|
U vezi nesrece francuskog aviona, stizale su kontradiktorne informacije.
Te grom, sudar, oluja, a sad izgleda da su otkazali neki uredjaji,
meraci brzine ili tako nesto.. Strasno je sto imam neki osecaj da avio
kompanije lazu, i da jako stede po pitanju bezbednosti..
U zadnjih godinu dana cini mi se da je bilo prilicno nesreca sa avionima,
ajde mogu shvatiti da su neke africke kompanije tanke sa bezbednosti,
ali kad pocnu padati i evropski i americki avioni.. mnogi ce reci da je
avion mnogo bezbedniji od automobila, i da su nesrece redje, ali u
automobilskim nesrecama mnogi i prezive, a u avionskim vrlo retko .
Ja moram priznati da sam veliki panicar u vezi letenja. Valjda sam taj
osecaj visine, i da si zatvoren u prostoru na visini, gde bilo sta da krene
naopako, nemas velike sanse.. Nikad necu zaboraviti svoj prvi let.
Bio je mali Lufthanzin avion, na relaciji BG-Frankfurt. Dobio sam mesto
pored prozora, dan je bio suncan, ali se vreme pogorsavalo i ubrzo je
poceo jak vetar. Ja sam mogao kroz prozor lepo da vidim krilo aviona
kako se drma i trese, i prilicno sam se unervozio. Pogledam ostale
putnike, vidim ljudi slusaju muziku, citaju, kuliraju. Onda sam se malo
smirio... ) Za divno cudo prekookeanski let sam podnio mnogo bolje.
Dobio sam mesto u sredini, nisam zverao kroz prozor, avion je bio veci,
prostraniji, i cini mi se lakse je podnosio turbulencije. No opet je najlepsi deo leta bio kad se spustio na zemlju. Definitivno se nikad necu navici
na avione, za godinu dve planiram malo preko Velike Bare u posetu,
i hvata me panika na samu pomisao leta. Najradje bi popio kakvih
tableta za spavanje, da ga lepo prespavam.
|
.
