|
Ima zena oko kojih je uvek mota buljak bivsih momaka. Na primer jedna moja drugarica. Kad nazove njen bivsi, gugucu kao da se upravo spremaju da zaspe na oblaku. On nju zove andjelchicu, a ona njega njushkice. Stvarno! A pri tom njihov rastanak beshe sve samo ne andjeoski. On ju je prevario sa njenom drugaricom i do dan danas je sa tom drugaricom u vezi. A moja druga drugarica se nedavno udala. petorica bivsih su bili pozvani na svadbu. Svaki je pricao o tome kako mu je bilo lepo s njom i kako joj mladozenja bas odgovara, a imam i drugaricu koju bivsi cesto poziva na rucak, jer njegova devojka tako dobro kuva! Neki dan je spremala telece shnicle - a novi dechko moje drugarice neckao se da ide. Ah, pomislih ja, konacno jedan normalan chovek. Ja to oklapanje sa bivshim uopste ne mogu da shvatim. Mene je bas briga za sve moje bivshe momke. Jedan me povremeno nazove ujutru i jednostavno hoce da prica. Naravno, o smrtno dosadnim stvarima. Sta on radi (isto sto i uvek), sta misli o kojechemu (boli ga uvo) i sta sam ja ono rekla o ko zna chemu (zevam). Onda postane sentimentalan, a ja brzo nadjem neki razlog da prekinem razgovor. Mora li uvek da vam se dopada neko ko vam se nekada dopadao? Moze li se reci : "Nemoj nikad vise da me zoves, ides mi na zivce!" U tom slucaju svako bi pomislio da tu "pricu" jos niste preboleli... Uzgred, jos gore od nivsih momaka su njihove nove devojke koje zele paznju, sve od reda. Ali, to je vec neka druga prica....
|
