Imam ja tih trenutaka nervnog rastrojstva kada mi se slusa Eros Ramacoti. Onda umesto da se izbicujem po ledjima, kao sav posten gresan svet, ja uhvatim srbija-se-saginjati-nece briska pa krenem da perem pod ispod frizidera ili sortiram carape po bojama ili radim nesto slicno samokaznjavajuce. Dok me ne prodje.
No, najgori su mi ti A-Ha/ABBA/Bee Gees/Carpenters ... (to po abecedi) momenti... to ne prolazi tako lako.
Danas mi se tako slusala jedna od A-Ha, da je prosto svrbelo u usima, pa sam je pustala pet puta zaredom, sa (sve) demo verzijom zajedno. To je toliko podla muzika koja vam se podvuce pod kozu pa se ne da.
Nick Hornby je u "High Fidelity" rekao da nema nista lose u pop-muzici, ali sve mislim da je i on omeksao otkako su ga godine stigle.
Kako bilo. Na mojoj "Nemojte reci nikome" listi ovo se, bome, visoko kotira:
Jelkice, pesma je nasnimljena dva puta da bi bilo dovoljno za ceo film nisi li ti imala neki slican mene-je-blam blog?? Jao, znam, to je bio onaj iz nasih partizanskih dana
Peco, eksperte, tysk p0rno ne zvuci, to je samo jedan zvuk koji ide u beskonacan loop
mcrule: Peca je samo izrazio svoje simpatije prema onome sto svi vole, ali retko ko napise ... mom blogu
Nasla sam i ovo na svoj "nemojte mi se smejati" listi:
[bljutavo]
Ajoj, ovo je tvrdi pop za onu sentiš ljiga varijantu koju ja slušam , ali eto priznajem. Odoh da si kupim bič ili briska SSN (Sorelag se saginjati neće)
A, pa žalim slučaj...
nisi li ti imala neki slican mene-je-blam blog?? Jao, znam, to je bio onaj iz nasih partizanskih dana 
... 
