|
Poslao: 21 Jul 2008 01:30
|
offline
- Pridružio: 20 Jul 2008
- Poruke: 30
- Gde živiš: Zaječar
|
Čula sam priču o tome kako čovek nije ništa bolji od životinja.
Kako čovek samo ima razvijeniji mozak, ništa drugo.
Slažem se - što složeniji mozak, to složenije potrebe, delanja, razmišljanja, itd.
Životinja misli na to kako da donese mlade na svet, da ih nahrani i da preživi. Kratko i jednostavno.
Čovek to razvije do tančina. Previše detalja, ako mene pitate.
Možda početak ovog zapisa i nije baš efektan, ali će, valjda, opravdati svoje postojanje do kraja teksta...
Još jedna stvar koja mene fascinira jeste to što životinje imaju malo emocija.
Strah, bes i stanje stalne opreznosti.
I sve te emocije iskazuju jako otvoreno.
Čovek to ne ume.
Prvo što ima previše emocija (koje nekad ni sam ne ume da kontroliše), drugo što ne ume da ih izrazi, treće što ih ponekad usmerava na pogrešnu stranu...
Polazim od sebe.
Imam problem. OK - imam problem.
Umesto da jasno i glasno iskažem emocije, ja ne mogu. Opet, previše detalja - previše ljudi.
Umesto da kažem nekome direktno, ja ćutim.
Umesto da iskažem strah koji osećam, ja to projektujem u bes.
Umesto da taj bes usmerim na bilo šta drugo, ja ga okrećem ka sebi.
Situacija bezizlaznosti, očaja, nemoći...
Šta je mene dovelo u taj problem? Moja odluka.
Šta je motivisalo moju odluku? Moja želja.
Ili..?
Da li je baš samo moja želja motivisala tu odluku?
Što više razmišljam, sve više shvatam da nije. Sve više mi je jasno kako previše drugih ljudi i stvari i okolnosti utiče na mene; na moje rasuđivanje.
I opet se bes vraća meni.
Ovog puta opravdano.
Savet da tražim - nemam od koga.
Pomoć takođe. Sama sam.
Previše sam puta čula neke fraze od kojih se stresem kad mi padnu na pamet. Previše puta upućene, previše izlizane; ali one se i dalje vrte oko mene.
Tinjaju, čekaju - ali su tu.
Muka mi je od svega toga, umorna sam od svega.
A nemam kome to da iskažem.
Previše je, previše, ljudi oko mene, a ja se i dalje osećam usamljeno.
Tražila sam način da iz sebe izbacim osećanja. Tražila sam način da primenim te fraze koje mi prosipaju ljudi kojima nije ni stalo do mene.
Tražila sam način da, kroz sve to prođem - sama, uzdignute glave, nepovređena.
Smešno je, ali sam se okrenula igricama. Glupavo, neopravdano, ali efikasno.
Posle više sati igranja Frozen Throne-a, posle mnogo razmišljanja o problemu iza paravana igranja, bacih pogled na svoje sanduče i pročitah - 1 Undead Message. Shvatih da je previše.
Vreme je da odustanem od svega... Možda da se predam ovom osećaju nemoći i besa u isto vreme...
A možda je samo pitanje vremena kada će rešenje doći samo od sebe...
Previše je tih 'možda', a premalo nade - bar ovog trenutka...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jul 2008 17:50
|
|
Citat:Čovek to razvije do tančina. Previše detalja, ako mene pitate.
ali zar nije lepota baš u tim detaljima? zar nam te male stvari baš ne čine život?
Citat:Prvo što ima previše emocija (koje nekad ni sam ne ume da kontroliše), drugo što ne ume da ih izrazi, treće što ih ponekad usmerava na pogrešnu stranu...
ja mislim da se to uči. evo npr. pričam ti iz ličnog iskustva. ranije uopšte nisam znala šta osećam prema kome (da li je to ljubav/zaljubljenost/ razlika izmedju ljuta i povredjena i josh masa toga). ali vremenom chovek nauchi.i sad tachno znam shta prema kome oseccam. 
a isto je tako i sa izrazhavanjem i kako ti to kazhesh "usmeravanjem".
ranije nisam chesto imala petlje da odmah kazhem ako me neshto povredjuje ili mi se jednostavno ne svidja nego se to gomilalo u meni i onda se deshavalo da prsnem za neku "sitnicu" koja prelije chashu,a ljudi su bili u fazonu "shta sam sad tako strashno uradio?"
sad sam to promenila i uglavnom kazhem odmah shta mislim. i bolje je tako.
Citat:Umesto da iskažem strah koji osećam, ja to projektujem u bes.
nemoj. ako znash shta je problem onda NEMOJ.
Citat:Savet da tražim - nemam od koga.
Pomoć takođe. Sama sam.
nisi. mi na mycity-ju imamo obichaj da se "pomazhemo" u takvim situacijama. 
Citat:Muka mi je od svega toga, umorna sam od svega.
A nemam kome to da iskažem.
Previše je, previše, ljudi oko mene, a ja se i dalje osećam usamljeno.
ovo te potpuno razumem. i ja se nekad tako oseccam a i imamo blog na MC koji se zove "sam (a) u gomili". 
i zato: take a big breath, pusti neku pesmu koju volish, proshetaj malo, pojedi parche chokolade ili shta god vecc volish i enoy the ride...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jul 2008 22:55
|
|
Tamtitam ::I ja, kad sam depresivna, igram warcraft. Tacnije WoW. A, bogami, i kad nisam depresivna 
Ja igram WC III i Frozen Throne. Kako kad.
Nekako deluje opuštajuće. Ne svaki put, ali nekad je baš super.
Tamtitam ::1 undead message. Fenomenalno
U tom trenutku mi nije bilo smešno, jer sam se osećala grozno, ali kome god da sam rekla za to, bilo je smešno.
Kretale su i suze. 
Tamtitam ::Uff. Ne valja. Los je znak kad se devojka oseca kao bradonja u prevelikom odelu.
Baš si me nasmejala ovime. Hvala ti. 
Osećam se ja bolje danas. Samo što je ovo, napisano u blogu, moje trajno osećanje - prati me već duže.
Sve se nadam proći će, doći će nešto...
Kad bi samo postojao neki znak, značić, značuljak, da će sve da se sredi...
Bilo bi mi lakše...
Znam, mnogo tražim, ali...
I dalje se nadam... I nadam...
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jul 2008 10:53
|
|
Ljucki um je univerzum koji zahteva da bude istrazen naravno srazmerno sa nivoom intiligencije. Pitanje je da li je bolje biti glup....zabavno pitanje na koje svi mi volimo da odgovaramo. Usput covek i je i socijalno bice pa zeli da bude shvacen. Ponekad je depresija nas pogled na svet koji nas ne shvata. Potrebno je prvo shvatiti sebe i nauciti izboreti se sa svojim "problemima".
Kad uocis problem nemoj se pitati da li je bolje da ga resavas. To je retoricko pitanje i uvek je isti odgovor. Nadji alternative i izaberi najbolju kao resenje.
Neshvacena si, nesto ti je dan bezveze...previse je ljudi pa ne mozes adekvatno da se izrazis jer te to sputava....nabrajaj jos...i jedan po jedan smisljaj kako da resis...igrice su samo bekstvo od smisljanja alternativa. Tvoja lenjost. Tu lenjost svi mi imamo....ja to radim drugacije...ali kad me zadesi ta teskoba znam sta propustih da uradim pa sam stigla dotle...nisam smislila resenja.
Neshvacena si...komuniciraj sa okruzenjem koje te shvata kako bi iz svoje kompleksnosti nasla jednostavnost izrazavanja pa ce te shvatiti i oni koji do tada nisu. MC smatram jako dobrim mestom za to...samo daj konkretnu temu. Tacnije konkretniji problem od ovog.
Dan ti je bezveze? Depresija? Dan je bezveze koliko ga ti ucinis takvim...sta ces ti uciniti da bude bolji?
Masa ljudi je ono sto te sputava da se izrazis...pa pocni od manjih grupa ljudi...bliskih tebi...ko zna mozda jednog dana postanes i govornik za siroke narodne mase...
|
|
