offline
- bobby
- Administrator
- Pridružio: 04 Sep 2003
- Poruke: 24135
- Gde živiš: Wien
|
Neki od vas mozda znaju, neki ne, radim kao elektricar, tj. pomocnik elektricara posto nemam diplomu elektricara.
Ne pitajte zasto i kako jedan ing. elektronike radi kao elektricar jer to vec spada pod one price o lepom zivotu u inostranstvu.
Elem, trenutno radim u jednoj termo-elektrani.
Napravljeno je jos jedno postrojenje sa dve gasne turbine snage 250MW, a firma u kojoj radim radi elektricnu instalaciju za sistem za luftiranje.
Necu da kukam kako je tezak posao, vec cu da vam ispricam kako sam se prosle nedelje iznervirao do besvesti da sam hteo da izudaram sanitetliju.
Ima nas raznih na tom gradilistu - izolaciju staklenom vunom radi grupa avganistanaca, varioci su Madjari (firma je iz Madjarske), Siemens (Nemacka) radi automatizaciju itd.
Elektricara nas ima 3-4 firme, a medju nama nacinalnosti koliko hoces - poljaka, turaka, nasih, slovaka... i par austrijanaca.
Prosle nedelje u ponedeljak smo ja i Jurek (poljak) prikljucivali kablove u razvodni ormar. Prostorija sa razvodnim ormarima je na cetvrtom spratu.
Prostorija ima dupli pod. Kroz medju-pod se vuku kablovi od spoljnih uredjaja ka ormarima. Taj medju-pod je visok oko pola metra. Dole beton, a gore metalna konstrukcija uradjena kao resetka gde jedna rupa ima dimanzije 60x200cm. Na tu metalnu konstrukciju idu aluminijumsko-drvene ploce koje ce sluziti kao pod kada se radovi zavrse.
Trenutno, na tu metalnu resetku su nabacane ploce iverice tu i tamo, da moze da se hoda.
Da se vratim na pricu, ja i Jurek smo ubacivali kablove u ormar. Ja sam bio u medju-podu i gurao kablove kroz otvor na dnu ormara, a Jurek ih je gore izvlacio, pa bi smo ih kasnije zajedno prikljucivali.
U istoj prostoriji rade jos mozda 5-6 coveka iz drugih firmi, svako radi nesto oko svojih kablova i ormara.
Par puta su pored nas (a malo je tesno) prosla trojica momaka koji su isto uterali neke svoje kablove. Dvojica su bili austrijanci, a jedan je bio turcin.
Turcina znam od pre neki dan, zezali smo se malo. Decko od oko 20 godina, uvek nasmejan i raspolozan za zezanje.
Zavrsise oni svoj posao, i po onim daskama podjose napolje.
U jednom momentu, na delu na kojem nema dasaka pa mora da se hoda po onoj resetki (cevi 5cm sirine) turcin se oklizne i padne u medju-patos.
Odmah je poceo da kuka. Malo je izgledalo kao da je opet udario na zezanciju, ali definitivno se dobro ugruvao.
To je bilo na nekih 10m od mene. Ja sam bio u medju-patosu, samo mi je glava virila iznad da bih pogledao nesto u planovima.
Turcin je poceo da kuka kako krvari.
Njegovi drugari ga samo pogledase, i krenuse dalje.
Ni ja nisam nesto posebno obracao paznju.
Malisa je vec poceo da zvuci kao da place. Poceo je da zapomaze.
Izasao je vec iz medju-poda, seo na dasku i gleda u nogu.
Onda sam i ja video da mu iz predela cevanice bas siklja krv.
Sranje. Iskocim iz medju-poda i potrcim po onim daskama ka njemu.
U medju-podu ispod njega je bila lokva od jedno pola litre krvi, i gore na dasci jos toliko.
Zgrabim njegove zatezace za kablove (plasticne vrpce kod kojih se jedan kraj moze ubosti kroz okce na drugom kraju i tako se oko kablova formira prsten kojim mozes snop lepo da stegnes). Povezem nekoliko zatezaca jedan na drugi, da napravim dugacak zatezac. Hteo sam da mu time stegnem kod kolena vene da mu ne siklja vise krv. Kontam ja da ce oni zatezaci da mu se useku u nogu, ali nemam izbora jer niceg drugog nemam pri ruci.
U tom momentu stize u Jurek (inace mator covek, copa zbog prikljestenog nerva u krstima) i jedan cicica koji radi za Simens (inace austrijanac).
Jurek mi dodaje njegov kais sa pantalona, a starac iz Simensa krece da pozove dezurnog sanitetliju (treba da sidje pesice sa 4 sprata, i da ode 100 metara dalje da bi ga doveo iz saniteta).
Uzmem ja onaj Jurekov kais i stegnem muski.
Prestade krv da siklja, ali jos uvek curi.
Nailazi i moj ortak Ratko (komsije smo i radimo u istoj firmi). Posaljem Ratka da brze bolje nadje neku cev. Jadnicko, nema uopste ideju sta treba da trazi. Popustim kais i potrcim da nadjem neku cev ili bilo sta da podmetnem ispod kaisa da bi stislo venu.
Nasao je Ratko jedno parce cevi.
Trcim opet nazad po onoj restki i opet zategnem ono cudo.
Nakon par minuta se skupila raja kao na vasaru, ali niko da pridje blize od 2 metra do nas.
Mislim se - kakvi idioti, gledali bi coveka kako umire i ne bi mrdnuli ni prstom.
Jedan je jos poceo da mi kenja da to sto radim nema nikakvog efekta, tj. da treba da sklonim onaj moj kais.
Doslo mi je da stvarno pustim kais i da ga tako fino zakucam o zid da nauci kako nekad ne treba da bude previse pametan.
Nakon jedno 20-30 minuta stigao je i sanitetlija.
Onaj nije ni pogledao ranu a vec poceo da mi kenja da to sa kaisem nema nikakvog smisla, tj. da je pogresno.
Pa pi**a li ti materina (ovo nisam rekao naglas), ako nema nikakvog smisla, kako si mislio da ovaj decko prezivi ako tebi treba pola sata da stignes, a on je za 2 minuta izgubio maltene litar krvi?
Ma jok, sanitetlija je uporan i insistira da sklonim kais.
Pa vezi prvo zavoje, budalo neopevana, pa onda mozemo da sklanjamo kais (ni ovo nisam rekao naglas).
On opet uporan. Nista, popustim kais.
Kada je ono ponovo siknula krv brate mili...
Kako on mota kompresioni zavoj, tako se zavoj zacas potopi krvlju.
Umotao je 3-4 kompresiona dok nije zaustavio krvarenje.
Vidim, gleda me u oci (ja jos cucim pored onog decka), znoji se. Nece da prizna da sam ipak imao pravo.
Malom je vec pocelo da se hladi celo, sto od znojenja, sto od gubitka krvi.
Onaj idiot od sanitetlije, umesto da ga nekako prenese do ambulante, on decka tera da skakuce na jednoj nozi (4 sprata stepeniste i onih sto metara do ambulante).
Kada sam ustajao s onog mesta gde sam cucao kraj malog, tek mi tada pripade nesto muka. Posao mi je hladan znoj niz celo.
Pogledam Ratka, naslonio se na zid, i njemu muka.
Pogledam ispod mojih nogu - 'bem ti sunce, lokva krvi kao da je ko koga zaklao.
Nakon 5 minuta sam opet imao onu besnu zelju da puknem po sred face one pametnjakovice koji nisu ni pokusali da pomognu, vec su samo nasli da mi sa 5 metara razdaljine pricaju sta da radim.
Odrasli ljudi od 40 godina, a nemaju mu*a da pogledaju krv iz bliza, ili da se kojim slucajem ne umazu.
Tu je vec bio i kraj smene, posli smo kuci. Sutradan sam pitao one njegove pajtose, onu dvojicu sto su pobegli, sta je sa malim turcinom. Nisu znali nista da mi kazu.
Ja sam jos oko dve nedelje na ovom gradilistu, pa sumnjam da cu ga jos videti, jer ne verujem da ce biti manje od mesec dana na oporavku, a bas bih zeleo da ga vidim, da se uverim da je dobro.
|
,a nemam reci za takve zakone koji za ukazanu pomoc nekome ,mogu jos i na robiju da te oteraju.Mislio sam da smo samo mi ovde u Srbiji najvece zivotinje od svih,gde je nehumanost svakodnevno normalna pojava(na moju veliku zalost), al' sad vidim da ni preko nije nista bolje.Razumem te savrseno sto ti je doslo da prebijes takve magarce od ljudi.Takve i treba tuci sve dok ih ne izlomis ,jer za bolje i nisu...
