|
Narode, ako vam se bude svidelo napisaću vam nastavak...mmm kad smislim 
Arogancija često ide ruku pod ruku sa savršenstvom
1.
Sunce je obasjalo Dunavsku ulicu. Jelena je ustala iz kreveta, sva raščupana se dogegala do prozora. To je činila svako jutro, jer kako ona kaže ispunjava je pozitivnom energijom. Sklonila je indijsku zavesu da bi što bolje mogla da uživa u zaracima sunca. Zatvorila je oči, udahnula duboko, a zatim otvorila oči i zadahnula. Pogledala je naspramnu komšijsku kuću u kojoj već godinu dana nije niko živeo. Otkako je umrla gospođa Sofija niko nije ni ulazio unutra. Ali je zato Jelena svako jutro pogledala na nju. To jutro je ta kuća bila čudna. Bile su dignute roletne, otvorena vrata i parkiran auto ispred otvorenog gepeka. U tom času je zazvonio telefon.
Halo?
Ćao, nije valjda da sam te probudila?
Ne, ustala sam pre 5 minuta
Bila sam kod tebe pre pola sata bilo je zakljucano. Znaš koliko je sati?
Jelena je pogledala na sat
- Da Suzana, jedanaest
Imam novosti za tebe spavalice. Imamo nove komšije, skuvaj kafu stižem za 10 minuta
Nakon što je spustila slušalicu, obukla se i uputila ka kupatilu. Uzela je češalj, brzo je provlačila kroz dugu sjajnu kosu, zatim se šminkala ispred ogledala. Imala je magično zelene oči, pune usne i blistav osmeh. Jednostavno savršena.
Sišla je u kuhinju skuvala kafu i neko je pokucao na vrata. Jelena je otvorila
- Pričaj mi o novim komšijama.
2.
Aleksandra je ispakivala stvari iz auta. Bila je sva u žurbi. Usput je isprljala široku košulju koju je imala na sebi. Ona je bila prava porodična žena. Brinula se o deci, domačinstvu i mužu. Bila je očarana kućom i svim oko kuće. Ispred se pružao lep travnjak pa sve do trotoara. Kuća je bila bez ograde, ali je već smislila kakvu će ogradu staviti. Celo okruženje je bilo naizgled savršeno. Lepe kuće, uredne bašte i travnjaci, luksuzni automobili ispred kuća. Ali Aleksandra se trenutno koncentrisala na useljenje.
- Šone, molim te pomozi mi oko ovog prtljaga.
Za Šona su te stvari bile suviše cenjene, i uostalom sve što je imao znao je ceniti, jer je sve sam sticao.
- Ček draga, samo da pomerim krevet da lakše unesemo stvari tj. prtljag kako ti kažeš
- Šone!
- Evo! - vikao je kuće
Sav zaduvan je izašao napolje. Bio je oznojen, a majca se zalepila za njegovo mišićavo telo. On je bio muškarac snažnih ruku i širokih ramena. U tinejdžerskim godinama je bio fudbaler.
- Odakle da počenem? - upitao je ženu
- Iznesi prvo onu kutiju sa tvojim papirima
On je bio poslovnan čovek, uvek je kuburio sa papirima. Kao i u svojoj kancelariji. Ponekad ni on mnogo puta ne zna gde ih ostavlja.
- Nego, šta misliš hoćemo se složiti ovde sa komšilukom? - pitala ga usput
- Zašto ne bi?
- Pa pogledaj, sve mi deluje tako savršeno
Šon je po stoti put pogledao okolinu. Zaista je bilo sve perfektno, ali on je već sve to znao ranije, jer je sto puta bio ovde. Tako mirno, savršeno
- Ne brini se, nije sve tako kao što izgleda – nasmeja se
U kući je već bilo nameštaja, samo njihove potrebštine su doneli. Pošto dugo niko nije stanovao u toj kući, imala je ustajali miris. Dnevni boravak je bio ogroman ispunjen drvenim predmetima, policama i velikom kožnom garniturom. Svaki predmet u toj kući je čuvao jednu tajnu kvaliteta, vrednosti i tajnu pokojne gospođe Sofije.
Aleksandra je ispakovala stvari iz kutija, a u jednoj je našla svoju venčanicu. Otkako se udala, venčanicu je stavila u kutiju i tako hvatala prašinu
- Šone, vidi šta sam našla, već sam mislila da je i Bog zaboravio za nju
- Šta? - pitao je nezainteresovano. Više se koncentrisao je svrstavanje njegovih papira
Aleksandra je potrčala ka sobi i za tren je završila na patosu.
- Eto meni kad sam tako smotana – kritikovala je samu sebe, Šon nije mogao zadržati smeh
- Moja mala trapava
- Nisam ja, to je moja venčanica
- Još i da si imala duži nos, završila bi na nosu – smejao je
- A ti da si još pametniji ne bi mogao ući u kuću od glave – oboje su se glasno smejali
Kako svi kažu bili su idealan par. Mislim Da je Dunavska ulica savršena za njih.
- Sandra, pola jedan je, odoh po decu. Sad će izaći iz škole – poljubio je, uzeo ključeve od auta i krenuo
Sandra je izašla šantajući na balkon i poslatrala Šona kao ulazi u auto. Pogledao je prema njoj, mahnuo i seo u auto. A Sandra je posmatrala vidik sa balkona i pomislila “Hoću li se ja uspeti uklopiti u ovaj kraj? Šta ako neću biti udobro sa ostalim ljudima ovde?”
A ja sam pomislila “Hoćeš Sandra, i tek kao ćes”.
|
