kako Misa nije dobio dozvolu vojnih vlasti da dodje, Bajaga je snimio i bas deonice. Po povratku u kasarnu i Rajko je doziveo iznenadjenje. Njegov pretpostavljeni je u novinama video sliku Rajka kako sedi u Sumatovcu, i uprkos tradicionalno lenjim vojnickim mozgovima shvatio je d mu je vojnik malo skitao, pa ga je strpao u zatvor na petnaest dana. Singl sa pesmom "Nazad u veliki prljavi grad" pojavio se 1. septembra 1980. godine. Na B-strani se našla necenzurisana verzija pesme "Mirno spavaj" koja najednom vise nikome nije smetala. Po Borinom povratku iz vojske, pesmu su promovisali bez Rajka i Mise, pojavom na play back u emisiji "Znanje imanje" koja je snimana u selu Skupljen kraj Sapca...

Misu je glumio Stuks, stari gitarista grupe SOS sakriven iza sesira, naocara i ciganskog kontrabasa. Po Misinom povratku organizovali su neobaveznu svirku 24. novembra u Dadovu pod imenom Zlatni valovi Dunava. Predstavili su se kao bend koji vec sedam godina bezuspesno pokušava da snimi plocu, pa tom prilikom traze tezgu na nekoj morskoj terasi. Na tom koncertu su isprobavali reakcije publike na nove pesme koje je Bora pretezno napisao tokom boravka u JNA. Uoci Nove godine iz vojske je stigao i Rajko, pa kompletirani sviraju 31. decembra i 1. janura nove 1981. godine sa Atomskim sklonistem u hali Pionir na koncertima pod nazivom "Atomska corba". Do polovine februara 1981. godine u studiju Druga maca uz produkciju Enca Lesica snimaju album "Pokvarena masta i prljave strasti" za koji su pesme tokom prethodne godine sklapli muzicari razbacani na relaciji Sarajevo-Doboj-Koprivnica-Zemun. Mladi Bajaga je najvise iznenadio svog sefa. Bora je iz vojske poslao tekstove za pesme "Nemoj sreco, nemoj danas", "Dva dinara druze" i "Evo ti za taksi", a po povratku su ga cekale gotove kompozicije. Muziku za pesmu "Rekla si" napisao je Enco Lesic koji je, kao i na prvoj ploci, svirao klavijature. Zanimljivo je da je Bora nudio Encu da umesto honorara u kesu za snimanje i produciranje ploce, dobije procenat od prodaje. Medjutim, on se, nesiguran odlucio za gotov novac.

Kada je LP krajem 1981. godine dostigao tiraz od 200000 primeraka, Bora je kupio flasu viskija, poklonio je Encu i zahvalio se sto mu je ustedeo gomilu para. Zvanicno, ploca je u prodavnice stigla 23. februara, a nedelju dana pre toga Corba je trijumfovala na zagrebackim koncertima u okviru akcije Pozdrav iz Beograda. Na omotu je trebalo da se pojavi osamdesetogodisnja gospodja Adela, model na Likovnoj akademiji. Planirali su da je slikaju golu, ali otprilike u to vreme se pojavio album Bijelog dugmeta "Dozivjeti stotu", a na omotu su bile slike starije gole zene, pa je Bora od tog plana odustao. Na kraju, na omotu se nasao knjizevnik naivac Milos Jovancevic koji je po Beogradu prodavao svoje samizdat knjige "Nevini muskarac", "Sve zbog fudbala", "Kosarkasica" i druge. Kao model on je citao za-odrasle-o casopis. Uz pomenute pesme za koje je muziku radio Bajaga, drugi LP je doneo citav niz hitova: "Ostacu slobodan", "Lak muskarac", "Nemoj sreco, nemoj danas", "Neke su zene pratile vojnike". Veliko interesovanje za plocu Corba je odmah stavila u pogon tokom dva koncerta u novobeogradskoj Hali sportova u kojoj se okupilo blizu 5000 posetilaca po veceri. Doduse, svirka nije mogla da prodje bez incidenata. Direktor Hale se plasio da ce "drogirani huligani da demoliraju parket" pa nije dozvolio gasenje svetla, tako da je predgupa Papatra (u kojoj je basista bio Miroslav Cvetkovic) svirala pod osvetljenjem zgodnim za kosarkasku utakmicu.

Bora je odbio da izadje na binu dok se svetlo ne ugasi, pa je mucno pregovaranje potrajalo gotovo citav sat dok je nervozna publika zvizdala, lupala nogama o pod i skandirala "Gasi svetlo!". Kada je dogovor najzad postignut, Halom se prolomilo odusevljenje, tako da su klinci tokom nastupa vecinu hitova otpevali zajedno sa Borom. Sledece veceri nisu imali slicnih problema pa je "svirka za pet soma" ponovo podigla publiku na noge. Taj trijumf je bio samo uvod u uspehe koje je grupa postigla tokom turneje po Jugoslaviji kada su obišli pedeset devet gradova. Krajem juna bili su zvezde veceri na "Vjesnikovom" koncertu u Zagrebu na kome su se okupile vodece domace grupe, a Bregovic je tom prilikom svirao sa sesn sastavom Hipodrom. Misa zbog zenidbe nije mogao da svira pa ga je opet menjao Miroslav Cvetkovic. Corba se u Beograd koncertno vratila 10. septembra nastupom na kalemegdanskoj Rockoteci. Taj prostor je jedva primio oko 10000 omladinaca. Tokom svirke je došlo do velike guzve pa su neki kucama otišli razbijenih glava, a bilo je i tezih oštecenja i pogubljenih cipela. Uprkos povredama, koncert je u novinama dobio dobre kritike, a te veceri su odsvirali i deo novih pesama sa gostom iz Engleske, basistom Dzonom Mek Kojem (John McCoy). Naime, ne gubeci vreme, oni su se vec tog leta zatvorili u studio i snimili treci LP "Mrtva priroda" koji je upravo producirao Mek Koj, basista Gillan benda.

Tokom prve tri nedelje po objavljivanju "Mrtve prirode" prodato je cak 100000 primeraka ploce. Za to vreme bila je to najbrze prodavana ploca u istoriji domace muzike. Njen konacni tiraz zaustavio se na 450000 primeraka. Na toj ploci Bajaga prvi put nastupa sa svojom pesmom "Ja sam se lozio na tebe", a radio je i muziku za "Ne veruj zeni koja pusi Drinu bez filtera" i sa Misom je komponovao "Odlazak u grad". Udarni autor je i dalje Bora sa pesmama "Na Zapadu nista novo" (prva Borina direktno politicka pesma), "Necu da ispadnem zivotinja", "Pekar, lekar, apotekar", "Volim, volim zene" i drugim. Januara 1982. godine koncertom u Cacku Corba je zapocela jugoslovensku turneju koja je, kako se kasnije ispostavilo, prilicno nezgodno nazvana "Ko prezivi - pricace". Gde god su se pojavili, vladalo je veliko interesovanje za karte, sto su organizatori nemilosrdno zloupotrebljavali. Tako je za njihov nastup u zagrebackoj Ledenoj dvorani 8. februara u prodaju pusteno 10500 karata koje su brzo rasprodate. U sali se, na nesrecu, uoci svirke naslo oko 15000 mladih. Kako su samo dvoja vrata bila otvorena, u guzvi na ulazu izgazena je cetrnaestogodisnja Zagrepcanka Zeljka Markovic koja je preminula od povreda. Revijalnim novinama ta tragedija je posluzila kao dobar povod za obracun sa rock muzikom uopste i napade na Boru Djordjevica koji sa javasluk - organizacijom nije imao nikakve veze

Biografija je nacinjena na osnovu podataka iz knjige
"Yu rock enciklopedija" Petra Janjatovica.
.....
Posle Zagreba organizatori su na njihovim koncertima drasticno smanjili broj karata koje su pustali u prodaju, a nije bila retkost ni da im otkazuju gostoprimstvo, plaseci se novih frka. U tom periodu Corba je definitivno postala najveca r'n'r grupa u Jugoslaviji, a to je, uz sve prijatne pojave, povlacilo i upotrebu krupne politicke lupe kroz koju su posmatrani. Pocetkom februara u "Ilustrovanoj politici" objavljeno je pismo izvesnog tinejdzera u kome je razglabao na temu politicke podobnosti Bore i drugova. To je bilo dovoljo da SUBNOR skopske opstine Karpos podnese zahtev da se ploca zabrani zbog stihova "Za ideale ginu budale" i "Kreteni dizu bune i ginu" iz pesme "Na Zapadu nista novo". Odmah posle njih, tom zahtevu se pridruzuju SUBNOR Sarajeva i malog mesta Bezdan, ali i Savez socijalisticke omladine Bosne i Hercegovine. Afera poprima velike razmere po medijima, svaka susa se tu osetila pozvana da pljune Boru zbog "vredjanja tekovina narodnooslobodilacke borbe". Rezultati svega toga bili su vidljivi na terenu. Corba je bila prisiljena da u Celju prvi put u karijeri prekine svoj koncert, jer su dezurni vatrogasci bili previse agresivni prema publici. Koncert u Sarajevu mogao je da bude odrzan tek kada je Bora napisao obrazlozenje za tekstove svih pesama koje ce izvoditi i potpisao da ce "Na Zapadu nista novo" otpevati na sopstvenu odgovornost

U Tuzli nisu mogli da sviraju jer, kako je bilo izjavljeno, "organizator ne moze da obezbedi red i mir tokom koncerta grupe cije ponasanje nije u skladu sa socijalistickim moralom". Citava stvar se smirila kada je grupu odbranio tadasnji predsednik boracke organizacije. Bio je to samo uvod u politicke zabrane na koje je Bora u nastavku karijere naletao. Promotivnu turneju povodom ploce "Mrtva priroda", Riblja corba je zavrsila svirajuci cetiri veceri uzastopno, polovinom aprila 1982. godine u beogradskoj hali Pionir. Svirke su odrzane sa mesec dana zakasnjenja, jer su organizatori otezali zbog slucaja u Zagrebu, plašeci se da li ce moci da ponude adekvatno obezbedjenje. Razloga za strah nije bilo jer su prve veceri svirali u polupraznom Pioniru, što jebilo veliko iznenadjenje. Ipak, druge dve veceri su bile popunjene na pravi nacin a na nastupu od 11. aprila snimljen je njihov koncertni LP "U ime naroda". Ploca je dobila naziv po uzoru na pocetnu repliku kojom se izrice presuda u sudu i time se jasno aludiralo na Borine politicke probleme. Tokom cetiri dana Corbu je "gledalo 21000 ljudi zajedno sa mnogobrojnim redarima i milicionerima". Politicko smirivanje oko Corbe rezultiralo je neobicnom odlukom. Na Dan mladosti i na rodjendan druga Tita, 25. maja 1982. godine, dobili su Majsku nagradu Gradskog komiteta Saveza Socijalisticke omladine uz obrazlozenje da "grupa peva o zivotu i problemima mladih i da je postala unekoliko simbol velikog dela omladine".

Pocetkom jula pojavila se ziva ploca "U ime naroda" u kojoj je publika odigrala znacajnu ulogu. LP je odradjen sirovo, bez studijskog peglanja, postigao je tiraz od 120000 i postao najprodavaniji koncertni LP u dotadasnjoj domacoj rock istoriji. Corba je na ploci uvrstila samo proverene koncertne favorite, te prodati tiraz nije predstavljao iznenadjenje. Nekoliko dana kasnije uz druge domace grupe sviraju na Trgu Marksa i Engelsa na koncertu povodom solidarnosti sa borbom naroda Palestine. Zatim se povlace iz javnosti i pripremaju sledecu plocu "Buvlja pijaca" koja se pojavila krajem 1982. godine. Plocu je opet producirao Dzon Mek Koj, a miks je uradjen u Londonu. Uz Corbu je na snimanju ucestvovao Kornelije Kovac koji je svirao klavijature, dok su se u nekim pesmama pojavili gudaci i duvacka linija, tako da je ploca u sebi nosila i neke od elemenata akusticnog zvuka. Bora je uradio tekstove za sve pesme, sem za "Baby, baby don't Wanna Cry" koja je kompletno Bajagina. Tu pesmu je prvobitno trebalo da peva Sladjana Milosevic na svojoj ploci, ali je Bora insistirao da ostane Corbi. Kao autori muzike na ostatku materijala potpisali su se Misa, Rajko i Vicko. I ova ploca je Corbi donela citav niz uspesnih pesama i to podeljenih u dve celine. Jednu su cinile ljubavno-ironicne kao "Draga, ne budi peder", "U dva ce cistaci i odneti djubre" i "Dobro jutro".

Drugu celinu cinile su politicki direktne pesme "Slusaj, sine, obrisi sline", "Kako je lepo biti glup" (inspirisana boravkom u neinspirativnoj vojsci), "Pravila, pravila", "Kad ti se na glavu srusi citav svet" i "Ja ratujem sam". Jedan od krajnje urbanih poklica nudila je pesma "Necu da zivim u bloku 65" u kojoj se Bora smisleno gadio Novog Beograda. Ploca je ponovo postigla veliki tiraz, mada je 250000 primeraka bilo mnogo manje od prethodne cifre. Neke pesme sa ploce su koriscene u populistickom filmu "Laf u srcu" Mice Milosevica. Na osnovu glasova citateljki lista "Bazar" Bora je izabran za idealnog muskarca. Doduse, redakcija je odbila da stampa Borinu pesmicu-zahvalnicu: "Domacice skinite gacice, ja volim vase flanelske spavacice". Na turneju su krenuli dve nedelje po objavljivanju ploce i suocili se sa oslabljenim interesovanjem publike. Zanimljivo je da im je koncerte po Hrvatskoj organizovala estradna ispostava Saveza boraca Scena revolucije. Turneju su završili pocetkom aprila 1983. godine ambicioznim koncertom na Sajmistu za koji je Bora zeleo da postane njegova Hajducka cesma. Ideja za Sajmiste je bila Borina, buduci da je sentimentalno vezan za taj prostor. Na Sajmiste ga je kao klinca na jednu od cuvenih Gitarijada odveo Petar Popovic. Posle sesnaest godina pauze, tu je ponovo usao rock.

U zelji da obnovi taj prostor, Bora je maltene sam sa Misom Aleksicem organizovao svirku. Potrudili su se da naprave najvecu binu koja je do tada vidjena u Jugoslaviji, a nju je pratilo adekvatno kvalitetno svetlo i ozvucenje. Bora je sa Markom Jankovicem i Zoranom Modlijem snimio radijske reklame. U zalaganju za svirku isao je tako daleko da je sa Modlijem iz aviona bacao letke iznad Novog Sada, Zrenjanina, Sapca, Panceva i Beograda. Koncert je isao pod imenom "Hleba i igara" a kao predgrupe nastupali su D'Boys i Siluete u kojima je tada gitaru svirao mladi Nikola Cuturilo. Za odrzavanje reda bilo je angazovano 170 milicionera i 340 redara. Bora je ocekivao veliku guzvu pa se cak sa prijateljima opkladio da ce se, ako ne proda 10000 karata, osisati do glave. Kako je prodato samo 8000, Bora se zaista posle svirke obrijao do glave. A tome je prethodilo jos jedno ritualno sisanje. Te veceri grupa se oprostila od Vicka Milatovica koji je odlazio u vojsku, pa su ga odmah na bini osisali i upristojili za armiju. Umesto njega, na bubnjarsku stolicu seo je Vlajko Golubovic, covek koji je pre toga bio u sastavima Tilt i Suncokret, a kasnije i u Bajaginim Instruktorima. Pauzu u radu grupe prvi je iskoristio Rajko Kojic i objavio mini LP "Ne budi me bez razloga" (PGP RTB 1983.). Na ploci su svirali klavijaturista Lazar Ristovski, basista Nesa Japanac i Vlajko Golubovic, a Bora je otpevao tri svoja i jedan Bajagin tekst

Tokom 1982. godine i Vicko je poradio na drugom planu. Okupio je heavy metal grupu Ratnici, a po njegovom odlasku u vojsku oni su sa kanadskim muzicarima snimili album "Warriors" i potonuli u zaborav. Krajem oktobra 1983. godine u organizaciji Saveza socijalisticke omladine, Riblja corba je odrzala cetiri koncerta u Bugarskoj, u okviru manifestacije Balkan, zona bez nuklearnog naoruzanja. Prvi nastup u Plovdivu svirali su pred omladinskim aktivistima koji su dobili specijalne pozivnice, ali redari su imali muke da ih zadrze zalepljene za stolice. Na zavrsnoj svecanosti Corba je svirala posle grckog folklornog ansambla, bugarskih ritmicnih plesaca i rumunskog omladinskog pozorista koje je izvelo simbolicnu predstavu "Bauk kapitalizma napada omladinu Istoka". Grupu su upozorili da ne sviraju pesmu "Kako je lepo biti glup", a nisu bili odusevljeni ni kada su izveli "Ostani djubre do kraja". U to vreme Bajaga priprema svoju plocu "Pozitivna geografija", ali paralelno pise pesme i za sledeci Corbin album "Veceras vas zabavljaju muzicari koji piju". Kako u PGP RTB-u nisu zeleli da Corbi finansiraju snimanje u Londonu, presli su u zagrebacki Jugoton. Plocu je sa clanovima grupe producirao Kornelije Kovac u Ljubljani, a miks je uradjen u Londonu. Odmah po objavljivanju, 1984. godine, republicka cenzura je tri pesme proglasila moralno nepodobnim pa je ploca dobila etiketu sund proizvoda i samim tim vecu cenu u prodaji.

Probleme su zbog tekstova stvorile "Mangupi vam kvare dete" i "Besni psi" u kojoj, pored ostalog, Bora peva "Grcki sverceri, arapski studenti, negativni elementi, maloletni delikventi i besni psi" sto je izazvalo internacionalne potrese. Ambasade tri arapske zemlje, pa cak i africke drzave Zair zalile su se zato što je Bora izjednacio arapske studente i besne pse. Onda je Republicko ministarstvo kulture narucilo strucnu analizu pesme, a pred Corbin beogradski koncert stigao je zahtev iz SIP-a da se pesma ne izvodi. Iako je grupa i dalje delovala kao celina, po izboru pesama na ploci vec tada je bilo jasno da se rad ne odvija kao ranije. Bora je nanizao seriju gorkih, depresivnih tekstova u kojima su dominirale kosntrukcije "Obozavam ilovacu", "Oko mene su u stvari licemeri i govnari", termini: "dzelati, streljanje, giljotina, vesala, krastave zabe i otrovne zmije". U pesmama "Ravnodusan prema placu", "Dzukele ce me dokusuriti", "Gluposti" i "Besni psi" Bora je prolio litre zuci i jeda, baveci se najcrnjom stranom zivota. Na suprotnom kraju bio je Bajaga sa opustenim, zezdzijskim pesmama "Kazablanka", "Muzicari koji piju" i neznom baladom "Kad hodas". U prolece 1984. pojavila se Bajagina ploca "Pozitivna geografija" koju je publika odmah prihvatila. Iako Bajaga nije imao solisticke ambicije, pozitivan efekat njegovog koncerta u Domu sindikata, odrzanog 21. aprila 1984. godine, rezultirao jep pozivima za nove svirke.

Nosilac je priznanja Branko Copic za satiru, nagrade Brankovo kolo zbog "ocuvanja srpskohrvatskog jezika i svezeg pesnickog izraza". Dobio je cetiri Oskara popularnosti, proglasavan je za kompozitora, pevaca, lajavca godine. Radio je muziku za pozoristne predstave "Bonton", "Siroti mali hrcki", "Tamna je noc" i film "Atoski vrtovi" Stojana Stojcica. U pozoristu Radovic izvodio je monodramu "Ja ratujem sam", a objavio je i kasetu "Bora prica gluposti" koju je slovenacki Helidon prodao u tirazu vecem od 80000 primeraka. Borini hobiji su pecanje i fudbal (rezervni golman je FK Pekar) a pise i za satiricni list "Nasa krmaca". Godine 1990. osnovao je seretsku Partiju obicnih pijanaca (POP). Ubrzo po osnivanju, stranka je ušla u principijelnu koaliciju sa SUP-om (Savez uzivalaca piva) i Flasistickom strankom. Za stranacke simbole odabrali su srk i cepic i povukli se u mir svojih omiljenih kafana. Tokom prve polovine devedesetih, Bora je intenzivno pomagao mladoj grupi Mindjusari iz Knina koji su svirali kao predgrupa Corbi. Snimao je i sa Bajom, malim Knindzom. Filmski reditelji su mu u vise navrata nudili uloge, ali ih je sve redom odbio, zbog losih scenarija. Rajko Kojic je posle duge bolesti umro 11. aprila 1997. godine u rodnom selu Jarkovac. Cutura zivi u Londonu od novembra 1991. godine. Misa je vlasnik prodavnice instrumenata u trznom centru Skadarlija. Dzindzer je i dalje student arhitekture i stalno najavljuje solo plocu. Ilke radi sa grupom Babe, a Vicko je muzicki urednik u Hi fi centru.






Biografija je nacinjena na osnovu podataka iz knjige
"Yu rock enciklopedija" Petra Janjatovica.

Dopuna: 28 Feb 2006 19:26

AZRA

Mozda najvazniji jugoslovenski bend svih vremena, Azra je svojim tekstovima istovremeno prozetim ljubavnom poezijom i dubokim socijalnim angazmanom, te svojom ostrom i prljavom muzikom, vjerovatno ucinila za Jugoslaviju ono sto su The Clash ucinili za ostatak svijeta. Branimir Stulic Johnny ce ostati zapamcen kao Homer balkanske rock poezije, sa ogromnim opusom izuzetnog umjetnickog kvaliteta. Na komentar banjaluckog novinara da su se u Jugoslaviji pojavljivali grafiti "Dzoni je bog", Dzoni je odgovorio: "Dzoni je go kurac. To su bile gluposti za malu djecu. Ljudi svasta pisu, moraju necim da barataju, dosadan je bre zivot. I onda uzmu nekog nesretnika, jednog idiota i od njega naprave sta oni hoce." (izvor: Banjalucki Reporter, 28. april 1999)

Uzas je moja furka

Branimir Stulic Johnny, rodjen je 12. aprila 1953 godine u Skoplju gdje je njegov otac Ivan, poreklom iz Nina (kod Zadra), radio kao oficir JNA. Medjutim vec sa pet godina Dzoni se vraca u Hrvatsku, jer je njegov otac dobio premestaj u Jastrebarsko, mesto nadomak Zagreba. Sezdesete godine porodica se seli u Zagreb, u novo naselje Siget, gde Dzonijeva majka zivi i danas. Posle gimnazije studirao je filozofiju, medjutim odsek je nekoliko puta menjao, tako da se napokon zaustavio na sociologiji i tu "zalutao" negde "izmedju prve i cetvrte godine".

Mnogi njegovi znanci iz vremena dok je studirao govorili su kako je Stulic bio "jedanaesta gitara". Nije poznavao note, svirao je poput mnogih samoukih gitarista, a ukus mu nije bio u skladu sa vremenom, u to vreme je drzao da je sevdah nas autenticni zvuk, koji najbolje dolazi do izrazaja u makedonskim pesmama. Kao samouki gitarista, on je vezbao danonocno, i uvek je bio u potrazi za prostorom za vezbanje. U pocetku karijere cesto je nastupao sam, sa akusticnom gitarom i to pretezno po zurkama gde je izvodio svoje, ali i tudje pesme raznih zanrova. U to vreme napisao je dobar deo pesama koje su se kasnije nasle na ranim albumima Azre.

Prva grupa koju je osnovao se zvala Balkan Sevdah Bend. Cinili su je dugokosi momci sa akusticnim gitarama i jedna pevacica. Svirali su sve, od Dzonijevih pesama, preko sevdalinki, narodnjaka, do The Beatles. Vremenom se bend sve vise okrece rocku, i kroz njega je proslo mnogo muzicara. Januara 1977. godine Dzoni je odlucio da promeni naziv grupe u Azra. Ime je odabrano po pesmi Hajnriha Hajnea, ("..iz plemena starih Azra sto za ljubav glavu gube i umiru kada ljube..."). I pod novim imenom su ceste promene u grupi tako da sezone '77. i '78. godine nastupa sa Jurom Stublicem, Jurijem Novoselicem, Marinom Pelajicem i Mladenom Juricicem. Jura i Dzoni, kao dve jake autorske licnosti, nisu mogli dugo da izdrze pod istim krovom, pa se citava ekipa odvaja od Dzonija i formira sastav Film. U to vreme Dzoni postaje clan Parnog valjka, ali ni ta kombinacija nije dugo potrajala, samo dve nedelje. Rezultati druzenja su ostali zabalezeni na albumima Parnog valjka: "Jablan" i "Kad Miki kaze da se boji".

Vrativsi se ideji Azre, Dzoni za stalnog saradnika prihvata bubnjara Borisa Lajnera koji je u to vreme svirao sa grupom Haustor. Dugo su trazili adekvatnog basistu, tako da su se za prvi intervju slikali sa psom. Valjda da bi izgledali kao trio. Njih dvojica su snimili prvi singl sa pesmama "Balkan" i "A sta da radim". Debi singl pokrece prve pozitivne kritike. Pesma "Balkan" koju je Dzoni napisao po povratku iz vojske, 1974. godine nosi u sebi sublimirane glavne odrednice njegovog autorskog senzibiliteta. Azri se uskoro pridruzio basista Miso Hrnjak. Trio koji je snimio kljucne ploce Azre bio je formiran. Dzoni je nastavio sa svojom idejom partizanskog proboja, tako da je grupa tokom leta svirala po trgovima na moru kaleci se u direktnim kontaktima sa slucajnom ili namernom publikom.

Debi album snimaju u prolece 1980. godine a za producenta je odabran veteran Drago Mlinarec. Rezultat je u producentskom smislu bio mrsav, ipak, pesmama to nije mnogo naudilo pa se ta ploca smatra jednim od najjacih debija u YU rocku. Tokom dvanaest numera Dzoni demonstrira prastave gitare, uticaj belog reggae zvuka, uzvikujuce, gotovo bolno pevanje i tekstove sa temama koje dotadasnja scena nije poznavala. Ipak, shodno vremenu, Dzoni je izbegao da snimi pesme sa jacim politickim temama, ostavljajuci ih za sledeci album. Kada je debi album stigao u prodavnice, publika je vec uveliko znala sve pesme, tako da je na koncertima grupa odlicno prolazila.

Dobar prijem prvog albuma otvorio je Azri vrata Jugotona i Dzoni je krenuo sa prekrajanjem i dopunjavanjem pesama koje je ranije napisao, a velikom brzinom je pravio i nove. Sledeci potez bio je singl sa pesmom "Lijepe zene prolaze kroz grad" otpevanom delimicno u slengu. Singl je ujedno bio najava za dupli album "Suncana strana ulice". Producirao ga je sam Dzoni sto ce kasnije redovno ciniti. Medju dvadeset cetiri pesme uvrstio je neke iz najranijeg perioda. Dzoni je nezan, muzicki se oslanja na akustiku i novouvedene duvacke instrumente. Suprotno tome, politicke pesme gotovo nekontrolisano su pokuljale. Od gorke "Uzas je moja furka", preko tada aktuelnih "Poljska u mom srcu", "Kurvini sinovi", "Uvijek ista prica", Dzoni je progovorio o temama o kojima se ustrucavao da peva na debiju. Jugoton je jedino insistirao da se uz tekst pesme "Kurvini sinovi" dopise da je upucena "imperijalizmu i hegemoniji", ma sta to znacilo.

Posle turneje po Jugoslaviji, koja je trajala tokom leta i jeseni, Azra je u zagrebackom klubu Kulusic oktobra 1981. godine odrzala sedam koncerata koji su snimani za trostruki zivi album "Ravno do dna". Tih veceri definitivno su potvrdili status predvodnika. Dzoni se na tim visecasovnim nastupima gotovo nije obracao publici. Povremeno je u zaru svirke sutirao pojacala i tvrdoglavo je odbijao da izadje na bis.

Sledeci, dupli album "Filigranski plocnici" izlazi vec juna iste godine. Na njemu su politicki komentari jos direktniji: "Tko to tamo pjeva" , "68", "Pavel", "Gorki okus" nastala povodom zabrane zbirke pesama "Vunena vremena" i hajke na autora Gojka Djoga.

Vec januara 1983. godine Dzoni u Frankfurtu snima plocu "Kad fazani lete" i to sam sa Lajnerom, jer je Hrnjak napustio grupu. Slicna je i sledeca ploca "Krivo srastanje" nastala sa Lajnerom godinu dana kasnije, takodje u Frankfurtu. Sem njegovih pesama tu je obrada stare narodne "Klincek stoji pod oblokom". Posle te ploce, Lajner redje radi sa Dzonijem. Paralelno delujuci sa brojnim zagrebackim sastavima, Lajner, basista Srdjan Zljebacic Saher (ex Haustor) i gitarista Mladen Juricic (ex Film) formiraju grupu Vjestice.

Posle ploce "Krivo srastanje", Dzoni se preselio u Holandiju gde je snimio trostruki album "It Ain't Like In The Movies At All" na kome se nalaze nove, ali i puno starih pesama prepevanih na engleski. Sledecu plocu "Izmedju krajnosti" radi u Zagrebu sa Lajnerom, Jurom Padjenom (ex Grupa 220, Parni valjak, Aerodrom) i basistom Stivenom Kipom (Stephen Kipp) koji je sa njim dosao iz Holandije. I na ovoj ploci ima dosta obrada, pretezno starih narodnih pesama, a kao najuspesnije se izdvaju "Adio Mare" Vlahe Paljetka i "Zadovoljstina" po motivima "I Can Get No Satisfaction" The Rolling Stones.

Tokom 1987. godine ista ekipa je na turneji snimila cetvorostruki zivi album "Zadovoljstina" koji se pojavio u bogatoj opremi. Uz booklet sa tekstovima svih pedeset pesama, dodata je i knjizica "Anonymous eprigrams" sa Dzonijevim poetskim radovima. Na albumu se pored starih pesama, nalazi serija novih, ali to su pretezno obrade stranih autora.

Sledeci album je solisticki, dupli "Balkanska rapsodija" i Dzoni ga snima u Zagrebu 1988. godine uz producentsku pomoc Australijanca Teodora Janija (Theodore Yannie). Ploca je sklopljena po slicnom principu kao i prethodne. Stulic malo peva na engleskom, malo se dotice makedonskog folklora, ali i domace pop istorije.

Plocu "Balegari ne vjeruju sreci" Dzoni je snimio pocetkom 1990. godine sa Sevdah Shuttle Bandom koji su cinili Jura Padjen, Tomislav Sojat i Branko Knezevic. Sa nje se izdvaju obrade "Lilly Of The West" iz repertoara Boba Dylana koja je u Dzonijevom prepevu dobila naziv "Usne vrele Visnje".

Tokom sledece godine Stulic u Sarajevu i Holandiji snima plocu "Sevdah za Paulu Horvat", ali se materijal na CD-u pojavljuje tek 1995. godine. U skrtoj produkciji, na nivou demo snimaka, tu se pored tradicionala "Jovano Jovanke", "Dimitrije sine Mitre" nalaze "Otac moga oca" na tekst Milovana Vitezovica, "Prica o kralju" na tekst Ljubivoja Rsumovica, "Partizan" iz repertoara Lenarda Koena i druge.

Veci deo 1991. godine Stulic je proveo u Beogradu a potom se vratio u Holandiju. U jesen 1995. godine opet je nekoliko meseci u Beogradu. Na Sajmu knjiga promovise svoj prevod knjige "Bozanska Ilijada", radi konacni miks nekih pesama koje izlaze na duplom disku "Anali", a izdavacka kuca Komuna postupno objavljuje njegove ploce na diskovima.

Na CD-u "Balegari ne vjeruju sreci" koji je objavljen 1996. godine kao bonus su se nasle "Mokre ulice" koje je Dzoni komponovao zajedno sa Dejanom Cukicem.

Iz prvog duzeg Johnnyevog boravka u Holandiji, tacnije u Utrechtu, datira i njegovo poznanstvo sa danasnjom mu zenom Josefinom Frudmaier, jednom od sekretarica gradskog doktora.

Danas Dzoni zivi u Holandiji i bavi se prevodjenjem anticke poezije i fudbalom (kako on sam kaze).

Iz Dzonijevog prevoda Ilijade:
"Bijes je tvoja pjesma,
Ahilejov inat besmrtan i strasan,
Lose uspomene Ahajcima nanose,
Krasnim junacima podzemlje ogadi,
A smrt i pustos darivajuci stupa,
Ne da se goste ptice i psine eh, vec da bozja volja bude ispunjena".



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • MiB  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 17 Feb 2005
  • Poruke: 2547
  • Gde živiš: Nis, Srbija

Grupa Riblja Corba izdala je dvostruki live CD i DVD sa proslogodisnjeg koncerta u Areni. Ime izdanja je ,,Gladijatori u BG areni" (izdavacka kuce je verovali ili ne CIty Records).

Do saradnje sa kućom "City records" došlo je zbog "nesrećne distribucije i katastrofe u izdavaštvu".

"Jedino Željko Mitrović brine o svojim izdanjima. Nisam nikada mislio da ću izdavati za "City", ali eto. Protiv Željka nemam ništa, on je moj poznanik, drug i kolega".
- Bora Djordjevic

Do kraja godine i tridesetogodisnjice postojanja mozemo ocekivati i novi studijski album, kao i koncertnu promociju na stadionu FK Crvene zvezde ,,Marakana"



Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 909 korisnika na forumu :: 69 registrovanih, 9 sakrivenih i 831 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2413 - dana 03 Okt 2019 05:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 4channer, A.R.Chafee.Jr., akulasss, Apok, Atomski čoban, babaroga, bato3, bojcistv, BraneS, branko72, cole77, dakota, darkstar101, dolinalima, dovla p, Dragan Mačak Damljanović, Dragan Smiljanić, frenki1986, goran.vvv, gzoki, ivan979, ivica976, kozi, Kubovac, kunktator, kvcali, Levi, ljs, ljuba.b, Ljubitelj2, lord sir giga, ltcolonel, LUDI, majorgaspar, Mali Veseljak, Marko Marković, mean_machine, Mikulino, Milos1977, miodrag, MiroslavD, Oluj2.1, ostoja, panonski mornar2, pavle_pzs, pedja63, Revolucion, robytz, ruseskij, Sirius, slonic_tonic, srecko81, Srna2, stegonosa, StepskiVuk, Stija zmija, tomigun, topalovicdj, vathra, Viceroy, VJ, Vlada1389, vobo, voja64, VP3987, vukovi, yufighter, zlatkoa987, zziko