offline
- Pridružio: 09 Dec 2004
- Poruke: 6488
- Gde živiš: Nis -> ***Durlan City***
|
Dugo razmišljam. Susrećem se svakodnevno sa virusom. Ovih dana, iz ko zna kojih razloga i spleta okolnosti, prilično sam tužan i razočaran.
Polako se suštinski mirim da neke stvari teško možemo promeniti. Većina čini maticu, iako je voda zatrovana sa par kapi na izvorištu.
Tužan sam i žao mi je što gledam i slušam ljude kojima ne mogu pomoći. Još mi je teže kad vidim da ni oni sebi neće da pomognu.
Sve ovo deluje kao topla voda, patetično prosvetljenje, ili kukanje bez cilja i konkretne akcije. Ne znam, možda i jeste. Odavno nisam pisao, a na ovom mestu sam najviše otvarao dušu, pa eto, osećam neku potrebu da to i sada uradim.
Mirim se sa činjenicom da je sistem vrlo zatrovan. Suštinski, mentalitet ljudi (bar ovih što poznajem u radiusu od 300-400km) je takav da ne vidim napredak koji jednostavno čini - manje zla, manje sujete, više rada, više truda, više samokritičkog mišljenja, manje mediokriteta.
Bezgranična očekivanja, premalo truda. Plitkoća u svim mogućim percepcijama, rasuta pažnja, kritična (konfliktna) zaokupljenost marginalnim podacima, činjenicama, situacijama. Ne znam kako me to sve baš sada pogađa. Kada malo razmislim, susretao sam se sa tim i ranije, ali sada sam verovatno najbliže uticaju plime.
Ne izuzimam sebe, nije ovo elitistički pogled ili nešto slično. Uhvatim i sebe kako se ne prepoznajem. Uglavnom sam zadovoljan svojim bivstvovanjem. Trudim se svakoga dana da nešto stvorim, uradim, nekom pomognem. Uz tu vodilju naravno idu svi poroci i mane.
Počinjem da razmišljam o mikrokosmosu i tačktičkom odabiru okruženja. Zašto bi bilo ko svesno hranio ego onih koji uništavaju zdravu misao, tvoj iskreni rad i želju za dobrim.
Ne znam zašto ali ne osećam se lepo što primećujem generalno stanje mnogih mladih ljudi u zemlji, gradu, mom bližem okruženju. Bem li ga, bez lažne skromnosti, mišljenja sam da dobro kontam stvari, i imam sposobnost da razmislim i objektivno sagledam situaciju. Ali eto, objektivno ili ne, mene ovo pogađa.
Možda sam smušen u izlaganju, ali takve su mi i misli. Klupko je zapetljano bezgraničnom petljom (čovečanstvo-doba-sistem-čovek-sistem-doba-čovečanstvo) i polako shvatam, osećam i sve vernije proživljavam najoštrije osećanje prolaznosti do sada.
Panta rei.
Neću klonuti duhom. Osećam da sam jači. Menjam taktiku. Izoštravam fokus, sužavam kanal gde prolazi energija-entuzijazam i cepam dalje.
Razočaran. Ojačan.
|
..
